Миловановић
Хаплогрупа: E1b род А
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Миловановић
Хаплогрупа: J2b M205 род Годијеља
Порекло: Борач, Гружа, Србија
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
14. јун 2012. у 21:47
Предраг
Да ли неко може да ми каже нешто више о пореклу мог презимена (Миловановић)? Наиме, отац ми је из Крњева родом, општина Велика Плана, славимо Ђурђицу. По неким причама, мој предак са очеве стране је дошао из Херцеговине, звао се Милован Ракић, и по њему се ми презивамо Миловановићи. Тај предак је имао 3 или 4 сина, не могу да се сетим како се зову, а од једног је касније потекао како мој отац, тако и мој стриц.
Ако било ко нешто зна, нека ми се јави слободно.
Поздрав
7. новембар 2016. у 00:15
Veljko
Ako si iz Hercegovina oko 1700. godine u selo Sarane u Srbiju, Sumadija, dosao je Mihailo, imao je sina Nikolu i Milovana, Nikoli se zna da je imao cerku Jerinu, a Milovan 3 sina Teodora, Jovana I Panteliju, ne znam sad sa koje si strane, ako mi das imena dede, pradede i cukumdede pogledacu ciji si potomak. Slavimo istu slavu 16. Novembra.
25. фебруар 2020. у 16:14
Viki
Ja sam potomak Teodora. Rodom sam iz Sarana kraj G. Milanovca😊😊😊
12. август 2023. у 12:19
Катарина
Деда Душан (Миловановић, сада у Земуну), његов брат: Петар (сада у Београду). из села Ручићи између Љига и Горњег Милановца. Њихова деца: Душан: Горан (1971?, Земун) и Снежана (1974. Лазаревац), Петар: Зоран (Београд) и Весна (Београд). Крсна слава: Ђурђиц.
Мејл адреса: [email protected]
15. јун 2012. у 00:28
Nebojsa
Предраже, шаљем ти одломак из књиге “Ко су Шумадинци”.
Марковац (Велика Плана) је за прилике тога времена био велико село, а његови житељи су ту дошли са две стране – из села са десне обале Велике Мораве и са Косова и Метохије. Уз Павловиће и Јеремиће, из Глоговца су дошли Станимировићи (у оквиру којих су огранци Анђелковићи и Велимировићи), Обрадовићи (са огранком Стевановићи), а из Седлара Ракићи (са огранцима Радивојевићи, Миловановићи и Ненадовићи) и из Гложана Аврамовићи (са огранцима Милисављевићи и Стојановићи).
Е, сад, није прецизирано из којих Седлара, пошто местo са тим називом постоји и на Косову у околини Вучитрна, али мислим да се ради о Седларима у Ресавском округу, што значи да ваши Ракићи-Миловановићи спадају у ову групу досељеника са десне обале Велике Мораве.
29. март 2013. у 22:58
Vidan
Породица Миловановић из Крушевца слави Свете Враче.
Према матичним књигама дошли су почетком деветнаестог века из села Залоговац(општина Варварин). Ова породица је дала неколико значајних људи: академског сликара Милана Миловановића, који је оженио ћерку Војводе Живојина Мишића и Михаила Миловановића, књижевника, благодејанца Краљевине Србије, управника дома за ратну сирочад…
Миловановићи су се ородили са Стевовићима из Бруса и Павловићима. Њихови кумови су Костићи. Били су трговци и бојаџије.
11. мај 2021. у 00:16
Љиљана
И ја сам од Миловановића који славе Св Враче. Мој деда Петар је имао два брата, Лазара и Митра и сестру Наду. Рођени су у Пећинцима. Њихов отац, мој прадеда је био Ђорђе Миловановић, а децу је родио у браку са Кристином (или Христином).
Ако знате нешто више о Милованов који славе Св Враче, напишите.
12. април 2013. у 23:29
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МИЛОВАНОВИЋ
-Тврдојевац*, стара изумрла породица.
*Из ове породице је кнез Петар Миловановић, који је трагично завршио на Кличевцу изнад Ваљева.
-Зукве, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан, повећа и угледна задруга.
-Коцељева, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.
-Лајковац Село, друга половина 18. века, Струганик у Колубари, Никољдан, уз Марковиће.
-Свилеува-1, друга половина 18. века, Врачевић у Колубари, Ђурђиц.
-Стублине-1, друга половина 18. века, Крива Река-Стари Влах, Св. Кирило.
-Трстеница, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Томиндан.
-Бргуле, после 1827. године, Коњуша у Рађевини, Јовањдан.
-Брезовица, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Јовањдан.
-Бресница, после 1827. године, Берловине у Азбуковици, Лучиндан, повећа задруга.
-Вукона, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.
-Јабучје, после 1827. године, Словац у околини, Св. Василије.
-Паљуви, после 1827. године, Жабари у Колубари, Стевањдан повећа и угледна задруга.
-Радуша, после 1827. године, Субјел-округ ужички, Лучиндан.
-Свилеува-2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Јовањдан.
-Стубкине-2, после 1827. године, Брадарци, округ пожаревачки, Стевањдан, трговачка и занатлијска породица.
-Трњаци, после 1827. године, Јабучје у околини, Св. Василије.
-Ђуковине, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан и Аранђеловдан, уљези у Кокоравце.
10. новембар 2017. у 12:21
Miloje
Ja sam Milovanovic, i iz Tvrdojevca smo, nismo izumrli, jer je Vitomira Milovanovica ocuh obespravio i oduzeo sve, i taj Vitomir Milovanovic je kupio (koliko je imao para) malo zemlje u obliznjem Zvizdaru i tu se naselio i izrodio puno dece… koji sada zive po svetu, ali i u Beogradu.
2. фебруар 2020. у 22:50
Милош Миловановић
Хвала Вам Милодане на Вашем труду да свима помогнете.
Ја сам од Миловановића из Радуше. Кад сам се родио седам колача је резано у Миловановићима о светом Јовану у Радуши. Данас славимо у Коцељеви, Београду, Чикагу, Торонту и Ваљеву. А у Радуши само још два колача.
У попису који наводите, пише Лучиндан да нам је слава. Откуд да славимо светог Јована, не знам.
Материјалних доказа о претцима имам за 6 “колена”. Био сам и у Субјелу. Они ме упутише да идем у Архив у Ужице.
Мислим да је такав пут свакога ко истражује своје корене:
Најпре пописати оне сроднике којих се неко сећа. Отићи на локално гробље и тамо потражити споменике.
Затим пронаћи одузете црквене матичне књиге рођених, крштених и венчаних па по њима прегледати или код матичара у компјутеру.
Тек онда долазе Архиви за оне крајеве одакле су се доселили.
А онда на крају: негде са КиМ или Црне Горе.
Ако ви имате бољи предлог по Вашем искуству, волео бих да нам дате. “Велико је дати човеку рибе да једе. Али је веће од тога научити га да сам лови рибу”- Коронавирус Кантри
Видео сам попис становника, мислим да је Јована Цвијића. Или овај
1. мај 2013. у 01:14
Ljubo
Mi smo Milovanovići iz Bosne.Po priči mog pokojnog oca naš predak je bio iz sela između Šavnika i Žabljaka ( C.Gora)Prezivao se Šaranac iz plemena Drobnjaci.Odatle je još u Tursko doba prebegao od osvete u Bosnu, selo Solun,Olovske Luke,Olovo kod Sarajeva.On je imao sinove Milovana od koga su nastali Milovanovići,i “Paru” ( nadimak koji je dobio jer je u nekoj tuči bio isparan nožem).Od njega su nastali Parići.U drugom sv.ratu su svi pobijeni od ustaša osim moga dede Sime i njegovog brata Rada.Deda i baba Spasenija su sa decom zbegom preko Tare došli u Srbiju.Dedin brat Rade je sa partizanima završio rat u Trstu,a ostao je u Mariboru gde je kao oficir dočekao i Penziju.Njegov sin je jedini Milovanović u Mariboru.Danas živimo u Novom Sadu,Kraljevu,Lapovu,Dalasu( USA) i Nju Džersiju.
Slava nam je Aranđelovdan (21 novembar).
13. август 2016. у 14:21
Radmila
Ljubo, moja majka je ćerka Miloša Milovanovića, brat Sime Milovanovića. Bilo bi nam drago da stupimo u kontakt. Veliki pozdrav!
20. август 2013. у 10:13
Boban Milovanovic
Prezivam se Milovanovic, rodom sam iz sela Drlupa kod Kosmaja, slavim Djurdjic, a po prici pokojnog dede, preci su nam Gacici iz sela Brestovik kod Smedereva.
Ako iko ima blizih informacija o mom, nasem poreklu, bio bih puno zahvala.
20. август 2013. у 13:53
Небојша Новаковић
У Дрлупи постоје два “стара” рода. Једни су Сирковићи, у које спадају Гачићи и Весићи. Славе Ђурђиц.
Други род су Љубичићи који славе Св. Јована. Остали мештани су углавном непознатог порекла, или је реч о новијим досељеницима.
Сирковићи (Ђурђиц) су пореклом из Бихора (Беране), а Љубичићи (Јовањдан) из околине Сјенице.
У Брестовику заиста постоје Гачићи, али нисте Ви пореклом од њих, већ они од Вас.
За њих се каже да славе Ђурђиц и да им је прадед дошао из Дрлупе (београдски округ), где и даље имају рођаке.
Занимљиво да Риста Т. Николић у свом делу “Околина Београда” с почетка 20. века нема податак одакле су Сирковићи/Гачићи из Дрлупе пореклом. Наводи их као староседеоце.
Међутим, Боривоје М. Дробњаковић износи податке о пореклу овог рода у новој едицији “Корени”.
21. август 2013. у 07:21
Boban Milovanovic
Hvala Nebojsa, medjutim, osim nas Milovanovica, kojih nas je sa tim prezimenom u Drlupi samo moj otac i moj stric, a u Brestoviku koliko znam nema Milovanovica, da li ih ima jos negde i kako smo mi postali Milovanovici?
21. август 2013. у 13:59
Небојша Новаковић
Миловановићи у Великој Иванчи су пореклом из Дрлупе. Има их 12. кућа и славе Св. Јована, али огранак су оних Љубичића.
Међутим, занимљиво да се у Дрлупи помиње Милован пореклом од Бихора!
За Милована се каже да је дошао у Дрлупу и затекао тамо Сирковиће, Љубичиће, Пауновиће и Савиће. Постоји прича да је од Милованове породице остало само једно дете (Костадин), од чија су четири унука данашњи Матићи. Славе Св. Трифуна.
Видите да је Милован/Миловановић било често име у том крају, па не треба повезивати на основу тога. Сигуран сам да је она веза – Сирковићи(Ђурђиц)- тачна, а то потврђују и Ваши рођаци Гачићи у Брестовику, који воде порекло од њих.
4. септембар 2013. у 23:09
Милодан
Фамилије-презимена Миловановић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Миловановић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Горња Буковица
-Балиновић
-Бачевци
-Ба (Бах)
-Белошевац-1
-Белошевац-2
-Брежђе
-Велишевци
-Вировци
-Врачевић
-Дучић
-Жабари
-Ковачица
-Доњи Лајковац
-Лесковице
-Лопатањ
-Маркова Црква
-Миличиница
-Мионица-1
-Мионица-2
-Плужац
-Попучке
-Придворица
-Ракари
-Санковић
-Седлари
-Славковица
-Табановић
-Цветановци
-Црниљево-1
-Црниљево-2
30. септембар 2013. у 15:26
Nenad
Pozdrav.
Prezivam se Milovanović, živim u Kragujevcu, a van Kragujevca najviše rodbine imam u gružanskom selu Borač, odakle mi je deda i došao u grad.
Istražujući svoje porodično poreklo pošao sam od porodičnog predanja, koje kaže da su u Borač došla dva brata, Đoko i Milovan (1790-1854), pa su od njih nastali Đokovići i Milovanovići, koji slave svetog Arhangela Mihajla. Kada sam potražio neke podatke u Istorijskom arhivu Šumadije, našao sam dosta podataka o Milovanovićima iz Borča iz sredine XIX veka, ali se imena nisu poklapala sa onima iz porodičnog predanja. Ispostavilo se da su to neki drugi Milovanovići, kojih više u selu nema.
Potom sam došao do knjige Mihaila Dragića “Gruža – antropogeografska istraživanja” i razočarano ustanovio da se tamo ne pominju nikakvi Milovanovići u Borču, iako su u vreme kada su prikupljani podaci za tu knjigu, postojale čak dve porodice sa tim prezimenom, u bar 3-4 domaćinstva.
Međutim, postojali su podaci o Đokovićima. Postojale su (a i danas postoje) dve familije sam tim prezimenom u Borču, obe slave sv Arhangela Mihajla, ali na osnovu položaja zaselaka, zaključio sam da moja porodica pripada rodu Tarani, odnosno porodicama koje su se doselile “od vode Tare”, a koje su, bežeći od turske osvete, promenile i krsnu slavu, koja je ranije bile sv Simeun.
Sledeći moj korak bila je poseta Arhivu Srbije. Podaci koje sam tamo našao, a i još neki iz Istorijskog arhiva Šumadije, mogu se naći na facebook stranici https://www.facebook.com/PorekloPorodicaUBorcu . Uglavnom, zaključio sam da su se braća Đoko i Milovan prezivali Janićijević pre nego što su zasnovali svoje porodice. Sumnjam da je to prezime koje su doneli “od vode Tare”. Mihailo Dragić kaže da je rodonačelnik Đokovića bio neki Dragutin.
Takođe, vredi napomenuti da Tarana ima jako puno i u obližnjem selu Brestovac, tj. da je čak više od polovine porodica tog porekla.
Šta mene sada interesuje? Pa, voleo bih nekako da saznam još više. Na primer, da li postoji neki popis, spisak porodica koje su se krajem XVIII veka odselile iz tih krajeva oko reke Tare? Da li i danas ima tamo nekog ko slavi sv Simeuna? Da li smo mi Drobnjaci? Da li smo Šaranci? Da li smo Kriči? Pre nekoliko godina sam preko sajta http://www.genebase.com ispitao svoju DNK i saznao da mi je haplogrupa J2b1 (M205+), ne znam da li se to uklapa u pomenute rodove? Voleo bih da mi neko sa portala da bilo kakav odgovor, savet šta bih mogao dalje da potražim.
Unapred zahvalan,
Nenad Milovanović
26. јул 2016. у 00:28
Никола Миловановић
Ми Миловановићи који смо из Босне, Озрен, Г. Пакленица славимо Св. Симеона, претпостављам као што каже горе @Ljubo, дошли из Црне Горе, јер правих староседеоца, који су још од времена пре Немањића били на Озрену нема, по званичној историји Озренске демографије, и овај народ сада на Озрену је из ЦГ или Херцеговине. Доста нас се отселило прво у Барању, па после рата у Србију.
23. децембар 2016. у 13:35
nebojsa milovanovic
Postoje MIlovanovici iz Kragujevca okolina zdraljice koji poticu od Novicica slavimo Djurdjevdan
26. децембар 2021. у 12:40
Sanja
Pozdrav,
Ja sam Milovanovic iz Arandjelovca moja slava je Djurdjevdan ako znate nesto vise o poreklu Milovanovica koji slave Djurdjevdan bila bih Vam zahvalna,pozdrav!
22. новембар 2023. у 16:26
Slobodan
Pripadam Milovanovićima iz Ravni- Užice. Ono što znam je da je moj čukundeda Tanasije Stojanović bežeći od krvne osvete iz rodne Koriše kod Prizrena negde u prvoj polovini 19. veka stigao u Zlatiborsko selo Ravni gde ga je sveštenik pravoslavne crkve sv. velikomučenika Georgija primio da pomaže i živi u crkvenoj porti. Tanasije je neku godinu kasnije oženio svešteničku kćer i preuzeo prezime Milovanović i njihovu krsnu slavu Đurđevdan. Iz kojih krajeva je došao na službu u pomenutu crkvu sveštenik Milovanović još nisam uspeo da saznam ali mi ja u planu. Pozdrav za sve Milovanoviće iz kog god da su kraja potekli
10. јул 2017. у 14:56
Ana Djokovic
Nenade,
Ja se prezivam Djokovic.Moj pradeda, Dragutin Djokovic, je iz okoline Niksica i slavili su slavu, Sveti Toma. Dragutin se doselio u Beograd a odatle poslao sina, Miodraga, na zanat u Ladjevce.
Tu je rodjen i moj otac, Vladan.Znam da je tata imao neku rodbinu u Kragujevcu ali nisam sigurna kako su se prezivali.
Ako imate neke podatke o Dragutinu Djokovicu, molim vas, posaljite mi.
S postovanjem
Ana