Порекло презимена Миловановић
ТЕСТИРАНИ МИЛОВАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ
Миловановић
Хаплогрупа: E1b род А
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Миловановић
Хаплогрупа: J2b M205 род Годијеља
Порекло: Борач, Гружа, Србија
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
prezime@poreklo.rs
Пишите нам
Предраг
Да ли неко може да ми каже нешто више о пореклу мог презимена (Миловановић)? Наиме, отац ми је из Крњева родом, општина Велика Плана, славимо Ђурђицу. По неким причама, мој предак са очеве стране је дошао из Херцеговине, звао се Милован Ракић, и по њему се ми презивамо Миловановићи. Тај предак је имао 3 или 4 сина, не могу да се сетим како се зову, а од једног је касније потекао како мој отац, тако и мој стриц.
Ако било ко нешто зна, нека ми се јави слободно.
Поздрав
Veljko
Ako si iz Hercegovina oko 1700. godine u selo Sarane u Srbiju, Sumadija, dosao je Mihailo, imao je sina Nikolu i Milovana, Nikoli se zna da je imao cerku Jerinu, a Milovan 3 sina Teodora, Jovana I Panteliju, ne znam sad sa koje si strane, ako mi das imena dede, pradede i cukumdede pogledacu ciji si potomak. Slavimo istu slavu 16. Novembra.
Nebojsa
Предраже, шаљем ти одломак из књиге „Ко су Шумадинци“.
Марковац (Велика Плана) је за прилике тога времена био велико село, а његови житељи су ту дошли са две стране – из села са десне обале Велике Мораве и са Косова и Метохије. Уз Павловиће и Јеремиће, из Глоговца су дошли Станимировићи (у оквиру којих су огранци Анђелковићи и Велимировићи), Обрадовићи (са огранком Стевановићи), а из Седлара Ракићи (са огранцима Радивојевићи, Миловановићи и Ненадовићи) и из Гложана Аврамовићи (са огранцима Милисављевићи и Стојановићи).
Е, сад, није прецизирано из којих Седлара, пошто местo са тим називом постоји и на Косову у околини Вучитрна, али мислим да се ради о Седларима у Ресавском округу, што значи да ваши Ракићи-Миловановићи спадају у ову групу досељеника са десне обале Велике Мораве.
Vidan
Породица Миловановић из Крушевца слави Свете Враче.
Према матичним књигама дошли су почетком деветнаестог века из села Залоговац(општина Варварин). Ова породица је дала неколико значајних људи: академског сликара Милана Миловановића, који је оженио ћерку Војводе Живојина Мишића и Михаила Миловановића, књижевника, благодејанца Краљевине Србије, управника дома за ратну сирочад…
Миловановићи су се ородили са Стевовићима из Бруса и Павловићима. Њихови кумови су Костићи. Били су трговци и бојаџије.
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МИЛОВАНОВИЋ
-Тврдојевац*, стара изумрла породица.
*Из ове породице је кнез Петар Миловановић, који је трагично завршио на Кличевцу изнад Ваљева.
-Зукве, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан, повећа и угледна задруга.
-Коцељева, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.
-Лајковац Село, друга половина 18. века, Струганик у Колубари, Никољдан, уз Марковиће.
-Свилеува-1, друга половина 18. века, Врачевић у Колубари, Ђурђиц.
-Стублине-1, друга половина 18. века, Крива Река-Стари Влах, Св. Кирило.
-Трстеница, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Томиндан.
-Бргуле, после 1827. године, Коњуша у Рађевини, Јовањдан.
-Брезовица, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Јовањдан.
-Бресница, после 1827. године, Берловине у Азбуковици, Лучиндан, повећа задруга.
-Вукона, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
-Јабучје, после 1827. године, Словац у околини, Св. Василије.
-Паљуви, после 1827. године, Жабари у Колубари, Стевањдан повећа и угледна задруга.
-Радуша, после 1827. године, Субјел-округ ужички, Лучиндан.
-Свилеува-2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Јовањдан.
-Стубкине-2, после 1827. године, Брадарци, округ пожаревачки, Стевањдан, трговачка и занатлијска породица.
-Трњаци, после 1827. године, Јабучје у околини, Св. Василије.
-Ђуковине, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан и Аранђеловдан, уљези у Кокоравце.
Miloje
Ja sam Milovanovic, i iz Tvrdojevca smo, nismo izumrli, jer je Vitomira Milovanovica ocuh obespravio i oduzeo sve, i taj Vitomir Milovanovic je kupio (koliko je imao para) malo zemlje u obliznjem Zvizdaru i tu se naselio i izrodio puno dece… koji sada zive po svetu, ali i u Beogradu.
Ljubo
Mi smo Milovanovići iz Bosne.Po priči mog pokojnog oca naš predak je bio iz sela između Šavnika i Žabljaka ( C.Gora)Prezivao se Šaranac iz plemena Drobnjaci.Odatle je još u Tursko doba prebegao od osvete u Bosnu, selo Solun,Olovske Luke,Olovo kod Sarajeva.On je imao sinove Milovana od koga su nastali Milovanovići,i „Paru“ ( nadimak koji je dobio jer je u nekoj tuči bio isparan nožem).Od njega su nastali Parići.U drugom sv.ratu su svi pobijeni od ustaša osim moga dede Sime i njegovog brata Rada.Deda i baba Spasenija su sa decom zbegom preko Tare došli u Srbiju.Dedin brat Rade je sa partizanima završio rat u Trstu,a ostao je u Mariboru gde je kao oficir dočekao i Penziju.Njegov sin je jedini Milovanović u Mariboru.Danas živimo u Novom Sadu,Kraljevu,Lapovu,Dalasu( USA) i Nju Džersiju.
Slava nam je Aranđelovdan (21 novembar).
Radmila
Ljubo, moja majka je ćerka Miloša Milovanovića, brat Sime Milovanovića. Bilo bi nam drago da stupimo u kontakt. Veliki pozdrav!
Boban Milovanovic
Prezivam se Milovanovic, rodom sam iz sela Drlupa kod Kosmaja, slavim Djurdjic, a po prici pokojnog dede, preci su nam Gacici iz sela Brestovik kod Smedereva.
Ako iko ima blizih informacija o mom, nasem poreklu, bio bih puno zahvala.
Небојша
У Дрлупи постоје два „стара“ рода. Једни су Сирковићи, у које спадају Гачићи и Весићи. Славе Ђурђиц.
Други род су Љубичићи који славе Св. Јована. Остали мештани су углавном непознатог порекла, или је реч о новијим досељеницима.
Сирковићи (Ђурђиц) су пореклом из Бихора (Беране), а Љубичићи (Јовањдан) из околине Сјенице.
У Брестовику заиста постоје Гачићи, али нисте Ви пореклом од њих, већ они од Вас.
За њих се каже да славе Ђурђиц и да им је прадед дошао из Дрлупе (београдски округ), где и даље имају рођаке.
Занимљиво да Риста Т. Николић у свом делу „Околина Београда“ с почетка 20. века нема податак одакле су Сирковићи/Гачићи из Дрлупе пореклом. Наводи их као староседеоце.
Међутим, Боривоје М. Дробњаковић износи податке о пореклу овог рода у новој едицији „Корени“.
Boban Milovanovic
Hvala Nebojsa, medjutim, osim nas Milovanovica, kojih nas je sa tim prezimenom u Drlupi samo moj otac i moj stric, a u Brestoviku koliko znam nema Milovanovica, da li ih ima jos negde i kako smo mi postali Milovanovici?
Небојша
Миловановићи у Великој Иванчи су пореклом из Дрлупе. Има их 12. кућа и славе Св. Јована, али огранак су оних Љубичића.
Међутим, занимљиво да се у Дрлупи помиње Милован пореклом од Бихора!
За Милована се каже да је дошао у Дрлупу и затекао тамо Сирковиће, Љубичиће, Пауновиће и Савиће. Постоји прича да је од Милованове породице остало само једно дете (Костадин), од чија су четири унука данашњи Матићи. Славе Св. Трифуна.
Видите да је Милован/Миловановић било често име у том крају, па не треба повезивати на основу тога. Сигуран сам да је она веза – Сирковићи(Ђурђиц)- тачна, а то потврђују и Ваши рођаци Гачићи у Брестовику, који воде порекло од њих.
Милодан
Фамилије-презимена Миловановић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Миловановић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Горња Буковица
-Балиновић
-Бачевци
-Ба (Бах)
-Белошевац-1
-Белошевац-2
-Брежђе
-Велишевци
-Вировци
-Врачевић
-Дучић
-Жабари
-Ковачица
-Доњи Лајковац
-Лесковице
-Лопатањ
-Маркова Црква
-Миличиница
-Мионица-1
-Мионица-2
-Плужац
-Попучке
-Придворица
-Ракари
-Санковић
-Седлари
-Славковица
-Табановић
-Цветановци
-Црниљево-1
-Црниљево-2
Nenad
Pozdrav.
Prezivam se Milovanović, živim u Kragujevcu, a van Kragujevca najviše rodbine imam u gružanskom selu Borač, odakle mi je deda i došao u grad.
Istražujući svoje porodično poreklo pošao sam od porodičnog predanja, koje kaže da su u Borač došla dva brata, Đoko i Milovan (1790-1854), pa su od njih nastali Đokovići i Milovanovići, koji slave svetog Arhangela Mihajla. Kada sam potražio neke podatke u Istorijskom arhivu Šumadije, našao sam dosta podataka o Milovanovićima iz Borča iz sredine XIX veka, ali se imena nisu poklapala sa onima iz porodičnog predanja. Ispostavilo se da su to neki drugi Milovanovići, kojih više u selu nema.
Potom sam došao do knjige Mihaila Dragića „Gruža – antropogeografska istraživanja“ i razočarano ustanovio da se tamo ne pominju nikakvi Milovanovići u Borču, iako su u vreme kada su prikupljani podaci za tu knjigu, postojale čak dve porodice sa tim prezimenom, u bar 3-4 domaćinstva.
Međutim, postojali su podaci o Đokovićima. Postojale su (a i danas postoje) dve familije sam tim prezimenom u Borču, obe slave sv Arhangela Mihajla, ali na osnovu položaja zaselaka, zaključio sam da moja porodica pripada rodu Tarani, odnosno porodicama koje su se doselile „od vode Tare“, a koje su, bežeći od turske osvete, promenile i krsnu slavu, koja je ranije bile sv Simeun.
Sledeći moj korak bila je poseta Arhivu Srbije. Podaci koje sam tamo našao, a i još neki iz Istorijskog arhiva Šumadije, mogu se naći na facebook stranici https://www.facebook.com/PorekloPorodicaUBorcu . Uglavnom, zaključio sam da su se braća Đoko i Milovan prezivali Janićijević pre nego što su zasnovali svoje porodice. Sumnjam da je to prezime koje su doneli „od vode Tare“. Mihailo Dragić kaže da je rodonačelnik Đokovića bio neki Dragutin.
Takođe, vredi napomenuti da Tarana ima jako puno i u obližnjem selu Brestovac, tj. da je čak više od polovine porodica tog porekla.
Šta mene sada interesuje? Pa, voleo bih nekako da saznam još više. Na primer, da li postoji neki popis, spisak porodica koje su se krajem XVIII veka odselile iz tih krajeva oko reke Tare? Da li i danas ima tamo nekog ko slavi sv Simeuna? Da li smo mi Drobnjaci? Da li smo Šaranci? Da li smo Kriči? Pre nekoliko godina sam preko sajta http://www.genebase.com ispitao svoju DNK i saznao da mi je haplogrupa J2b1 (M205+), ne znam da li se to uklapa u pomenute rodove? Voleo bih da mi neko sa portala da bilo kakav odgovor, savet šta bih mogao dalje da potražim.
Unapred zahvalan,
Nenad Milovanović
Никола Миловановић
Ми Миловановићи који смо из Босне, Озрен, Г. Пакленица славимо Св. Симеона, претпостављам као што каже горе @Ljubo, дошли из Црне Горе, јер правих староседеоца, који су још од времена пре Немањића били на Озрену нема, по званичној историји Озренске демографије, и овај народ сада на Озрену је из ЦГ или Херцеговине. Доста нас се отселило прво у Барању, па после рата у Србију.
nebojsa milovanovic
Postoje MIlovanovici iz Kragujevca okolina zdraljice koji poticu od Novicica slavimo Djurdjevdan
Ana Djokovic
Nenade,
Ja se prezivam Djokovic.Moj pradeda, Dragutin Djokovic, je iz okoline Niksica i slavili su slavu, Sveti Toma. Dragutin se doselio u Beograd a odatle poslao sina, Miodraga, na zanat u Ladjevce.
Tu je rodjen i moj otac, Vladan.Znam da je tata imao neku rodbinu u Kragujevcu ali nisam sigurna kako su se prezivali.
Ako imate neke podatke o Dragutinu Djokovicu, molim vas, posaljite mi.
S postovanjem
Ana
Миловановић Нина
Презивам се Миловановић, моји су родом из Маглајана, Републике Српске/БиХ.
Славимо Св. Трифуна.
Била бих вам веома захвална кад бих сазнала мало више информација о свом поријеклу, јер ме то јако занима.
Унапријед хвала.
Милодан
Породична презимена у Качеру, Миловановић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
Остале податке породица Миловановић – порекло, одакле су и када досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Војковци
-Гуришевци
-Козељ
Milovanovic
Rodjen u selu Lipolist kod Sapca, porodica Milovanovic, slavimo Vrbicu. 50-ih godina proslog veka doselili iz sela Postenje kod Ljubovije. Bilo je nekih prica da smo nastali od Ignjatovica, negde iz Crne Gore. Ima li neko informaciju kakvu? Hvala
Marina Milovanovic
Moj otac je iz Postenja, Vidoje Milovanovic , doselio se u Omoljicu kod Panceva sa 5 godina.
Otac mu je Radoilo Milovanovic a deda Marko Milovanovic. Ja sam takodje cula istu pricu od njega.
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Миловановић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Миловановић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
Араповац, Арнајево, Барајево, Барзиловица, Бистрица, Бождаревац, Брајковац, Велики Борак, Велики Црљени, Врбовно, Даросава, Зеоке, Конатице, Лазаревац, Мали Црљени, Пркосава, Рудовци, Соколово, Стрмово, Стубица, Трбушница, Тулеж, Степојевац, Ћелије, Шушњар и Вреоци.
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
Род Миловановић у село Бољаре (Власотинце) је пореклом из села Линово (Бабушница) а према календару Нишке митрополије за 1901.године су дошли из Зеленграда (Знепоље-Стара Србија). Крсна славе је Свети Никола. Фамилје Миловановић данас на почетку 21 живе у: селу Бољаре (Власотинце), Бачкој Паланци, Власотинцу, Белој Цркви и другим местима у Србији.
Поставио: Мирослав Б Младеноовић Мирац локални етнолог из МОНОГРАФИЈЕ о селу Бољаре(Бачка паланка, Милосав Миловановић-Бољарац-библиотека-села Србије, 2006; под називом БОЉАРЕ (Власотиначко село).
9. новембар 2013.г. Власотинце
Uroš Ranđelović
Poštovani,
S obzirom da vidim da se razumete u ovakve stvari, imam i ja jedno pitanje.
Šta znate da mi kažete o poreklu porodice Kostić iz Ljuberađe, tačnije iz sela Linovo?
Znam samo da se moj deda zvao Radomir Kostić, a deda Vidosav. Nakon što se moj deda rodio (kako sam čuo sa više strana) sveštenik u crkvi ga je „prekrstio“ ili šta već i dao mu prezime Ranđelović, tako da sam ja tek treće koleno Ranđelovića po toj priči. Slavimo slavu Sv. Nikola.
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
Овде сам увидео да се многе фамилије истог рода по крсној слави разликују. Могу да на основу свога истраживања кажем да се махом на југу Србије крсна слава Ђурђиц узимала као крсна слава у времену „поделбине“ браће и када се фомрира ново домаћинство, да би се одлазило једни код других на крсну славу.
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
Да додам овде да постоји и један запис да је једна од фамилија која слави крсну славу Свети Никола, пореклом из Ресника код Београда.
Тамо су убили Турчина и побегли у селоЛиново(Бабушница). Била су два брата Станко и Стојан који су убили Турчина у село линово и пребегли у село Бољаре. Оба славе Свети Николу. Од Станка и Стојана потичу два рода Линовци и Мусинци(који је победио Турчина у рвању и убио га па га Турци назвали „Муса“-у времену када је била Турска војска у село Бољаре).
Станко није имао деце па је у бисадзим а донео Милована као синовца га усвојио; па се Милован презивао Станковић-а његови потомци у село Бољаре су у род ЛИНОВЦИ а презивају се Миловановић.
Поставио ( из Монографије села Боаљаре) Мирослав б Младеновић мирац локални етнолог Власотинце
9.новембар 2013.г. Власотинце
Goran Milovanovic
Otac Dragic dosao 1956.god. iz Verica opstina B.Luka.Kucna slava Sv.Jovan.Ime njegovog oca Milos
Poz iz Vrsca.
Goran
?
slavica
Mozete mi reci poreklo Milovanovica koji zive u Brgulama,opstina Ub, tu ima vise porodica Milovanovic, s tim sto one slave Jovandan, a moja porodica Svetog Nikolu, deda mi je pricao da su se doselili iz Vojvodine, sto ja povezujem sa seobama, ali odakle su stigli u Vojvodinu, a iz Vojvodine u Brgule?Zahvalna na odgovoru
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Миловановић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Старо Село
-Баничина
-Белосавци
-Доња Јарушица
-Крушево
-Орашац
-Велика Плана
-Поповић
-Церовац
Milos Milovanovic
Zanima me da li neko ima neki podatak za familiju Milovanovic, krsna slava Djurdjevdan, selo Manic pripada opstini Barajevo. Bio bih jako zahvalan ako ima neko neki podatak neka ostavi u komentarima
Небојша
Миловановићи су староседеоци у Манићу, старије презиме Ниџић. За најстарије породице у селу сматрају се и Нешковићи, презивају се још и Ивановићи, затим Петровићи и Јанковићи звани Бељини.
Миловановића је било 7 кућа, Нешковића 6 к., Петровића 3 к. и Јовановића 4 к. Сви ови родови славе Ђурђевдан. Поуздано се зна да Нешковићи, Петровићи и Јовановићи чине један род.
Непознато је порекло ових породица, што указује на то да су дуго у овом крају. Аутор их је вероватно с правом сврстао у староседеоце.
(„Космај“ – Боривоје М. Дробњаковић, стр. 483)
Milos Milovanovic
Hvala puno Nebojsa… Pozdrav
BELLA
Молим вас за податке о пореклу породице Миловановић из Сремске Раче (период од 1870-…) Слава : Св.Арханђел Михаил.
Душан Миловановић
Молим податке о пореклу породице Миловановић из села Крњешевци , општина Стара Пазова . Слава :Јовањдан .
Milos
Da li neko ima informaciju odakle poticu Milovanovici iz okoline Prokuplja ima nas poprilicno?Konkretno moj deda je iz sela Djusnica kod Beloljina (Prokuplje).Navodno pocetkom 20 veka postoji prica da su dosli iz Crne Gore…
Hvala
Милодан
Фамилије-презимена Миловановић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Доња Буковица
-Црнча
-Рујевац
-Леовић
-Дуб (Бурнази)
-Вишесава
-Јеловик
-Растиште (Челићи)
Milovanović
Poštovani prezimenjaci,i ja sam Milovanović iz okolice Banjaluke.U ovom svom zivotu skoro da ne postoji opština u Srbiji,Bosni,Crnoj Gori u kojima sam bio a da ne postoje porodice Milovanović…..ono sto je zanimljivije je da nisu ništa jedni drugima u rodu,nemaju čak ni zajedničku krsnu slavu….naprimjer kada sam bio u jna samo u mojoj četi su bila trojica Milovanovića,dva iz Hrvatske i jedan iz Srbije a u kasarni nas je bilo desetak sto je bilo daleko više nego ostalih prezimenjaka.Razmisljajući o tom došao sam do zakljucka da Milovanovići ne vuku jedno porijeklo vec je to prezime nastalo od imena,nadimaka i sl….kao kao naprimjer Kovačevići….u mom kraju ima dosta Milovanovića za koje se predpostavlja da su došli iz hercegovine a u hercegovinu iz Crne gore a u CG sa Kosova ili ko zna odakle jer su svaki put imali druga prezimana :)….kod mene najviše Milovanovići slave Đurđevdan i Aranđelovdan ali ima i drugih slava…a raspitujući se i o njihovim slavama došao sam do zaključka da su i slave mjenjali pa na kraju da zaključim da je nemoguće znati porijeklo Milovanovića ali što na kraju i nije toliko bitno,jer je puno bitnije da ostanemo srbi i da se poštujemo i pomažemo bez obzira odakle smo i gdje živimo…..nas je sve manje a onih koji atakuju na nas je sve više.
Milovanovic
Selo Veliki Šenj, kod Kragujevca. Selo je nastalo od četiti familije: Milovanović, Pavlović, Nedeljković i Radovanović, po četiri brata: Milovanu, Pavlu, Nedeljku i Radovanu. Sve četiri familije i danas postoje, i svi slave Svetog Kirila, što je u tim krajevima retka slava. Ne znam kako im se zvao otac i odakle su došli.
Небојша
Од наведених презимена у Великом Шењу проналазим само Миловановиће. Према неким подацима пореклом су из околине Сјенице, као и главнина становништва Великог Шења.
Занимљиво да у В. Шењу постоји породица Радојевић са славом Св. Ћирило. Имају огранке и у Добрачи, а пореклом су из Мораче. Како је реч о реткој слави у овом крају, врло вероватно да сте истог порекла.
Đolović
Ti Milovanovici verovatno vode poreklo kao i moji Đolovići od Mitrovića. Ono što je nama poznato Mitrovići su se doselili u selo Sase na Goliji. Bila su četiri brata Đole Milovan Jovko i Marko. Po imenima su dobivena i prezimena. Đolovići su se odselili u Toplicu – Kuršumliju, selo Dešiška a kasnije širom Srbije. Slavimo Svetog Kirila Slovenskog Ćirilovdan 27.februar, a kasnije Sv Alimpija i litiju Spasovdan.
Милодан
Фамилије-презимана Миловановић, по местима живљења. Према књизи Јована Ердељаноића „Доње Драгачево“.
-Тијање
-Дучаловићи
-Лучани
-Ртари
Милодан
Фамилије-презимена Миловановић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.
-Влашка
-Велика Иванча
-Кораћица
-Лисовић
-Манић
-Раља
-Раниловић
poreklo porodice milovanovi zubin potok
poreklo porodice milovanovic zubin potok
Милодан
Фамилије-презимена Миловановић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
-Рамново
-Бресје
-Топола
-Каленовац
-Багрдан
-Вољавче
-Рибник
-Ланиште
-Пањевац
-Рибаре
-Ракитово
-Праћина
Милодан
Фамилије-презимена Миловановић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.
-Вишевац
-Грошница
-Горња Сабанта
-Баточина (Лесковчани)
-Баточина Варош
-Голочело
-Губеревац
-Марковац
-Поповић-Рогојевац
-Опорница
-Ресник
-Мала Пчелица
-Станови
-Рача (Шапчани)
-Рача
-Маршић
-Милатовац
-Чумић
-Кијево
-Нови Аџибеговац (Ново Село)
-Трмбас
-Ждраљица
Ruzica milovanovic
Molim vas dali neko zna odakle se familija milovanovic doselila zive u selu Glibovac opstina smederevska Palanka Slave Svetog Jovana
Ilija
Npr. Istražujući svoje poreklo, došao sam, po zvaničnim knjigama koje sam našao u opštini Lučani i mesnoj zajednici Kotraža, da je moj deo loze došao iz Stare Hercegovine 1823.godine u dragačevski okrug u Srbiji (Guča, Lučani, Kotraža, Ivanjica…) već pod prezimenom Milovanović. Radojica i Ružica, sa svoje 5 oro dece od kojih se kasnije dalje razvijala loza. Slavimo svi sv. Jovana. Sada nas ima svuda: Vrbas, Beograd, Vranje, Oslo.
Maja
Moji Milovanovići, a ima nas prilično, kolenima unazad smo živeli u Donjem Crniljevu, opština Koceljeva (u blizini Šapca). Ne znam odakle smo stigli u ove krajeve ali po priči mog dede on zna da je i njegov pradeda živeo u Crniljevu. Inače sada smo se svi raselili i u Crniljevu je ostala još samo jedna kuća Milovanovića sa jednom staricom. Najviše nas je u Šapcu i jedan deo familije je u Beogradu.Krsna slava koju slavimo je Lazareva subota ili Vrbica.
Duško
Ja sam došao 1995 godine sa Korduna, opština Slunj i ne znam tačno odakle potiče naše prezime Milovanović, a slavimo isto Lazarevu subotu i sada smo trajno nastanjeni u opštini Bogatić, mesto Klenje. Pročitavši sve gore, uvideh da jedino mi od Milovanovića slavimo Lazarevu subotu.
Slađana
Ima nas Duško još koji slavimo Lazarevu Subotu. Mi smo iz Pipera na Majevici u Bosni i imamo istu slavu. Doselili iz Jeginovog Luga kod Kalesije, ali ne znam odakle i kad tamo. Ako bi se javio neko od Milovanovića iz Jeginovog Luga, to bi mi već pomoglo u daljem istraživanju. Pozdrav svima!
Igor
Ja sam Milovanović iz Vršca.Moj pradeda je iz Deringaja kod Gračaca (Lika).
Negde oko 1910.god. je otišao u Ameriku da bi se vratio kao dobrovoljac početkom 1 sv.rata.Po završetku rata kralj je delio zemlju dobrovoljcima u Vojvodini i tako je moj pradeda ostao.Slavimo svetog Stefana.
Mene interesuje odakle su moji došli u Liku.Postoje neke priče da su iz okoline Užica otišli u Liku.Inače u Srbiji nemam nikoga od Milovanovića.
Unapred zahvaljujem na odgovoru.
Mišo Dukić
Zdravo Igore,
Moj čukundeda, pradeda, deda i otac su svi redom rođeni u Deringaju, također slavimo Svetog Stefana….
Iskreno za prezime Milovanović u Deringaju nikada nisam čuo što me je intrigriralo da se javim…. ali također mislim da si ti jedan od retkih Milovanovića koji slave Svetog Stefana jer nikada nisam čuo da Milovanovići slave ovog sveca ali te sigurno povezuje sa Deringajem budući da je ta Slava prevladavajuća…
Po predanju svi koji slave Svetog Stefana potiču iz Stare Srbije tj.istočna Hercegovina, Crna gora i Sandžak ( Sveti Stefan je bio i zaštitnik Nemanjića…) gdje su nakon raspada Nemanjičke države i naleta Turaka krenuli na zapad, prvo u Bosnu ( gdje i danas živi najveći broj stefanštaka ) i zatim kasnije u periodu između 1527 i 1689 naselili u Liku gdje su živeli do Oluje….
Igor
Hvala puno na informacijama.Inače prababa mi je iz Dubokog Dola,devojačko Đekić.Negde sam našao podatak da je pradeda iz Tomingaja ali otac kaže da je iz Deringaja.
U svakom slučaju puno hvala i veliki pozdrav.
Mišo Dukić
Zdravo Igore, pre jedno 3 nedelje sam bio u Deringaju.
Proverio sam sa ocem jer je on rođen i odrastao dolje i za razliku od mene poznaje skoro sve ljude od tamo. On kaže da je do početka 2 svjetskog rata u Deringaju bilo između 30 i 40 domačinstava koje su nosile prezime Milovanović. Tada je prezime Milovanović bilo pevladavajuće u selu a posle njega su bile porodice sa prezimenom Dukić i tako redom ostale porodice.
Najveća tragedija za Milovanoviće u Deringaju se desila početkom 2 svjetskog rata kada su ih ustaše na prevaru odvele u selo Štikada pored Gračaca i tada učinile veliki pokolj i masakr u kojem je stradao veliki broj pripadnika toga roda i verovatno tvojih rođaka.Na donjem linku možeš pročitati detalje o tom događaju…u tome pokolju je stradao i jedan deo pripadnika moga roda…
http://banija.rs/novosti/6029-zlocin-u-lickom-selu-stikada-1941-godine.html
Posle 2 svjetskog rata određeni broj porodica Milovanović je ostalo živjeti u Deringaju do početka ovog zadnjeg rata gdje je u Oluji također stradao određeni broj ljudi,
oni koji su preživjeli su izbjegli u Srbiju tako da je danas u Deringaju od svih Milovanovića ostala živjeti samo jedna starica od 87 godina…. To je sve što je ostalo živjeti u Deringaju od roda Milovanović koji je nekada brojilo skoro 40 domačinstava…zajedno sa njima istu sudbinu je doživjela i moja porodica kao i svi ostali stanovnici toga kraja…Neki su se vratili a to je manjina dok se ostali žive razasuti od Srbije pa do drugog kraja zemljske kugle….
Tomingaj je selo preko puta Deringaja i moguće je da ima nekih poveznica….
Lep pozdrav…
mile milovanovic
Moja porodica je takodje iz Deringaja,slavimo sv.Stefana,zivimo u Novom Sadu deca i unucad Dmitra Milovanovica i njegovog brata Milovana. Obzirom da je crkva popaljena ne moze se sa sigurnoscu reci odakle smo dosli i sa kojim rezimenom,kom plemenu u Crnoj Gori smo pripadali ako nam je ona postojbina,taj deo je izostavljen.Koliko znam ima Milovanovica i iz okoline Banja Luke koki slave Sv.Stefana,ima ih i u Bjeljini.Voleo bih znati iz kojih predela hercegovine ili crne gore smo dosli,hvala.
Petar Milovanovic
Moje prezime je takodje Milovanovic.Zivimo u Leskovcu,moj deda je rodjen u seli Gazdare 1927.(inace selo u Jablanickom kraju) e sad,on tvrdi da je njegov deda ili pradeda dosao iz nekog sela kod Negotina i da tamo imamo nekih rodjaka.SLavimo Svetog Nikolu.Moze neko da mi kaze nesto vise,bio bih jako zahvalan
Danijela
Moje prezime je takođe, Milovanović. Otac mi je rođen u selu blizu Kuršumlije. Slavimo Svetog Iliju.
Aleksandar
Moje prezime je Milovanovic. Zivim u Krusevcu. Po dedinom predanju Milovan i Cira su se doselili iz okoline Kolasina u Cerovu, selo u blizini Krusevca. Takodje, po dedinom predanju, mi poticemo iz plemena Piperi, mada oni su udaljeni od Kolasina. Slavimo Sv. Dimitrija.
mon.Poreklo po predanju Gornja Tresnjevica (Arandjelovac). A pre toga Osat (Srebrenica)
Moje prezime Milovanovic.Mladenovac.Slava Sveti Pantelejmon.Poreklo po predanju Gornja Tresnjevica (Arandjelovac).Pre toga Osat (Srebrenica).
Горан Давидовић
Мом чукун деди деда је био Милета Миловановић населио се у селу Макешане општина Крушевац негде око 1800 г по његовом сину Давиду Милетићу Миловановићу негде од 1850г смо Давидовићи нисмо се више селили
крсна слава Петров дан
Интересује ме одакле су стари могли да се доселе мислим да су негде пореклом из Црне Горе
Ако имате било каквих података ви јавите
Милош Миловановић
Зовем се Милош Миловановић, рођен сам у Смедереву, где су ми рођени и отац и мајка. Славимо Св. Јована Крститеља (20.јануар).
Деда и баба, по оцу, су из села код Свилајнца које се зове Врлане.
У процесу сам истраживања породицног стабла и порекла свог презимена тако да би ми свака смерница и савет добродошао.
Поздрав презимењацима и свако добро!!
Defendor
Милоше,
Укратко, треба све што нађеш записивати, а почети ваља од разговора са најближом родбином, па преко посете селу из кога су ваши преци, и њихове паројијске цркве, где вам се налазе црквене матице, преко даљег литералног истраживања, рецимо делом то можете и кроз нашу Дигиталној библиотеци, а свакако је пожљено уз све наведено урадити и ДНК тестирање по мушкој лози. Наравно, то само ако вас занима даље порекло, јер ти резултати углавном указују на географско порекло, те могућу сродност са неким другим породицама, братствима, племенима, а о чему више можете испратити на нашем форуму. 😉
Свако добро,
Defendor
Милош Миловановић
Hvala
Tilija
Moje djevojacko prezime,Milovanovic, Banja Luka,Krsna Slava Sv.Stefan 09.januar..porijeklo Krmine,Krupa na Vrbasu kod Banja Luke…pradjeda Pavle,prabaka Deva /rodjena.djevojacko.Blagojevic/djeda Dusan.baka Boja/rodjena. Petkovic/…moj otac Predrag Milovanovic dalje od pradjeda unazad koljena ne znam nista a zeljela bih da znam…pozdrav…
Милорад Богдановић
Интересантно је твоје и презиме твојих предака. Јесте да је твоје презиме настало од старога имена Милован, што говори о опрезу и с другима се својатати, али доста је занимљиво.
Презиме Миловановић јавља се 1882 године у митрополији дабробосанској као слављеници 12 различитих слава, и не спада у ред 50 најбројнији презимена код православни Срба. Махом су настањени на простору Сребренице, а мање око Вишеграда, Власенице и Сарајева. Знатно мање се јављају на простору Крајине око Тешња, Мркоњић Града и Бањалуке.
У твојим Крминама спомињу се Миловановићи који славе Ђурђевдан, али те 1882 године не и твоје презиме које слави Стевањдан. Миловановићи који славе ову Славу спомињу се тада у парохијама Дубравица, Крнић-Мљечва-Брежани код Сребренице и Соколовићи код Вишеграда. То не значи да ви тада нисте били настањени у Крминама, јер је касније забиљежено да је у овој црквеној књизи било доста изостављених презимена.
Значи, пошто се твоје презиме и слава тада јављају само око Сребренице и Вишеграда, вјероватно да су и твоји претци дошли са тих простора. А ако је тако, онда се ваше досељавање на простор Крмине и околине може везати са првим таласима миграције Срба из Рашке области, и прије доласка Турака у Крајину.
Али, има нешто што мене мало скреће у другу страну, а везано је за твоје претке. Волио бих када би ми приближно навела годину рођења твога пранђеда Павла, и распитала се за било какву везу са свештеничком породицом Поповић из Тимара (сада Јелићка), чија је слава Стевањдан. Те 1882. године, у парохији Крмине, парох је био Стојан Поповић, потомак ове свештеничке породице.
Tilija
Milorade Bogdanovicu ,prvenstveno zahvaljujem vam se od srca,hvala ! Prvo dijete mog prandjeda Pavla je(Dusan) rodjen 1894 godine u Krminama….tad su se momci zenili (opet govorim „otprilike“) izmedju 15-20-te godine….sto bi moglo biti da je prandjed Pavle rodjen 1874 godine…godinu rodjenja prandjeda cu vjerovatno pogrijesiti u nekoliko godina……..Prandjed Pavle je imao troje djece,Dusan,Spasoja i kcerka Boja………hvala vam..idem dalje i naravno,svakako cu se raspitati za svestenicku porodicu Popovic…a vas molim za dalje ako vam je bilo sta poznato…unaprijed zahvalna Tilija (Milovanovic) Ponjevic…
Милорад Богдановић
Хвала Тилија на овако лијепим ријечима.
Све ново што сазнате, подјелите с другима, јер ничије знање нема вриједности ако се чува само за себе. Ви млади сте последња наша нада да се оживи сјећање и понос на претке и корјене наше. Зато ми (Порекло) и постојимо.
————————-
Ћирилица је постала знак распознавања у ова мрачна времена.
Јован
Дјевојачко презиме моје мајке је Миловановић. Њен отац ,мој деда, је из једног села поред рудника Сасе у Сребреници . Они славе Јовањдан.
Драган Миловановић
Презивам се Миловновић,славим Св.Јована,родом сам из села Брдарица општина Коцељева,
Планирам да урадим родослов за моју фамилију
За сада имам податак ѕа прандеду (само име),планирам да тражим даље у кјнигама и пробам да сазнам што више о прецима
Иначе на нету сам нашао да су се моји доселили из Осечине (Ваљево)
Ако неком могу да помогнем пишите на мејл „zmaj.instel@gmail.com“
Milan
Milovanovici, rodom smo iz Zvizdara i Tvrdojevca, slavimo Sv. muc. Trifuna. Odakle su nasi preci??
Milan
Deda Vitomir Milovanovic je ziveo u Tvrdojevcu, pa presao u Zvizdar (ocuh mu oduzeo sve imanje sto je trebao od majke da poseduje i isterao ga iz kuce sa 18 godina, ubrzo odlazi u Zvizdar, ozenio sa Janovkom i izrodili su preko desetoro dece koji danas ziveo u Srbiji i u Evropi), njegov rodjeni otac se zvao Velisav Milovanovic…
Zoran
U potrazi za Milovanovicima iz Rijeke Crnojevica(Crna Gora),Krsna Slava Sv.Nikola.
Naime, u 17-om veku su se tri brata odselila u ataru sela Zabrega, Opstina Paracin (Srbija).
Imam samo ime jednog od njih trojice, od koga inace moja porodica potice _Mata_Milovanovic_ po kome se danas prezivamo Matic.
Bio bih veoma zahvalan ukoliko bi neko mogao da me uputi na neke od literatura ili pak cak zna nesto o Milovanovicima iz Rijeke Crnojevica.
Branko
Rodjen sam u Zemenu ,Otac Radovan u Koprivnici HR.Deda Dusan radio na ZEL stanici Koprivnica kao sluzbenik ,inace po profesiji firmopisac. Ostali deo familije moguce Sabac ili Kragujevac. Krsna slava Lazareva Subota.
Milan
Moj cukun deda Stefan (Stevan) se doselio u manastir Cokesinu ispod Cera (u prvo vreme bio kuvar u manastiru) naj verovatnije ne dugo posle Boja na Cokesini . Po jednom podatku on se doselio kako pise „OD PREKO CERA“ a po drugom „IZ BOSNE , SELO PAPRACA ZASEOK MILOVANOVICI“ sto stvarno postoji u Bosni . Krsna slava nam je Djurdjic 16. novembar . Jedini podatak do kojeg sam dosao vezano za to „OD PREKO CERA“ je da u Lopatnju kod Osecine zive Milovanovici koji slave Djurdjic a iz Paprace (opstina Sekovic) nemam nikakvih podataka . Molio bih ako neko zna nesto vise da podeli to sa nama .
Dragan
Prezivam se Milovanovic,moj otac je rodjen u selu Dabinovac kod Kursumlije,slavimo slavu Arandjelovdan,ako neko ima neke podatke bio bih mu zahvalan.
Maja
Prezivam se Milovanović moj deda je rođen u Knjaževcu Ljubomir Milovanović slavio je krsnu slavu Đurđic rođen 1926 godine druge podatke ne znam imao je sesru Bina smo je zvali koja je do svoje smrti pre par godina živela u Nišu .Deda je kao beba ostao bez majke i odhranila ga je baba ime joj ne znam.Njegov otac kolonizacijom dolazi u Banat gde se kao mlad udovac ženi i dobija blizance negde u Gaju.Volela bi da znam više o njegovoj familiji ako ima nekoga iz Zaječarskog okruga
Marija
Milovanovici, selo Banicina, kod Smederevske Palanke, poreklo iz Hercegovine (valjda) slave Sv. Nikolu. Sta znate o tome?
Nikola
Ja sam potomak tih milovanovica iz banicine, oni su rodom iz Bosne, mesto Osat. Ne znam kad su se doselili ali po dedinim pricama on je 5-koleno koje je ovde. Inace deda koji se doselio ovde zvao se Milovan pa eto odatle Milovanovici.
Vladan
Ja se prezivam Milovanović
Selo Lipe , Smederevo
Krsna slava sv. Evstatije 3. Oktobar
Po dedinoj priči poreklo iz grčke ali ni on nije znao detalje
Deda Svetomir , pradeda Vlada , čukun deda Milan
Molim ako iko zna nešto
Unapred zahvalan
Nenad Milovanovic
Ono sto znam iz price koju sam cuo od svog pokojnog dede jednom prilikom za Milovanovice koji su nastanjeni Krusevac, Nis, Svrljig, Zajecar, Knjazevac Bor… Dakle jug-jugoistok Srbije pa cak i delovi na KiM dolazimo iz Crne Gore i razlicite slave slavimo Djurdjic-Sveti Vraci itd…
Zasto smo inace pobegli (neki Bosna neki Srbija) svi koji vuku korene iz CG je krvna osveta a sada kome i zbog cega ne znam.
Familija nam je ogromna i svi smo u rodu osim nekih koji su od imena Milovan dobili prezime Milivanovic.
Tacno je da su nam M.Milovanovic slikar i jos mnogi poznati rodjaci ali jedna velika mana prati ovo pleme svi su svima okrenuli ledja dal zbog straha od te krvne osvete to ne bih mogao da kazem.
Tako da kad cujete da se neko preziva Milovanovic znajte da vam je 95% rod.
Pozdrav
Ana
Šta znate o Milovanovićima, živeli su u Kragujevcu, deda mi se zvao Aleksandar, za pradedu nisam sigurna (išao je u nemački logor za vreme rata); slavili su Svetog Ignjatija?