Poreklo prezimena Leštarić

PIŠE: Srpko Leštarić

Dragi prezimenjaši,

Sve se rešavam da vam se javim pa nikako, ali me sad deca nateraše! Elem, mi smo Leštarići, pa ću ovde reći koju reč o svemu tome. Prezime odavno postoji u selu Vrelu kod Uba, porodična slava je Sveti Đurđic, a danas Leštarića ima, osim u Vrelu i u Beogradu, 3 kuće u Obrenovcu, 4 u Vinči, 2 u Boleču, 5 u Stokholmu pa i još ponegde.

Greši LJ. Pavlović kad navodi da je prezime nastalo po imenu sela Lještanskog kod Bajine Bašte. Mnogo je verovatnije ono što navodi Rječnik JAZU pod prezimenom Leštarić, a to je da dolazi od prideva leštar. Tu reč danas zna u Srbiji svaki izbeglica iz Kninske Krajine, a ne zna je nijedan rođeni Leštarić, niti ga zna ikoji „normalan“ Srbijanac (tj. nije je niko ni od Leštarića znao dok ja nisam počeo malo istraživati i o tome pričati među rođacima i pisati, a znači brz, hitar, okretan i dolazi od italijanskog lesto – brz).

I naše porodično predanje kaže da su Leštarići ranije živeli negde drugde, odakle su poodavno doneli stalno prezime Leštarić, što je, budući da su bili obični ljudi, moglo biti samo pod uticajem Mletaka i/ili Austrijanaca. To je moralo biti u nekom kraškom kraju, možda oko Knina, jer su u Vrelo doveli magarca, što se urezalo u lokalno pamćenje.

Zna se da su Leštarići u Vrelo došli iz sela Lopatnja kod Osečine, gde su se najpre smestili, može se pretpostaviti da su tamo stigli početkom 18. veka, verovatno s Austrijancima posle Požarevačkog mira 1718. godine, kada je Austrija ponovo krenula na Tursku i osvojila velik deo Srbije pa je granica išla lučno od Krupnja, preko Jagodine sve do granica s Vlaškom na istoku.

U Lopatnju su tada podignute tri karaule, možda je i samo selo spadalo u tzv. hajdučka sela, a svakako se može pretpostaviti da su Austrijanci mnogima, pa i Leštarićima, obećali dobru zemlju i pljačku. Austrija je tada držala velik deo Srbije i zvala je kraljevinom (Militärkommandatur des Königreichs Serbien) i to stanje potrajalo je do Beogradskog mira 1739. godine.

Tada je deo Leštarića, verovatno zbog toga što su se tokom dve decenije teže zamerili Turcima, odbegao u Vrelo kod Uba, i to su moji Leštarići. U Lopatnju, međutim, i danas postoji zaselak koji se „nezvanično“ zove Leštarići, gde žive Markovići (koji takođe slave Đurđic) i koji znaju da su pre oko dva-tri veka promenili prezime od Leštarić u Marković, kao i to da su im rođaci pali u ubsko selo Vrelo.

Leštarići su, dakle, oko 1740. izbegli najpre u Pambukovicu, gde su navodno živeli kratko vreme, a onda su prešli u Vrelo (ili, tada: Vrela), zaselak Staro Vrelo. Oko 1860. dolazi do deobe braće i grananja Leštarića u Vrelu u tri grane, koje i dalje žive tu, gde je i danas Leštarića šor. Te tri grane Leštarića ne žene se i ne udaju međusobno, jer u tom kraju još važi običajno pravilo desetog kolena. (Ili je bar bilo čvrsto do pedesetih godina, jer su se tada nekih dvoje mladih iz susednog Kalinovca, koji su to prekršili a bili su deveto koleno srodstva, morali iseljavati čak u Bačku, mada je momak bio završio studije agronomije i bio jedinac na povećem imanju, a drugog razloga protiv tog braka nije bilo.)

Tokom druge polovine 19. veka jedan od Leštarića, Pantelija, veoma se obogatio i pročuo, navodno je vozio žito u Peštu sa Dunđerskim i navodno pratio kneza Aleksandra s malim Petrom do Arada kad su 1858. pošli u progonstvo, a da li je to negde dokumentovano, ja ne znam.

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat odneli su mnoštvo muških glava Leštarića pa nekoliko rasutih kuća od 1918. više ne pripada njima jer su se udovice preudavale ili dovodile zetove na imanje, dok su neke druge kuće promenile vlasnike kupoprodajom, što od šezdesetih, što sedamdesetih, što osamdesetih godina 20. veka.

Uoči Prvog svetskog rata, u jednoj od poslednjih kampanja pokrštavanja Cigana muslimana, za šta su, kao što je poznato, birani prigodni datumi i grupni kumovi među viđenijim ljudima, moj pradeda Miljko Leštarić bio je kum jednoj takvoj grupi iz ubskog sela Bogdanovice. Ti Romi uzeli su sebi kumovo prezime, što je bilo dosta uobičajeno, a kasnije su se iselili u Zvečku, kod Obrenovca, gde Roma Leštarića ima i danas. Neki su se raselili, pa ih je bilo (ili ih ima) u Pančevu, u Somboru, jedna porodica živi u Beogradu na Crvenom krstu, jedan momak je bio poznat fudbaler negde na Zapadu itd.

U valjevskom almanahu „Kolubara – veliki narodni kalendar za prestupnu 1992.“, str. 229–239, nalazi se tekst „Vrelo u popisu 1863. godine“, iz pera Zorana Joksimovića, koji prenosi i taj popis (Arhiv Srbije, MF br. 152), pa se tu nalaze i neki konkretniji podaci o Leštarićima iz onog vremena.

U „Biografskom leksikonu valjevskog kraja“, knj. 2, dopunska sveska, str. 397–398, objavljene su 2001. godine kratke biografske beleške pod odrednicama LEŠTARIĆ Pantelija, LEŠTARIĆ Srpko i LEŠTARIĆ-CVETKOVIĆ Blagoje. (Od te trojice dvojica su odavno pokojni, a ja se bavim arapskim jezikom, poslovni sam prevodilac u penziji i književni prevodilac.)

Možda ovde treba da spomenem i svoju knjigu Zanimljivi srpski prezimenik (Službeni glasnik 2014, ISBN 978-86-519-1794-6), u čijem uvodnom delu na četiri tabaka izlažem kriterijume sakupljanja i selekcije „drukčijih“ prezimena, opisujem strukturu tog kataloga itd., jer mi je pažnja bila privučena kako značenjima pojedinih prezimena i njihovim poreklom, tako i njihovim ritmom i zvukom, obličkim i semantičkim paradigmama koje grade i u koje ulaze.

IZVORI:

1. Ljubomir Pavlović: Antropogeografija Valjevske Tamnave, Naselja srpskih zemalja, knj. 8, str. 427, SKA, Beograd, 1912. (takođe: Gradska biblioteka „Božidar Knežević“, Ub, 1998; još kasnije: Sl. glasnik)
2. Branko Peruničić: Glasnik Arhiva u Valjevu, 1/1966, str. 87–124.
3. Arhiv Srbije, Zbirka teftera 563, 3, 62, 61, 429, 367, 121, 192, 429 i 494. Od njih je najpotpuniji onaj iz 1831. g. jer je popis svih muških glava po imenu i prezimenu, čak i novorođenih a nekrštenih.
4. Radoš Ljušić: Popis poreskih glava, kuća i članova mirovnih veća (u Mešovita građa, knj. 9, str. 43).
5. Kolubara – veliki narodni kalendar za prestupnu 1992, str. 229–239.
6. Biografski leksikon valjevskog kraja, knj. 2, dopun. sv., str. 397–398.

Srdačno,

Srpko Leštarić

11080 Zemun, Slavonska 30/6

Tel.:  +381 63 173 6868

+381 11 402 9529

E-mail: [email protected]

Website: http://srpkolestaric.com