Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
7. јун 2015. у 18:57
Dragan Stevic
Postovani
Interesuje me porijeklo prezimena Stevic u mjestu Trnjaci kod
Brckog. Cuo sam da su neka sela doselila iz istocnre Hercegovine Ali nemam podatak konkretno za prezime Stevic. Znam da su nas jos zvali Josici.slavimo slavu Sv.Stefana.
Unaprijed zahvalan
10. јун 2015. у 17:24
Milun
Postovanje,Ja sam Milun Sarvanovic iz sela (Uzica) blizu grada Pozege.Interesuje me poreklo prezimena Sarvanovic.Moj otac je dobio ime po njegovom pra-dedi kojega nije zapamtio,prica se da je otisao ili u partizane ili cetnike ali su to sve nagadjanja i predpostavke pa me zanima istina cela o tom Sarvanovic ,Avrama, Miloradu zna li se uopste ista o njemu i ima li kakvih dokumenata ili arhive i gde mogu to da zatrazim ili dobijem nekako.Unapred zahvalan…
10. јун 2015. у 17:38
Milun
Postovanje,Ja sam Milun Sarvanovic iz sela Uzica blizu grada Pozege,interesuje me poreklo moga prezimena Sarvanovic,otac mi je dobio ime kazu po nekom pra-dedi za kojeg se prica da je otisao u cetnike ili partizane ali su to sve nagadjanja i pitanje koliko su tacna,a moj otac nije zapamtio tog Milorada Sarvanovica niti znamo sta o njemu pa sam se zainteresovao malo vise oko toga i obratio se vama da mi pomognete.Interesuje me da li mozete da nadjete sta od arhive prezimena Sarvanovic,odakle potice i ime toga Milorada Avrama Sarvanovica.Sve sto nadjete bio bih vam zahvalan da mi nekako javite jer zelim da znam poreklo i ko je bio taj covek,unapred zahvalan Milun.Odgovorite mi na moj e mail: [email protected]
11. јун 2015. у 22:33
Раде Бракочевић
Гиле,
Шта је садржај рукописа учитеља Глигорија Ристића? Пратим исељавање из племена и краја Шекулар у Метохију и Косово… Глигорије је поријеклом из Шекулара, прво је био поп, а послије свађе са митрополитом Дожићем ( касније патријархом) пријешао је за учитеља. Да ли се у рукопису помињу презимена: Живковићи, Поповићи, Бракочевићи, Божовићи, Јашовићи, Протићи, Савовићи у Пећи… или се наводе друга презимена, јер је познато да су на Косову и Метохији презимена мијењана до ослобођења од Турака 1912.г. а и даље. Глигорије је добио презиме по оцу Ристу. Његов ђед је пријешао из Шекулара у Метохију… Можете се јавити и на мејл: [email protected]
Поздрав
Раде
12. јун 2015. у 11:07
Гиле
Раде, пре пар месеци сам на форуму Порекло објавио више десетина текстова, погледајте о чему се ради…
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=718.0
Желим Вам много среће у истраживању, свако добро!
Гиле
12. јун 2015. у 20:16
Раде Бракочевић
Поштовани Гиле,
Погледао сам наведено на форуму. Прије свега ме интересује Метохија и то Пећ и околина. Метохија је била природно станиште становника Црногорских Брда, посебно Горњег Полимља – Шекулара, Велике, Гусињске нахије, Беранске котлине – Хаса, односно много касније назване области Васојевића, послије сеобе старог српског становништва и низа покоља од пустоносне арбанашке ријеке и других слугу турске силе. Упознат сам са научним дјелом Јована Цвијића: “Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије – одјељак “Порекло становништва у Пећи” који је користио податке српских учитеља, митрополијске спискове и последње турске харачке тефтере. Да ли су то подаци учитеља Антонија Димитријевића, Стевана Деспотовића, Вукадина Поповића и Петра Петровића, које је користио Јован Цвијић или неких других учитеља? Када публикујете пописе…? Консултовао сам и ономастичку грађу аутора који су обрађивали то подручје. Наведите имена пописивача Пећи и околине, наравно и осталих мјеста Косова и Метохије. Постоје ли подаци о исламизацији- потурчавању и арнаућењу, турским и арнаутским зулумима. Интресују ме досад необјављени подаци.
Срдачан поздрав
18. јун 2015. у 00:15
Гиле
Поштовани Раде,
предложио бих Вам пар изузетних књига у којима можете да пронађете велики број података за области које Вас занимају:
– Душан Батаковић: Савременици о Косову и Метохији
– Бранко Перуничић: Писма Србских конзула из Приштине (1890 – 1900)
– Бранко Перуничић: Сведочанство о Косову (1901 – 1913)
– Бранко Перуничић: Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету
-Ђорђе Микић: Друштвене и економске прилике косовских Срба у 19. и почетком 20. века
– Гл. Елезовић: Речник Косовско-метохијског дијалекта
– Читајте путописе и приповетке великог Григорија Божовића, не могу да се сетим наслова тих приповедака али пронађите на Кобису, написао је око 40 књига, све су му предивне, много података…
– Наравно, сва антропогеографска истраживања тог и суседних крајева, а препоручујем Петра Ж. Петровића РАШКА, обе књиге…
– Косово, књига коју сам скинуо са сајта Турског архива, дакле из њиховог угла, много спискова, много имена, административне поделе, фотографије…на турском и албанском…
– Матичне књиге рођених, умрлих, венчаних, које се чувају од 1912. године сада су у Краљеву ( осим ако нису страдале у ратовима, мада има и реконструисаних педесетих година) поготову су занимљиве књиге умрлих ту су именовани родитељи покојника..
Погледаћу још насова, заиста у овом моменту не могу да их се сетим, а има их…
Много среће у истраживању наше пребогате историје, која из угла једне породице бива много јаснија и даје одговоре на садашња дешавања на нашем нам драгом КиМ-у.
Свако добро!
18. јун 2015. у 16:50
Раде Бракочевић
Поштовани Гиле. Моја маленкост је објавила књигу: Ломни Шекулар приче пјесме, анегдоте, документи, родослов братства Бракочевића и његових огранака, 2013.године. Само исељеним Бракочевићима у Метохији – Пећи, потомцима Стефана Бракочевића (1820-1895. г.) прототојереја окружја пећког. и његове браће посветио сам 80. страница, а има још страница које се тичу Пећи… Прошле године сам објавио репринт издање ( из 1886. г.) Наставника, књиге за децу обојег пола од Никодима Савића шире Бракочевића, оснивача, власника и главног уредника “Цариградског Гласника). Наведена литература ми је позната, консултовао сам је, осим књиге са сајта турског архива. Презимена код Турака су новијег датума, то се односи и на Србе у отоманској Турској. Матичне књиге Пећи су у Крагујевцу. Мене интересује Глигорије Ристић и други…
Срдачни поздрави!
20. јун 2015. у 00:32
Гиле
Свака част господине Раде, велики је то подухват, верујем да је жеља свих нас, који се помало бавимо истраживањем порекла наших породица, да све те податке преточимо у књигу како би наши потомци знали ко су. Међутим својим питањима ми указујете да, ипак, литература коју сам навео, није пажљиво исчитана. Не замерите, ето у коментарима о Шекулару господину Векославу нисте дали исправан одговор а у једној од књига које сам навео – све јасно пише. Тврдим да област која је предмет нашег интересовања не може да се истражује без свакодневног прелиставања горе наведених наслова, а има их још…У сваком случају желим много среће у раду и још једном честитам на књизи коју сте објавили. Хвала!
16. јун 2015. у 11:24
vinka
Pozdrav svima, zanima me prezime ZVONAR iz Piskavice kod Banjaluke.
Nisam našla nikoga na spiskovima prezimena i porodica.
Molim svakoga ko zna bilo šta o tome da piše.
Čestitam iniciatoru na ovom portalu.
Vinka
16. јун 2015. у 23:19
Милорад Богдановић
Драго ми је Винка да се интересујеш за своје корјене и посјећујеш наше Пор(ј)екло. Остани и даље са нама и вјероватно да ћеш доћи до нових сазнања о својим Звонарима.
Нажалост, ниси нам навела славу коју славиш, мада је вјероватно Ћирил’овдан у питању, али са вашом потврдом, олакшаћеш наше претраге.
Ваше презиме је настало од ријечи звоно-звонар, црквени послужитељ, што доводи до сазнања да је имао друго презиме, тако да добивају ново презиме Звонар или Звонаревић. Крсна слава у већем броју случајева открива с ким су у сродству.
Презиме Звонар спомиње се 1700 године у Сл. Пожеги (Винко Звонар) гдје су махом досељеници из Босне послије 1691 године када је Пожега ослобођена од Турака. Такође, овдје се појављује доста презимена из тимрсдког простора, простор долине Гомјенице и Брколоса,као нпр: Бабић, Богдановић, Лукић, Јаковљевић, Лемић, Дакић, Звонар, Лакић, Бошњак, Стакић…итд., одакле су се до средине 19 вијека селили поједини чланови породица ових простора углавном у Славонију и Банију. Зато, презиме Звонар, махом се и данас спомиње на тим просторима.
Презиме Звонар у Пискавици, вјероватно је доста дуго, можда и више од 1700 године када је Винко однекуда дошао у Пожегу, али то су сада само претпоставке. Али, оно што доказује да су са ових простора може се видјети на “Бошњачком гробљу” у селу Славићка гдје је сахрањена Цвијета Звонар 1855-1959, којој је споменик исправила кћерка Стана са дјецом.
Зато, остани и даље са нама, све што сазнаш о своме кројену подари и нама јер потребно је то и следећим генерацијама.
П.С.
Да ли си случајно у разговору са старијим особама чула да није спомињана ријеч СИМИЏИЈА, када се говорило о корјенима твојим.
Ако јесте, сазнаћеш овдје много тога новога .
24. август 2017. у 21:33
vinka
Za Simidžije nisam čula, moj otac je bio Zvonar, a njegovi roditelji su za vrijeme drugog svjetskog rata umrli, majka od bolesti a oca su ubili, obadvoje su bili jako mladi, približno 30 godina, tako da moj otac nije imao od koga saznati dosta o svojim precima, ostali su sirote njih dva brata i tri sestre.Tako da sam od oca saznala samo za imena moje bake i djeda i njihovih roditelja.
Hvala vam za svaki trud u traženju novih podataka o svima nama ovdje.
Vinka
16. јун 2015. у 15:25
Бранко Тодоровић
Презиме Звонар спомиње Ђорђе Јањатовић у својој књизи Презимена Срба у Босни, а која се заснива на Шематизму Дабро-босанске митрополије из 1882. године.
Звонари се спомињу у Бањој Луци, Колима, Кукуљу и Пискавици.
Крсна слава су им Свети Ћирило и Методије.
Највероватније су сви један род.
24. август 2017. у 21:23
vinka
Hvala vam za opširno tumačenje o mojem prezimenu. Moja rodbina slavi Ćirilovdan u februaru mjesecu.
Već sam zaboravila da sam se ovdje raspitivala za moje rođake i naše prezime.
Zvonar Stojan iz Nožičkog je istraživao o Zvonarima i napisao je knjigu, ali uglavnmom o Zvonarima u Nožičkom i svojim precima.
Hvala vam mnogo i pozdravljam sve koji nam pomažu saznati šta nismo saznali od roditelja.
Vinka
16. јун 2015. у 21:42
Stevanović
Čestitam na ideji i trudu!!Molim Vas ako mogu dobiti nekakve informacije o poreklu porodice Stevanović,selo Takovo kod Uba.Krsna slava Sveti Jovan Krstitelj,20.januar.Pradeda se zvao Jevrem.Unapred hvala i srećno uz Božiju pomoć!
16. јун 2015. у 22:28
Бранко Тодоровић
Поштовани Стевановићу,
Овде је објављен један чланак о пореклу становништва насеља Таково (Општина УБ), под називом Порекло презимена, село Таково (Уб).
Али колико сам видео, не спомињу се Стевановићи. Пошто је књига текст из књиге објављене 1912. године, могуће да ваши Стевановићи тада још нису били у Такову, или да из неког другог разлога нису примећени кад је истраживање вршено.
27. јун 2015. у 13:56
ЗОРАН ИЛИЋ
ПОШТОВАНИ,,ЗАНИМА МЕ ОДАКЛЕ СУ ДОШЛИ ИЛИЋИ?
27. јун 2015. у 17:08
Бранко Тодоровић
Поставили сте исувише широко питање да би вам било ко могао дати одговор. Илић није ретко презиме, и не јавља се само у једном месту, има га по јужнословенском простору. Зато је у насловној поруци свима лепо скренута пажња да поред презимена оставе још пар основних података, као што су место порекла, и крсна слава рода коме припада. Без тога можда би се могло написати хиљаду одговора и да сви буду тачни а да се ниједан не тиче ваших Илића.