Порекло презимена Продановић

3. фебруар 2012.

коментара: 87

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПРОДАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Продановић

Хаплогрупа: J2b

Порекло: Ириг, Срем, Србија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (87)

Одговорите

87 коментара

  1. PRODANOVIC

    Na pola puta Kraljeva i Vrnjacke Banje, nalazi se selo Vranesi, gde ima mnogo Prodanovica. Nase porodicno stablo kaze da smo tu preko 300 godina. Svi Prodanovici ovde slave Djurdjevdan…

  2. Igor Prodanovic

    Pazljivo procitah sve komentare i vidjeh da dio loze Prodanovica kojoj ja pripadam niko ne spomenu. Moji preci od kraja 18.vijeka vode porijeklo iz vojne krajine, odnosno od 19. Vijeka iz Bihaca. Savo je bio prvi Pravoslavni vjeroucitelj u Bihacu u kome su se do tada hriscanska djeca skolovala u katolickim samostanima i skolama. Njevov sin Risto je bio trgovac, kao i sin Djordje, a njegova djeca Inzenjer, oficir, zandar, uciteljica i opet trgovac.
    Dugo sam mislio da je prezime mladje i nastalo po toj trgovini. Sad mi je dravo da sam bio u krivu. Svi slavimo Nikoljdan (neki poslije ovog potonjeg rata, a neki i prije njega).
    Generacija moga djeda Ilije i njegove brace aktivno je ucestvovala u ww2, da je cak jedan deda-stric Dusan usao u Zagreb 1945 na bijelome konju u cinu pukovnika (gen.major u penziji). Opet, drugi dedi brat od strica je bio pop i sa cetnici.a pobjegao za Italiju, a ofatle u Englesku pa u SAD gdje je dobio parohiju, tako da nas i tako ima.
    I ja sam cuo predanje o porijeklu prezimena iz Zahumlja, tj stare Hercegovine.
    Iz Bihaca se moja loza pomjerila u Sarajevo, Zagreb, Mostar, Grahovo, a poslije devedestih-bas svuda nas ima i u ex-yu i po bijelom svijetu-od Australije, do Amerike.
    Zivi bili-u zdravlje.

  3. Olivera

    Pozdrav svim Prodanovićima!
    Iščitah sve komentare ali ne nađoh nikoga ko bi mogao imati veze sa mojim Prodanovićima ili bar ne znam. Moje devojačko je Prodanović, tata je iz Lipovica (Priboj, Lopare), krsna slava je Đurđevdan. Koliko znam iz priče, Prodanovići su došli iz Hercegovine, okolina Dubrovnika. Na žalost, stričevi sem jednog i mog tate su umrli, tetka nijedna nije živa a potomci su nakon rata 90tih raseljeni i žive u Nemačkoj, Norveškoj, Americi, Sloveniji…Volela bih da ima još nekog ko poznaje ovu porodicu i možda smo i rođaci a da ne znamo. Inače, živim u Novom Sadu.

    • Radivoj

      Pozdrav. Moji Prodanovići su iz Žegara, opština Obrovac Dalmacija i slavimo Đurđevdan. Prema istraživanjima tu smo bili u 16. Veku. Takođe, nasi su odatle odselili u Poljsku, Rusiju (današnju Ukrajinu) okolinu Sremske Mitrovica i td

      • Anastazija

        Pozdrav Radivoje,moji Prodanović su iz Žegarac i slava je Đurđevdan.
        Pradeda se zvao Špiro,njegov sin(moj deda) je bio Marko.
        Posle 1.sv rata su dobili na poklon od kralja kuće i zemlju u Veterniku kod Novog Sada.
        Volela bih da znam ima li nas još i da li smo u srodstvu. Deda je govorio da su nam rod samo oni koji slave Đurđevdan.
        Puno pozdrava

        • Marko

          Pozdrav
          Prodanovici sa slavom Sv. Djordje su ih Hercegovine ima ih od Krajine do Krusevca, Prodanovici sa slsvom Sv. Arandjel su Piperi i iz Pipera kod Podgorice i ima ih svugdje u Hrvatskoj i tacno je dasu u Krajini jos od 16 vijeka, ima ih u Kursumliji u Srbiji i po cijelom Srbstvu,
          Veliki pozdrav

        • Markovic

          Pozdrav
          Prodanovici sa slavom Sv. Djordje su ih Hercegovine ima ih od Krajine do Krusevca, Prodanovici sa slsvom Sv. Arandjel su Piperi i iz Pipera kod Podgorice i ima ih svugdje u Hrvatskoj i tacno je dasu u Krajini jos od 16 vijeka, ima ih u Kursumliji u Srbiji i po cijelom Srbstvu,
          Veliki pozdrav

    • Radomir

      Pored istog prezimena, zajednicko nam je i Novi Sad…me znam da li ce ovo doci do vas, ako procitate, tu je moj mail pa pisite da vidimo oko istorije Prodanovica..

    • Prodanović Ostojić

      Slučajno sam tek danas naletela na vas tekst.
      I moji su iz istog sela. Priboj, Lipovica, Majevica, Bosna.

      Prodanović i Ostojić je ista porodica.
      Npr. Dva rodjena brata, jedan nosi majčino prezime Ostojić i slavi sv. Nikolu(majčinu devojačku slavu)

      Drugi nosi očevo prezime Prodanović i slavi sv. Đordja (očevu slavu). Mom dedi je zapalo prezime Ostojić i slava sv. Nikola.

      Ne znam koliko ste upućeni u to.
      Nešto se tu izdešavalo posle nekog rata.
      Mislim da imam negde knjigu o svim przimenima sa teritorije Majevice, pa i o nasim, napisan pre mozda nekih 12,13 godina.
      Ostaviću moj mejl, pa mi pišite.

      [email protected]

  4. Goran Prodanović

    Pozdrav svim prezimenjacima!

    Živim u Banja Luci, rođen 1973. u Mostaru. U Mostaru je do 1992. živjelo nešto porodica Prodanovića koji su najčešće dolazili iz okoline Nevesinja ili okoline Bileće. Moj deda je došao iz sela Vranjska, okolina Bileće. Slavimo Aranđeldan.

    Sve najbolje!

    • Petar

      Pozdrav,ja sam Petar Prodanovic iz Loznice moji su poreklom iz Vranjske

      • Jovan

        Петре, да ли сте детаљније упућени о поријеклу породице?

        • Petar Prodanovic

          Pozdrav Jovane
          Poreklo Prodanovica je iz Konavla 1280.god.Moj pradeda je bio kovac zvao se Lazar,on je posle prvog svetskog rata dosao sa sinom Petrom i snajom i unukom dosao u Loznicu .U Loznici su se rodili moj otac Rodoljub i stric Cedo,tetka Danica je najstarija.Moji deda i baba su rano umrli a pradeda se razboleo i deca su zavrsila u domu u Foci do drugog svetskog rata gde i gube kontakt sa familiom,znam da se pradeda vratio u Hercegovinu.Prababa je bila od Milidragovica a baba od Jovanovica.Koliko mi je poznato da su Prodanovici jedna od retkih porodiva samo pravoslavci,mozda gresim

    • Jovan

      Одакле су дошли у Врањска?

      • Goran

        Nažalost ne znam, deda se zvao Špiro i u Mostar je došao najkasnije 1890. Ni ime njegovog oca ne znam a deda je ubijen 1942. Rat su preživjeli baba (djevojačko Samardžija, Dabar Berkovići), četiri tetke (najstarija 1912., najmlađa 1935.) i otac (1925.). Nisu ništa pričali o Vranjskoj, mislim da ih deda nikad nije ni vodio tamo.

    • Kristina

      Zdravo Gorane,

      Selo Mali Budići u Zapadnoj Slavoniji u Hrvatskoj je nekada bilo puno Prodanovića. Iz tog sela bio je i moj deda po majci, Nikola Prodanović. Krsna slava mu je bila takođe Aranđelovdan. O poreklu ne znam ništa, znam samo da se vezuje za Hercegovinu ili Crnu Goru, ali niko nije sačuvao nikakvo predanje. Pretpostavljam zbog iste slave da bi to moglo biti baš to selo Vranjska. Mali Budići su sada jedno uništeno i spaljeno selo. Ostaje mi da informacije tražim negde drugde.

      Srdačan pozdrav,

      Kristina

  5. Биљана

    Мој супруг је Продановић, из Шумадије, али Г2а хаплогрупа (Келти). На њих би требало да се односи повезивање са Дубровником. Славимо Ђурђевдан.

  6. Ивана

    ПРОДАНОВИЋИ – ИЛИ О СЕОБАМА

    Живот на брдовитом Балкану никад није био лак. И поред свега, наши преци су некако успевали да опстану на том лепом, али суровом простору. Хватали су се за врхове планина или обале река, и тако одолевали непријатељима и вековима. Селили су се из једног краја у други, али су опстајали. Ово је лична исповест, али пошто су ми преци велики узори – ово је прича о њима… И волео бих кад би свако, ко има и мало дара за писање, написао кратку повест о својим прецима, не због нас, већ због нараштаја који долазе. Да једног дана не испадне да смо тиква без корена…

    ***

    Продановићи су једна од највећих и најстаријих братуначких породица. Али кренимо редом… Презиме Продановић је веома старо и настало је од имена, односно пре надимка, Продан. У стара времена су људи чија су деца рано умирала, износили дете на пут и ’продавали’ га првом човеку који наиђе, јер се веровало да ће дете тако преживети. Путник намерник би заправо дете окумио. Тако је најпре настао надимак, а касније и име Продан, а његови потомци су добијали презиме Продановић.

    Први Продановић који се помиње у историји био је неки Димитрије Продановић, властелин из Конавла код Дубровника. Тај документ је из 1280. године. У дечанској хрисовуљи, негде око 1340. забележено је да су на позив српског краља Стефана Дечанског Продановићи из Захумља, тј. из околине Требиња, прешли на Косово где су од краља добили поседе. По доласку Турака они су се раселили на север и на запад. Данас Продановића има у многим крајевима бивше Југославије и скоро сви су православци. Неки од њих који су отишли у околину Загреба, у Лику и Далмацију, су у 19. веку прешли на католичанство и данас се изјашњавају као Хрвати, али њих је јако мало. Продановића има у Чачку и у околини Горњег Милановца, у Срему, и они су највероватније дошли из Лике, у Банату, у околини Теслића, код Власенице, у Факовићима итд. А временом су се многи од њих раселили широм света.

    Постоји неколико верзија о томе кад су и одакле Продановићи стигли у Братунац. Нажалост, све је то у домену легенде, пошто писаних докумената нема. Мој стриц Мићо, који је добро познавао народно предање, је причао да су ‘са Грахова’ изнад Боке Которске у Јелах стигла два брата, Продан и Јаков, и да од њих воде порекло Продановићи и Јаковљевићи. То је могуће, али и не мора бити истина, пошто се у фолклору народа источне Босне овај мотив често јавља. Али пошто је Мићо тврдио да се та прича преносила с колена на колено, узећемо је као најверодостојнију. Као доказ томе служи и чињеница да се никада до сада није десило да се неко из Продановића оженио девојком из Јаковљевића или обрнуто. У памћењу је остало да су потекли ‘из једне куће’.

    По доласку у ове крајеве Продан и Јаков су се населили у Јелаху (Братунца тада још није било), одакле се пружао веома леп поглед на Дрину. Старији људи су наводили и имена свих предака, али не знам колико је то поуздано. По њима, Продан је имао сина Андрију, а овај Милорада. Милорад је имао Неђу, а Неђин син Иван је био мој прадјед. О Ивану већ имамо више података. Био је веома вешт и способан човек па је крајем 19. века имао толико земље да је ’од Јелаха до Дрине ишао по својој земљи’. Остало је још запамћено да је, као веома угледан и утицајан човек, поседовао и ’трећину печата сребреничког’.

    Дјед ми се звао Стојан. Рођен је 1892. Имао је двојицу браће, Вујадина и Богољуба. 1914. кад је Аустрија напала Србију он и Вујадин су прешли Дрину и уписали се у српску војску. По завршетку рата вратили су се у Братунац.

    А онда долази ‘други’ рат, у коме као што знамо побеђују партизани. Пошто смо ми били ‘четничка’ породица, одузели су нам доста земље и морали смо све из почетка. Отац је после рата завршио основну школу у Братунцу, а онда отишао у Тузлу на занат, где је изучио за машин-бравара. Два пута је покушао да побегне из Југославије (тад се није могло ићи вани), једном је хтео у Канаду, а други пут у Аустралију, али је оба пута ухваћен на граници и одлежао је неко време у затвору. Онда се вратио у Братунац, оженио се и радни век провео у Вихору. Брату је припала најтежа и најчаснија судбина код Срба, да се прослави као ратник, а мени је припало да све ово запишем.

    И за крај… Ја ово пишем на Новом Зеланду и једини сам Продановић овде. Иза мене ће остати син Стефан, а где ће њега пут одвести сам бог зна. Ако је судити по ‘пустоловном’ духу наших предака не би ме изненадило да одлута на неко од острва у Тихом океану, а даље од тога се не може. А можда га повуче и ‘носталгија’ па се врати у Братунац, или на ‘Старо Грахово’ изнад Боке Которске, или у околину Дубровника, постојбину Продановића. Или, што бих му ја препоручио, остане овде, у најлепшој и најмирнијој земљи на свету. Надам се да нам наши преци не би замерили на томе.

    (Из књиге: Братунац – Хроника једне младости, аутор Жељко Продановић из Братунца)

  7. Vladimir

    Ја сам Продановић са мајчине стране, село Комирић код Осечине, Рађевина, велика фамилија, крсна слава св.Јован. Радио сам родослов целе фамилије, дошао сам до 1750.г када је се мој предак Јаков Продановић доселио у Комирић из Херцеговине, тачније нисам сигуран да ли се Јаков први доселио или његов отац, знам да се он први помиње у Комирићу око 1780.г као отац Матије и Грује, а претпстављам да му се отац звао Продан па по њему даље то Продановић. Мислим да су од племена Бањана али то је само моја претпоставка.