Српска мушка имена на слово Д

27 коментара

1. 23. мај 2013. у 22:18

   Дуња

   Заборавили сте име Драгош

   Одговори

2. 18. фебруар 2014. у 13:47

   Војвода

   Драгослав?!

   Одговори

3. 17. октобар 2014. у 08:01

   Војислав Ананић

   Дане
   Данојло
   Деспот
   Димитрије
   Димшо
   Добрашин
   Добривој
   Добрило
   Добросав
   Доротеј
   Доситеј
   Драгић
   Драгојло
   Драгорад
   Драгослав
   Дражен

   Одговори

4. 18. октобар 2014. у 16:55

   Војислав Ананић

   Давор
   Дамир
   Дарије
   Дароје
   Дарован
   Даринко
   Делимир
   Дикослав
   Добри
   Доброје
   Доброта
   Доброљуб
   Добромир
   Дојен
   Драгивој
   Драгмило
   Драгобрат
   Драгољ
   Драгоман
   Дражимир
   Драгор
   Драгаш
   Драгумило
   Дрен
   Дринко
   Дубравко
   Дукатије
   Дука
   Дуја

   Одговори

5. 4. новембар 2014. у 13:41

   Lazarevic Dobrilo

   Zaboravili ste staro ime Dragutin.

   Одговори

6. 21. јул 2015. у 08:00

   Zorica

   zaboravili ste ime Dorian

   Одговори

7. 14. август 2015. у 12:43

   Војислав Ананић

   Далибор

   Одговори

8. 8. јануар 2016. у 21:33

   Дани

   Прескочили сте име Драговид,

   Одговори

9. 22. март 2017. у 10:49

   vojislav ananić

   Име Д У Ш А Н, корен у своме називу има ДУХ. Можда су преци желели тако да се боре против злих сила и свога страха од њих. Но, вероватно се није имало у виду оно митолошко значење, него нека доброта и милина, лакоћа и шушкавост у изговору, те је најпре настала именица ДУХА – ДУША, а од ње после, придев душан – добродушан (као смех – смешан, страх – страшан…). Касније је од тако лепршавог значења, изведено властито мушко име ДУШАН. Зашто у супротном, не постоји име Страшан?! А душа је синоним за постојање и човека, а и народа у целини. Душа је исто што и животна сила, живот. Зато се душа понекад и назива „дух“. Душа је свакоме од нас слободна и има карактер засебне личности. Она је човеков „духовни“ дупликат, његов АЛТЕР ЕГО, његова психа. „Душо моја“, кажемо некоме своме, ко нам је најмилији. Тим и таквим најлепшим именима, Срби су крстили децу своју. У народу нашем, човек и његов карактер се поистовећују са именом, те се нека рђава и укаљана имена (пробисвета, кукавица лопова…) у народу и не множе и ретко се понављају.
   Именом се именује, зове и прозива. Иста особа може имати неколико различитих врста имена од истог корена, па тако и Душан (кумовско име), Дуле (надимак), Дуленце (од миља)… Милица Грковић у својој књизи ЛИЧНА ИМЕНА КОД СРБА, каже да Срби располажу са преко 11 500 различитих имена (7 899 мушких и 3 612 женских). Име Душан, ко зна од када још егзистира у народу нашем. Да је старо, старо је, а и да је лепо, лепо је. У Србији се први пут званично помиње то име 1330. године, а Душко 1455. О Душану је историја писала (ЦАР ДУШАН СИЛНИ; ДУШИЦА – син краља Уроша III), песници певали (Душан Радовић: ДУШАН), а постоје и компоноване песме, као што је незаборавна, ДУШКО, коју је са заносом и свом осећајношћу своје душе, певала наша Махалија Џексон – Љиљана Петровић, затим, ШУШКА СЕ ШУШКА, ДА ЈА ВОЛИМ ДУШКА, у интерпретацији Вере Ивковић. Ово су име с поносом носили или се још увек њиме диче, многи књижевници (Д. Васиљев, Д. Матић, Д. Ковачевић, Д. Трифуновић), глумци и певачи (Д. Јанићијевић, Д. Јакшић), академици (Д. Каназир), фудбалери (Д. Бајевић) и још многи други ликовни и музички ствараоци.

   Одговори

10. 4. мај 2017. у 04:39

    Srboljub

    Drago

    Одговори