Томић
Хаплогрупа: G2a род А
Порекло: Лоњин, Љубовија, Србија / огранак Маринковића Азбуковачки Читлук, Љубовија, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Томић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: СФР Југославија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Томић
Хаплогрупа: R1b општи кластер
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ТОМИЋИ
(живе у Тимару и Боровцу)
Кад је ријеч о Србљановићима, речено је да су се разгранали на Томиће и Савиће, од којих су се врло давно одвојили Струњаши. Огранци Србљановића су још Сарићи, Поповићи, Раонићи и Богисављевићи. Све оно што је речено о Србљановићима, односи се и на Томиће, који представљају стуб овог старог братства у Дробњаку, а оно је, према предању, живјело на овим просторима прије Косова, тако да су према томе Томићи учествовали и у Косовској бици.
Негдје око 1732. године владала је у Дробњаку тешка болест куга, од које је помрло много становништва, па је и братство Томић било тако рећи уништено, осим једног старца који се звао Тома. Њега племеници наговоре да се ожени и он доби два сина: Голуба и једнога којему се не зна име, али се зна да је имао три сина: Спасоја, Сима и Обрена, од којих су сви данашњи Томићи у Тимару и Боровцу. Дијеле се, на уже, на пет огранака. Од Голуба је огранак Рамовићи, од којих је био најпознатији Раде официр. Погинуо је на Вележу 1876. године. Са њим су погинули још Новица и Радоња-Зеко. Од Сима потичу Мињевићи, који живе у Љешници код Бијелог Поља и Мојковцу. Томићи живе у Рјечинама код Колашина, а по неким сазнањима Шекуларци у Шекулару код Берана, који узеше презиме по мјесту насељења. Од Спасоја је огранак Филиповићи, од којих више нико не живи у Тимару, већ су се одселили у Никшић и Бачко Добро Поље у Војводини. Од њих су били познати Крсто и Спасоје. Од Крста је остала само једна кћерка, удата у Влаховиће, а њен је син академик Петар Влаховић. Спасоје је био изузетно храбар. У једној свађи убио је неке Чуровиће из Тушиње, због чега је био осуђен. Послије издржане казне њега Чуровићи убише из освете. Познати су били Филип, Милован и Млађен. Филипови потомци су колонизирани у Војводину-Бачко Добро Поље. Млађен је био један од најугледнијих Томића, живио је у Никшићу, гдје се бавио трговином. Имао је четири сина, од којих нико не живи у Тимару.
Од Обрена су Тојовићи и Синђићи на уже. Из огранка Синђић зна се за Радоњу који је погинуо у Сировцу у борби са Турцима 1840. године. Радоња је имао сина Обрена, а Обрен Новицу и Радоњу-Зека. Обојица су били познати јунаци који су погинули на Вележу заједно са рођаком Радом. Њима је подигнут споменж на Гребљу код Невесиња. Од Новице су остала три сина: Обрен-Мидо, десетар у Тимарској чети, који је заједно са рођаком Неђељком погинуо на Мојковцу 1916. године, а остала су му два сина Васо и Милисав. Васо је био истакнути братственик и племеник, учесник Острошке скупштине и НОР-а од првих усганичких дана. Када је умирао, рече: „Жао ми је што морам да умрем у кревету, а не негдје на бојишту гдје су ми стари умирали“. Милисав Мидов је био капетан бивше Југословенске војске, а умро је послије рата. Други Новичин син Миливоје, официр Црногорске војске, био је командир Тимарске чете у Ускочком баталлну, којом је командовао у балканским и Првом свјетском рату. Истакао се храброшћу коју је показао у борбама на Гласинцу и Мојковцу и због тога је одликован Златном медаљом за ревност, Даниловим крстом петог степена и сребрном Медаљом краља Александра. Учесник је 13-јулског устанка и Пљеваљске битке у којој је био командир чете. Трећи Новичин син Јојо имао је сина Миљана, геометра, који је живио у Никшићу.
Радоња-Зеко Обренов је имао сина Пурка, а Пурко Лазара и Алексу. Лазар је са оцем Пурком погинуо на Скадру, а Алекса као учесник Мојковачке битке рањен на Божић 1916. године.
Међу Томовићима треба истаћи официра Стојана, угледног домаћина и братственика. Многи његови потомци су изгинули у ратовима у којима су учествовали. Од њих се велики дио одселио у разна мјеста широм земље. Неколицина Томића су рањена у Мојковачкој бици у којој су се истакли својом храброшћу: Радосав, Митар, Божо, Микаило, Алекса и Јевто.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца и старјешина који су ратовали на многим бојиштима широм наше земље и остављали своје животе у борбама против непријатеља. Арсеније Владимиров, Милан Миланов и Нико Мрдов су погинули на Пљевљима 1941, Грујица на Ливну 1942, Војислав у Морачи 1943, Вуко на Сињајевини 1943, Иво на (Иванграду) Беранама 1944, Јелена на Бијелом Пољу 1944. године.
Томићи су се исељавали још од давних времена у разне крајеве. Има их на планини Јелици код Чачка, гдје су дошли почетком 19. вијека. Росићи и Томићи код Рогатице потичу од Томића из Тимара, а они у Горњој Шаторњи и Витковцу код Краљева, као и они у Бајиној Башти воде поријекло од ових Томића.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.
______________
ТОМИЋИ у селу Бабинама код Пријепоља, Јабланици, одакле су прешли на Косово у околину Приштине, даље у селу Сибници и Новој Вароши, који су касније прешли у село Мочиоце код Ивањице и у Крагујевац, гдје су неки од њих промијенили презиме у Давидовић – поријеклом су од Томића са Превиша. И Томићи по Херцеговини и на Гласинцу поријеклом су са Превиша.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
16. децембар 2020. у 19:17
Marijana Tomić
Pozdrav svim Tomićima.
Rodom sam iz sela Brezovca, okolina Aranđelovca i Topole, iz zaseoka po imenu Buželj koji ceo proslavlja Svetog Andriju Prvozvanog (13. decembar).
Mogu da nabrojim 8 generacija predaka rođenih u Brezovcu, redom otac Tanasko, Dušan, Miloš, Miloje, Milutin, Gavrilo (1839.godište), Toma (od koga postaju Tomići), Joksim ( rođen oko 1800.god). Po nekim izvorima smo doseljeni sa severa Crne Gore ili sa Peštera.
Postoji usmeno predanje da je postojalo krvno srodstvo sa Karađorđem.
Ukoliko se neko prepozna ili mi može pomoći u daljem istraživanju porodičnog stabla, volela bih da mi se javi na mejl [email protected]. Veliki pozdrav svima
10. јануар 2022. у 04:43
Виолета Томић
Здраво Маријана,
Не знам скоро ништа о мојим Томићима али тетка је једном приликом споменула да смо дошли из Црне Горе. Можда су нам преци били неки род?
7. јун 2023. у 16:13
Ђорђе
Поздрав Виолета
Ако је сигурно да сте из Црне Горе,имам неке податке које би вам можда помогли. Никола Вукчевић износи у свом раду”Црногорско племе Љешњани” наводи неког Тома Љешевића и везује га за Љешанску нахију,ево наводим из књиге:
“Краљ Стеван је уселио Тома Љешевића у горње село,а Томо Љешевић имо је три сина…за Тому веле да је добио барјак и мач и коња од краља. По свему се види, да су Ћетковићи и Љешевићи старинци и да су међу собом род, па су по свој прилици заједничког поријекла и то вјероватно од некадашњег братства Томића, по којем се ово село прозвало, па су доцније добили другачија презимена по новим прецима. Тамна успомена на Тома Љешевића можда се односи на тога првог претка, од кога је постало старо братство Томићи”.
5. септембар 2024. у 19:33
ЂОРЂЕ
НА’Е СЕ ПРЕЗИМЕ, ПЕВИ ПУТ, ПОЈАВЉУЈЕ 1200 ГОДИНЕ, ОД ПРЕЗИМЕНА СРБЉАНОВИЧ, У КОЈЕМ СУ РОЂЕНА ДВА БРАТА, ЈЕДАН ТОМО, А ДРУГИ СИМО, ОД ТОМЕ НАСТА ПРЕЗИМЕ ТОМИЋ, ИЗ СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ, КАДА СУ АСИМИЛИРАЛИ У ТАДА ПРАТНУ ЦРНУ ГОРУ, ПРВИ СУ 1220, ДОШЛИ, ДВА ПЛЕМЕНЕ, У ДАНАШЊЕ ШЕКУЛАРЕ, И УЗЕЛИ ПРЕЗИМЕ МЕСТА, , А ОД СИМЕ ПОСТАДОШЕ СИМИЋИ, КОЈИ СУ СЕ ОПЕТ РАСЕЈАЛИ, НО КОРЕНОВИ СУ НАМ ИСТИ, ПЛЕМЕНА, КОЈА СУ НАСЕЛИЛА, ДЕО МОРАЧЕ, А КАСНИЈЕ И ГОРНЊЕ И ДОЊЕ МОРАЧЕ СА ЈЕЗЕРОМ, МОРАЧА, 1232 ГОДИНЕ, ДА БИХ СТЕФАН НЕМАЊА, НАПРАВИО МОРАЧКИ САДА ВЕЧ МАНАСТИР, , У КОЈЕМ ЈЕ БИО ПОГЛАВАР, МАНАСТИРА, САВО ТОМИЋ, МОРАЋАНИ И ДРОБЊАЦИ СУ БИЛИ САМОСТАЛНА ПЛЕМЕНА, ТЕ СУ ТЕК 1779 ГОДИНЕ, НА ЧЕЛУ, СА МИНОМ РАДОВИЋЕМ, ПРИСТУПИЛИ ЦРНОЈ ГОРИ, ОД ТОМИЋА СУ ПОСТАЛА МНОГА ДРУГА ПРЕТЗИМЕНА, КОЈЕ И ПИШЕ У КОРЕНИМА ИЛИ СТАБЛУ РТОМИЋА
19. децембар 2021. у 07:40
spomenka tomic
Ima li Tomića poreklom iz Modriče koji slave krsnu slavu Đurđevdan
4. фебруар 2022. у 00:36
Zorica
Pozdrav svim Tomicima. Majcino devojacko prezime je Tomic. I iz Panceva. Majcina devojacka slava je Vracevdan. Poreklo vode iz Crne Gore, selo Tomici, dosli su u Vojvodinu u seobi sa Carnojevicem.
7. јун 2023. у 21:23
Vesna
Pozdrav svim Tomicima.Da li neko zna za Tomice iz Pozarevca?Konkretno Tomic Jovan i zena mu Ljubica(pokojni
10. мај 2026. у 20:23
Milica
Dobar dan Vesna,danas sam istraživala malo o svojim korenima i baba mi je rekla da se moj čukundeda zvao Jovan Tomić ,a žena Ljubica,on je sa njom živeo u Požarevcu.
19. децембар 2023. у 03:13
Mileva Stamatovic
Pozdrav.
Djevojacko prezime mi je Tomic Otac Tomislav djed Ljubomir pradjed Todor nemamo dalje informacije. Iz Nisa smo tj selo Brenica kod Nisa. Krsna slava Djurdjica. Ima li neko podatke o mojim Tomicima otac mi je krsten crkva Hum. Koliko sam u saznanju krvna osveta ili seobe su nas dovele u Brenicu
20. мај 2024. у 00:29
Миња Томић
Поздрав свима,
Има ли овде неких Томића који славе Св. Алимпија Столпника, и ако има – одакле сте? 🙂
Поздрав!
Томићи из Шапца
29. јануар 2024. у 23:11
Душан
Постоје и наши Томићи у Жупи код Никшића. Славимо Светог Луку.
Памтимо два кољена прије мог пранђеда. А имамо и Томиће у истом селу (Кута) са којима немамо знаног заједничког предака…
5. март 2024. у 17:34
Rade
Rade
Poštovani,
Da li neko od Perišića ima porijeklo od Krsta Rubeź ok ća i sinova Miladina Rubežića -Ćalića-Jakičića iz Rubeža iz Nikšića.
U knjizi Sokolska nahija’ autor Ljuba Pavlović je dobro opisao dolazak u selo Rubeže i Grčić ispod Trešnjice u Ljuboviji 1720.god.
Između ostalih tu se pominju i njihovi potomci Tomići…
Krsto i Miladin su prethodno boravili u Dalmaciji a potom su prešli u Ogulin, iz Ogulinske kapetanije 1715.god. u Ljuboviju,jer su se tamo pobunili protiv Austro vlasti kojoj su služili kao graničari.
Stara slava Rubežanska je bila sv.Nikola.
Email:[email protected]
Svako dobro Milovanovićima!
P.S. Ako neko ima nekih podataka vezano za Tomiće iz Ljubovije bio bih mu zahvalan da ih pogledam…
7. септембар 2024. у 20:45
Filip Tomic
Filip Tomić Zemun, Sv. Luka. Deda Mihajlo osnovao Vatrogasni dom Matica u Zemunu sa ostalim dobrim ljudima..Pozdrav u Gospodu svoj braci i sestrama
21. октобар 2024. у 02:14
Јелена Рајић
Порекло фамилије Томић из Страгара код Крагујевца. Кумство Јевтићи из Крагујевца.
Родоначелник фамилије Томић из Страгара је Тома, син Глигорија Рајића и Перунике Димитријевић Ђурић. Након Глишине смрти( после 1826 године) Перуника се преудала за Николу Радича из Ресника, а након и његове смрти, вратила се у Страгаре где је преминула код сина Томе у својој 90-тој години.
Породица је једно време уписивана као Јовановић.
Тома Јовановић 1812-1872 Страгари.
Тома се оженио са Анђелијом и имали су бар 5-оро деце коју сам ја нашла:
1.Ђорђе Томић.
Оженио се 16.10.1866 у Страгарима са Симком Јовановић из Каменице.
2.Станка Томић-удато Спалајковић.
Станка се удала око 1855 године за Јована М.Спалајковића, трговца из Крагујевца. Од деце су имали:
1.Мирослав( а он је имао Војку, Олгу и Мирослава)
2.Видосава
3.Драгиња
4.Лепосава
5.Војислав
3.Александар Томић.
Оженио се 10.2.1873 Симоном Павловић из Влакче.
4.Петар Томић.
Оженио се 4.2.1879 у Страгарима Драгињом Милановић из Аранђеловца.
Од деце су имали:
1.Светозар 26.11.1879
2.Војислав 21.11.1880-19.4.1936( оженио се Надеждом Михајловић из Прокупља и имали су Живорада 25.9.1922 и Ружицу 18.5.1926)
3.?
4.Јован 28.4.1886
5.Мијодраг 17.5.1888
6.Анђелија 12.11.1890-5.11.1963
7.Даница 19.2.1893
5.Лазар Томић
Оженио се Милевом и од деце су имали:
1.Видосава 26.11.1880
2.Велимир 6.5.1882
3.Драгомир 16.6.1884
4.? Око 1886
5.Александар 27.2.1888
Томићи из Страгара би требало да славе Ђурђиц, ако нису мењали славу.
Ако неки потомак препозна неког свог претка од ове фамилије, била би ми част да се јави.
Тел: 062-219-777
Мејл: [email protected]
26. октобар 2024. у 00:42
ružica račič
Moja baba po ocu ima devojačko prezime Tomić. Iz sela Kometnik, selo Podravska Slatina iz Hrvatske. Koliko vidim sva mesta u kojima su Tomići, tatina famailija i Savići i Vujići mamina familija su sa područja takozvane Vojne krajiine čije je stanovništvo bežalo od turskog zuluma posle kosovske bitke, svi su naseljavali upravo ta područja duž austrougarske granice. Ceo srpski živalj u stvari vodi poreklo iz stare Hercegovine i sa Kosova.