Порекло презимена Кандић

5. фебруар 2012.

коментара: 22

Кандића има крај Мостара, у селу Међине, у Мостарском Блату (у Херцеговини), али им се не зна порекло, а славе Никољдан.

Презиме Кандић је матронимичко, према некој честитој удовици Канди. Канда је краћи облик од Кандосава (како се, по народној песми, звала сестра цара Душана) или од Кандакија, од изворног новозаветног грчког имена. Не можемо рећи да ли је по њој добила презиме фамилија потомака досељеника из невесињског краја, из које се један удовац, у Вранешу код Колашина, оженио сестром односно рођаком калуђера Србљановића која се овако звала. Има и верзија да је тај калуђер узео претка Кандића као нахоче, довео га својима, а после приженио споменутом Кандом.

Кандића из Дробњака има и у Пиви (у Стабнима и Ковачима), славе Јовањдан. Стабњани су, по предању једна грана Туфегџића, а презиме такође дугују једној Канди, у овом случају удовици неког Станише Туфегџића. Од Кандића из Пиве су, вероватно, и они у ужичкој Црној Гори, у селу Дреновица, као и Кандићи у Бакинцима, само што они славе Св. Николу. Има их и у Доњем Драгачеву, у Дучаловићима и Грабу (али нема податка о слави).

Кандићи у Качеру, у селу Рељинци, славе Аранђеловдан (раније Лазареву суботу), у Левчу славе јесењу Свету Петку, а преслављају летњу. У Лепеници, у селу Опорница, славе исто Св. Петку, али имају предање да су се средином 18. века доселили из околине Приштине. У космајском селу Рогача, Кандићи су велика и имућна фамилија. Славе Св. Николу, а доселили су се од Ниша почетком 20. века. У Куршумлији, у Криваји су Кандићи, колонисти са Косова, где су колонизовани у село Бариљево 1931.

Кандића има доста и у Босни. Славе неколико разних крсних имена. У Дубравици (Сребреница) и Раковцу (Маглај) Св. архиђакона Стефана, у Власеници, Јеремићима и Голићима (код Власенице) Св. Јована, а “никољштаци” су у Високом, Цикотама и Браинцима (Власеница), Баљанићу (Добој), Винској и Лијешћу (Дервента).

___________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КАНДИЋИ

(живе на Слатини)

Ово братство потиче из Херцеговине, из околине Невесиња, одакле су се крајем 17. вијека доселили у дробњачко село Слатину. Не знају како су се тада презивали, а садашње презиме су добили по Канди, жени Васиљевој, која је рано остала удовица, па се њен син Видак по мајци Канди прозва Кандић. Видак је имао Васиља, а Васиљ Дамјана и Андрију. Њихови потомци живе на Слатини.

Ово братство се уклапало у све акције које су Дробњаци водили у дугом временском периоду, а то су биле непрекидне борбе против непријатеља – Турака, затим Аустроугарске и на крају против мрског фашистичког окупатора и њихових домаћих сарадника.

Лука Кандић са Слатине је погинуо на Мојковцу 7. јануара 1916. године, а његови братственици Јаков и Богдан понијели су ране са ове крваве епопеје.

Јеврем Кандић са Слатине погинуо је у Морачи 1942. године као припадник јединица НОВ-а.

Браћа Милорад, Радомир и Велимир, синови Исаилови са Слатине, опредијелили су се за НОП од првих устаничких дана. Милорад је као припадник у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде био командир вода и командир чете; погинуо је код Чачка 1944. године као командант батаљона. И његов брат Радомир био је руководилац СКОЈ-а, борац Четврте црногорске бригаде, па курир штаба Другог корпуса; гине 30. децембра 1943. године код Пљеваља. Трећи Исаилов син Велимир је, као и његова браћа, био у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском одреду, а касније у строју Четврте црногорске бригаде, па крајем рата у батаљону Другог корпуса.

Војислав Трипков је био у НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском одреду, касније у јединицама Четврте и Седме црногорске бригаде, а крајем рата комесар батаљона у Четрнаестој српској бригади. РВИ.

Кандића има одсељених у Вранеш, у Затарју, гдје се презивају Дробњаци.

Радомир-Рашко, привредни руководилац, био је предсједник општине Шавник.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

*   *   *

Презиме Кандић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Из Швајцарске (не наводећи адресу), јавља се инж. Драгослав М. Кандић, родом из засеока Ђерен, крај Ниша, који слави Св. Луку. Наводи да су се ту доселили 1903, из места Крстац у Сјеници, а бележи и имена предака, све до чукундеда. Интересује га одакле су дошли у Сјеницу и да ли су у неком сродству са фамилијама сличних презимена: Кадић, Кондић и Кодић. Каже да “крај Мостара у Босни” има село у коме се сви презивају Кандић.

Да почнемо “од краја”. Кандића заиста има “крај Мостара”, у селу Међине, у Мостарском Блату (у Херцеговини), али им се не зна порекло, а славе Никољдан. Сва наведена презимена, осим неколико истих гласова, немају ништа заједничко.

Презиме Кандић је, ван сваке сумње, матронимичко, према некој честитој удовици Канди. Канда је краћи облик од Кандосава (како се, по народној песми, звала сестра цара Душана) или од Кандакија, од изворног новозаветног грчког имена. Не можемо рећи да ли је по њој добила презиме фамилија потомака досељеника из невесињског краја, из које се један удовац, у Вранешу код Колашина, оженио сестром односно рођаком калуђера Србљановића која се овако звала. Има и верзија да је тај калуђер узео претка Кандића као нахоче, довео га својима, а после приженио споменутом Кандом.

Кандића из Дробњака има и у Пиви (у Стабнима и Ковачима), славе Јовањдан. Стабњани су, по предању једна грана Туфегџића, а презиме такође дугују једној Канди, у овом случају удовици неког Станише Туфегџића. Од Кандића из Пиве су, вероватно, и они у ужичкој Црној Гори, у селу Дреновица, као и Кандићи у Бакинцима, само што они славе Св. Николу. Има их и у Доњем Драгачеву, у Дучаловићима и Грабу (али нема податка о слави).

Кандићи у Качеру, у селу Рељинци, славе Аранђеловдан (раније Лазареву суботу), у Левчу славе јесењу Свету Петку, а преслављају летњу. У Лепеници, у селу Опорница, славе исто Св. Петку, али имају предање да су се средином 18. века доселили из околине Приштине. У космајском селу Рогача, Кандићи су велика и имућна фамилија. Славе Св. Николу, а доселили су се од Ниша почетком 20. века. У Куршумлији, у Криваји су Кандићи, колонисти са Косова, где су колонизовани у село Бариљево 1931.

Кандића има доста и у Босни. Славе неколико разних крсних имена. У Дубравици (Сребреница) и Раковцу (Маглај) Св. архиђакона Стефана, у Власеници, Јеремићима и Голићима (код Власенице) Св. Јована, а “никољштаци” су у Високом, Цикотама и Браинцима (Власеница), Баљанићу (Добој), Винској и Лијешћу (Дервента).

Да закључимо. Судећи по крсном имену, Кандићи нашег читаоца највероватније су од ровачке гране (од Колашина). А заселак Ђерен јесте релативно близу Ниша, али је на левој страни Јужног Поморавља.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. ivan

    cao aleksandra,ako imas jos kakvih saznanja o kandicima iz drobnjaka pisi.hvala

  2. Војислав Ананић

    КАНДИЋ (п), у Наданићима (Гацко), Мединама (Горњи Полог, Широки Бријег). У Наданићима су поријеклом од Кандића из Црне Горе. Доселили су у ово село “послије ослобођења и ту се настанили” (147:580). У Мединама су непознатог поријекла. Славе Никољдан (189:54). Кандића има у Заборанима (Невесиње), Потоцима код Мостара и у Мостару више породица.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Vedran Arnsson

    Molimo Kandice da urade DNK test da se upozna haplogrupa i da se vidi koji Kandici su rod sa drugim Kandicima.
    Moja baka je Kandic iz okoline Mostara.