Poštovani,
ova stranica je u pripremi.
Pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
19. jun 2017. u 00:49
Marija
Ovo prezime ima u Azanji.Deda po imenu Petrus je ziveo na Kosovu i doseli se u Azanju.Pozrav
4. jun 2023. u 22:01
Ivan
Stoimenovi su iz Toplog Dola, opština Surdulica. Naravno da nisu jedini. Nema razlike između prezimena Stojmenović, Stojmenov, Stoimenov, svi su srpskog porekla, prezimena su im samo bugarizovana.
Dva perioda bugarizacije su ostavila takve posledice, od 1878 -1918 i od 1941 -1944. Komunisti su veštački stvorili tzv. bugarsku narodnost i to im je odgovaralo.
21. april 2024. u 19:46
Stojmen
Možda ima Stojmenovih u Toplom Dolu ali to ne znači da prezime Stojmenović ima veze sa bugarizacijom. Zašto? Zato što Stojmenović nije bugarsko nego srpsko prezime. Bugarizacija u navedenom periodu nema veze sa poreklom prezimena Stojmenović. Da li znate gde u Srbiji najviše ima Stojmenovića? U Vranju, Bujanovcu i Vladičinom Hanu i svi Stojmenovići u Srbiji su odatle. Što se tiče Stojmenovih u Srbiji svi su iz krajeva između stare i nove srpsko-bugarske granice, odnosno iz krajeva koji su posle Berlinskog kongresa dati Bugarskoj. Bugarizacija od 1878 do 1915 nije mogla da ima uticaj na ni jedno od prethodno navedena tri mesta. Mogla je da ima u periodu od 1915-1918 i 1941-1944 ali kod srba to nije imalo uticaja jer su svi u ova tri mesta i dalje Stojmenovići. Dakle, bugarizacija kao i srbizacija, je imala uticaja na šopski korpus, danas bugarskog ili srpskog stanovništva. A šopi, šopovi ili torlaci su živeli i danas žive i sa jedne i sa druge strane granice, počev od Vidina do Strumice. A tu sa naše strane ulaze Zaječar, Knjaževac, Svrljig, Pirot, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Babušnica, Gadžin Han, Vlasotince, Crna Trava, Surdulica, Bosilegrad, Vlasotince, Leskovac, Vladičin Han, Trgovište. A sa Bugarske uzmite kartu pa gledajte… Sofija je najveći šopski grad na svetu. Pozdrav od Stojmenovića.
20. februar 2025. u 12:12
Stojmenov
Odakle vam ideja da su i Stojmenovići i Stojmenovi srpskog porekla? Prezivam se Stojmenov, moji su poreklom iz Makedonije i ne znam nikog da je bio Srbin u mojoj porodici. Ime Stojmen i prezime Stojmenov kao i varijanta Stoimenov su najrasprostranjeniji na istoku Makedonije, Štip, Kratovo. Ima dosta Stojmenovih i u Bugarskoj dok u Srbiji verovatno nema ni 20 ljudi sa prezimenom Stojmenović što verovatno govori dovoljno o geografskom i etničkom poreklu odakle su Stojmenovići.
28. februar 2025. u 22:59
Sstojmenović
Pozdrav za rod iz Makedonije. Vrlo je moguće da je koren roda Stojmenović/Stojmenov Makedonija. Jedino što znam sigurno, jeste da su svi Stojmenovići, Stoimenovići, Stojmenovi itd poreklom istog korpusa. To je “informacija” koja se prenosila sa kolena na koleno u mojoj porodici
18. mart 2025. u 23:04
Stojmenov
Pozdrav. Moji Stojmenovi su iz okoline Probistipa kod Zletovskog manastira u Makedoniji, krsna slava Sveti Arhangel. Ovo ime je bilo popularno u Makedoniji nekad jer je narod bio prost i verovao da babaroge ne mogu da ubiju dete ako ima takvo jako, stojno ime. Imam sigurno podatke da su moji preci tamo živeli od pre 1800. Moj pra pra deda Atanas Stojmenov na kraju 19. veka je bio svestenik u tom kraju. Menjali su nam prezime 1913. i ubacivali ić kao u Srbiji, kasnije je moj deda sam vratio nazad na ov i tako je ostalo a neki njegovi rodjaci su od novu vlast 1945. dobili prezime na ski.
5. decembar 2025. u 10:44
Stoimenov
O čemu ti pričaš? Prezimena Stoimenov, Stojmenov i Stojmenović nemaju nužno nikakve veze jedni sa drugima, niti su nosioci ovakvih prezimena povezani rođački jedni sa drugima. Prezime Stoimenov je često u Bugarskoj i rasprostranjeno je po svim delovima Bugarske tako da ne dolazi u obzir da su Stoimenovi iz Toplog dola bilo kako povezani sa nekim ko se slučajno preziva Stojmenović ili da imamo srpsko poreklo. Mi Stoimenovi smo od pamtiveka bili Bugari.
15. decembar 2025. u 14:49
Dejan Ristić
Stojmenović u Ristić ( promena prezimena oko 1920)
Porodica po ocu potiče iz Bujanovca. Najstariji poznati rodonačelnik bio je Rista Stojmenović (1870), učesnik Prvog svetskog rata, pozivac drugog reda, Solunac.
Njegov sin Jaćim Stojmenović (1893) učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao prvi poziv i nosilac Albanske spomenice. Jaćim je imao dva sina i ćerku:
Radivoje (Rade) Stojmenović, kasnije promenio prezime u Ristić, od koga nastaje grana Kicini.
Srboljub Stojmenović, takođe promenio prezime u Ristić, od koga nastaje grana Marinčini.
Stanija Stojmenović, udata (Stanković) u selu Božinjevac.
Sin Jaćima , Rade Ristić (1923–1983), učestvovao je u NOB-u, bio ordenovan i pripadao Trećoj makedonskoj udarnoj brigadi.
Od pamtiveka porodica slavi Mitrovdan.
Inače moje poreklo je od Radivoja Rada – Kicini, koristim prezime Ristić od rođenja 🙂 i slavim Mitrovdan.
Napomena: slava i prezime kod Srba nisu uvek pouzdani pokazatelji porekla, za razliku od Crnogoraca gde su ove tradicije stabilnije.
22. novembar 2019. u 14:18
Ljiljana
Krsna slava Djurdjic prezime Stojmenović jug Srbije Vranje da li znate značenje i poreklo prezimena hvala
12. oktobar 2021. u 20:31
Stojmenovic
Mi slavimo Sveti Aranđel, prezime smo dobili po nekom deda Stoimenu, koji je ziveo kod Trgovišta u pčinjskom kraju sredinom 19. veka. Koliko sam ja shvatio od svoga dede (rodj. 1918) dok je jos bio ziv oni su nekad bili Bugari a prezime nije bilo porodicno i nasledno kao i danas vec je bilo kao patronim i oznacavalo je ime oca. A taj deda Stoimen i njegovi su poreklom iz nekog drugog kraja dosli u Pčinju (vrv Kriva Palanka ili Bosilegrad), a njegov sin se početkom 20. veka preselio u Srbiju zbog turskog zuluma i kad su ga cinovnici pitali kako mu je prezime on je rekao da je on Stoimenov ali su ga greskom upisali sa J kao Stojmenovic, danas je gotovo pa obicaj da nam svuda prezime greskom upisuju sa I iako je u LK upisano J
Pozdrav.
31. januar 2023. u 06:36
Marijan
Ne postoje Stojmenovici koji slave Djurdic, mozda je usvojena slava ako se prizetio. To je jako retka slava i ja nikad nisam sreo nikog u Vranju ko slavi Djurdjic. Mozda je koren iz Bosilegrada gde su ljudi uzimali slavu kao porodičnog zaštitnika i po preseljenju bi uvek uzimali drugu slavu. Stojmenovi iz Bosilegrada su inace slavili Sveti Arandjel i sveti Nikola kao i Stojmenovici iz Vranjske Banje i Bujanovca.
20. decembar 2025. u 01:25
Sstojmenovic
Ja govorim o starom korpusu na određenom, malo širem području. Ne o novopečenim prezimenima koji menjaju prezime po imenu oca, dede. Juče Vladimirov, danas Stoimenov, danas Jovanović, juče Stojmenović. I nemoj pogrešno da me shvatiš, naravno da se isto prezime ili varijacija tog prezimena pojavljivala na drugim područjima. Srdačan pozdrav