Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
9. мај 2014. у 16:31
Slobodan
mala ispravka pradeda filip.
13. мај 2014. у 23:30
Aleksandar
Pozdrav, da li neko ima nekakve podatke o Srbima koji su naseljavali Rugovsku Klisuru u Metohiji u drugoj polovini 19 veka. Moj pradeda se doselio 1878 odatle u Toplicu (Kursumliju). Slava koju je doneo a za koju je pricao da je bila tamo je Aleksandar Nevski. Mi se sada prezivamo Pantic ali to je po njegovom ocu Panti.
14. мај 2014. у 12:43
Небојша Новаковић
У оваквом случају неопходно је знати старије презиме. У књизи Мирка Барјактаровића се можда помињу и Ваши преци – Мирко Барјактаровић, “Ругова”:
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEaTRXRVhtZjkyVDQ/edit
Треба проверити да ли неки родови из овог краја славе Александра Невског.
14. мај 2014. у 17:11
Александар Маринковић
Ако је слава Св. Александар Невски, можда сте од Васојевића. То је њихова преслава.
14. мај 2014. у 13:47
Marko Bakić
Poštovanje,
Mene bi zanimalo, ako bi mi mogli pomoći oko prezimena Vučkovački. Moja mama djevojački se preziva Vučkovački, moj djed Živko je rođen u Ludbregu, u Hrvatskoj, a moj pradjed Svetozar rođen je u Zrenjaninu, njegov otac bio je Protojerej. Došao sam do podatka da 1830g. Prokopije Vučkovački iz Velikog Bečkereka bio čurčija. Znam da im je Krsna slava Sv. Nikola, i da su prije živjeli u Šumadiji. Znam da poslije I sv. rata puno njih živjelo u Zrenjaninu. Još sam saznao za spisateljicu Veru Vučkovački-Savić i doktora Branka Vučkovačkog koji je radio u Beogradu. da su mi u rodu. Bio bih Vam jako zahvalan ako bi bili tako dobri da mi napišete nešto o Familiji Vučkovački i kako su se prije prezivali.
unaprijed zahvaljujem,
Marko Bakić iz Zagreba, Htvatska
14. мај 2014. у 17:08
Александар Маринковић
Marko,
07. decembra 1773. godine u Zrenjaninu (tj. ondašnjem Bečkereku), u kvartu zvanom Opavačka mala, zabeleženi su:
– Nikola Vučkovački: imao 3 oženjene glave, 1 muško dete, ukupno 7 duša
– David Vučkovački: imao 1 oženjena glava, 1 muško dete, 3 ženske dece, ukupno 6 duša
Takođe, 1772. godine, u ”Opisaniju djetej od 6 ljet do 13-tija”, navedeni su dete Prokopije, i njegov otac David Vučkovac. Prokopije je imao tada 12 godina.
Moglo bi se zaključiti da su Nikola i David Vučkovački ista porodica, pri čemu se David izdvojio iz porodične zadruge na čijem čelu je bio Nikola Vučkovački (možda je bio Davidov otac). Takođe, siguran sam da je David Vučkovac iz 1772. god., otac malog Prokopija, ista osoba kao i David Vučkovački iz 1773. godine. Dakle, izvorno prezime je bilo VUČKOVAC, a kasnije se pod uticajem sredine iskrivilo u VUČKOVAČKi.
Svako dobro!
19. мај 2014. у 20:52
Marko Bakić
Još jednom puno hvala na informacijama o familiji Vučkovački. Puno ste mi pomogli. Zanimala bi me još jedna stvar odakle točno familija Vučkovac je došla u Vojvodinu.
Pozdrav iz Zagreba
19. мај 2014. у 22:26
Александар Маринковић
Marko,
to je teško pitanje. Prezime VUČKOVAČKI je najverovatnije nastalo od starijeg oblika VUČKOVAC. Ono je pak nastalo ili od ličnog imena Vuk ili nadimka Vučko koje je takođe moglo biti i ime nekog pater familias-a porodice. Slava Sv. Nikola je vrlo raširena pa ne otkriva mnogo. Sufiks ”-vac” je npr. prisutan kod prezimena u okolini Zlatibora i Užica. Taj rod, Rajevci, su poreklom iz današnje Crne Gore. Takođe, Milovci kojih ima u Dalmaciji, Bos. Krajini i Lici, isto imaju usmenu tradiciju da su iz Crne Gore. Zanimljivo je da i Rajevci i Milovci slave Sv. Nikolu. Možda su i preci Vučkovaca daljim poreklom iz oblasti gde je tvorenje prezimena imalo takvo pravilo: od Raje Rajevci, od Mila Milovci, od Vuka / Vučka Vučkovci. Ipak, postoji jedna usmena tradicija porodica u selu Zaovine na Tari. Tamo, naime, postoji izvor Vučkovac koji je dobio ime po Vučku, zaslužnom za izgradnju škole. Ono što je zanimljivo jeste da je dotični Vučko pripadao porodici Đurića koja se doselila iz Kuča (dan. Crna Gora). Stara slava je bila Sv. Nikola. Vučkovaca ima i u Bosni, slave Đurđevdan (Prijedor) i Sv. Ignjatija Bogonosca (Omarska). Dakle, moguća je selidba vaših Vučkovaca iz Crne Gore (možda baš Kuča) ka zlatiborskom i užičkom kraju, a otud i u Bosnu, i Podunavlje. Ipak, možemo samo da nagađamo i pretpostavljamo. Bilo bi najbolje da se, ako postoje mogućnosti, obavi DNK test nekog muškog potomka vaših Vučkovačkih (ako ih ima) jer već imamo solidan broj haplotipova i Kuča i uopšte rodova na ovim prostorima pa bi rezultat pokazao u kojoj oblasti treba tražiti njihovo poreklo.
Svako dobro!
14. мај 2014. у 16:38
daca
POMAZE BOG. MOLIM ADMINISTRATORE DAMI POMOGNU DA PRONADJEM SVOJE POREKLO molim vas ako neko zna nesto omom dedi ilic draganu iz sela bogosevo opstina vladicin hanrodjen 21.06.1934god njegov otac se zvao stojan a majka spasena KRSNA SLAVA JE SV NIKOLA ako neko zna odakle su dosli stojan i spasena i kako se spasena prezivala dami javi na mejl [email protected] ili ako neko zna nesto o mojoj babi jovanovic vidosava bukovce okolina negotin udata za cedu okoline nisa ima cerku ljubinku rodjena27.03.1940godu bukovce odakle je vida njeno poreklo ako neko zna dami javi unapred hvala
28. мај 2014. у 18:35
Ilija
Postovani dobar dan!
Zovem se Ilija Mitic, poreklo moje porodice vuce korene iz mesta Gracka, opstina Crna Trava, nedaleko od Vlasinskog jezera.
Krstna slava nam je Sv. Arhandjel.
Otac mi se zove Mirko Mitic, deda Radisav Mitic, pradeda, Vladimir Mitic, imao je i brata Velju Mitica. Svi vodimo poreklo od Mite, kojeg su zvali golousha, on je u porodici kolliko imao musku decu i unuke, Mircu i Stojana.
Mene interesuje odakle je Mita dosao kada je naseljavao predele Crne Trave…naravno ukoliko imate takvu informaciju.
Hvala!!!
30. мај 2014. у 01:47
Gordana
Poštovani,
pokušavam da nađem nešto više o korenima Stepanovića. U “opciji” su dve priče pa se iskreno nadam da ćete moći da mi pomognete i razjasnite neke stvari.
Tatina porodica je iz sela Zarožje, zaseok Kosić, opština Bajna Bašta. Krsna slava im je Sv. Jovan a preslava Spasovdan, prezime Stepanović.
Po čukundedinoj priči (Živko), njegov otac (Milan), ili deda, je promenio prezime iz Nenadović u Stepanović i da potiču iz Crne Gore .To je samo usmeno kazivanje za koje ne mogu stopostotno da tvrdim da je tačno.
Danas sam došla do malog odlomka u knjizi koju je izdala opština Bajna Bašta, o selu Zarožje.U njoj stoji da najverovatnije potičemo od Perlića, Ostojića i Petrovića. Dva brata su se iz Hercegovine doselila u Zarožje oko 1780. to su bili Ostoja i Stepan Perlić. Stepan je imao tri sina (Petar, Panta i Sava) i oni su imali prezime Stikić. Petrova deca su uzeli prezime Petrović a Pantin sin Josip je uzeo prezime Stepanović, po dedinom imenu. Josip je bio zemljoradnik i rođen malo posle 1810.god imao je sedmoro dece Miloša, Milana, Marjana, Nenada, Milicu,Bojanua i Bosiljku. U knjizi stoji da je Josip na popisu iz 1851. godine zaveden kao Stefanović pa je autor knjige zaključio da su Stepanović i Stefanović jedno te isto prezime.
Moj čukun, čukundeda je Milan koji je rođen oko 1850. godine i imao je sina Živka (1878-1972) koji je bio učesnik u ratovima od 1912-1918.
Jedino što sigurno znam je do svog čukundede Živka, i da se njegov otac zvao Milan. O Milanu i da li je njegov otac bio Josip ne znam ništa.
Interesuje me da li možete da mi pomognete da saznam koja je priča tačna, i ako može nešto više o Milanovim korenima?
Unapred zahvalna,
Gordana Stepanović
30. мај 2014. у 12:17
Slavko Vranic
Sve cestitke na sjajnoj ideji. Prezivam se Vranic,iz Ravni sam kod Uzica.Krsna slava je Sveti Nikola. Ako neko moze da mi pomogne i napise svoja saznanja o poreklu Vranica ili da me uputi na koji nacin i gde bi mogao da do tih saznanja da dodjem. Unaprd hvala.
30. мај 2014. у 12:46
Небојша Новаковић
Вранићи су пореклом из села Врана, засеока села Скржути. Били су хајдучка фамилија. У ужичком крају славе Св. Илију, Св. Алимпија и Св. Николу.
4. јун 2014. у 14:18
Slavko Vranic
Zahvaljujem se Nebojsi na informaciji. Ako neko ima jos neka saznanja o poreklu Vranica, njihovom dolasku u Skrzuti i o nastanku i razvoju sela Ravni, molio bi da o tome napise. Unapred hvala.
3. јун 2014. у 23:00
Danja
Postovani,da li biste mi mogli reci gde bih mogla da nesto procitam o poreklu i rodoslovu romskih porodica?
5. јун 2014. у 15:02
Đeorđić M
Поздрављам уреднике сајта и посјетиоце. Сајт ми се веома допао а поготово због прилике да истражим поријекло моје фамилије Ђеорђић (Ђорђић). По причању мога дједа Микаила први Ђорђићи су се доселили прије цца 300 година у село Доњи Церани, општина Дервента. Наводно је наш предак који се наводно звао Ђеко први населио подручје нашег села тако што је искрчио један дио шумовитог подручја и ту се настанио бјежећи од освете турског бега.Имам податке о неких тринаест кољена фамилије по мушкој линији, сви славе Св. Крститеља Јована. Након 2. св. рата мјесни матичар је једноставно, вјероватно грешком, промијенио наше презиме из Ђопђића у Ђеорђиће и тако остаде до данас. Био би захвалан ако неко има тачније податке о поријеклу презимена моје породице.
21. март 2017. у 17:04
Ђеко
MOJ ROĐAČE ĐEORĐIĆA IMA NA SVE STRANE.
KOLIKO VIDIM SAD NAS IMA U REPUBLICI SRPSKOJ, SRBIJI, ŠVEDSKOJ, NJEMAČKOJ, AUSTRIJI I SAD.
KAKO POVEZATI NAŠE PRETKE ĐORĐIĆE I SADAŠNJE ĐEORĐIĆE TO JE PRAVA ENIGMA.
REŠENJE SU STARE PRAVOSLAVNE CRKVENE KNJIGE, AUSTROUGARSKA I TURSKA EVIDENCIJA.
KAKO DOĆI DO TOGA.
5. јун 2014. у 15:07
Đeorđić M
ПС
У задњој реченици направио сам лапсус па умјесто ” из Ђопђића у Ђеорђиће” треба писати “из Ђорђића у Ђеорђиће”. Ради се о Дервенти у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској. Још једном унапред захвалан за евентуалну помоћ.