Порекло презимена Ђилас

17. фебруар 2012.

коментара: 4

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. 29. јун 2016. у 00:27

    Stevo Djilas

    Postovani,
    kad je vec tako…
    prezime Djilas geografski zapadni deo Bosne i Hercegovine, dolina kanjona i sastav reka Unac i Una, jos pre oko 350-400god se Djilasi spominju a sve paralelno sa pricom tog vremenskog razdoblja.
    (Pravoslavni manastir Rmanj u Martin Brodu je važno duhovno središte sjeverne tromeđe BiH, Like i Dalmacije. Narodna tradicija pripisuje njegovo podizanje Katarini Branković, kćerki srpskog despota Đurđa Brankovića. Prvi pouzdani podaci o manastiru Rmanj datiraju iz 1498. godine. Manastir je bio rušen od strane Turaka 1638. i 1661. i 1785. godine. Rmanj su 1944. bombardovali i srušili njemački avioni. Manastirski hram je obnovljen 1974. Proglašen je nacionalnim spomenikom.[1])****preuzeto sa wikipedie.
    Kako sam do sad cuo dolazak Djilasa u krajeve Dalmacije tj. severo-zapadnog dela Bosne i Herzegovine se desio pre oko 400-450god. i prezime je doslo iz Crne Gore(tada je dosta bio zastupljen obicaj krvne osvete, kako u Crnoj Gori tako u Albaniji, juznim delovima Srbije), mada iskreno govoreci ni sam nisam dovoljno dobro potrazio korene i price prezimena Djilas da bih imao pravu, kompletnu pricu. Potrudicu se da obavim posao do kraja a prezime Djilas nije uopste malo imajuci u vidu broj u CG, Bosni i Herzegovini, Srbiji i ostatkom Sveta (dijaspori).
    Inace taj deo Bosni je jedan od najlepsih kutaka Sveta.
    Pisacu Vam kad bude pomaka u mojoj potrazi pa je kasnije moguce objedinjavati takve price i dobijati kompletniju sliku o PREZIMENU.
    …pohvala za temu za razgovor…

    Reply

    • 14. јануар 2022. у 16:15

      bodul

      Pojedini poviestni izvori govore da taj “manastir” zapravo nosi ime po Katarininu sinu Hermannu IV, nasljedniku jednoga od onomadne moćnih “Celjskih grofovā” (bogato i vrlo uplivno slovënsko plemstvo, s posjedima diljem srjednje Europe i Balkana). Dala ga je navodno izgraditi za sve brojnije srbske/svetosavske izbjeglice doseljene u zapadne prëdjele današnjega BiH-a prëd naletom i navalom osmanskih Turakā i Tatarā. Kada su osmanski osvajači pojačali prodor k zapadu, u strahu prëd islamskom opasnošću i najezdom, svetosavski doseljenici s iztočnoga diela Balkana, počeli su dalje prodirati na iztočne dielove današnje Slovënije, ali i na sve dielove prostora današnje Hrvatske. “Đilasi” su se iz “Stare Hercegovine” doselili u Hrvatsku u tima “uskočkima” valovima. Važno je podcrtati i naglasiti, da je na lapačkom području (dielu današnje Like) postojaô srjednjevjekovni grad imena (H)rmanj, koj je biô u vlastničtvu plemstva “lapačkih knezovā”. Možda je ime “Rmanj” nastalo pod uplivom imena toga srjednjevjekovnoga grada do kamena spaljenoga, razvaljenoga i uništenoga od “Turakā” u XV stoljeću. Većina prostora današnje Hrvatske u tom razdoblju postala je spaljena i napuštena pustoš.

      Reply

      • 22. новембар 2024. у 08:31

        Rmanj je srpski manastir

        Bodule, jel to iz edicije “jezuitska falsifikovana hrvatska povijest”.

        Rmanj je srpski manastir, oduvek bio.
        To što jezuiti pišu bajke na koje ce se pozivati za 100 godina kad ga budu prisvajali i proglasavali ga za “starohrvatski”, to je druga stvar.

        Nisu katolicki vladari širili pravoslavlje medju Srbima, vec su ih katoličili, i pretvarali u ‘rvate.

        Čitava Bela Krajina, i sa slovenacke i sa hrvatske strane granice, je bila Srbima naseljena. Danas se oni hrvatima zovu, a prezimena ostala srpska.

        Reply

  2. 29. јун 2016. у 11:56

    Ранко

    Поштовани,

    О настанку презимена Ђилас, писао је Милован Ђилас у свом роману Бесудна земља. Да не препричавам, књига се може лако наћи.

    Reply