Порекло презимена Ковачевић

19. фебруар 2012.

коментара: 214

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Вилуси, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
______________________

Ковачевић

Хаплогрупа: E1b род Н

Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:

_____________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).

Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.

О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.

Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.

Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.

Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.

Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).

У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.

У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.

Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)

ПОЗНАТИ:

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОВАЧЕВИЋИ

(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)

Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.

Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.

Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.

Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.

У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.

За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (214)

Одговорите

214 коментара

  1. nedjo

    Veliki pozdrav učesnicima foruma. Javljam se da bi istrazio svoje korene a mozda i pomogao drugim u potrazi. Zovem se Neđo Maksimovic iz sela Piperci na rubu Semberije po dno Majevice. Prema kazivanju moga dede koji je rođen bio 1907 god. Moja familija do prve polovine 19 veka se prezivala Kovačević da bi austro ugarska u to vreme menjala prezimena i tako moj predak Marjan rođ 1836g je dobio prezime Maksimović pošto mu se otac zvao Maksim rođ. 1822god. Maksim je bio sin Petra Kovačevića koji se prema kazivanju doselio negde iz Crne Gore ili istočne Hercegovine i donosi slavu Svetog Nikolu . Petar Kovačević je posedovao u Pipercima kovačnice imao i nekakvo svratište. Dolazi je u sukob sa begom te mu pali sena i han i sa sinom Aleksom beži negde u Mačvu a drugi sin Maksim mu ostaje u selu od koga kasnije i nastaju Maksimovići. Tako se tom kraku familije koji je otišao sa Petrom gubi svaki trag. Tako bi želeo ako neko nalazi nešto u ovoj priči što bi pomoglo u daljoj mojoj potragi da se javi….. Unapred hvala.

    • Milan

      Imenjače, rodjače koliko sam saznao o mojim kovačevićima oni su poreklom ic Crne Gore, takođe zbog neke kavge beže u Liku, posle nekog vremena pradjed 1835 se seli u Bosanski Petrovac selo kapljuh. Sve do rata 45 i kolonizacije gde se sele u Novu Pazovi, Zemun, Beograd i Čelarevo. Moj pra pradjed se zvao David, njegov sin Blažo, Blažo je dobio 3 sina, mog dedu Milana, Zdravka, Stevana, ćerke Milicu i Milenu.Moka baka je poreklom iz Smoljane od Grubića.

  2. Sofija

    Baka mi je Ranka Kovačević iz Plaškog, Ogulin. Ima li rođaka 😃

  3. Зоран Ковачевић Мркоњић

    Ковачевићи, Подрашница, Мркоњић Град
    Св. Георгије – Ђурђевдан
    Да ли неко зна нешто о овом мом роду?

    У нашем крају има још Ковачевића, али нисмо род! Они славе св. Василија Великог.

  4. Marko

    Moji Kovacevici su iz Srdjevica i slave svetog Ignjatija Bogonosca.Djed mi je bio pokojni Bogoljub Kovacevic i od njega sam cuo da poticemo od cuvenog harambase Stojana Kovacevica.

  5. Biljana Kovačević

    Pozdrav svima ,htjela bih saznati više o svojim Kovačevićima,pradjed je bio Đuran iz Bosanskog Novog ,poslije su došli u Slavoniju,znamo da smo porijeklom iz Crne Gore .Bilo ih je 9 djece,6 muških i jedna kćerka.Dosli smo do saznanja za nekog predaka po imenu Pane Kovačević, pa ne mogu ništa o njemu naći.Krsna Slava je sv.Jovan

  6. Milovan Cecez

    Pozdrav clanovoma kvoruma.Moja porodica Cecez po predanju porice od Kovacevica iz Grahova. dva brata Ilija i Mijat Kovacevic su oko Q64-1660 godone preko Zitomislica gde su kratko boravili stigli u dolini Neretve desna obala ispod grada Konjica.Ali prezime je tu promenjeno u Cecez zasto nismo sigurni.Tu je do ovog zadnjeg rata zivelo oko 350 clanova Cecez.Poznato da su ova dva brata Kovacevici poneli svoju slavu Djurdjevdan koju mi danas slavimo.Po predanju su bili cestiti krupni crnogorci pasu tu i kuce pravili od kamena na dve vode tipicno crnogorski.Zamolio bih Kovacevice da pokusaju propratit rodoslov od pocetka i da pokusaju naci ova imena ILIJA i MIJAT. Kovacevic oko 1670 godine dali ima ikakav podatak o njihovom napustanju Grahova .Unapred hvala i pisite molim !

  7. Станко

    Поздрав далеки рођаци. Моји Ковачевићи су до краја посљедњег рата живјели на подручју Доњег Вакуфа, БиХ, одакле су се раселили свуда по свијету. Сви су славили Светог Николу. Оно што су знали моји , а то и вама преносим у нади да ће неко нешто открити , јесте да се мој чукун дјед доселио на то подручје из Старе Херцеговине а звао се Мића Ковачевић. Хвала свима

    • Milan Kovačević

      Pozdrav rođaci, moji baka i deka su došli iz Bosanskog Petrovca kolonizacijom krajem rata 45 u Novu Pazovu.Slavimo Sv. Nikolu. Deda mi se zvao Mića, imao je brata Stevana i Zdravka, a moj pradeda se zvao Blažo takođe iz petrovca, voleo bi više da saznam

  8. Milan

    Poz moj pradeda po babi a sa majcine strane se zvao i prezivao Milan Kovacevic po kom i nosim ime rodjen je 1902 godine u Sakulama a u Banatu a nazalost od nikog iz porodice nisam saznao poreklo,svaka informacija bi mi dobro dosla.hvala.

  9. Kovačević

    Prema predanju moga pokojnog dede koji se doselio iz Rogu (Zlatiborski okrug) 60tih godina u Beograd kao i njegova 2 brata, doselili iz Crne Gore tacnije okolina Danilovgrada s pocetkom 19 veka u zlatiborski ogrug. Nekolicina njih se zadrzala dole i ostala, dok se vecina njih doselilo i imigrirao u vecece gradove kao Beograd.

  10. Milja

    Moj predak se zvao Ilija Kovačević i došao iz CG na Zlatibor mesto Borova glava,IMO 3 sina mislim da su se zvali Vidoje Milisav a treći ne znam.Kako si opiso svoje pretke takvi su i moji bili.