Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
17. фебруар 2016. у 18:42
Uros
Ja se prezivam Stepanovic slavim Sv.Stefana 9.januar zivim u Kusadku(Smed.Palanka)Cujem kroz pricu od starijih da poticemo od Stepana pa otuda Stepanovic ….. I da li ima Stepanovica u Juznoj Srbiji Pirot,Leskovac,Nis,Vranje i dali slave Sv.Stefana.
18. фебруар 2016. у 09:30
Sonja
Prezivamo se DRAŽIĆ, slavimo SV. GEORGIJA, a naši preci dolaze iz sela KORLAT, BENKOVAC…
Tako sam se razveselila, kad sam našla ovaj sajt, o dalmatinskim srbima
Neizmjerna hvala svima onima, koji bi nam mogli pomoči, da nešto više saznamo o svojim korjenima,… jer tamo, skoro da i nema više ništa i nikoga…na žalost,
a mi smo raštrkani po svetu.
hvala vam
23. фебруар 2016. у 13:53
JOVAN IVKOV
molim sve one koji imaju neke podatke o familiji IVKOV iz ULJME da mi se jave .
29. мај 2019. у 16:49
Zoran Ivković
Ovim istraživanjem je potvrđeno da je porodica Ivkov ustvari Ivković i da potiče od sina gospodara Miloša Ivkovića. Sin gospodara Miloša Ivkovića se odselio iz Donjeg Drežnja u Novi Sad, a od njega potiču Ivkovići i Ivkovi u Čurugu i Mošorinu. Milorad Ćustić iz Čuruga: ,,Porodica Ivkov pominje se u čuruškim maticama i drugim dokumentima ukupno 437 puta u periodu između 1707. i 1866. godine. Pod prezimenom Ivković navode se članovi ove familije ukupno 65 puta, 1750 – 1827. godine. Ivkovi i Ivkovići su zabeleženi i po drugim naseljima Šajkaške oblasti. U znatnom broju navode se u Mošorinu. Ivkovi se tamo pominju u matičnim knjigama ukupno 147 puta, 1747 – 1857. godine, a Ivkovići ukupno 121 put, 1745 – 1748. godine i 1778 – 1831. godine. Čuruški Ivkovi slave Mratindan (Sveti Stefan Dečanski, 24. novembra po novom kalendaru)”. Od Čuruških i Mošorinskih Ivkovića i Ivkova potiču: Ivkovići i Ivkovi (nadimak Čičkovi) u Bavaništu koji slave Svetog Nikolu zimskog (Nikoljdan) (Matice u Bavaništu), deo se odselio u Umčare (Grocka) Ivkovići koji slave Svetog Nikolu zimskog (Nikoljdan) (Borivoje M. Drobnjaković ,,Smederevsko podunavlje i Jasenica”, Naselja i poreklo stanovništva (knjiga 19) Srpski etnografski zbornik (knjiga XXXIV) Zemun 1925.), a deo je otišao u Vrčin (Grocka) Ivkovići koji slave Đurđic (,,Okolina Beograda” Riste T. Nikolića, Naselja srpskih zemalja (knjiga 2) Srpski etnografski zbornik (knjiga V) Beograd 1903.); Ivkovići i Ivkovi (nadimak Ripilovi) u Dolovu (Pančevo) koji slave Svetog Petra (Matice u Dolovu); Ivkovići i Ivkovi (nadimak Pulonjevi) u Alibunaru doseljeni iz Pančeva koji slave Đurđic (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 27.); Ivkovići i Ivkovi u Deliblatu (Opština Kovin) (Matice u Deliblatu); stara familija Ivkov u Novom Bečeju koja slavi Svetog Nikolu zimskog (Nikoljdan) (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 359.); porodica Ivkov (nadimak Nićiforovi) u Izbištu (Vršac) koja slavi Svetog Nikolu zimskog (Nikoljdan) (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 106.); porodica Ivkov (nadimak Dragojevi) u Uljmi (Vršac) doselili su se iz Izbišta (Vršac) i došli u kuću Dragojevih koja slavi Veliku Gospojinu, ovi Ivkovi su tu slavu preuzeli i slave je umesto Svetog Nikole zimskog (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 224.); porodica Ivkov u Novoj Kanjiži (danas Opština Novi Kneževac) koja slavi Svetog Jovana (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 354.); porodica Ivkov u selu Banatsko Aranđelovo koja slavi Svetog Jovana (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 263.); porodica Ivkov u selu Radojevo (do 1947. godine se zvalo Klarija) Opština Nova Crnja (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 327.); porodica Ivkov (nadimak Lukini) u Ilandži (Opština Alibunar) koja slavi Svetog Stefana (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 113.); porodica Ivkov u Mramorku (Kovin) koja slavi Đurđic (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” str. 154. i 160.); porodica Ivkov (nadimak Viduljevi) u Kruščici (Bela Crkva) koja slavi Đurđic (Jovan Erdeljanović ,,Srbi u Banatu” strana 138.); porodica Ivkov u Vrdniku (Opština Irig) (Miloš Đ. Škarić, ,,Dvanaest sela u Fruškoj gori”); porodica Ivkov i Ivković u Sremskoj Mitrovici koja slavi Svetog Luku. Miloš Ivković iz Sremske Mitrovice: ,,Ja sam Ivković iz Sremske Mitrovice, koliko znam tu smo došli pre nekih 110 – 120 godina iz Bačke (Čurug). Slavimo Svetog Luku 31. oktobar. Stariji su pričali da smo za vreme Austrougarske morali da skinemo -ić sa prezimena i da smo bili Ivkov”. Deo porodice Ivkov u Sremskoj Mitrovici je 1918. godine dodao nastavak -ić i vratio staro prezime Ivković (po kazivanju Slavka Ivkovića iz Sremske Mitrovice). Slavko Ivković: ,,Moji slave Svetog Luku. Moji su iz Hercegovine došli u Vojvodinu pre 300 godina, okolina Žablja. A deo se posle Prvog svetskog rata prebacio u Srem. Da znaš da mi se čukundeda prezivao Ivkov. Skinuto -ić. Čukundeda došao u Srem na osnovu dodeljene zemlje. A pradeda bio kraljev gardista zajedno sa ocem. Ivkovići pa od oko 1800. Ivkovi. Od 1918. ponovo Ivkovići”. Iz svega ovog proizilazi da je sin gospodara Miloša Ivkovića došao u Novi Sad u prvoj polovini 18. veka. Od njega potiču Ivkovići u Čurugu koji se u crkvenim knjigama, maticama i drugim dokumentima prvi put pominju od 1750. godine i Ivkovići u Mošorinu koji se prvi put pominju od 1745. godine. Ubrzo nakon donošenja normativnog akta carske Austrije 1817. godine kojim se zabranjuje postojanje nastavka -ić u srpskim prezimenima, Ivkovići su bili primorani da skrate prezime u Ivkov. Tako da se od 1827. godine u Čurugu ne pominje više porodica Ivković, već samo Ivkov, a u Mošorinu porodica Ivković se ne pominje od 1831. godine i od tada se pominje isključivo porodica Ivkov. Ivkovi su ipak zapamtili svoje hercegovačko poreklo. Stoga je deo porodice Ivkov koji je prešao u Srem i otišao u Sremsku Mitrovicu, nakon prisajedinjenja Srema Kraljevini Srbiji 1918. godine, ponovo bio Ivković.
24. фебруар 2016. у 17:42
Vuk
Pozdrav, interesuje me znacenje pojma PROSUT, koji se nalazi u rubrici Stanje zdravlja lica u popisu stanovnistva iz 1863 godine.
25. фебруар 2016. у 18:16
Суводолски
Килав!
1. март 2016. у 22:34
Sanja Muzikravic
Moje prezime je Muzikravic svaki pokusaj da saznam nesto o svom poreklu je bio neuspesan.Slava mi je Arandjelovdan.
2. март 2016. у 01:56
dragan losic
MOJE PREZIME JE LOSIC – KAZU DA JE NEKI MOJ PREDAK IMAO CETIRI SINA – PREZIME MOG PRETKA NE ZNAM A IMENA NJEGOVIH SINOVA SU – LOSA,NIZA,DINA I SIMON- KAZU DA SMO TAKO I DOBILI NOVA PREZIMENA – LOSIC,NIZIC,DINIC i SIMONOVIC- TAJ MOJ PREDAK JE ZIVEO U SELU JASENICA OPSTINA ZITORADJA, TOPLICKI KRAJ. MENE ZANIMA KAKO SE PREZIVAO TAJ MOJ PREDAK. VEROVATNO IMA ZAPISANO U CRKVENIM KNJIGAMA U NISKOJ ILI PROKUPACKOJ EPARHIJI ALI JA NE MOGU DA DODJEM DO NJIH. UNAPRED HVALA
23. новембар 2019. у 22:01
Nikola Krstić
Pozdrav Dragane. Ja se prezivam Krstić, taj predak se zvao Dimitrije, ni ja ne znam kako mu je bilo prezime.On je bio harambaša i borio se protiv Turaka, Turci su mu , uz kompromis da ih ne ubija više, dali potez jasenova , pored reke Toplice, i najlepšu devojku iz sela Šainovca.
Ta žena se zvala Stojanka.On je imao četiri sina Krstu(Krstići), Miloša-nadimak Losa(Losići), Kostu(Kostići), Đorđe(Đorđevići).
On je osnovao selo Jasenicu.Ako znaš nešto više, reci mi , bilo bi mi veoma korisno.
2. март 2016. у 12:46
бранислава станковић
Презиме је из околине Чачка. Спомиње га Милка Баковић Радосављевић у својој књизи “Мемоари једне равногорке”. Као свог рођака помиње Марка Музикравића који је нестао у босанској голготи, у књизи има и његова фотографија. Поздрав
11. март 2016. у 09:04
Gordana
Postovani, zelela bih da saznam poreklo mog devojackog prezimena RAJKOVIC.
Negde sam cula podatak da poticemo iz Hercegovine, stare Crne Gore iz plemena Piperi ili Drobnjaci, /da smo plemickog porekla /,nisam sigurna.
Bezanjem od Turaka, nastanili su se u valjevskom kraju. Tacnije u selo Gvozdnovic kod Uba.
Moj pradeda ALEKSANDAR RAJKOVIC je rodjen u selu Gvozdenovic, opstina Ub. Ucesnik je u prvom svetskom ratu iz koga se nije ziv vratio.
Hvala Vam unapred!
S postovanjem,
Gordana Rajkovic – Ivanovic
13. март 2016. у 20:25
Milan
Postovani,
voleo bih da istrazim sto vise o svojim precima, pa sam odusevljen sto kod nas postoji ovaj sajt, gde se mozemo obratiti za pomoc…Ja se prezivam Zivkovic, poreklo mi je iz Pomoravlja, iz sela Strmosten u opstini Despotovac, slavimo Djurdjevdan, i koliko sam ovde shvatio, poticemo od Cosica, koji su se tu naselili sa Kosova, pre sadasnjeg prezimena, prezivali smo se Milosevic ili tako nesto, nisam siguran, voleo bih da mi pomognete ako se nesto vise zna o Cosicima, njihovim precima i potomcima, mojim dedovima, hvala vam unapred, srdacan pozdrav.
27. децембар 2017. у 13:45
Станиша Милосављевић
Милане,
драго ми је да се интересујеш за своје порекло. И ја сам из Стрмостена, Станиша Најдин, и већ дуго истражујем историју нашег села. Имам завидну архиву података из матичних књига и фотографија надгробних споменика. Твом тати сам пре две године дао непотпуни родослов ваше фамилије, по директној линији, а сада сам то допунио и родослов је код мене. Видећемо се првом приликом да вам поклоним тај родослов и да ми помогнете у овом тешком али богоугодном послу.
Поздрав и свако добро!
18. март 2016. у 20:52
Маринковић
Поштовани,
Желео бих да сазнам нешто више о мом пореклу. Мој прадеда Слободан Маринковић дошао је у Војводину(око 1950-1952) из села Севце на Косову. Слободанов отац се звао Стојан док се деда звао Маринко тј. Стојанов отац је Маринко.Маринка су убили Албанци.Славимо славу Аранђеловдан.
Хвала унапред!