Порекло презимена Кресоја

22. фебруар 2012.

коментара: 11

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. 11. децембар 2013. у 11:38

    marija knežević

    Kresoja:selo Rajnovci kod Kulen Vakufa.Slava:Sveti Nikola.Molim još podataka.

    Reply

  2. 11. децембар 2013. у 14:03

    Милорад Богдановић

    Село Рајновци припадали су 1882 године парохији Пркоси протопрезвитерату петровачком, заједно са Пркоси, Стјењани, Џевар Орашац и Брустовац. Село Рајновци бројали су тада 53 куће и 208 душа, гдје су и Кресоје, слављеници Никољдана.
    Иначе, сви Кресоје у овој митрополији славе само Никољдан и јављају се у томе времену још у следећим парохијама:Бихаћ-Хргар, Врело; Велики Радић, Дубовик (Крупа; и Вођеница као и ваша у Пркосима у протопр. петровачком.
    Кресојевићи славе такође Никољдан у парохији Брод, Дервента као и Смртић, Штрпци и као и Прњавор, а Јовањдан славе у Хан Колима а Ћирило и Методије у Градишци-Ламинци. Томиндан Кресојевићи славе у парохији Бошковићи (Бањалука) а Часне Вериге такође у Штрпцима код Прњавора.
    (Препис из Шематизма дабробосанском за 1882 годину)

    У Карловачком владичанству за 1896 годину Кресоје славе Ђурђевдан а Кресојевићи Никољдан.

    У Далмацији, Александар Бачко не наводи ово презиме у својиј књизи Породице далматинских Срба.

    Reply

  3. 18. мај 2016. у 13:19

    Saša Kresoja

    U maju 91. veliki broj Kresoja iz Rajnovaca i okoline je pobijeno u Orašačkoj školi. Ostali su 8. ofanzivom preseljeni u Banat (Nakovo i Banatsko Veliko selo).

    Reply

  4. 17. фебруар 2017. у 11:54

    Dušan Kresoja

    Moji su sa Prkosa, iz Vaganca prkoškog, ali ima ih i u drugom dijelovima sela. Znam da postoji i grana koja se nekad skrasila oko Bosanske Krupe. I jednih i drugih nalazim često u Vojvodini (potomaka njihovih), i to od Rume i Iriga do Kikinde, Banatskog Velikog… i naravno Novi Sad i Beograd.

    Reply

  5. 23. децембар 2018. у 21:30

    Tanja Kresoja

    Moj deda je iz Rajnovaca tj Loncica.
    Koliko znam jedini smo odatle.
    Slavimo sv.Nikolu
    Od Kresoja nikog nemamo jer deda nije imao brace a od sinova je imao samo mog oca.
    Mene zanima porjeklo prezimena i odakle tacno potice

    Reply

    • 12. јул 2020. у 00:13

      Ilija Kresoja

      Moj deda je sa Prkisa kolonizirao u Mileticevo kod Vrsca 1931 godine. Voleo bi i ja da znam vise o svom poreklu.

      Reply

  6. 6. јануар 2020. у 13:30

    Tanja Ugarković

    Tanja Kresoja, grešite. Niste jedini iz Rajnovaca, zaselak Lončić. I moj otac i njegova familija su odatle, naseljeni u Banatsko veliko selo iNakovo kod Kikinde. Gde vi živite

    Reply

    • 7. јануар 2020. у 22:25

      Igor Kresoja

      I moji su iz Lončića.Moji su došli 1958 ovde u Zmajevo (Vrbas).

      Reply

    • 17. април 2022. у 18:24

      Tanja Kresoja

      Moj deda nije imao brace ,samo sestre koje su mlade otisle za srbiju sad tacno ne znam gde.
      Voljela bih da znam dali je deda imao ne.rodjene brace,a to se moram raspitati.
      Ja sam u Bosni. Prijedor

      Reply

  7. 1. март 2022. у 02:01

    Herceg

    KRESIMIR/KREŠIMIR.
    “Stvarni oblici i značenje nekoliko starohrvatskih osobnih imena« (Onomastica
    XXII., 1977, Krakow)
    U hrvatskoj se historiografiji XIX. st. kraljevo ime pisalo KRESIMIR IV.,
    u naše doba gotovo uvijek KREŠIMIR IV. A valja ustvrditi da je u suvremenome, dakle živome, hrvatskom imenarstvu isključivo Krešimir.
    Izvoran oblik imena bijaše Kresimir. Složeno je od imper. kresiti, kresati
    – buditi, iskriti i min (kresiti). Označuje »Onoga koji budi mir,
    koji iskri mir.« Od glag. kresiti bio je nastao ijek. oblik krijesiti.
    Ostale su imenice krijes i krijesnica. Za potkrepu glag. kresiti i ujedno imena Kresimir.
    U poljskome su osobna imena složena s pomoću kresi, kresiti: Krzesoja
    i Krzesislaw, u češkome: Kresislav i Kresomyl. U nas je od njega izved. Kresoje te prezimena Kresojević, Kresoja, Kreso, Kresević, Kresić, Kresović i dr.

    Reply