Дедијер

16. фебруара 2012.

коментара: 4

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Војислав Ананић

    ДЕДИЈЕР (п), у Чепелици (Билећа) и Драчеву (Чапљина). Старином су из племена Малешеваца, а припадају братству Алексића. Поријеклом су из Малине (селиште код Билеће), одакле су, почетком 19. вијека, доселили у Чепелицу. Првоблтно су се звали Малешевци. Ово презиме су добили по називу мјеста из којег потичу. Касније су узели презиме Алексић, по своме дједу Алекси. Према предању, један од Алексића често је ишао у печалбу, у Босну и тамо научио да каже дедер, умјесто дај. У Босни је зарадио “неку цркавицу” По повратку у село заповиједао би: “дедер ти ово, дедер ти оно”. Због тога су му се мјештани подсмијавали и дали му надимак “Дедијер”. Његови потомци су овај надимак прихватили као своје презиме. Породица Дедијер у Драчеву потиче од Дедијера из Чепелице. Привремено је боравила у Стоцу, одакле је, око 1870. године преселила у Драчево. Славе Игњатдан (59:5,82,152,153,173.264). Значајно је поменути двојицу познатих Дедијера: Јевто Дедијер (Чепелица 1879-Сарајево 1918) географ и научни радник. Био је један од најбољих ученика Јована Цвијића. Као дијете чувао је овце и отац му није дозволио да иде у школу. Мајка Аница кришом би га слала у школу, у Билећу, а сам би за то вријеме, чувао овце. У дванаестој години је имао срећу да води коња професору Јовану Цвијићу када је путовао овим крајевима. Цвијић је касније помогао “малом Јевту” да оде у Мостар и упише се у “Велику гимназију”. У Мостару су га прихватиле познате српске породице Ћоровићи и Љубибратићи. Јевто је код њих “цепао дрва, прао судове и завршио гимназију 1901. године”. Као питомац “Просвјете” студирао је географију и историју на Великој школи у Београду, одакле је прешао на Бечки универзитет, гдје је докторирао 1907. године. Цвијић га је 1910. изабрао за “свог првог доцента”. Његово животно дјело; Херцеговина – антропагеографске студије, спада, по општем мишљењу, међу највреднија остварења. Иво Андрић је неком приликом рекао: “Јевто Дедијер је био један од најпоштенијих људи које сам у животу срео”. Јевтов син Владимир Дедијер (1914- 1990) био је познати публициста, професор универзитета, академик. Прије Другог свјетског рата био је дописник Политике из САД и Шпаније. У НОБ-у је уређивао Борбу и био члан Агитпропа ЦК КПЈ. По завршетку, рата објавио је Дневник и више запажених публицистичких радова. Био је члан и предсједник Раселова суда.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Nikola Dedijer

      Poštovani,
      ja sam se malo dalje pozabavio sa poreklom moga prezimena i na osnovu više elemenata došao sam do nekog zaključka:
      Prezime Dedijer može da se razloži na “De” i “Dijer” …
      1. “De” bi moglo da predstavlja odrednicu u kojoj oblasti živi (gde,đe,odakle) a što se održalo kod Latina.
      2. “Dijer”, prema internet pretragama, prezime Di(j)er je dosta zastupljeno na Britanskom ostrvu (Škotska,Wells), npr.Eric Dier, čiji stanovnicu se dovode u genetsku vezu sa nama na Balkanu.
      Keltski gen je zastupljen na našim prostorima.

  2. Nikola Dedijer

    još jedno …

    Glas “Jer” je izbačen iz našeg starog jezika i pisma.

  3. Ljiljanka

    21.04.2019.god Poštovana rodbino Dedijer.Moja baba Danica Dedijer rodom iz Dračeva kod Metkovica,Hercegovina.Imala je tri brata Veljko,Nikola i Ljubo.Veljko je imao tri sina,Gojka,Jeftu i Ljubu. Nikola i Ljubo su otišli u Ameriku,a Veljko je ubijen.