Порекло презимена Јелачић

18. фебруар 2012.

коментара: 32

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (32)

Одговорите

32 коментара

  1. Бошко

    Поштовање. Извињавам се свим присутнима због дугог одсуства.
    Набацао сам доста информација, без неких посебних навода извора. Но.
    Пре десетак година сам се интензивно дописивао са професором Лакетом. Доста тога што сам насумично чуо из усменог предања, сам ми је потврдио и лоцирао је корене моје гране Јелачића (према именима предака и претку који је дошао у Срем) на локалитет Кифиног села и места Козице. Укрстио сам те информације са подацима од Кљајевића…. Пуковник у пензији, Вељко Антуновић је у опису свог порекла, дао такође доста информација о Остривојевићима, који су дошли са Балтика и од којих вучемо директно порекло. Породице Витковић, Љубибратић и Јелачић имају исто порекло и отуд и блискост и додатна повезивања.

    Читајући Пад Арконе (пропаст српског паганизма), доста сам научио о племенима Балтичких Срба, који су се спустили у Јужну Србију и заузели велики простор, поред простора на којем су живели Јужни Срби, како нас и данас зову Лужички Срби. Први владар те области Звездодраг од оца Остривоја, сахрањен је у данашњој Албанији, двадесетак километара од Скадра у дрвенграду, који сада носи албанизовано име Дришти или слично. Ове информације немају додира са Деретићем. Потичу од немачког историчара који је свесан својих српских корена и који је доста вредних информација поделио са нама.

  2. goran saponjic

    Gospodine bosko dali ima sanse da saznate koju slavu su ranije pre sv klimenta slavili vasi jelacici.petar askraba uporno tvrdi da su jelacici bili jelascici od kalinovika i da su slavili stevandan.ti jelascici koje pominje i novak mandic stud nemaju veze sa ostrivojevicima o kojima pricate.ko su onda vitkovici i jelacici i odakle su dosli u trebinje.jeste li culi za jelascice o kojima govori askraba.

  3. Momčilo Fržović

    O plemenu Jelačić znam po nešto od svoje rodbine. Moja baba po ocu je od familije Jelačić iz sela Trusina kod Nevesinja. Njena braća su poslije kolonizovana ito jedan u selo Saftovići – Talinovci kod Uroševca na Kosovu a drugi u Stepanovićevo kod Novog Sada. U novom sadu postoji potomak Spasoje jelačić i on ima kćerku i sina a od Jelačića sa Kosova sada postoje nasljednici u Kragujevcu. Na Trusini je bila samo ta jedna kuća i nakon kolonizacije poslije I sv. rata više nema Jelačića na Trusini. Drugo mjesto u Nevesinju je Kifino Selo na putu između Nevesinja i Gacka i tamo i sada postoji samo jedna kuća, Pera Jelačića. U Oriješu kod Mostara su živjeli Jelačići takođe u malom broju. U Jablanici je živio čuveni ugostitelj Gojko Jelačić a sada to radi njegov sin, koji je svo vrijeme rata ostao u Jablanici.
    Od svoje rodbine iz Kragujevca, tačnije Miroslava Jelačića, koji se upokojio prošle godine, saznao sam da je on došao do podataka da svi pravoslavni Jelačići potiču upravo iz Tvrdoša kod Trebinja i da je bilo dosta na tom mjestu, međutim da su zbog neke epidemije s jedne strane i od Turaka s druge strane jako stradali te da su donijeli odluku da se isele i tako so otišli u sljedeća mjesta: Kifino Selo i Trusinu u opštini Nevesinje, zatim selo Dabrica u opštini Stolac (sada to pripada opštini Berkovići) i selo Ortiješ kod Mostara.
    Nadam se da nisam pretjerao!

  4. goran

    Pozdrav za gosp.frzovica i ako moze da napise koju su slavu slavili njegovi jelacici o kojima je pisao i dali su nekad slavili i neku drugu slavu u kom vremen.periodu su ziveli kod manastira tvrdos.zna li jos neke podatke u vezi jelacica

  5. Војислав Ананић

    ЈЕЛАЧИЋ (п). у Дабрици (Столац), Доњој Трусини (Невесиње), Ортијешу (Бишће, Мостар), Мостару и Пољицу (Површ, Требиње). Старином су из требињског краја. У Доњу Трусину и Ортијеш су дошли из Дабрице, а у Мостар из Пољица. У Пољицу су старосједиоци. Славе Климуњдан. Некада их је било у Шеховини и Бојишту (Невесиње). Из Шеховине се Јелачић преселио у Бојиште “прије 100 до 120 година, па је овдје сасвим самро” (59:227,244.323; 75:1229,1239). Јелачићи у Мостару су некада били угледна и богата породица, “можда најбогатији. Њихова кућа била је “велика и отмена”. О њиховом богатству и свједочи податак да су имали бројне винограде у којима је било око 100.000 лоза, а код Благаја велики подрум са око 100 вагона вина и с бачвама запремине 3000 литара. Занимљиво је да је подрум “7-8 метара дубоко испод земље”, да је имао посебне апарате за стерилизацију вина и посебно одјељење за производњу ракије – „казанлук”. Из Јелачићевог подрума вином се снабдијевао царски двор у Бечу, а вино је стизало чак и на “јапански двор” (91:372.379,442).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  6. Небојша Бејат

    ЈЕЛАЧИЋ

    (Славе Климуњдан)

    Јелачићи су у првој половини 19. вијека у Ортијеш доселили из села Дабрица у општини Берковићи. Година досељења ником није позната. У том временском периоду овим просторима владала је османлијска (турска) окупациона империја (1466 – 1878). Разлог досељења били су бољи услови за живот у Ортијешу. Најстарији предак који је доселио, звао се Сава. Био је кум Васиља, најстаријег Медана, који је доселио у Ортијеш. Васиљ Медан је замолио османлијског (турског) агу Ђулепу да на дио земљишног посједа, који је њему додијелио да обрађује, досели његов кум Сава Јелачић, што је османлијски (турски) ага дозволио. Оно што се сигурно зна је да је Сава имао сина Тодора. Да ли је Сава, осим Тодора, имао још синова, ником није познато. Гробове Саве Јелачића, његове супруге, као и гробове његових синова и њихових супруга, због старости, у Српском православном гробљу Ортијеш, није могуће распознати. Породица Јелачић има мушко потомство до данашњих дана.

  7. Boško Kalaba

    Poštovani Momčilo,

    Moja pokojna baba je Darinka Jelačić. Njen otac je kolonizovao iz Stoca ili okoline u Stepanovićevo kod Novog Sada.