Порекло презимена Митровић

3. фебруар 2012.

коментара: 182

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МИТРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Митровић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Ариље, Србија

Крсна слава: Ђурђиц

Контакт:
________________________

Митровић (Ђокини)

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Главичорак, Бијељина, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Митровић

Хаплогрупа: I2a M223

Порекло: Шишмановац, Прокупље, Србија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

MИТРОВИЋИ

(на Грацу)

Поријекло им је од Митровића из Марковине. Након погибије Милутина Јакшина Митровића 1796. године и борби против војске Махмут-паше Бушатлије, остану му три малољетна сина: Лазар, Иван и Митар, које њихова мајка из сиромаштине и разурене Марковине одведе на манастирску земљу у село Рсојевицу, под Острогом, гдје су живјели тридесетак година. Кад су одрасли, прешли су на Градачку пољану, на Крнову, на катун Аџимусића, а одмах затим преселе се на Градац, око 1820. године, гдје и данас живе њихови потомци. Истицали су се као хајдуци који су четовали по Затарју, гдје је Иван и погинуо (негдје поред Лима) и од њега није остало потомство.

Послије погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године, Митровићи пређу на Малинско, гдје су живјели четрдесетак година; одатле се поново врате на своја имања на Градац. Лазар Митровић се истакао као познати јунак, а његови се потомци по њему прозову Лазаревићи.

Митар Митровић био је најмлађи од браће; бавио се кућним пословима, планиновао је, па његове потомке на уже зову Планинчићи. Имао је синове Милутина, Јакша и Сава. Од Милутина је остао син Милутин, који се родио посмртно, а од Јакше Неђељко, Живко и Митар. Митар Јакшин одлази на рад у Америку и отуда се, на позив краља Николе, враћа као добровољац и учествује у освајању Скадра. Послије завршених балканских ратова поново одлази у Америку, одакле као добровољац долази на Солунски фронт 1918. и бори се до коначног ослобођења од аустроугарског окупатора. Касно се жени, у шездесетој години, и добија сина Божидара, који је као командант батаљона НОВ-а погинуо 1944. године у борби против фашистичког окупатора.

Лука Митровић са Граца је учесник балканских и Првог свјетског рата, а погинуо је на Мојковцу 1916. године.

Стара им је крсна слава била Аранђеловдан, а прислуга Спасовдан, али доласком у Дробњак, узели су за своју племенску славу Ђурђевдан. Данас славе Спасовдан.

______________

МИТРОВИЋИ

(у Сировцу)

Они су од братства Јечменица из Јечмишта код Пљеваља, одакле је око 1870. године дошао Митар код Шећковића, гдје се оженио. Његови се потомци по њему прозваше Митровићи.

______________

МИТРОВИЋИ

(у Меруљи)

Јован Јовичин из Глиснице код Пљеваља доселио се у Меруљу крајем 19. вијека. Даљња старина им је из Марковине, одакле се Стеван, са синовима Јовицом, Митром, Илијом и Милованом, доселио у Глисницу. Род су с Митровићима на Грацу код Шавника.

Јовица је у Меруљи имао сина Митра, који живи у Меруљи са својом породицом и један је од имућнијих домаћина пољопривредника у том крају.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Митровићи се срећу и у пљеваљском крају:

Према казивању старих Бољанићана, Митровићи су око 1750. године дошли негде из Херцеговине и населили се у Поблаћу. Једна њихова невеста (изгледа да јој је било име Митра), напустила је мужа и са сином Стеваном у колевци, око 1820. године, населила се у Пустом Брду – Бољанићи. Касније се Митра преудала за Љиљанића. Стеван је имао 4 сина: Митра, Илију, Јовицу и Милана. Миланов је Дико (1886). Илијини синови су: Богдан, Илија и Тодо. (Богданов је Момир).

Из Глиснице је 1909. године побегло 28 Глисничана од аскера у Црну Гору. Побегао је Дико са 5 Митровића. Дико је радио код Видака, оца Живка Милића, на Жабљаку, док су остали отишли да граде мост на Пиви. Вратили су се са црногорском војском 1912. године као ратници.

У црногорској војсци у I светском рату 1914-1915. године, учествовало је 10  Митровића. Рањен је Илија. Мико је био официр и командир чете Бољанићког баталлна.

Митровића је у Поблаћу било до 1912. године две куће. Од њих су Миловићи у општини Чајниче. Има их преко 30 кућа. Можда су од њих и Лучићи у Крћама. Памте имена предака од Митра (1830). Њега су Швабе 1915. године интернирале у Мађарску и тамо је умро. Митров је Симо (1860). Симо је био угледан човек и коџобаша. Једног дана рекла му је најамница, која је чувала овце, да је читав дан грејала руке на ватри, али се није могла огрејати. Оде Симо тамо (око 1890) и нађе казан златника крај пећине у Кулини. Кад су дошле Швабе 1915. године, претресли су му кућу, нашли у сандуку око 4 оке златника и однели. Опљачкали су му читаву кућу и отерали стоку. Симов је био Тане, а Танов Раде. У црногорској војсци у I светском рату били су Тане и Милан.

ИЗВОР: Милета Војиновић – Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва, 2008, приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (182)

Одговорите

182 коментара

  1. Исправка не у Локварима,него у Лусићима.

  2. Nikola Mitrovic

    Pozdrav Mitrovici, moja porodica je iz Kraljeva. Pradeda je dosao u Kraljevo iz Nisa negde oko 1930. godine. Slavimo svetog Nikolu, ako neko nesto zna, molim vas neka napise. Hvala!

  3. Velimir

    Ja sam Vuksanović sa Glasinac Sokolac slavimo Đurđevdan a prislužujem.đurđic.mislim da potičem od Vlahovića kao i Milan Mitrović .Vlaho je imao sina nikolu a nikola muća od koga je Peko pekovići.od pekovića su Mitrovici slave svetog luku i vuksanovići. Pekovići su se iz rovaca doselili u nikšićku župu selo liverovići gdje su se razvili ogranci Mitrovića i vuksanovići.vuksanovkići su se iselili na Glasinac Sokolac. Treba provjeriti u liverovićima.pozdrav.

  4. Зоран Митровић

    Здраво живо
    зовем се Зоран Митровићи рођен сам у Руми (Срем), славимо Никољдан. Мој отац Добривој је родом из села Миличиница (засеок Ружићи) Ваљевска општина. Скљањајући се од Турака из Црне горе су моји предци прешли у Босну и Херцеговину и једно време смо се презивали Ђогићи ( код Мостара су покатолчени). Легенда каже да док су се мушки тукли са турцима, Ружа је успела да побегне са свом децом из племена преко Дрине и да се сакрију у неку јаругу и ту се и настанила.Касније су тај засеок назвали по њој.

  5. Jovana

    Da li neko zna nesto o poreklu Mitrovica iz sela Makoviste, Crveni breg kod Arilja negde? To je poreklo mog pradede, koji je dosao u kucu moje prabebe, zvao se Ranko Mitrovic, ne znam koje je godiste bio oko 1910.

  6. Војислав Ананић

    МИТРОВИЋ (п,к). Митровићи (п), у Удрежњу (Невесиње). Некада су се звали Чупковићи. Славе Ђурђевдан (59:224). Митровића има у Лушницама (Бобани), Луки (Џивар) и у Придворцима код Требиња. Миотровићи у Лучницама (до 1950. Кисе) славе Ђуђевдан. Митровићи Цицрини, Равном и Вељој Међи (Попово). У Цицрину су дошли из Равног. У матицама жупе Требимља овај род се спомиње 1709, године, у Цицрини 1711, а у Вељој Међи 1745. године. Према документима жупе Град у Дубровнику, живјели су и у Бобанима, у селу Беленићи (214/5:110). Има их у Ковачевом Пољу, а помињу се и у Копчићима (Прозор). У Ковачево Поље су “допртљали” из Ракитног прије 1878. године (79:75,88).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  7. Marko Mitrovic

    Mitrovići Beograd predgradje Železnik. Za naj starijeg pretka znam da smo ovde u Železniku s početka 19 og veka. Ne znam odakle smo se doselili. Naj starije je bio Grujica Mitrović. I slavimo Arandjelovdan.

  8. Natalija

    Jel neko zna za moga oca Milorad Mitrovič? On je iz Balatuna kod Bijeljine. Nesto je u 1995.

  9. Митар Митровић

    Има ли Митровића који славе Крстовдан, 27.септембра?

  10. Miroslav B Mladenoviç Mirac

    Отишао са овога света колега ПУША(надимак) Митровић, професор уметности у власотиначкој гимназији. Мало смо заједно радили и приликом разговора о ПОРЕКЛУ, рекао ми је да слави род Св. Николу и пореклом су из села БАЊА(Зубин Поток) са Космета.