Порекло презимена Дукић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ДУКИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Дукић Хаплогрупа: I2a род Л Порекло: Грачац, Дерингај, Лика Крсна слава: Стевањдан Контакт: __________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ ДУКИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Дукић Хаплогрупа: I2a род Л Порекло: Грачац, Дерингај, Лика Крсна слава: Стевањдан Контакт: __________ Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Дукић

Порекло презимена Дукић

ТЕСТИРАНИ ДУКИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Дукић

Хаплогрупа: I2a род Л

Порекло: Грачац, Дерингај, Лика

Крсна слава: Стевањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам


Коментари (69)

  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ДУКИЋ

    Класификацијом личких презимена, презиме Дукић, по свом настанку, спада у
    групу презимена која су настала од Миља (тепања, милоште и драгости.

    Дука, Дуки, Дућа, Дујо, све су лични надимци (шпицнамети) имена Душан.
    Надимци од Миља.

    Млетачки земљишник за 1709. годину потврђује да су од Дуке (лични надимак
    од миља) настало презиме Дукић илити Дучић, већ зависи како су записивачи
    записивали. Све је то зависило у којем су временском периоду то радили.

    Млетачки земљишник за 1711. годину потврђује да је презиме Дукић илити
    Дучић, једно те исто и да је настало од личног надимка Дука (Душан).

    У Alberghettijevu земљишнику (1725-1729) презиме гласи Дукић (Мićo Duchich).

    Тако су пастирска насеља називана Дукићи илити Дучићи.

    Презимена Дукићи и Дучић, због несређене ортографије, тог времена, различито
    су писана и читана.

    Село Јасеник (Гацко) у Херцеговини је старо станиште ВЛАДИСЛАВИЋА илити ВЛАИ-
    САВЉЕВИЋА (све варијанте), као и изведена презимена од њих: ВУКОМАНОВИЋИ,
    ДУКИЋИ илити ДУЧИЋИ (песник Јован Дучић), МАКСИМОВИЋИ и ПОПОВИЋИ.
    Сва ова презимена славе Ђурђевдан.

    Турски бегови Ченгићи стално су покушавали да присвоје властелински посед
    Јасеник ВЛАИСЛАВА ВЛАИСАВЉЕВИЋА. Због тога је је Влаислав морао да напусти
    Јасеник, те је отишао у Русију где је добио племство. Два брата Влаисављева:
    Дука (Душан) и Вукоман) остали су у Јасенику и Берушици (Гацко) у Херцеговини,
    на својој земљи. Бегови Ченгићи (иако су знали да су били Срби) стално су им
    додијавали и на све начине покушавали да им отму поседе. Када је дошло, стани
    пани, потомци Влаислава Влаисављевића око 1700. године убију бега Ченгића.
    Ченгићи су од српске више властеле и једнога истога порекла са Пуцићима
    (Медо Пуцић) у Дубровнику. Због убиства овог бега Влаисављеви потомци су мо-
    рали да потраже нова станишта. Један од њих отишао је у Русију. Бјеле, Дука
    (Душан) и Лако пређу у Заагору (Попово). Касније Бјеле и Дука пређу у Бјелошев
    До (Љубиње).

    Унук ВЛАИСЛАВА ВЛАИСАВЉЕВИЋА био је руски гроф САВА ВЛАДИСЛАВИЋ РАГУЗИНСКИ, који
    јe заузимао високо место на царском двору Петра Великог и Екатерине I. Исти никада
    није заборави ни Херцеговину, ни потлачени завичај својих предака, него је сваком
    приликом радио, да свом народу олакша тешку судбину под Турцима.
    Гроф САВА ВЛАДИСЛАВИЋ РАГУЗИНСКИ је разграничио, односно поствио је границу
    између Русије и Кине, те је оставио трајан печат пријатељства између Руса и
    Срба, два истородна народа.

    ДУКИЋИ, Ђурђевдан, ВЛАИСАВЉЕВИЋИ (све варијанте)

    ДУКИЋИ, Никољдан, ПРЕДОЈЕВИЋИ

    НАПОМЕНА: Многобројни Влаисављевићи (све варијанте) дошавши у Лику мењали
    су крсне славе плашећи се турских ухода.

    Дукићи који су живели у Дољанима (Доњи Лапац), у Суваји (Срб) и у Брувну
    (Грачац) потражили су боља станишта у Босанској Крајини. Исељавања из Лике
    у Босанску Крајину било је у више наврата. Лика није имала довољно добре
    земље да прехрани своје многобројно становништво. У Босанској Крајини није
    се давала ни војска, ни трећина, само што се беглучило. И то је био довољан
    разлог за сеобу.
    Познато је да су Личани основали Босански Петровац, као и сва села око њега.
    У тим селима нашли су и Дукићи своја нова станишта.
    Дукићи насељавају највише у Бјелајском пољу село Скакавац. У босанско-крупском
    срезу Дукићи насељавају села: Варошка Ријека, Врањска Мосура, Горњи Бушевић
    и Гудавац, те цазински округ и највише у село Осредак.

    Сеобе које су водили Илија Смиљанић, а после и Стојан Јанковић из Лике, у неко-
    лико наврата, у Далмацију и Равне Котаре. Тако, Ти исти Личани су се у мањим
    сеобама враћали у Лику на своју старину. Једном приликом је Стојан Јанковић
    извео из Лике око 5000 чељади у Далмацију и Равне Котаре. Нема поузданих пода-
    така, нити Ја за својих 45 година истраживачког рада не могу да докажем, када
    је које презиме дошло из Лике у Далмацију и Равне Котаре, а која су презимена
    остала, а која су се вратила у Лику. Када посматрамо психо-физичке особине тај
    народ је исти. Сви смо ми Срби. И народ Лике је одвајкада на овом простору,
    као Срби, односно илирска племена: Јаподи и Деури.
    Горе сам навео да се бавим истраживачким радом 45. година. Обишао сам архиве,
    где многи историчари нису ни крочили. Бечке архиве, од Сења до Котора, у Дубро-
    вачком архиву 12 пута, у Ватиканској библиотеци два пута, Кијев, Лењинград,
    Москва, Одеса, Истамбул. Био сам у Египатском архиву. На Синајској гори, у
    православном манастиру „Света Катарина“, чији је главни донатор била руска
    царица Катарина Велика, СРБкиња. Зашто нас зову, и зашто се сами зовемо,
    небески народ. Да ли си чуо Нешо, да постоји на Синајској гори планина која се
    зове СРБска планина, на којој је Бог дао Мојсију 10 божијих заповеди. Моја је
    нога крочила на ту планину, са двојицом пријатеља египатских Копта, који су
    Православне вере. Сви арапи зову ову планину СРБСКА ПЛАНИНА.
    45 година истраживачког рада посвећен Лици и Личанима прославићу у августу
    ове године и 42 написане књиге, да ли је вредно здравља. Наиме, имао сам тешку
    операцију тумора простате. Сваки дан је за мене година. Стално себи кажем бар
    још једну књигу да објавим. Ето Нешо нешто више знаш о мени.
    Поздрав и настави да истражујеш, Ти си млађи, земљаче мој.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
    У Новом Саду, 7521. (2013) године

    Одговори
    • СНЕЖАНА ТОМОВИЋ ДЕВОЈАЧКО ДУКИЋ

      Поштовани,

      моји Дукићи славе славу светог Ахранђела 21.новембра …а живели су у Горњем Дубцу засеок Ливаде – Општина Лучани – Чачак ,на жалост јос само мало их има… има их и у селима Адрани и Дракчићи – Општина Краљево, па ме занима да ли неко зна порекло ових Дукића.

      Одговори
  • Небојша

    Пуно Вам хвала још једном господине Дивјак! Јако ми значи када неко ко је толико година посветио овом послу, да свој суд о неком презимену, а нарочито када је реч о мом роду.
    Наравно, ја ћу наставити са проучавањем порекла породица/презимена и тако бар мало допринети очувању традиције код Срба на овим просторима.

    Што се Дукића тиче, веома ми је занимљива та веза са херцеговачким Дучићима. Још раније сам приметио да неки аутори повезују ове породице, управо због различитог уписивања у књиге током векова. (Дучић-Дукић)

    Међутим, оно што се да приметити је то да у Херцеговини има више различитих грана Дукића. Већина слави Ђурђевдан, а неки Никољдан и Ариљевдан.

    Ти Дукићи који воде порекло од Владисављевића су могли да „настану“ тек почетком 18. века. После тога, постоји податак да су се расељавали по Херцеговини, не повезује их ништа са Ликом и Далмацијом.

    Ово је занимљиво и зато што се у крајишком попису становништва, крајем 17. века већ помињу породице Дукић (Срби из Дивосела). Нешто касније, почетком 18. века у околини Грачаца помиње се пуно кућа Дукића. Све ово указује на то да су ови крајишки Дукићи дуго на тим просторима, тако да се то не уклапа са настанком ових херцеговачких Дукића.

    У Херцеговини међутим постоји грана Дукића (Ђурђевдан), који су пореклом из Кривошија. Наводно су од Мрњавчевића. У Кучима постоји село Дучићи и старе породице са овим презименом, тако да није искључено као опција ни то. Можда су се ови Дукићи рано исељавали из Херцеговине ка Крајинама, али опет, та сеоба није забележена. Може се само претпоставити да се десила кад и већи број истих, у 16. веку.

    Оно што се поуздано зна о Дукићима у Далмацији (а самим тим и Лици) је то да су дошли из Босне у 17. веку (Саво Накићеновић мисли да је у питању 16. век).

    Ове породице су живеле у Биљанима Горњим, Вариводама, Жагровићу и другим местима по Даламцији, одакле су и населили Лику у 17. и 18. веку. Миграције су често биле „повратне“, тако да су можда већ пре тога били у Лици.

    Оно што сам могао да закључим је чињеница да су Дукићи (Стефањдан/Ђурђевдан) сродни великој групи родова у Далмацији, Лици и Бос. Крајини. Има их са изведеним презименима Трнинић, Добријевић, Миљевић, Шербеџија, Роквић, итд…Већина слави Св. Стевана (као и моји), али има и оних који славе Ђурђевдан и то пре свега у Даламцији (Миљевићи и Добријевићи). Ово је наравно само претпоставка. Оно што ми је дало основа за овакво размишљање је исти миграциони пут, иста слава, као и чињеница да ове породице живе у истим местима где и Дукићи.

    Треба поменути и дробњачке Дукиће, који су пореклом од Слијепчевића из Гацка, мада не верујем да они могу имати везе са овом граном у Лици.

    Ипак мислим да је у питању нека породица која је пореклом из Босне, или је у првим сеобама стигла из Херцеговине.

    Ово су неке опције, јако је тешко било шта утврдити зато што је презиме Дукић јако често на тим просторима (Далмација, Лика) и не мора да значи да је реч о истородним породицама.

    Имам једно питање : Шта се зна о овим Дукићима (Стефањдан) од Предојевића? Где њих има, да није можда то та грана? Мада, мени је познато да херцеговачки Предојевићи славе Никољдан, мада можда је дошло до промене славе у Босни. Нисам до сада „чуо“ за те Дукиће.

    Хвала пуно и свако добро!

    Одговори
  • Небојша

    Владислав Скарић помиње Дучиће на један занимљив начин, када се бави пореклом Жумберачких Ускока :

    “ Дучићи су стекли своје презиме по врло распрострањеном имену Дука, које се у српским крајевима јавља у позном средњем веку у Скадру и Дривасту. „(што опет упућује на Куче и околину)

    Такође наводи да је у познијим временима Дука врло често име у Боки Которској. (близу Кривошија)

    Ово опет може да указује на то да је порекло херцеговачких Дучића управо из тих јужних крајева. Ово се слаже и са оним што тврди и Ј. Дедијер, када говори о пореклу Дучића.

    Ово је наравно битно и за Дукиће, ако се поуздано утврди да воде порекло од Дучића из Херцеговине.

    Одговори
  • Небојша

    Јевто Дедијер је своја истраживања о пореклу херцеговачких породица спроводио крајем 19. века (1897-1899. године). С обзиром да је навео да је убиство бега Ченгића било „пре 200 година“, то нас враћа у период с краја 17. века, па је релано претпоставити да је било времена да се ови Дучићи од Владисављевића иселе и ка Далмацији и Лици.

    Потребно је нагласити да поред ове гране Дучића, у Херцеговини постоји још једна, старија грана. Они су дуго у Херцеговини и не знају одакле су се доселили, сматрају се староседеоцима.

    Од ових Дучића/Владисављевића је Јован Дучић, као и Нићифор Дучић. Јован је славио Никољдан, а Нићифор Ђурђевдан.

    Одговори
  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ВЛАДИСЛАВИЋ (ВЛАИСАВЉЕВИЋ)

    У историјским изворима XIV и XV века Владиславићи (Влаисављевићи све варијанте)
    спомињу се веома ретко с обзиром на њихов статус на двору Николе Алтомановића,
    господара Гацка.
    Изасланик жупана Николе Алтомановића, господара Гацка, спомиње се 1396. године
    Вукша Владиславић („Vuchssa Vladislauich, zuppani Nicoli di Altomanno“).

    Дубровачки архив (fol. 7, 132/Gacko, za 1932. godinu.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
    У Новом Саду, 7521. (2013) године

    Одговори
  • Небојша

    Поштовани господине Дивјак,

    Покушавам да се фокусирам на повезивање Дучића (Влаисављевића) из Херцеговине и Дукића (Св. Стеван) из Лике, али немам „опипљивих“ доказа за то.

    Занима ме и који су ти Дукићи од Предојевића (Стефањдан)?

    Не знам шта мислите о том миграционом смеру који помиње А. Бачко када су у питању Дукићи из Далмације (који су касније одатле прешли на зрмањско и бруванско подручје)? Он наводи да су дошли из Босне у 17. веку. Било их је пуно у Биљанима Горњим где су славили Св. Стевана. У Вариводама су славили Ђурђевдан, али су сродни овој грани у Б. Горњим.

    Ако узмемо у обзир да је већ у 17. веку тих Дукића било у Лици и Далмацији у великом броју, а да су Дучићи (од Влаисављевића) настали тек почетком 18. века, тешко је повезати ове две гране.

    Опет, постоји шанса да су крајишки Дукићи од ових старијих херцеговачких Дучића. Али ништа се са сигурношћу не може тврдити.

    Занима ме и Ваше мишљење о теорији Б. Кљајевића да су сви лички Дукићи пореклом од Дукића из Самобора (Гацко). Та породица је пореклом од Слијепчевића, који су од дробњачких Абазовића, а припадају братству Косовчића? Раније презиме ових Дукића било је Давидовић. Огранци овог рода који су живели у Самобору (Гацко) су : Давидовићи, Старовићи, Поповићи и Слијепчевићи.
    У време Кандијског рата (1645-1669) у Самобору се помиње Дука Давидовић, који је наводно родоначелник ових Дукића.

    Ово може бити једна од опција, ако узмемо у обзир да се пуно Дробњака исељавалo у Лику (Мандићи, Зорићи, и др).

    И у Вашој књизи „Лички календар за сваку годину“ сам прочитао да су се огранци Косовчића у великом броју исељавали ка Крајинама, можда су и међу њима били ови Дукићи?

    Одговори
  • Небојша

    За ове самоборске Дукиће се тврди да су се селили у Србију (Ужице), не помиње се Лика. Мада, огранци ове породице (Слијепчевићи, Дабовићи, Јевтановићи, Деспићи, и др) су се из околине Гацка расељавали на све стране, а многи и у Босну.

    Веома ме заинтригирала та веза Дучићи – Дукићи. Трудићу се да истражујем више у том правцу.

    Одговори
  • milan

    НЕШО приметио сам грешку:

    ДУКИЋ, Никољдан, ПРЕДОЈЕВИЋ
    ……………………….
    Многобројни Влаисављевићи (све варијанте), као и презимена изведена од
    овог старог гацкоњског племена избегла су, после убиства бега Ченгића,
    на сигурнија станишта, међу њима било је и: Вукомановића, Дукића, Макси-
    мовића и Поповића. Нормално је, да сви Дукићи нису у сродству, иако имају
    исту крсну славу. Да ли су ова презимена која су изведена од Влаисављевића,
    мењала крсне славе није ми познато. Сви Дукићи, иако имају исту крсну славу,
    не морају бити и истог порекла.
    О раду господина Божидара Кљајевића нисам добро упознат. Једино се са њим не
    слажем да су Тесле од Орловића (Јовањдан). Тесле славе Ђурђевдан. Види Тесле
    (порекло) све ће ти бити јасно.
    Што се тиче Зорића, они припадају старом племену Кричима и старо им је
    презиме Кричковић (Ђурђевдан). Истом племену припадају и Дробци.
    Владиславић, Владисављевић и Влаисављевић (све варијанте), једно је те исто
    презиме и појављује се на двору жупана Николе Алтомановића, госпорара Гацког,
    крајем XIV века.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
    Нови Сад, 7521. (2013) године

    Одговори
  • Небојша

    Ово је за мене нов податак, зато ме толико и занима. Знао сам да у околини Требиња има тих Дучића од Владиславића, али нисам знао да су се расељавали ка Лици где су „постали“ Дукићи.

    Ни ја нисам претерано упућен у рад Б. Кљајевића, али неке ствари се свакако не подударају. Рецимо, то генерализовање да су сви крајишки Дукићи од ових из Самобора нема потпору, тј не постоји ни један документ, или предање који потврђују ту причу.

    Одговори
  • Небојша

    Иначе, тих Дукића из околине Грачаца је било пуно у Дерингају и Томингају. Изгледа да је и тамо било оних који славе и Ђурђевдан. Већина је ипак славила Стефањдан.

    То су претпостављам исти Дукићи као и они из Суваје (Срб), Дољана и Брувна. Ту су дошли из северне Далмације и Буковице, али никако не могу да испратим даље од тога, осим што се нагађа да су из Босне (Босна је била прелазна област свакако).

    Одговори
  • milan

    ПРЕЗИМЕ, место, ПОРОДИЧНИ ШПИЦНАМЕТИ

    1.- ДУКИЋИ (Стефандан, илити Стевандан), Зас. Брчин (Грачац), БРЕШЕ

    Казивач: Јово Прлина (р. 1904) из Грачаца
    ……………………………………………………………
    2.- ДУКИЋИ (Стефандан, илити Стевандан), Брувно (Грачац), БУРЗЕ
    3.- ДУКИЋИ “ “ , Брувно “ , ШОТЛИЋИ

    Казивач: Славиша Дукић (р. 1961) из Куле (Војводина)
    ……………………………………………………………
    4.- ДУКИЋИ (Ђурђевдан), Горња Плоча (Грачац), ШКОРИЋИ
    5.- ДУКИЋИ “ , Горња Плоча “ , КАЈШИЋИ

    Казивач: Никола Дукић (р. 1975) из Горње Плоче
    ……………………………………………………………
    6.- ДУКИЋИ (Ђурђевдан), Плоча (Грачац), БАНОТЕ
    7.- ДУКИЋИ “ , Плоча “ , ГАЛАМИЋИ

    Казивачи:
    Стана Дукић р. Маљковић (р. 1902) из Плоче,
    Мићо Будимлија (р. 1903) и његова жена
    Јека Будимлија р. Маљковић (р.1904) из Плоче
    …………………………………………………………….
    8.- ДУКИЋИ, Дерингај (Грачац), РАДОШЕВИЋИ
    9.- ДУКИЋИ, Дерингај “ , ЦРНЦИ
    10,. ДУКИЋИ, Дерингај “ , ЦУКИНИ

    Казивач: Симо Дукић (Р. 1898) из Дерингаја
    …………………………………………………………….
    11.- ДУКИЋИ (Ђурђевдан), Зас. Дукићи (Грачац), ЈОВИНИ и
    12.- ДУКИЋИ “ , Зас. Дукићи “ , СИМЉАНИНИ

    Казивач: Данило Дробац (р. 1910) из Грачаца
    …………………………………………………………….

    НАПОМЕНА: Под 8 и 9. није ми позната крсна слава.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ,
    ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИКЕ (презимена, имена, надимци и родослови)
    ПОРОДИЧНИ ШПИЦНАМЕТИ, Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
    • Duško

      Mala ispravka za drugu tačku:

      Dukići, Burze i Šotlići slave Stevandan, a žive u zaseoku Burzina glavica, Deringaj, Gračac.
      Danas u zaseoku žive Dmitar i Milan Dukić od Šotlića, a od Burza su tu Željko i Milenko Dukić sa porodicama
      pozdrav

      Одговори
  • Небојша

    Хвала пуно!

    Ови различити „Шпицнамети“ не морају да значе да је реч о несродним гранама?

    Посебно ме занимају ови Дукићи – Радошевићи из Дерингаја. Покушаћу да истражим одакле тај надимак, можда тако наиђем на неки траг.

    Одговори
  • Небојша

    Једни Дукићи (Св. Стеван) су прешли из Грачаца 1879. године у Скакавац (Бјелајско Поље). Дошли су на посед Радошевића, те су и узели то презиме.

    Ово је један детаљ из књиге Петра Рађеновића, који повезује ова два презимена. Међутим, ово се десило тек по исељавању из Лике.

    Не знам ништа о личким Радошевићима, можда ту постоји веза.

    Иначе, за Радошевиће у Босанској Крајини, М. Карановић тврди да су пореклом од племена Родића. Славе Аранђеловдан.

    Одговори
  • Небојша

    Претпостављам да су лички Радошевићи дошли ту из Далмације. Занимљиво је да су некада у Исламу Латинском, Исламу Грчком и Ђеврскама живеле породице Радошевић.

    Ови у Ђеврскама су имали надимак „Кужати“. Сви ови Радошевићи (Ислам Грчки, Ислам Латински, Ђеврске) су славили Св. Стевана!

    Да напоменем само да је Дукића (Св. Стеван) такође било у Буковици и Равним Котарима још у 17. веку.

    Одговори
  • milan

    АРХАНЂЕЛСКА ПОВЕЉА (1347-1348)

    Стефан Душан, краљ Србије (1347-1346) и цар (1346-1355) оснива манастир
    Свете Арханђеле код Призрена 1347/48. године. Властелинство Светих Архан-
    ђела, једно од највећих феудалних поседа цркве у средњовековној Србији,
    описано је у овој повељи са свим подробностима, пописом српских села са
    међама и катунима, са именима влашких и арбанашких родова, као и неких других
    категорија становништва(…људи који дају восак“ и сл.). Албански катуни
    су северно од Призрена. Има и посебно издвојене законске целине: „Закон о
    Србљима“ и „Закон о Власима“.
    Сви Радошевићи у Лици славе Аранђеловдан. Који су огранак племена Родића није
    ми познато. По казивању Личког паметара Јовете Богуновића (р. 1880) године
    из Врела Зрмање, а који казује да су: Богуновићи и Родићи, као сродници
    заједно дошли, разним путевима сеоба, у Лику и да су сви славили Јовањдан,
    а да су се још у селу Журу код Призрена договорили да Родићи узму крсну славу
    Аранђеловдан, а да Богуновићи остану, да славе стару славу Јовањдан.
    Радошевићи, бар у Лици, сви славе Аранђеловдан. Да ли се десило, под принудом,
    да промену крсну славу и да су узели, примера ради, женину крсну славу, па су
    славили Стефандан, илити Стевандан, уместо своје славе, ипак је мање вероватно
    да су то учинили. По мом сазнању крсна слава Стефандан, или Стевандан је мања
    слава у Лици. Обично су то славе: Никољдан, Јовањдан и Аранђеловдан. Можда се
    и десило да су узели крсну славу Стефандан, илити Стевандан, пре изласка из
    Лике у Далмацију под командом Стојана Јанковића, а то се десило пре изгона
    Турака из Лике, око 1650. године. Њихови потомци су били у редовима оних који
    су ослобађали Лику од Турака 1689. године.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ
    Нови Сад, 7521. (2013) године

    Одговори
  • Небојша

    Познато ми је да су око Зрмање најбројнији родови из „племена“ Родића и Богуновића.
    Такође сам знао да су пореклом негде из Старе Србије, те да су преко Херцеговине, а касније Босне и Даламције стигли у Лику. Оно што нисам знао је то да су пореклом баш из околине Призрена. Веома занимљив податак.

    Ипак је логичније да су Новаковићи пореклом од Родића. Не могу Дукиће да повежем са Родићима само зато што имају надимак Радошевићи, мада није немогуће.

    Оно што се појављује као опција и са чиме се слажу и Милан Карановић, а и касније Александар Бачко (који је проучавао порекло далматинских Срба) је то да у тим крајевима постоји велика група родова која слави Св. Стевана. Више пута сам говорио управо о тим породицама.
    По М. Карановићи, „закопина“ им је околина Јајца и Гержова. Одатле су се ширили по Далмацији и Лици. Велики број ових породица је кансије из Лике прешао у Босанску Крајину.
    И А. Бачко се слаже са овом теоријом. М. Карановић сматра да су све ове породице које славе Св. Стевана сродне, без обзира да ли живе у Бос. Крајини, Лици, или Далмацији.

    Помињу се следећа презимена у оквиру овог рода –

    Из околине Јајца су : Мијатовићи, Шикмани, Јајчани ; из Далмације : Добројевићи/Добријевићи ; са Тромеђе : Трнинићи, Миљевићи и Роквићи (Миљевићи су и из Далмације); из Лике : Мандићи, Торбице, Борјани, Шораци, Радеке, Ђурићи, Огњановићи, Гргићи, Божићи и други. Сви славе Св. Стевана.

    Даље порекло овог рода је из Херцеговине и сматра се да им је племенско име гласило Добројевић/Добријевић. Постоји и претпоставка да су пре тога из Куча, или Старе Србије, зато што у околини Гержова постоји предање да су досељени из „околине Дечана“.

    Дукић је пречесто презиме у тим крајевима, а „моје“ Дукиће Стефањштаке сам пронашао у следећим местима у којима живе и огранци овог рода :

    У Далмацији, Миљевића и Дукића је било у Жагровићу и Биљанима Горњим. Слава Св. Стеван.
    Добријевића и Дукића је било у Вариводама. Славили су Стевањдан.

    У Врелу (Бихаћ) од овог рода има Дукића, Мандића и Роквића. Сви славе Св. Стевана, или Стевањдан.

    У Бастасима (Дрвар) од овог рода има Ђурића, Дукића и Трнинића. Сви славе Стевањдан.

    У Дубовику Алибеговом (Крупа) је било Јајчана, Дукића, Миљевића и Мандића. Славе Св. Стевана.

    У Живиницама (Мркоњић Град) има такође Дукића (Св. Стеван). Околина Мркоњић Града је, као што сам већ напоменуо и „закопина“ овог рода. Одатле су се расељавали по Далмацији, Лици и Босанској Крајини.

    На основу ових података сам закључио да су Дукићи можда део овог разгранатог рода са Тромеђе. Исти је миграциони пут, као и слава, а и у многим местима где живе ове породице, пронашао сам и Дукиће са истом славом.

    Одговори
  • Небојша

    У Вашем списку, Дукићи (Дерингај)под бројем 8,9 и 10 славе Св. Стевана.

    Одговори
  • Окир

    Поздрав, Небојша. 🙂

    Дукића је било на Банији у више села.
    Центри су им Мали Обљај (општина Глина) и Велика Градуса (општина Сисак).
    За славу Дукића у Обљају ћу покушати провјерити првом приликом кад будем ишао тамо, а за Дукиће у Градуси поуздано знам да славе Никољдан.

    Демић Петар

    Одговори
  • Небојша

    Хвала Петре 🙂

    Претпостављам да су се доселили из Босанске Крајине?

    Одговори
  • Окир

    На основу других презимена из Обљаја, мислим да су обљајски Дукићи из Босанске Крајине. Зна се да је Обљај насељен углавном током задње веће сеобе из Босанске Крајине (1788-1791).

    Дукићи се помињу и у сачуваним црквеним књигама парохије Обљај из 1857. године.

    http://www.poreklo.rs/2012/11/13/poreklo-prezimena-selo-obljaj-glina-banija/
    Ево мог рада о Обљају, ту имаш конкретна имена Дукића која се јављају по црквеним књигама и статистичке податке о селу.

    Поздрав! 🙂

    Одговори
  • Небојша

    Хвала пуно,

    Лички Дукићи и ови у Босанској Крајини највише славе Стефањдан и Ђурђевдан, можда су неки преласком на Банију променили и славу, а можда је реч и о некој другој грани Дукића.

    Поздрав

    Одговори
  • Окир

    Дукићи из Обљаја су готово сигурно из Босанске Крајине, као и скоро цијели глински и дворски крај. Доста народа је насељено са Суве Међе у задњој сеоби, док је прва већа сеоба (она око 1700. године) углавном ишла од Козаре и Новог.

    Има доста личких презимена, али је свакако и та струја ишла преко Босанске Крајине.

    Градуса је раније насељена, тако да вјероватно ове двије гране на Банији нису сродне.

    Поздрав! 🙂

    Одговори
    • Aleksandar Dukić

      Moji Dukici su porijeklom iz malog Obljaja.Dukica je bilo dosta u Obljaju, prije rata devedesetih su se preselili u Glinu a u Srbiju poslije rata. Trenutno zivimo u Zemunu
      Slava nam je Djurdjevdan
      Da li biste mi mogli nesto reci o Dukicima iz Obljaja i sa Banije generalno?
      Upoznao sam na fakultetu isto jednog Dukica iz Bogatica i slavi Lazarevu subotu
      Lijep pozdrav svima i unapred zahvalan!

      Одговори
  • Небојша

    Још један детаљ о овом роду (Добријевића) који слави Св. Стевана. Ове породице са Тромеђе чувају предање да су пореклом из Херцеговине, од неких Озгорастовића. О том племену не постоји ни један опипљив податак, осим помена неког Радана Озгорастовића, од којег наводно води порекло ова група родова.

    Према једном тексту свештеника Обрада Бањца, публикованом у православном листу „Источник“ за 1888. годину, становништво парохије Трњинића Бријег чине стари Срби који су се доселили из Херцеговине, од фамилије Озгорастовића.

    Ово је посебно занимљиво зато што тамо поред Трњинића (Св. Стеван), којих има чак 21 кућа, има и Дукића (Ђурђевдан). Досељени су из Жагровића.

    Ово је још један од јаких доказа који повезује Дукиће са овим разгранатим крајишким родом.

    Одговори
  • Небојша

    У близини Трнинића Бријега, у Малом Очијеву, такође има Дукића (9 кућа). Славе Св. Стевана и досељени су из Грачаца. О њима је већ говорио овде и Милан Дивјак Лички.

    Одговори
  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ДУКИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- ДУКИЋ, Стефандан (илити Стевандан), ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ)
    ………………………………………………………..
    2.- МИЉЕВИЋ, Стефандан (илити Стевандан), ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ)
    …………………………………………………………
    3.- РАШУО, Стефањдан (илити Стевандан), ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ)
    ………………………………………………………..
    4.- РОКВИЋ, Стефањдан (илити Стевандан), ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ)
    ………………………………………………………..
    5.- СТУПАР, Стефањдан (илити Стевандан), ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ)
    ………………………………………………………..
    6.- ТОРБИЦА, Стефањдан (илити Стевандан), ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ)
    ………………………………………………………..
    7.- ТРНИНИЋ, Стефањдан (илити Стевандан), ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ) и
    …………………………………………………………..
    8.- ДОБРОЈЕВИЋ (ДОБРИЈЕВИЋ), Стефањдан (илити Стевандан), МРЊАВЧЕВИЋ (МРЊАВЧИЋ)
    ……………………………………………………………

    Група родова: ДУКИЋ, МИЉЕВИЋ, РАШУО, РОКВИЋ, СТУПАР, ТОРБИЦА И ТРНИНИЋ
    припадају истом плетиву и крвно су везани. Ова презимена настала су на
    простору Лике. Некада је у саставу Лике била чак и Истра све до Стариграда,
    Босанска крајина све до Брчког, као и Лички кордун. Милан Радека је записао:
    „…Лика почиње послије Шидског брега…“. Сва ова презимена и презимена
    изведена од њих су интересантна за проучавање. Зашто? Зато што су настала
    од Мрњавчевића и Немањића. Праунук Гојка Мрњавчевића, Ђурђе Мрњавчевић је
    родоначелник свих ових презимена. Познато је да се сестра цара Душана,
    Груба удала за Мрњу, родоначелника Мрњавчевића. Сва ова презимена славе
    Стефањдан илити Стевандан. Међутим, поред ове крсне славе многа презимена
    која вуку корене од Мрњавчевића славе и друге крсне славе. БУРСАЋИ, ВРАЊЕШИ,
    ЗЕЉКОВИЋИ, МОМЧИЛОВИЋИ, РАЂЕНОВИЋИ, ТАНКОСИЋИ, као и презимена изведена од
    ових презимена (САНАДЕР и др.) славе Ђурђевдан, а воде порекло од Мрњавчевића.
    Била је то борба да се сачува жива глава на раменима. Турци су на све могуће
    начине покушавали да истребе старо српско племство, тако да су потомци Нема-
    њића, Мрњавчевића, Грбљановића и других мењали презимена, крсне славе и бежали
    што даље. Како су српске земље падале под Турке, тако су и потомци српског
    племства бежали према Лици. И данас постоји у Лици презиме Немањић, али су то
    данас римокатолици.

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
    • Небојша

      Тек сад видим овај коментар. Ја сам негде дошао до сличног закључка. Остаје још да генетика потврди везу ових породица.

      Хвала Вам пуно на труду господине Дијвак. Надам се да сте добро и да радите на новим пројектима.

      Са нестрпљењем чекам Вашу следећу књигу.

      Поздрав и свако добро!

      Одговори
    • veljko trninic

      milane pitanj jedno za tebe ja sam Trninic i preci su mi rodom iz bara okolina bosanskog petrovca sad trenutno zivim u celarevu kraj novog sada gde je 80 posto ljudi iz okoline petrovca ima kod nas i Stupara,Miljevica i Dukica i zelim vise da saznam o poreklu svog prezimena a vidim da ti ovde spominjes Trninice pa ako nesto znas ili akomozes da me uputis na neku knjigu de bih mogao vise da saznam o poreklu svog prezimena unapred hvala

      Одговори
      • veljko trninic

        i isto slavimo svetog stevana

        Одговори
      • Стефан Дукић

        Вељко угледах твој коментар након више од годину дана,па ријеших да одговорим јер ме нешто заинтересовало у твом коментару.Навео си презимена Трнинић(своје),Миљевић,Ступар,Дукић…Заинтересовало ме то што сам ја из села Рогољи(Бос.Градишка),ова сва презимена постоје и код мене у селу сви су старосједиоци(више од 250.год. су ту).Закључак да и Трнинићи и Дукићи воде поријекло из Лике је готово сигурно тачан.По неким предањима Дукићи су се доселили овде почетком или средином 18.вијека,а по неком мом слободном закључку мислим да су и Трнинићи у истом времену дошли,а тад вјероватно и твоји у Петровачке крајеве…Не знам шта у твом крају славе Дукићи овде је наша слава Св.Никола,овде код мене Трнинићи такође славе Св.Стевана…Још једна занимљива чинјеница је да често Трниниће зову и Пеула из мени непознатог разлога,али ми је познато да више кољена уназад је тако.

        Одговори
  • gagic milica

    Мој отац Дукић Аврам рођен 1911. у селу Руишка код Босанског Новог је са братом Марком, сестром Милком и мајком Миком (рођ. Тинтор) напустио после Великог рата завичај и дошао у Срем. Отац породице Лазар Дукић је рањен у Галицији подлегао ранама. Славили су Ђурђевдан.

    Одговори
  • mišo dukić

    Poštovani;

    Na početku pozdrav svima, moram priznati da je vrlo zanimljivo čitati i pratiti tekstove na temu porekla porodice Dukić pogotovo jer i sam pripadam tom rodu.
    Moj otac rođen je u Deringaju u opštini Gračac, slavimo slavu Sveti Stevan i koliko sam upoznat Dukići potiču iz područja istočne Hercegovine ( Popovo ) i kasnije se selili što u Bosnu, a što u Liku a u samu Hercegovinu su se doselili iz područja Kosova i Stare Srbije ( Raška ). Lep pozdrav.

    Одговори
    • Небојша

      Поздрав Мишо,

      Постоји реална шанса да су Дукићи имали баш такав миграциони пут. Напишите ако знате још неки детаљ о том досељавању из Херцеговине.

      Хвала и свако добро.

      Одговори
      • ana

        Moji preci Dukici svi su rodom iz Sumadijskog sela Banje kod Arandjelovca. Izuzetno je poznat Aleksa Dukic koji je bio desna ruka Karadjordju, prilikom dizanja Prvog srpskog ustanka 1804.godine u Orascu selu Arandjelovacke opstine. I pre Alekse ovde su ziveli Dukici. Danas u selu Banji i Arandjelovcu ima mnogo kuca Dukica.
        Molim Vas da se pozabavite malo i ovom regijom prilikom istrazivanja.

        Одговори
  • ana

    Још да додам да све породице Дукића, са овог подручја славе славу Ђурђевдан.

    Одговори
    • Небојша

      Ови познати шумадијски Дукићи воде порекло из Херцеговине, као уосталом и већина Дукића.

      Дукићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли из Херцеговине. Са њима род Мирићи (Сарићи) у Калањевцу (Качер). Из Херцеговине пошли заједно и дошли до Рудника. Позаваде се, једни оду у Калањевац и по баба Мири се назову Мирићи, а ови дођу овде. Дукића има и у близини Бежаније (Срем).

      Одговори
  • Бранислав-

    Poštovani;

    Na početku pozdrav svima, moram priznati da je vrlo zanimljivo čitati i pratiti tekstove na temu porekla porodice Dukić pogotovo jer i sam pripadam tom rodu.
    Ja veoma malo znam osvom poreklu.Živim u Bogatiću-Mačva.Po predanju mojih predaka naše poreklo potiče iz Hercegovine određenije Kamena Korita ovo mesto nikada nisam mogao naći na karti.Slavimo Lazarevu subotu (Vrbica) Od Dukića iz Bogatića su nastali Popovići u Klenju selo u Mačvi.Dukići su došli u ovo mesto krajem osamnestog veka.Rodoslov moje porodice imam od1813godine.Voleo bih ako neko više zna o poreklu Dukića od koih ja potičem da podeli sa Branislavom.
    Pozdrav svim dobro namernim ljudima!

    Одговори
  • Бранислав-

    Hvala gospodine Nebojša na informaciji,možda ti znaš jer tamo još postoi neko sa ovim prezimenom?
    Pozdrav!

    Одговори
  • Никола Дукић

    Поздрав добри људи,одушевљен сам темом,цела фамилија са очеве стране ми је из места испод Велебита Дукићи код Грачаца,славимо св.Ђорђа – Ђурђевдан ,по некој причи коју ми је отац причао дошли смо са подручја Косова и Метохије,како и када не знам ,сећам се само да су помињана 4 брата а да је један од њих завршио у Лици ,кумови смо са фамилијом Теслине мајке (Мандић) из Томингаја,по чијем је деди Томи тај засеок и добио име. Дуже време тражим пут сеобе Дукића и јако су ми пријале ове свеже информације,иначе знам за попис Личких презимена из 1700 и неке године .Волео бих да чујем још информација ако неко има. Поздрав свим Дукићима и осталим члановима.

    Одговори
    • Небојша

      Поздрав Никола,

      Дукића је у Лици било највише на подручју Грачаца (Брувно, Томингај, Дерингај). Слава – Ђурђевдан и Стефањдан.

      Било их је пуно у Томингају, па не чуди кумство са Теслиним Мандићима.

      У Лику су дошли крајем 17. века из околине Книна (Северна Далмација).

      У Далмацији је такође било пуно Дукића. У Равним Котарима славили су Св. Стевана, а они из околине Книна Ђурђевдан. Верује се да су ове две гране у некој вези. Дукићи су у Далмацију дошли из Босне у 16. веку.

      У 19. веку, многи Дукићи из Лике прелазе у Босанску Крајину, у села око Петровца, Крупе и Новог Града, где их има и данас.

      Иначе, једни Дукићи (Св. Стеван) из околине Грачаца (Дерингај) урадили су днк анализу. Том приликом установљено је да припадају хаплогрупи I2a DS.

      Више о групи I (обратити пажњу на I2а1b М423):

      http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/

      О Дукићима и породицама које поседују сличан генетски профил:

      http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=585.0

      Не би било лоше да се и Дукићи Ђурђевштаци тестирају.

      Одговори
    • Darko

      Pozdrav svim dukicima ovo prezime postoji u Milicima republika srpska I to u velikom broju a u blizini milica postoji I selo Dukici odakle su isti I naselili milice samo vidim da to niko ne pominje.U svakom slucaju pozdrav I ako neko ima informacije o poreklu ovih dukica neka se javim.Inace slavimo Nikoljdan.

      Одговори
      • goran1960

        Pozdrav Darko,pozdrav svim Dukicima,Ducicima i svima koji se pominju u ovom,vrlo korisnom istrazivanju.Ja pripadam Dukicima-Nikoljdan,vodim porijeklo iz Brezika-Kalesija.Zivim u Zvorniku. Bili smo najbrojnija familija,grupisana na jednom mjestu,do ovog poslednjeg rata.Nazalost…. svako je otisao na svoju stranu. Trazeci prvenstveno mir,a bolji zivot ? Ako bude-bude.

        Одговори
  • Vesna Vuletic

    U selu Dubac (Lucani) 1898. je rodjen moj deda Stevan Dukic. Po njegovom secanju njegovi preci su se doselili iz Hercegovine. Ono sto mene zbunjuje je da je u tekstu na ovom sajtu, u delu o poreklu prezimena napisano da su se Dukici doselili pre 130 godina iz Sjenice. Moj deda nikada nije spominjao da su njegovi ziveli tamo. Slavio je Sv. Arandjela.
    Moj ujak, Spasoje Dukic bio je sezdesetih i sedamdesetih godina poznati pevac narodne muzike.

    Одговори
  • Dragana

    Meni sada ništa nije jasno. Ovde se pominju samo Dukići koji slave Djurdjevdan, Stevandan… Šta je sa Dukićima koji slave Sv. Jovana Krstitelja? Da li su i ti Dukići nekada slavili neku od ove dve gore navedene krsne slave, pa promenili iz nekog razloga, ili postoji neko drugo objasnjenje?

    Одговори
    • Defendor

      Дукића очигледно има различитих родова, те самим тим схватљиво је зашто не славе исту крсну славу. Могуће је да су неки Дукићи са једном славом пореклом од неких других Дукића са другом славом, као што је могуће и да две лозе Дукића са истом славом немају исто порекло. Где ви припадате, вероватно би било лакше одредити ако бисте рекли одакле сте пореклом, јер тако би се можда могла наћи нека веза са постојећим подацима о Дукићима, или констатовати присуство овог презимена још негде, где се до сада није знало да их има.

      Одговори
  • Sonja

    Drago mi je da sam naisla na ovu temu,jer i moje prezime je Dukic,ali iz Kraljeva(selo Drakcici),kako sam informisana ovde smo bili i 1800 i neke godine,slavimo Sv.Arandjela,ali tacne korene ne znam.Bilo bi mi drago ako bi neko znao nesto o nasem poreklu.

    Одговори
    • Ana Dukić

      Ne znam ništa o našem poreklu, ali samo znam da su i moji takođe iz Kraljeva, odnosno Drakčića.
      Bilo bi mi drago ako biste me nekako kontaktirali ako ste videli ovaj komentar, jer me jako interesuje porodično poreklo.

      Одговори
      • Никола Дукић

        Мој деда је рођен такође у Дракчићима (у Краљеву), његов отац исто. Славимо Аранђеловдан (св. Архангел Михаил). Замолио бих све људе добре воље да ми помогну подацима о пореклу. Поздрав!

        Одговори
        • Pedja

          Postovani Sonja, Ana, Nikola i ostali,
          Trenutno radim na porodicnom stablu Dukica iz Drakcica. Molim vas da mi se javite kako bismo razmenili podatke – +41797756376.
          Pozdrav
          Pedja

          Одговори
  • Sasa Dukic

    Ja sam Sasa Dukic i rodjen sam na Kosovu i Metohiji i sudeci po vasim komentarima i misljenjimamoja porodica je zatvorila krug.Naime,slusao sam od oca da smo dosli na KIM iz Deringaja kod Gracaca posle prvog velikog rata.Dalje mi je pricao da je deda kao Srpski dobrovoljac iz Like krenuo da pomogne svojoj braci u Srbiji i da mu je nakon rata kralj dao zemlju u mestu Mgura a zaseok Vrsevci.Slavimo svetog Stefana Nakon poznatih i nesrecnih dogadaja zadnjih 30 ak godina opet napustismo KIM.Pozdrav svima.
    Sasa Dukic

    Одговори
  • Duško Dukić

    Ja sam Duško Dukić i rođen sam u Lici. Moji su iz sela Deringaj, zaseok Burzina Glavica, a nadimak nam je Šotlići. Slavimo Svetog Stefana. Ako si ti Saša tv snimatelj, onda smo mi bliza rodbina. Kako mi je moj otac Vojislav ispričao, posetio si ih u ovom nesrećnom ratu devedestih. Ja sam tad bio na ratištu u Teslingradu i nismo se, na žalost, upoznali.

    Одговори
  • Ненад Дукић

    Поштовани, ја сам Ненад Дукић из Ариља. У Ариљу, односно селу Вране (ариљска општина), постоји више породица, међу њима и моја, које су међусобно у сродству и СВЕ СЛАВЕ Томиндан. Интересује ме нешто више о пореклу моје породице.

    Одговори
  • Милена

    Interesantni podatci,ja nosim prezime Dukic,rodjena sam u Beogradu.Baba i deda su iz sela Sharbane kod Uba,tamo su Dukici od kraja 19 veka,postoji knjiga o nastanku sela gde se pominju sve porodice koje ga naseljavaju , od kuda su doshli,jedino o Dukicima nema reci…Pokojni deda mi je rekao da postoji spomenik na seoskom groblju gde navodno stoji da su Dukici doshli iz Bosne …Nisam nashla isti.Slavimo Djurdjic (Sveti Georgije) volela bih znati vise . Pozdrav svima.

    Одговори
    • zora

      1926.pisao je M Filipovic, knjigu Visocka nahija Pominje Duke Ostao je toponim
      po tom prezimenu Toliko je ostalo u secanju.
      Istrazujuci prezime mog dede etnolozi i istoricari u jednom se slozili Jovban Ducic svojin knjigom Grof Sava Vladislavic potvrdu dao jer je pisao na osnovu arhivske gradje Vladislavic iz Primorske Krajine vlastela trgovci krznom
      preko Crne Gore do nisa i Starog Vlaha i Foce do Gacka /Popovo/
      U sluzbi Nikole Altomanovic pa do Kotora i Herceg Novog

      Одговори
  • Биљана Дукић-Лакић

    Поздрав, ја сам рођена у Градини, Урга (Вел. Кладуша) у породици Дукић који су из Лике доселили на то подручје. Сад живим у Приједору.

    Одговори
  • Jovan

    Veliko postovanje ovoj temi pa se pridruzujem komentarima.Moja majka je od Dukica iz Like-selo Gornja Ploca,slava Djurdjevdan.Nakon II sv.rata moj deda Jovo je dosao u Vojvodinu-selo Backi Gracac-u pitanju je bila kolonizacija i mnogo Dukica ima u tom selu,ne znam koju slavu slave jer u to posleratno vreme nisu,nazalost,ni slavili slavu,ali gledajuci po internetu o selu Gornja Ploca mislim da svi slave Djurdjevdan.Hvala i veliki pozdrav svim Dukicima,ma gde god da su!!!

    Одговори
  • Danka

    Poštovanje,
    Interesuje me da li neko nešto zna o Dukićima iz Makedonije iz okoline Kičeva (selo Grešnica) slave Svetu Petku(Paraskevu). U Srbiju pretežno u Beograd su prešli pre i odmah nakon Prvog svetskog rata.

    Одговори
  • nenad

    molim vas odakle potice prezime dukanic doseljeni u uzice slave slavu sveti jovan

    Одговори
  • Рајко

    Ја сам презимена Дукић, иначе настанјен у Источној Босни општина Милићи.
    Имамо село које се зове Дукићи. По причанју мојих доселили смо овдје из Херцеговине након некаквог убиства, као што је најчћешћи случај за већију тадашнјег становништва. Доселили смо се карајем 18 или почетком 19 вијека. Јер мој прадјед је рођен 1873 , а доселио се још три кољјена раније… Славимо сви Светог Николу 19.децембар. Волио бих знати да ли постоји нека веза са тим племенима, које наводите.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top