Зубац Reviewed by Momizat on . Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Зубац

Зубац

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (1)

  • Војислав Ананић

    ЗУБАЦ (п.к.м). Зупци (п), у Рупном Долу (Површ, Требиње), Џиновој Махали, Рогачама, Дрежњу, Батковићима (Невесиње), Ходбини (Мостар) и Љубињу. Зупци у Рупном Долу поријеклом су из Куње Главице у Зупцима (Требиње). Стара им је слава Ђурђевдан, а нова Шћепандан (75:1218). О имену племена и предјела Зупци једна стара прича каже: Врло давно живио је у Петрову манастиру, чије се развалине налазе између Бихова и Згоњева, некакав цар са женом и ћерком јединицом. Имао је и два момка; Зубана и Грдана. Зубан је био врло ружан, али храбар. Грубан је имао друго име, али су га овако звали ради урока јер је био врло лијеп. Цар и царица науме да кћер удају за Грубана, али су се бојали да је Грубан не убије. Због тога нареде да обојица оду „с оне стране Мокрог“ (дио поља између Буговине, Веље Горе. Згоњева и Бихова које је често под водом), па да обојица запливају. Обећали су дати дјевојку ономе који први преплива. Зубан је увиђао да цар и царица више воле Грубана, те, када су били насред воде, угуши Грубана, а он исплива. Да би се цар „отресао“ Зубана, нареди му да ухвати хата „без биљега“, којег је из подрума пустио и да на њему незауздану и неоседлану дојаше. Зубан је осам дана јурио за хатом, ухватио га у Коњском, у Цареву пољу и узјахао код воде Царице. Дојахао је до цара. Цар му даде кћер за жену, а у мираз предјел који се по њему назва Зупци, а Зубан доби презиме Зубац. У Зупцима, код села Турменти. има пећина коју зову Вилина пећина јер су, према предању, у њој виле живјеле. Прича се, кад се Зубану родио девети син, да је најстарија вила рекла: „Хајдемо, моје друге, да селимо одавде јер овде нема више станка, јутрос се нашао и девети син Зубана Зупца” (75:1148). Зупци у Џиновој Махали су из Зубаца. Доселили су око 1800. године. Славе Аранђеловдан. У Рогачама и Дрежњу су старином Башевићи из Пераста, а у ова села су дошли из Зубаца. Славе Јовањдан. У Батковиће су дошли из Удрежња. Славе Ђурђевдан. У Ходбину и Љубиње су доселили из Невесиња (59:222,223,317. 325: 155:503). Зубаца има настањених у Укшићима (Љубомир, Требиње). Поријеклом су од Ратковића са Зубаца. По предјелу из којег су доселили у Укшиће прозвани су Зупци. Има их у Требињу, Беогарду. Новом Саду и другим мјестима. Славе Ђурђевдан (187:122). Зупци (к), у Смокињу и Расну (Широки Бријег). У Смокиње су дошли из Броћна, гдје су око 1600. године доселили из Вирова у Далмацији. Тамо су се звали Цвитановићи. У Расно је Зубац дошао из Прозора, купио је имање у Квесића, а старином је из Гријевића (Љубушки). Зубаца „данас” има само у Расну, тврди етнолог Петрић (59:353; 189:85). Према Филиповићу, Зубаца има и у Орашцу (Прозор). Доселили су из Грљевића (79:71). Зупци (м) су живјели у Требињу. Године 1759. помиње се Осман Зубац који је наплаћивао „царину (баџ) на кланцима дубровачке скеле” (97:270). Не спомињу се, у новије вријеме, у Херцеговини.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top