Презиме Буњевац присутно је међу Србима на северу Лике, у Горском Котару, Кордуну и на Банији.
Носиоци овог презимена славе Јовањдан, Ђурђевдан и Никољдан.
Презиме је етноним – изведено од етничке групе Буњевци.
Најстарији помени презимена Буњевац међу крајишким Србима у 18. веку:
Буњевац Јован, каплар из Горње Велешње
Буњевац (Bunyevacz) Алекса, фрајт у Дубичкој крајини
Буњевац (Bunyevacz) Антоније, инквилин y Бан. крајини
Буњевац (Bunjevacz) Јакша, инквилин из Мајског Поља
Буњевац (Bunjiеvacz) Лука, крајишки хусар
Буњевац (Bunovacz) Остоја, крајишник
Буњевац (Bunjevacz) Павле, инквилин из Мајског Поља
Буњевац (Bunjavecz) Пејо, инквилин
Буњевац (Bunyevacz) Стеван, фрајт у Дубичкој крајини
Истакнути припадници рода:
Јован Буњевац, катихета и професор вјеронауке у Загребу пре 1941. године
Мр Илија Мане Буњевац, магистар слатководног рибарства
Жртве Другог светског рата:
Плашки:
БУЊЕВАЦ Гаје БРАНКО, 1927, ђак, Србин, погинуо у Плашком августа 1944.
Међеђак:
БУЊЕВАЦ Милана БОГДАН, 1921, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо на ували код Плавча Драге маја 1943.
БУЊЕВАЦ Ђуре РАДЕ, 1914, подофицир, Србин, ухапсиле га усташе у возу у Војновцу 30. 7. 1941. и убиле у Сивнику код Саборског 9. 8. 1941.
БУЊЕВАЦ Ђуре МИЛАН, 1918, радник, Србин, претучен од усташа и умро од последица у болници у Огулину 5. 1. 1942.
БУЊЕВАЦ Раде ЂУРО, 1885, цестар, Србин, ухапсиле га усташе 30. 7. 1941. у Огулину и убиле под Клеком.
БУЊЕВАЦ Јована ПЕТАР, 1894, сељак, Србин, ухапсиле га усташе код куће и убиле у Плашком 29. 11. 1944.
Подхум:
БУЊЕВАЦ Николе ИЛИЈА, 1918, радник, Србин, ступио у НОВ 1941, погинуо на железничкој станици Личка Јесеница 6. 9. 1942.
БУЊЕВАЦ Раде МИЛЕ, 1925, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо у Жумберку 8. 7. 1944.
БУЊЕВАЦ Стеве МИЛЕ, 1921, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо код Илирске Бистрице 5. 5. 1945.
БУЊЕВАЦ Раде ИЛИЈА, 1926, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо код Бучице јула 1943.
БУЊЕВАЦ Петра МИЛАН, 1921, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо код Кладуше јула 1943.
БУЊЕВАЦ Мане МИЛУТИН, 1923, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо код Госпића маја 1943.
БУЊЕВАЦ Николе ЛУКА, 1920, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо у Ведром Пољу код Бихаћа 25. 3. 1945.
БУЊЕВАЦ Манојла БРАНКО, 1923, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо код Цазина децембра 1943.
БУЊЕВАЦ Мане РАДОВАН, 1920, сељак, Србин, ступио у HOB 1942, погинуо код Кладуше јула 1943.
БУЊЕВАЦ Петра CTEBO, 1908, сељак, Србин, ступио у НОВ 1942, погинуо у Подхуму новембра 1944.
БУЊЕВАЦ Мане СТЕВАН, 1897, сељак, Србин, ухапсиле га усташе 30. 7. 1941. у Огулину и убиле под Клеком.
БУЊЕВАЦ Милована ДРАГАН, 1916, сељак, Србин, ухапсиле га усташе 30. 7. 1941. у Огулину и убиле под Клеком.
БУЊЕВАЦ Николе МИЛАН, 1909, лугар, Србин, ухапсиле га усташе 30. 7. 1941. у Огулину и убиле под Клеком.
БУЊЕВАЦ Раде НИКОЛА, 1930, дете, Србин, погинуо од нађене бомбе маја 1942.
БУЊЕВАЦ Раде ДУШАН, 1828, дете, Србин, погинуо од нађене бомбе маја 1942.
БУЊЕВАЦ Мане МИЛАН, 1896, сељак, Србин, убили га усташе у Подхуму 2. 1. 1943.
БУЊЕВАЦ Дане ЉУБА, рођ. Граховац, 1887, сељанка, Српкиња, убијена од усташа у Подхуму 2. 1. 1943.
БУЊЕВАЦ Јована СМИЉАНА, рођ. Грба у Међеђаку, 1893, сељанка, Српкиња, убиле је усташе у Подхуму 1943.
БУЊЕВАЦ Јована МИЛАН, 1908, сељак, Србин, убиле га усташе у Подхуму 29. 11. 1944.
Умрли од тифуса:
БУЊЕВАЦ ЂУPO, 1870, сељак, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Јове СМИЉА, 1911, сељанка, Српкиња, умрла 1943.
БУЊЕВАЦ Јове МИЛАН, 1909, сељак, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Луке ПЕТАР, 1892, сељак, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Луке ИЛИЈА, 1895, сељак, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Мане МИЋАН, 1909, сељак, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Павла МИЛАН, 1904, сељак, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Петра ДАНЕ, 1936, дете, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Павла НИКОЛА, 1892, сељак, Србин, умро 1943.
БУЊЕВАЦ Лазе МАНЕ, 1906, сељак, Србин, умро 1944.
ИЗВОРИ:
Милан Радека, Горња Крајина или Карловачко владичанство, Савез удружења православних свештеника СР Хрватске, Загреб, 1975, стр. 279, 356
Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне границе у XVIII веку, књига 2, објављено у Зборнику за историју, језик и књижевност српског народа, II одељење – Споменици на туђим језицима, књига XXXIV, САНУ, Београд, 1997, стр. 729
Богдан М. Златар, Плашки кроз векове – извор српства и православља, издање аутора, Београд, 2011, стр. 434, 446, 471, 474, 691
Коментари (0)