Презиме Лучић, како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима”, појављује се у Чварићима (Љубомир), Диклићима (Бобани), Мркоњићима (Попово), Југовићима (Невесиње), Крушчици (Љубиње) и Ускопљу (Шума требињска). У Љубомиру су врло стара породица и не памти се када су се и одакле доселили. Славе Аћимовдан. У Диклићима су их прозвали Пичете, како се “и у читуљи пишу”, а старо презиме им је Лучић. Славе Ђурђевдан. У Мркоњићима су пореклом из Риђана у Црној Гори, одакле су у Попово дошла тројица браће Михојевића. Један од њих (Лука) настанио се у Мркоњићима и од нјега су Лучићи у том селу. Славе Никољдан. Лучићи у Крушчици потичу од Вртикапа из Ивице. Славе Ђурђевдан. У ускопљу су старином из Браног дола у Црној Гори и од тамошњег су братства Ћоровића. Доселили су се око 1700. године “на турску земљу”. Презиме су добили по свом “деди Луци”. Славе Никољдан. Лучића има у Бихову (Требиње) и у Мостару, а у Ускопљу их више нема. Лучићи католици су у Голубинцу и Равном (Попово), Прослапу и Доњим Вишњанима (Прозор). У Болубинцу су “од Бенића” из истог села. У Равно су дошли из Имотића-Трнове у Далмацији. “По једнима старо име им је презиме Гњатићи, а по другима Милошевићи. Славили су Митровдан.
Лучићи има и у старохерцеговачком братству Бањани. Како пише Чедо Мијов Лучић у књизи “Косијереву у походе”, Лучићи из Бањана воде порекло са косовских простора (из Бањске). Доказује се да су се тамо презивали Страхињићи. Са више братстава, која су се тек у Бањанима родбински раздвојила, прозваше се Писаревићи. Разлог за то био је што су, као потомци српске властеле, тада, имали знатан број писмених људи. Презиме су заменили како би сакрили племићко порекло пред отоманским освајачима. Турцима је, наиме, био циљ разбити остатке племства, ради лакшег управљања. Притисак на властелу био је снажан и у тежњи да се исламизира, разбије на мање групе или, као потенцијална опасност, коначно физички уништи. Под таквим притиском, кретали су се ка, за Турке, економски слабије привлачним крајевима Херцеговине. Од турске речи “мула”, тј. писар, они их прозваше Мулине. Потомци Писаревића су још нека братства у Кленку (Антовићи, Баћовићи, Орбовићи и Ђурковићи од којих су Глиговићи).
КРСНА СЛАВА: Аћимовдан, Ђурђевдан, Никољдан, Митровдан
______________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ЛУЧИЋИ у Ужицу су од Пиња Кујунџића са Превиша.
25. јануар 2015. у 20:32
Pomozi
Lučić koji su starinom Vrtikape,su davninom negdje oko Cetinja dosli u Hercegovinu u Ljubinje (valjda Ivice).
Jel neko zna prezime pod kojim su došli u Hercegovinu?(valjda prije 400 godina)
Slava Đurđev Dan.
Emailom javit
12. октобар 2017. у 22:05
Љубомир Шуљагић
Нашао сам да су Шуљагићи од Лучића са Златара, а пре тога су досељени из Босне од Сјерчића. Но, на Златару нема Лучића. Имају само Лечићи и славе Томиндан као и ми. И сад….?
26. новембар 2017. у 04:46
Predrag
Moja porodica Lucic zive na podrucju Han Pijesak,poreklom smo iz Pive,slavimo sv.Jovana
7. децембар 2017. у 10:39
Anja Dimitrijevic
Nisam primetila da se javljaju Lucici koji slave Sv. Jovana, moji Lučići su iz sela Prijanovići kod Uzicke Pozege i slave Jovandan.
17. фебруар 2021. у 12:14
Lučić
Luka Lučić je sa dvojicom braće u 19.veku pobegao iz Stare Hercegovine zbog krvne osvete. Luka se naselio na Zlatibor (Lučići iz Šljivovice) a braća su otišla na Romaniju (Lučići sa Pala)
7. децембар 2017. у 10:40
Anja Dimitrijevic
Nisam primetila da se javljaju Lucici koji slave Sv. Jovana, moji Lučići su iz sela Prijanovići kod Uzicke Pozege i slave Jovandan.
11. децембар 2017. у 19:45
никола лучиђ
Чуо сам причу да је мог чукундједа отац Лука бијо слјеп
Човек и да је из Црне горе прво кренуо према посавини (републикс српска) и одатле кренуо према планини Требсви и
да је се доселијо у село Ждребан код Модриче гдје мој отац и ја и данас живимо дали је то то што сам прочито овдд код вас ?
1. април 2018. у 19:02
lili
Pavo Lučić je postao vlasnik zemljišta u selu Hadrovci (Republika srpska) 1932.g.a koje je kupio od Beširević-hasanbega iz mjesta Vranjska kraj b.krupe, površine 236.000 m2, topografski broj parcele 6, 10/1-2
inače istražujem sva prezimena s tog lokaliteta-Lučić, Jeftić, Jelisavac, Šuput, Radić, Bundalo, Marčeta, Vukojević, Majkić, Predojević, itd
26. март 2021. у 13:48
predrag lučić
Poštovani!
Moj otac je iz Kozina kod S.Mosta slava nam je Đurđic deda se zvao Jošo ,isto mi se negde provlači priča o nekom begu itd. Znam da je deda bio mobilisan u Austrugarsku vojsku dakle pretpostavljam da je i ziveo na tom području…
Da li nešto znate o tim Lučićima sa Podgrmeča?
28. октобар 2018. у 12:17
Војислав Ананић
ЛУЧИЋ (п,к). Лучићи (п) су у Чварићима (Љубомир, Диклићима (Бобани. Требиње), Мркоњичима (Попово), Југовићима (Невесиње), Крушчици (Љубиње) и Ускопљу (Шума требињска). У Љубомиру су врло стара породица и не памти се када су се и одакле доселили. Славе Аћимовдан. У Диклићима су их прозвали Пичете, како се “и у читуљи пишу”, а старо им је презиме Лучић. Славе Ђурђевдан. У Мркоњићима су поријекиом из Риђана у Црној Гори, одакле су у Попово дошла тројица браће Милиојевића. Један од њих (Лука) настанио се у Мркоњићима и од њега су Лучићи у том селу. Славе Никољдан. Лучићи у Крушчици потичу од Вртикапа из Ивице. Славе Ђурђевдан. У Ускопљу су старином из Браног Дола у Црној Гори “од тамошњег братства Ћоровића”. Доселили су се око 1700. године “на турску земљу”. Презиме су добили по свом “деди Луци”. Славе Никољдан (75:1204; 84:144,171; 59:139.271,281.329; 187:128). Лучића има у Бихову (Требиње) и у Мостару, а у Ускопљу их више нема. Лучићи (к), у Голубинцу и Равном (Попово), Прослапу и Доњим Вишњанима (Прозор). У Голубинцу су “од Бенића” из истог села. У Равно су дошли из Имотића-Трнове у Далмацији. “По једнима старо им је презиме Гњатићи, а по другима Милошевићи.” Славили су Митровдан (84.157,159). У матицама жупе Требимља Лучићи се спомињу у Равном 1767. а у Голубинцу “још раније” 1706. године (214/5..103). У Прослапу су старосједиоци, а у Доње Вишњане су “прешли” из Горњих Вишњана (79:78.120).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
29. мај 2019. у 03:54
Savo Lucic
Mi smo iz “slavnog”mesta Tresnjevica. Nekada je to pripadalo opstini dok je postojala Ulog,, kroz koji protice rijeka Neretva, a danas pripada opstini Kalinovik.
Kada Sam bio dete rekli su mi da smo ime dobili po nekom Luki, koji je bio veoma vidjen covek. Slavimo svetu slavu Nikoljdan.
Pozdrav svim Lucicima, a poseban pozdrav , Gospodinu Dejanu Lucicu.
1. јун 2019. у 22:06
Luka Lučić
Zovem se Luka Lučić i nosim ime po djedu moga oca . Kako kze moj brat Savo Lučić, zaista nosimo porijeklo negdje iz Crne Gore, ili Stare Hercegovine. Rodjen sam u Kalinoviku, a moj otac u Trešnjevici, lijeva strana rijeke Neretve. Slavimo krsnu slavu Svetog Nikolu. Trenutno živim sa svojom uzom porodicimi radim u Moskvi, RF. Po struci sam gradjevinski inženjer. Pozdrav svim mojim Lučićima, ma gdje bili, a posebno Dejanu Lučiću , koga bih zelio i lično da upoznam , a naravno i mom bratu Savu i njegovoj porodici, koji zivi iradi u Kanadi.
3. фебруар 2020. у 08:58
Gavrilo Lučić
Hvala brate,konacno neki pisani istorijski izvor,citam ovaj forum i pitam se iz cije sam p ispao inace iz bg sam slavim Svetog Stefana ,ne znam ni jednog lucica koji slavi tu slavu deda- Gradimir,pradeda-Mihajlo ne znam dalje samo mi je poznato da su u Beogradu pre 1800. godine ako ima nekih rodjaka nek se jave haha