Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
28. јун 2012. у 13:17
miroslav markov
* Придружујем се сфери интересирања уважене госпође Радмиле и очекујем заједнички ангажман у расвјетљавању овог дијела повијести стапара код Сомбора
* Од доступне литературе могу се пронаћи неки факти у књигама Јована Јурга “Стапар и Стапарци у 18-ом веку”, те Миленка Бељанског: Бокченовић, Врањешево и Пригревица – постојбина данашњих Стапараца” (Сомбор 1972.)
* Велико хвала за труд у издавању књиге “Стапар-приче и јунаци” Мирославу Божину и проф. Браниславу Ћурчићу издане 2002. године пригодом обиљежавања јубилеја 250 година (1752-2002) од оснивања Стапара у част датума 25. 07. 1752. године када је гарантним писмом камералног администратора Фрање Јосипа де Редла из Сомбора објављено да ново земљиште у стапарском атару досељеници добијају “на доживотно поседовање”, уз уверавање да “на овом камералном поседу неће бити узнемиривани или можда на друго место пресељени” а све по вољи благочестиве царице Марије Терезије.*****волио бих да имам копију овог царичиног гарантног писма
** иначе, захваљујући љубазношћу г-ђе Мире Зарић из Стапара био сам неописиво почашћен и емотивно ганут кад сам у својим рукама држао непрекинуту матичну књигу рођених парохије Бокченовић и у којој је 22.07.1752. године испод наслова “Стапар” уписано прво крштено дијете, што се сматра датумом настанка села, а у тој књизи су имена наших предака ма какви они били и, ето, мени је дата част да након 100 година од напуштања Стапара поновно све то прегледам,а има тога још и зато требамо размијенити посједујуће документе.
29. јун 2012. у 09:13
Miloš Lazić
Poštovani,
Najpre želim da Vas pohvalim i da Vam kažem da je ovo što radite vrlo plemenito, jer, za mene bar, to ko su nam preci i kog samo porekla znači da nismo “tikva bez korena”. Ja već duži niz godina pokušavam da dođem do što više podataka o poreklu porodice Lazić iz sela Ribaševina kod Užica. Slava ove porodice je Sv.Lazar (Lazareva subota), i koliko sam do sada saznao, u Ribaševinu su Lazići došli kao Markovići iz sela Stapari kod Užica, kao hajdučka porodica da bi se tu sakrili i pritajili. Radonačelnik sadašnjih Lazića je Lazo, sin Andrijin, koji se u nekim starim popisima pojavljuje kao Lazo Andrić. U suštini, to je sve što znam po pričama starih. Ono što sam još saznao je da su Lazići, kao i većina porodica koji slave slavu Sv, Lazara, odnosno Lazarevu subotu, poreklom od plemena Mataruga. Pa me zanima da li možete da potvrdite ovaj navod oko porekla i da li možda mogu da saznam nešto između. Nešto između, kao na primer, odakle su došli u Stapare, ako je i taj navod tačan, koja prezimena su koristili u dalekoj prošlosti. U napred Vam se zahvaljujem i strpljivo čekam na Vaš odgovor.
29. јун 2012. у 19:12
PaSlaw
Milose, u knjigi “Srbija” se pominju Andrici (prilicno opsirno) sa Zagorja, starinska porodica. Danas ih ima kod Visegrada, dvoji su, jedni sa Veletova (od Veletica) slave Scepandan, a drugi u Gostinju, slave Arandjelovdan. Ivo Andric je po majci Andric. Tvoji preci su vjerovatno imali otacka prezimena (od Andrije Andric, od Lazara Lazic) ali svejedno, treba sve uzeti u obzir. Ako nadjem nesto o Lazicima, cu javim..
4. јул 2012. у 15:29
MILOS LAZIC
Унапред се пуно захваљујем.
6. јул 2012. у 07:30
PaSlaw
Obecao sam, pa evo…U svom prvom javljanju, Milose, pomenuli ste da mislite da vodite porijeklo od plemena Mataruga i vrlo je vjerovatno da je to i tacno. Naime, iz starovremenog prezimena Krasojevic sa Zagorja razvila su se danasnja prezimena: Sarenac, Zimonjic, Parezanin, Batinic, Sakota, Mataruga…Krsna slava Krasojevica je bila Lazareva Subota. Interesantno je da su od Sarenaca Lazici, Galici i druga bratstva u bijeljinskom kraju. Na Zagorju su Lazovici cija je slava takodje Lazareva Subota.
P.S. Nisam mogao da citiram jer je prilicno opsirno, nego sam “povadio” ono sto bi Vas moglo da interesuje.
29. јун 2012. у 21:08
Nenad
Postovani.
Interesuje me poreklo prezimena Grgurov,slava je Sveti Mrata iliti Sv.Stefan Decanski.
Svako dobro i unapred zahvalan.
Nenad.
29. јун 2012. у 22:02
PaSlaw
Nenade, bratstvo Grgur ili Grgurevic su starinom sa Zagorja. Bilo ih je na vise mjesta na Zagorju (Kalinovik, Sivolje, Viseva…) i ne zna se da li su ista rodbina ili bliznjici. Smatraju se potomcima vojvode Grgura Milatovica. Sa Zagorja Grgurevici su se selili pro Gacka i Huma, a jedni i u Kuce, a onda se proselili u Bjelopavlice. Danas ima zivucih prezimena kojima je u osnovi “Grgur” ali i drugih prezimena koja poticu od Grgura zagorskih ali nisam nasao da bilo ko slavi Svetog Mrata( krsna slava ovog bratstva je uglavnom Djurdjevdan ili Scepandan). Iz kjnige “Srbija” Zagorskog.
29. јун 2012. у 23:10
Nenad
Rodbina sa oceve strane je iz sela Vracev Gaj kod Bele Crkve.Mozda ce to koliko-toliko pomoci.
Pozdrav i zahvaljujem na ulozenom trudu.
30. јун 2012. у 01:09
Sarko
Nenade, nemam monografije za juzni Banat, ali imam neke podatke o stanovnistvo iz neka sela u okolini Bele Crkve i Vrsca. Najstarije stanovnistvo sela Vracev Gaj je najvecim delom iz dinarskih krajeva, doseljeno u pocetku 18. veka.
Poreklo stanovnistva u nekim selima Bele Crkve:
Kusic su naselili Srbi iz centralne Srbije u toku seobe 1690 godine.
Banatsku Suboticu, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u toku velike seobe 1690 godine.
Jasenovo, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u 18. veku kao prvi naseljenici.
Kajtasovo, naselili su doseljenici sa Kosova u 18. veku.
Banatsku Palanku, naselili su kosovsko – metohijskih doseljenici oko 1780 godine.
Vlajkovac kod Vrsac naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.
Zagajicu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.
Partu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine i iz okoline Smedereva.
Kasnije je u ovim nekim selima prisutno i doseljavanje dinarskih doseljenika od 1915 godine koji su dolazili kao kolonisti ili kao solunci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine.
30. јун 2012. у 01:14
Sarko
..Kao i doseljavanje posle 1945 godine iz raznih krajeva Srbije.
30. јун 2012. у 10:11
Pufnica Plavsic
Istražujem već dugo moje korene i znam do čukun čukun dede. Porodica mog oca se prezivala Topalović i živeli su u selu Štulac kod Vrnjačke Banje. I sada tamo žive. Znam da je bilo dva muškarca sa prezimenom Topalović 1834. kako se m gledala popis stanovništva i tada tog sela nije bilo već se vodilo pod Rudjince, susedno selo. Po predanju znam da smo rođaci sa jednima, a sa drugima nismo, oni su nam kumovali. Ogranak kome ja pripadam slavi slavu Đurdjic i Beli četvrtaK. Topalovića takođe ima i u susednom selu Dublje. U Vrnjačkoj Banji postoji i ugledni hroničar Ognjen Topalović i pitala sam i njega za korene i odakle su zapravo došli Topalovići u krajeve oko Vrnjačke Banje, nazalost, ni on ne zna, nije to proučavao. Ovde na sajtu sam videla da u okolini Čačka takođe postoje Topalovići i slave istu slavu, pa sam došla do zaključka da je možda to isto pleme. Hvala unapred. Bila bih vam jako zahvlana. A tako bih volela da znam odakle su došli Topalovići i želela bih da uradim dnk, ali mi nije jasno da li će se to videti kroz dnk mog sina, pošto brata, a ni oca nemam, da bih mogla da vidim dnk tip. Nije mi jasno da li će se kroz dnk mog sina videti moje praporeklo, ili praporeklo mog muža. Hvala
30. јун 2012. у 11:02
Nenad
Moj deda je iz Kusica, ozenio se u Vracev Gaju, zato sam i napisao da mi je otac odatle, trebao sam to odmah da napisem, moja greska. Postoje neke indicije da smo
poreklom sa Kosova, samo nisam siguran, zbog пrezimena takvog kakvo je, zato mi je i problem naci informacije. Svima vama veliko hvala, i molio bih vas da ako imate jos
neke, bilo kakve informacije o prezimenu Grgurov, posaljite mi.
Unapred zahvalan.
Nenad.
30. јун 2012. у 11:17
slamarski
interesuje me odakle potiče prezime Slamarski, jedino što znam jeste da se pojavljuje u selu Uljma kod Vršca, krsna slava nam je sv. Đorđe.
Unapred hvala.
30. јун 2012. у 11:22
slamarski
još samo da dodam da u Uljmi postoji više porodica sa prezimenom Slamarski, a u razgovoru sa neima utvrdili smo da nepostoji veza između nas unazad neih 4-5 kolena.