Кецман Шпирић
Хаплогрупа: R1a M458 L1029
Порекло: Шпирићи, Дринић, Босански Петровац, Босна и Херцеговина
Крсна слава: Вартоломијевдан
Контакт:
_________________________
Кецман Сидић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Трновац, Скакавац, Босански Петровац, Босна и Херцеговина
Крсна слава: Вартоломијевдан
Контакт:
_________________________
Кецман Дајичић
Хаплогрупа: J2b род Годијеља
Порекло: Дајичићи, Буковача, Босански Петровац, Босна и Херцеговина
Крсна слава: Вартоломијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Кецман истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):
Г. Милан Кецман пише из Париза да су Кецмани Срби, да славе “Светог Враталомија” и да их “највише има у Босни, у околини Дрвара и Босанског Петровца”. Не пише, међутим, из ког је он места, односно краја, па можемо да му одговоримо само уопштено.
А то и није тако тешко, јер је то јединствено презиме низа породица које славе искључиво овог светитеља, Св. Вартоломеја. Наш народ му је, ваљда “да не ломи језик”, променио име и заменом гласова начинио је асоцијативни појам који значи “ломиврат”. Тако је Христов апостол Бар Толмајев, син Толмаја, чије се име тумачило и као “борбени син”, касније изговаран као Вартоломеос, постао некакво митско биће “Вратоломија”, односно “Вратолома” коме се, по правилу, и не додаје епитет свети, а чији дан подразумева разне обичаје засноване на веровањима која немају везе са хришћанством.
Ипак, иако се пореклом ове фамилије неуобичајеног презимена, Кецмана, од којег од почетка прошлог столећа настају и Кецмановићи, бавило неколико аутора, тешко је рећи да се много шта зна као сигурно.
Загонетан је, заправо, и сам наставак “ман”, који срећемо и у неким другим речима, именима, односно презименима: Вукоман, Караман, Радоман, Тороман, Шикман, Шишман, Радоман… Према тумачењу П. Скока у “Етимологијском рјечнику хрватског или српског језика”, требало би да је тај наставак “сложен антропонимички суфикс за мушка лица, настао од хипокористика праславенских двочланих личних имена са завршетком на ‘мир'”. Тако је од имена Радомира настало презиме Радман, од Вук(о)мира – Вукман. Али, то не изгледа као потпуно објашњење, поготово што се овај угледни лингвиста не узима у обзир и нека претходно споменута презимена која нису настала од личних имена.
Од више тумачења порекла Кецмана нама је најуверљивије да су они, заправо, потомци Саса, рудара које су унајмљивали владари немањићке државе, а који су из Саксоније прво стигли у ердељске руднике у Влашкој. По другом објашњењу, Немањићи су их тражили не само као рударе, већ и као стручњаке за ковање сабљи, копаља, буздована и панцирне одеће за оклопнике и коњанике. Из овог или оног разлога, из Влашке и Чешке, као и релативно блиске Шлеске, стигло је неколико десетина фамилија Кецмана.
Кецмани се, иначе, први пут спомињу крајем 14. века у повељи Вука Бранковића, “господара Косова и Дренице”. Доласком Турака на Балканско полуострво, у Србију и подручје рашко-немањићке државе, Кецмани се повлаче према западу, тако да их је, до миграција након Првог и Другог светског рата, највише било само на простору Босанске Крајине, у Поуњу, у Босанској Крупи, у Великом Балићу, Бањанима, Доброселу, Дринићу (код Петровца), у Мразовини (сви пореклом из Бјелајског Поља), Поченику и Лохову, у области у Беглушцима, Двору, Трњинића Бријегу, Трубару и Шиновљанима, у Бјелајском Пољу, у Суваји, Петровцу (из Дринића), Буковачи, у Бусијама (из Крње Јеле 1907. године), Бравску, Капљуву и Јањилима, као и, бар крајем 19. века, и у Рајновцима код Кулен Вакуфа и у Приједору.
Неки од њих су “прешли” у Прошиће, Никиће, Драгиће, Трикиће, Материће и Тубине, али су, осим неколико изузетака, наставили да славе Светог Вартоломеја.
О презимену и фамилији Кецман мораће се написати посебна, не мала књига. Случајно је првопотписани аутор ових прилога унук једне “Кецмануше” (како се то говори око Петровца) из Дринића, а Предраг Кецман, син колонизованих у Срем, начинио је посебан сајт, па се за детаљније податке треба обратити не само на нашу адресу, већ и овом младом, али вредном истраживачу.
Нема их само на поларном леду
Истраживач Предраг Кецман је установио да су се Кецмани до 90-их година 20. века “селили унутар Југославије економским миграцијама” и да је много Кецмана расуто по територији старе Југославије (СФРЈ). По њему, највећа селидба је уследила 1995. године, кад су “усташе и балије терале све пред собом”. Те 1995, доста Кецмана је нестало без трага:
“Данашња ситуација са Кецманима је врло интересантна. Има нас на буквално сваком континенту, осим на Арктику и Антарктику (или је боље да кажем да нисам чуо да и тамо постоји неки Кецман)… Кецмана највише има у Босни, и то у Бањалуци, Приједору, Дрвару, Петровцу, Бихаћу, Сарајеву, Дервенти, Брчком, Добоју … затим у Србији, и то највише у Војводини (Нова Пазова, Зрењанин, Елемир, Бачка Паланка, Сомбор и наравно околна места ових градића), Београду (Нови Београд, Баново брдо, Земун…), Косову (добровољци краљеве војске су добили земљу на Косову после Првог светског рата). Кецмана има у Хрватској (Загреб, Пула, Сплит) и Словенији (Љубљана, Марибор).”
На крају се закључује: “Свакако је најинтересантнија ситуација са емиграцијом. Има нас свуда, али буквално свуда, као последица задњег рата, мада има и оних чији су преци почетком 20. века отишли ‘трбухом за крухом’ у Канаду (Кичнер, Торонто, Лондон, Ванкувер), Америку (Чикаго, Њујорк, Бојси, Лос Анђелес, Сан Дијего, Остин, Феникс), Аустралију (Сиднеј, Аделејд), Нови Зеланд (Оукленд), те Јоханезбург у Јужноафричкој Републици …”
ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“
__________________
Додатак: Интернет презентација рода ”КЕЦМАН”
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
1. октобар 2012. у 18:41
Kec
http://www.kecman.org
23. мај 2013. у 22:52
Kecman
Kecman iz Drvara, slava sv. Vartolomej i Varnava, sigurno se zna da poreklom nisu Sloveni. Po predanju moje porodice poreklom su iz severne Italije, Iliri, i najverovatnije od neke plemićke loze.
13. јул 2013. у 13:14
Milan Kecman
Sigurno se zna da su Sloveni i Srbi !!! Uradio sam DNK analizu, rezultat R1a Y hromozom. Više o R1a videti u knjigama Kljosova.
13. јул 2013. у 14:33
Небојша Новаковић
Милане о којим Кецманима је реч? Ово су значајни подаци и за наш ДНК пројекат, па не би било лоше да убацимо и Ваше резултате.
Кецмани из Босне славе Св. Вартоломеја и наводно су сви високи и плавокоси, што и има логике, с обзиром да припадате хг Р1а. Наравно, под условом да је реч о Кецманима из Босне.
20. јул 2013. у 17:21
Milan Kecman
Kecmani iz Bosanskog Petrovca.
13. јул 2013. у 20:45
Александар Маринковић
Милане,
да ли би сте били љубазни и свој ДНК резултат објавите у склопу Српског ДНК пројекта? То би могло бити од велике помоћи. Хвала!
20. јул 2013. у 17:21
Milan Kecman
Zainteresovan sam. Na koji mail da pošaljem rezultate?
20. јул 2013. у 19:34
Јовица Кртинић
Поштовани Милане,
пошаљите ваш резултат на [email protected] или [email protected], a може и на [email protected].
Хвала што се са нама.
20. јул 2013. у 17:16
Milan Kecman
Reč je o Kecmanima iz Bos. Petrovca. Slava sv. Vartolomej, naravno.
Jesam, zainteresovan sam da se rezultati objave. Na koju e-mail adresu da pošaljem rezultate?
Takođe, voleo bi da mi neko stručan malo detaljnije protumači rezultate za Kecmane.
Inače, već 11 godina pišem knjigu o Kecmanima, pa kad je budem završio biće dostupna svima u elektronskoj formi.
20. јул 2013. у 17:20
Milan Kecman
Pošaljite mi kontakt na mail [email protected]
31. мај 2014. у 15:02
Milan Kecman
https://www.facebook.com/kecmani.krozvekove
19. октобар 2016. у 22:16
Ljubomir
Prvo Kecmani jesu Sloveni. Americki naucnik ruskog porekla tvrdi da 75% stanovnoka sadasnje Evrope nosi gen prasrba.
Inace mi Kecmani smo poreklom Luzicki Srbi. U srednjem veku kad je katolicka crkva vrsila prisilno pokrstavanje u celoj Evropi tekla je krv potocima, jer ko nije hteo primiti veru ubijali su ih. Neki Luzicki Srbi su usprli pobeci. Tako su nasi preci preko Karpata, Crnog Mora dosli do Crne Gore. Tu nisu mogli opstati pa su brodovoma dodli fo Sibenika, odatle preko Plavna (1961 g sam nasao stari spomenik na groblju u Plavnu pisalo je latinicom Kesman). Odatle su presli u Bos. Kresjinu gde su kao granicari dobili zemlju i privilegije da bi branili grsnice od turaka. U istocnoj Nemackoj postoji mesto sa oko 20000 stanovnika i zovu se KeSman.
10. децембар 2016. у 16:48
Milan Kecman
Ljubomire, napiši mi još neke detalje vezano za taj stari spomenik u Plavnu gde piše Kesman. Svaki podatak mi je važan. Moja email adresa je [email protected]. Bratski pozdrav
17. март 2017. у 07:29
Dragan Kecman
Molim Vas da navedete da Kecmani zive i u Istocnoj Hercegovini. Naime moj pradjed Blagoje je krajem 19. vijeka dosao na sluzbu u Nevesinje, iz Krajine, nazalost ne znam iz kog mjesta, stekao porodicu.. Mi, Kecmani, od pradjeda Blagoja zivimo danas u Hercegovini, Srbiji, Americi. Ima nas malo, ali i Hercegovci znaju da smo dobri, posteni, vrijedni i ponosni Kecmani. Dragan Kecman Trebinje
17. март 2017. у 10:56
Јовица Кртинић
Поштовани Драгане, чином објављивања Вашег коментара практично дајемо на знање да Кецмана има и у Херцеговини. Хвала много на јављању.
17. март 2017. у 12:33
Милорад Богдановић
Ако Драган зна коју славу у Крајини је славио његов пранђед Благоја, лако је видјети одакле је дошао у Источну Херцеговину. Кецмани су махом настањени на простору од Петровца до Бања Луке.
26. јануар 2018. у 02:16
Aleksandar Mijatovic
Moja porodica se pre prezivala Kecman, ali prilikom seobe iz dalmacije u bosnu, promenili su prezime u Mijatovic ali idalje slavimo Vartolomeja
19. јун 2018. у 21:52
Milan Kecman
Aleksandre, molim te javi mi se na email adresu [email protected]. Pozdrav
5. јул 2018. у 16:05
Војислав Ананић
КЕЦМАН(ОВИЋ), етнолог Петар Рађеновић наводи да је стара постојбина Кецмана била Црна Гора. Није прецизирао када су одатле кренули у сеобу, али се ипак оријентационо зна да спадају међу најраније досељенике, а то значи да су у другој половини XVII вијека почели да насељавају јужне дијелове Босанске Крајине (Гламоч, Грахово, Унац). Као узрок њиховог напуштања завичаја наводи се крварина, за коју им је пријећено.
У оно “старо вријеме” многе су поро- дице биле са великим бројем чељади, па су и Кецмани, као врло разгранат род, вре- меном подијељени “у шест самосталних огранака” (Тубини, Бакрачи, Прошићи, Цојићи и Никићи). Крсна слава им је Вратоломиндан.
Кецман је била позната трговачка породица у Требињу, досељени давно из Црне Горе (35, 412). У Унац су се такође доселили из Црне Горе око 1625. године (тројица браће – поп, тежак и чобанин). Одатле се расељавају на све стране, јер их је у Унцу снашла тјескоба. Тако је од Кецманове лозе настало шест огранака.
Занимљиво је да се зна и значење ријечи Кецман. Kocman – њем. рудар. Тај назив носили су Чеси који су се по Босни бавили рударством. Током II свјетског рата Нијемци нису стријељали Кецмане, сматрајући их својим сународницима.
Због оне давне крварине, каже Рађеновић, Кецмани су прије 250-300 година побјегли на Унац, одакле су се разишли у Лику, Кнешпоље и у друге крајеве. Читлук су населили у XVIII вијеку, док су им се поједини сродници (рођаци) заустављали и стално настањивали на том главном “миграционом току” Унац-Кнешпоље. Читлук је још онда свим досељеницима нудио повољније услове живота, са богатим испашама за њихова стада (51, 34-35).
30. новембар 2021. у 19:19
Sanja
Kecmanima pripada i porodica Ćirić ,slave isto sv.Vartolomeja ,živeli su u mestu kod Bosanske Krupe.Moj pradeda Stevan Luka Ćirić je zaklan 1941 godine .Ćirića više u Bosanskoj krajini vinema.
1. април 2023. у 17:06
Nedeljkovic
Upravo ključna reč je “imigracija” jer turska reč göçmen, koja kad se izgovara, veoma zvuči kao reč Kecman i znači “imigrant” to jest raseljenik. U nemačkom rečniku nema reči Kocman. Naziv za rudara na nemačom jeziku je je Bergmann.
8. новембар 2023. у 23:27
Zoran Kecman
Reci tome što kaže da Nemci nisu streljali Kecmane da pogleda spomenik na Kozari i da gleda kamene natpise širom Bosanske Krajine, da vidiš kako nas nisu ubijali.