Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
12. август 2014. у 03:56
Саша
Поштовани,
Занима ме порекло и значај презимена ЂАНИШ – ĐANIŠ. Славимо св. влкмч. Георгија – Ђурђевдан.
12. август 2014. у 09:04
Небојша Новаковић
Основа ЋАН – (антр. Ћенадије/Ђенадије, Јован?)
Ђаниш: савремено презиме у Београду и Шапцу; у Хрватској, околина Пакраца и Валпова. Идентично je ca личним именом Ћаниш које je забележено у Банату 1666. године. Уп. породични надимак Ђаниш у Чортановцима у Срему.
Др Велимир Михајловић, “Српски презименик”
23. јул 2023. у 01:03
Nikola Tuvedžić
Poštovani
Zanima me poreklo prezimena Tuvedžić.
Slavimo Svetog Ignjatiju Bogonosca.
Trenutno Tuvedžića ima najviše u selu Krčedin
25. новембар 2025. у 21:12
Unuk Tuvedzica
Iz plemena Maleševci smo, imaju svoj sajt na kome imaju prezimena, pa je tu i naše. Svi maleševci slave Sv Ignjatiju Bogonosca.
20. август 2014. у 20:52
svetozar
Da li je moguce da niko ili nezna ili nece da mi pomogne oko prezimena STEPANOV,koje potice bliza rodbina iz sela Nadalja kod Srborbana,a slavimo krsnu slavu:ARANĐELOVDAN,ja znam samo za mog dedu,a dalje ne znam,nista,nema zivih da mi pojasne,a ne znam koga da pitam.Zato vas jos jednom molim da mi pomognete,da nadjem dalje pretke,i poreklo FAMILIJE STEPANOV,
hvala,unapred
20. август 2014. у 20:58
Александар Маринковић
Живан Сечански, не помиње Надаљ свом делу ”Пописи становништва Бачке током 18. века”. Такође, није тачно да немате кога питати о својим коренима – потребно је мало добре воље и времена како би се у Архиви потражиле матичне књиге за Надаљ.
20. август 2014. у 22:15
Vladimir
Aleksandre pogledaj knjigu dr Lazara Rakica o Nadalju. Dobra knjiga i spominje Stepanove koji su se iz Sova (danas Ravno Selo) preselili u Nadalj
20. август 2014. у 22:40
Александар Маринковић
Да ли је могуће набавити књигу у дигиталном формату? Иначе, Сечански ни у Шовама током 18. века не помиње Степанове. Међутим, помиње извесног судију Јанка Стефановића (Janko Stephanovity, iudex) као и Степана Толмачева (Stepan Tolmacsev). Теоретски, обојица би могли бити родоначелници породице Степанов у Шовама, зависи шта је о родоначелнику писао Ракић.
21. август 2014. у 00:56
Vladimir
Nazalost ne postoji knjiga o Nadalju u elektronskoj formi. Medjutim, Secanski u popisu od 1743.godine spominje Stepana Tolmaceva, pa se pretpostavlja da je upravo ovaj rodonacelnik ove porodice. Rakic je pomenuo da su Stepanovi dosli iz Sova, ali ne spominje njihovog rodonacelnika. Slicne podatke iznosi i Ilija Petrovic u knjizi ”Kerci u Pasicevu”. Aleksandre ako zelis mozemo stupiti u kontakt preko fb Vladimir Kaljevic
21. август 2014. у 00:59
Vladimir
S druge strane Nadalj se ne moze spominjati u spisima Secanskog u 18 veku jer je nastao 1800/01. godine,
21. август 2014. у 19:34
stepanov
hvala,mene zanima,sto vise u vezi preizmena STEPANOV,kako i gde da je jos vise informisemcak sam spreman i d aplatim,da dobijem informacije,o familiji,jer skoro nema nikog
porekla-deda umro 1963,otac 1987, pradeda 1958. stric davno umro,nema drugih da mogu d adobijem informacije.hvala,vam na svakoj informacioji
21. август 2014. у 20:51
Александар Маринковић
Светозаре,
биће вам тешко истраживати јер не знате старије претке. Али покушаћу да вам опишем како би то могло изгледати и у ком правцу требате размишљати. Као прво, покушајте у црквеним књигама за Надаљ (мат. књиге венчаних, умрлих и рођених) да пронађете најстаријег могућег претка. Као што вам је и Владимир рекао, надаљски Степанови су највероватније пореклом из Шова (дан. Равно Село) и нису могли доћи пре 1800. године (можда и касније). Такође, поменуто је већ да у Шовама имате два могућа кандидата од којих су Степанови могли потећи – Степан Толмачев (Stepan Tolmacsev) поменут у документима за Шове 1743. године, али можда и судија Јанко Стефановић (Степановић?) поменут 1725/6. године. Напоменуо би још и да узмете у обзир и чињеницу да се 1720., 1725/6. као и 1743.године наводи и Милош Толмач (Milos Tolmacs). Он би заиста могао бити отац поменутог Степана Толмачева из 1743. године. Толико о претраживању по матичним књигама и евентуално, некој литератури коју је и Владимир наводио.
С друге стране, постоји могућност и да направите неки од ДНК тестова (првенствено мислим на оне у оквиру Familytree DNA) помоћу којих можете утврђивати прапорекло по мушкој линији, али и аутосомални тест који открива ваше генетичко наслеђе уназад 200 година. То су тестови Family Finder, 23andMe и њима слични. Тестовима којим утврђујете прапорекло по мушкој линији могу вам открити не само ближе сроднике уназад 500 година, већ и много ширу слику порекла вашег претка. Ако се одлучите на овај корак, портал Порекло вам може изаћи у сусрет и пружити разне видове помоћи.
Уколико нисте у могућности да лично обилазите Архиве тражећи мат. књиге, можете неког унајмити да то уради за вас, али немојте трошити новац на бајковите приче засноване на нагађиња и врло сумњивим претпоставкама.
Свако добро!
22. август 2014. у 20:57
svetozar
Aleksandar I1,
Najlepse hvala,sto ste mi dali neke informacije.Interesuje me o kakvim testovima DNK govorite,
o cemu se tacnije,radi,i kako se dobiju rezulatati,tj,da li se moze dobiti imena sa datumima rodjenja i smrti,mojih predaka.Bio bih vam zahvalan na informacijama.
pozdrav
23. август 2014. у 21:06
Александар Маринковић
Датуме рођења, смрти итд. добићете увидом у матичне књиге, наравно. ДНК анализа ће вам омогућити да сазнате презимена породица с којима делите сличан или исти генетички материјал као и области из којих потичу.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=40.msg6465#new
26. август 2014. у 10:52
Владимир Лешевић
Презиме Лешевић,нисам написао у предходној поруци.
28. август 2014. у 03:58
Андријана
Већ дуже време желим да напишем родослов, у чему ће ми помоћи деда, мађутим, постоји нешто што желим да сазнам а дедино сећање не сеже толико далеко колико ја желим да знам. 😉 Дакле, покушавам да сазнам порекло свог презимена, и у свом истраживању мало сам се изгубила. Презивам се Рајовић ( нису у питању Рајовићи из Рашке, како сам мислила), деда ми је објаснио да је моје презиме знатно новије. Ми смо из села Јабланице на Златибору. Деда ми је испричао како су у XIX веку у Јабланицу дошла два брата, један се звао Рајо и од њега је остало презиме. По неким причама браћа су се презивала Јауковић. Тада сам почела да читам, а има пуно тога, о њима. Е сада, шта ми прави забуну, како сам прочитала Јауковићи славе Аранђеловдан, а од Јауковића су настали Леовци који славе Јеремијевдан. Ми славимо Јеремијевдан (вероватно једини у западној Србији, ако не и шире). Занима ме да ли бих могла да пронађем податак да ли су неки Леовци којим случајем у XIX веку залутали на Златибор и одушевљени лепотом ту остали до данас, или је моје истраживање отишло у погрешном смеру?
Унапред захвална и жељна савета, Андријана.
28. август 2014. у 07:14
Небојша Новаковић
Рајовићи су међу првима дошли у Јабланицу. Пре око 250 година. Дошли су заједно са Бакићима. Бакићи славе Аранђеловдан, а пореклом су из Мораче.
Рајовићи (старије презиме Поповић) су пореклом из Роваца, славе Јевремијевдан. Има их одсељених под Црнокосом код Косијерића.
Извор: Љубомир Мићић – “Златибор”
5. октобар 2014. у 22:00
Славомир
За Небојшу у вези Бакића
У племену Васојевића сам, трагајући за Масларима, наишао на Неке Бакиће и живели су ту, мада су имали велики притисак од Васојевића, јер их они нису примали у своје племе јер нису били уређени по племенским нормама. Нису их звали Срби већ Србијанци, мада су ти ,,Србијанци” староседеоци на тим просторима. Моје је мишљење да су сви они, Срби, селили се под притиском дошљака а не баш од Турака.
Покушај прелистати сајтове Васојевића, осврни се и на Секуларе и они су интересантни.
5. октобар 2014. у 22:07
Александар Маринковић
Србијанци или Србљаци? Вероватно ово друго. Славомире, када кажете да су имали проблеме са Васојевићима, на кога мислите? Бакиће или Масларе? Да ли неко од њих слави Аранђеловдан, живи на простору Васојевића и Шекулара, а при том слави Аранђеловдан? Хвала.
7. октобар 2014. у 22:21
Славомир
Александре, поздрав и, моји Маслари су у старој домовини славили Јовандан а кад су пристигли на ове просторе све су измењали па неки славе Ђурђевдан, неки Никољдан, неки Ђурђиц…
Васојевићи су на просторе где су сад, Лијева Ријека, дошли око 1444. год. а ту су већ били Клименти (данас Ругове) и ,,Србљаци” па је било тесно. Маслари су преко Пољица отишли за Србију (један део) а други данас живи у селу Радмужевићи (Маслари). Кад нађем неког од твојих Бакића, написаћу ти. Прикупљам податке за цело село па је скучено са временом.
7. октобар 2014. у 22:33
Александар Маринковић
Не знам да ли су Бакићи моји или не…само се надам да ће се неко од припданика таквих породица тестирати.
28. август 2014. у 22:45
Jelena Jecka
Mozete li mi nesto reci o prezimenu Ignjatovic? Zaista nemam nikakvu informaciju, a htela bih da napravim rodoslov, zbog predstojecih generacija.. Moj deda zivi u selu Kotesica, nadomak Valjeva, i to je sve sto znam.. Unapred hvala…
29. август 2014. у 13:22
Defendor
Ако вам је деда још жив, за почетак би најбоље било да га посетите и што је могуће више података прво од њега сазнате. Осим њега, ако имате још родбине, посаветујте се и са онима који доста из прошлости памте. Податке записујте и потрудите се да направите родослов и предака и потомака. Видите коју славу славите или коју сте некада славили, као и да ли сте староседеоци у Котешићу или сте тамо од некале доселили, ако јесте покушајте сазнати одакле и када. Кад прикупите што је могуће више података, онда оне основне напишите овде, па ће се на основу њих моћи сазнати нешто више и о даљој прошлости ваше породице.