Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
4. новембар 2013. у 08:25
Marica Tubic
Trazim poreklo i rodoslov otkuda potice Đurađ Tubic (moj pradeda), zena mu je bila Milica Batinica. Imali su decu: Cedomir (moj deda), Dragan, Milan, Desanka, Mirjana, Soka. Oni su iz Bosanskog Petrovca koliko ja znam. Ali bih volela da znam sta je bilo pre Đurđa i Milice i njohovo poreklo, roditelje, bracu, sestre, itd
Puno hvala unapred!
Marica
4. новембар 2013. у 20:13
Милорад Богдановић
Еее Марице Марице, штуро нудиш а пуно тражиш.
Нити знамо вријеме пранђедово нити славу коју је славио, тако да незнамо гдје Тубиће да тражимо, а прије два вијека било их је код Дервенте, Петровца, Санског Моста Вишеграда, Бањалуке, Прњавора, Тешња, Дубице, а славли су Ђурђевдан, Пантелиндан, Лучиндан, Јовањдан, Никољдан, Стевањдан и Вратоломије. Ако је ваша предпоставка да је пранђед од Петровца а пранбаба дјевојачки Батиница, онда она није из тога краја јер се не спомиње. То презиме (1882) спомиње се у парохији Грахову, Трнинића Бријегу код Дрвара, Ракелћима код Приједора и Шеховци код Мркоњић Града, и све Батинице славе Ђурђевдан.
И још нешто, Ни презиме нам није сигурно, да ли су Тубићи или Тубица. Оба презимена се спомињу. Зато “пишимо ћирилицом да нас читав свијет разумије”, кад нам је подарена таква срећа, коју већина других народа немају.
11. новембар 2013. у 16:48
MILAN VUCKOVIC
POSTOVANI, INTERESUJE ME POREKLO PREZIMENA VUCKOVIC. SLAVA JE SV. NIKOLA , POREKLO SE VODI IZ MOGORICA LIKA.DA LI POSTOJE NEKE KNJIGE ILI INFORMACIJE KOJE SE MOGU PROCITATI DA LAKSE DODJEM DO INFORMACIJA.
UNAPRED HVALA.
12. новембар 2013. у 19:39
Смиља Петровић
Похвале за сајт и дубоко поштовање за све вас који истражујете у наше име.
Моје девојачко презиме је Јездовић, а сеоски надимак за Јездовиће је Шљакићи, село је Житковац ( изнад железничке станице Валач ) крај Звечана на КиМ.
Јездовићи славе св. Враче, Козму и Дамјана и не сећају се да су однекуд дошли па тврде да су староседеоци и да су у том селу откад знају за себе.Нису мењали славу.
Моји преци по мушкој линији су : Сретко, Ристо, Јездо, Радојко, Максим и даље се не зна.
Мога деду Риста Јездовића су 1941. године убили Шиптари у потоку иза куће јер је као кмет остао у селу да брани избеглу нејач и старце.
Моја баба, удата за Риста Јездовића се звала Анђа Симовић и била је из суседног села које се зове Жеровница.
Да ли нешто знате о мом пореклу ?
Да ли неко истраживао старе списе манастира Девич ?
13. новембар 2013. у 11:53
Dragan
Dragan Mizdrak
8. мај 2013. у 10:15
(Комплетна поставка)
ПОРИЈЕКЛО ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК
Српски народ живио је у прелијепим крајевима СТАРЕ СРБИЈЕ вијековима прије Косовског Боја. Српски народ живио је углавном у племенским заједницама, бавећи се углавном сточарством, те одатле и датира онај добро познати назив (ВЛАСИ – СТОЧАРИ)
Једно од тих чувених племена СТАРЕ СРБИЈЕ су и ПОПОВИЋИ. ПОПОВИЋИ име добише по својим у то вријеме прилично образованим родоначелницима из реда углавном парохијских српских православних свештеника, које је народ тада називао ПОПОВИ.
Послије битке на Марици 1371, а недуго затим послије чувеног Косовског Боја 1389,
ПОПОВИЋИ као и многа друга старосрпска племена били су принуђени на селидбу у нека за то вријеме сигурнија подручја. ПОПОВИЋИ су се након Косовског Боја населили у област ЗЕТЕ (ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ), околина ШЕКУЛАРА подно планина КОМОВИ. Бавили су се номадским сточарством и често су у пред зимском периоду одлазили чак до сјевера ДАЛМАЦИЈЕ до мјеста КОМ у Мокропољском дијелу Буковице гдје су са стоком пландовали до раног прољећа. (КОМ у Мокропољском дијелу Буковице, управо су они ПОПОВИЋИ у 14.вијеку назвали по КОМОВИМА од којих су дошли).
ПОПОВИЋИ подно КОМОВА у ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ су славили крсну славу Светога Јована Крститеља и Претечу Господњег. Племе ПОПОВИЋА У то вријеме је било велико и један дио племена је кренуо према ЦЕТИЊУ, како би пронашао ново животно станиште. Тај дио племена ПОПОВИЋА настанио се у КОСИЈЕРЕ на ЦЕТИЊУ (РИЈЕЧКА НАХИЈА)и ту је остао све до 1527, када се сви ПОПОВИЋИ из КОСИЈЕРА селе у околину СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА, тачније у ЖАБЉАЧКУ РИЈЕКУ ЦРНОЈЕВИЋА. Ту су се ПОПОВИЋИ задржали извјесно вријеме, пар породица је остало ту да живи, а већи дио КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА наставио је према ПРИЗРЕНУ гдје је такође неколико породица остало да живи. Сви остали из племена КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА населили су се у околину СКОПЉА, управо тамо гдје су им најстарији преци живјели вијековима прије Косовског Боја. Ту у околини СКОПЉА (СТАРА СРБИЈА) племе сад већ СКОПСКИХ ПОПОВИЋА живјело је све до Велике Сеобе Срба под Патријархом Арсенијем трећим Чернојевићем. Неколико породица углавном свештеничких из племена СКОПСКИХ ПОПОВИЋА је уз свога Патријарха Арсенија кренуло према Сријему, док су сви остали отишли према ЦЕТИЊУ гдје су се кратко задржали, а онда се упутили према ХЕРЦЕГОВИНИ гдје је неколико породица остало у предјелима ГАТАЧКОГ краја, док сви остали одлазе према РАВНИМ КОТАРИМА (КНИНСКА КРАЈИНА). Дошавши у БУКОВИЦУ, племе СКОПСКИХ ПОПОВИЋА се настанило у Мокропољски крај: МОКРО ПОЉЕ, ПРЕВИЈЕС и КОМ (пландиште ПОПОВИЋКИХ старих предака из ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА под КОМОВИМА).
Недељом и празницима, ПОПОВИЋИ из три Мокропољска села, састајали су се код Мокропољске цркве посвећене Светом Апостолу и Јеванђелисти Луки, гдје су се дружили и доносили најважније животне одлуке. Једна од тих одлука је да сад већ МОКРОПОЉСКИМ ПОПОВИЋИМА крсна слава буде управо Свети Апостол и Јеванђелиста Лука (ЛУЧИНДАН).
На тим прекрасним предјелима БУКОВИЦЕ услиједила су учестала прегањања, па чак и отворене борбе између МОКРОПОЉСКИХ ПОПОВИЋА и поманиталих турака. У једној таквој борби, савладавши турке, ПОПОВИЋИ су заробили велик број МИЗДРАКА. (МИЗДРАЦИ су кратка бојева копља османлија). За то се брзо прочуло широм БУКОВИЦЕ и тамошње становништво те најхрабрије ПОПОВИЋЕ прозваше МИЗДРАЦИМА. Нешто више од двадесетак породица тако доби ново презиме МИЗДРАК. МОКРОПОЉСКИ МИЗДРАЦИ на жалост убрзо су морали напустити то подручје како би осталу Мокропољску сабраћу поштедили најављене крваве освете од стране силне турске војске. На руку МИЗДРАЦИМА ишла је несретна пошаст (куга – помор људи и стоке), која је изненада завладала широм РАВНИХ КОТАРА, тако да су сви МИЗДРАЦИ кренули у правцу СТРМИЦЕ КОД КНИНА. На подручје СТРМИЦЕ стигло је (19.породица) племена МИЗДРАКА (О томе пише и у чувеној књизи КНИНСКА КРАЈИНА од етнолога и историчара проте Саве Накићеновића). Једно мјесто код СТРМИЦЕ су прозвали МИЗДРАКОВАЦ и ту је остало (15.породица) из племена МИЗДРАКА, док су се над СТРНИЦОМ у селу МРАЧАЈ настаниле преостале (4.породице) МИЗДРАКА у засеок који прозваше МРАЧАЈСКИ МИЗДРАЦИ. Свих (19.породица)племена МИЗДРАК су задржали крсну славу (ЛУЧИНДАН)и Свету вјеру православну до данас.
Двије породице МИЗДРАКА из МИЗДРАКОВЦА, турцима су негдје на путу отели некаква кола (кароце – назив за кочије у то вријеме) и мјештани те породице прозваше КУРУЦИМА па је ред да се зна да су КУРУЦИ од нас МИЗДРАКА и крсна слава им је такође (ЛУЧИНДАН).
На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, двије породице су напустиле племе и запутиле су се према мору, тачније према СПЛИТУ. Сви ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ су поунијаћени (покатоличени) од стране лукавих, а слаткоријечивих римокатоличких бискупа. Ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини СПЛИТА и редовно обиљежавају благдан Светога Луке и ако су римокатолици, а врло добро знају своје коријене, односно православно поријекло.
На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, једна породица је кренула баш према КНИНУ и ту породицу су заробили турци, те су све мушке чланове повели у ЛИВНО. Бирајући између коца и исламске вјере, одабрали су ово друго, оженили тамошње буле, стекли дјецу и одселили у околину САРАЈЕВА. Сви ти исламизирани (потурчени)САРАЈЕВСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини САРАЈЕВА, знају да потичу негдје са ЦЕТИЊА (то сам сазнао из телефонских разговора са њима), знају за своје православне коријене, о крсној слави појма немају, а неки међу њима толико мрзе све СРПСКО, да се стиде свог православног поријекла па кажу да су дошли у Сарајево некада давно директно из турске (ниђе везе), али то су чињенице.
Пошто су турски завојевачи заувијек напустили КНИНСКУ КРАЈИНУ, па тако и СТРМИЦУ код Книна, смјењивале су се власти са новим ратним збивањима, али племе МИЗДРАКА је увијек остајало у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА.
Након Првог Свијетског Рата, једна повећа породица МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, напустила је МРАЧАЈ заувијек и настанила се у село МАГЛАЈАНЕ код ЛАКТАША близу БАЊАЛУКЕ и данас ту живи неколико породица МИЗДРАКА и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
На самом крају Другог Свијетског Рата као припадници краљевског корпуса динарске четничке дивизије, под вођством нашег прослављеног четничког Војводе Момчила Р.Ђујића, многи МИЗДРАЦИ из МИЗДРАКОВЦА и МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, отишли су у ЕНГЛЕСКУ, а по неки у АУСТРАЛИЈУ, КАНАДУ и АМЕРИКУ, а данас их хвала Богу има и у ЈУЖНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
МИЗДРАЦИ који не погинуше од проклете комунистичке власти и крволока јосипа броза бившег аустроугарског каплара вражије дивизије) и заклетог србоубице и србомрсца, отиђоше великим дијелом трбухом за крухом у СРИЈЕМ, БАНАТ и БАЧКУ, а мало касније у ЗЕНИЦУ (по отварању жељезаре) и још касније у БЕОГРАД. Тако да у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА остаде само нешто старијих МИЗДРАКА и тек по неко млађи, али ријетко.
Сви преостали МИЗДРАЦИ у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА, задржали су се на подручју СТРМИЦЕ код КНИНА све до удруженог злочиначког подухвата сјеверно-атланског војног савеза, потпомогнутог хрватско-муслиманским паравојним формацијама, у циљу уништења свега Српског. Тај крвави злочиначки пир су назвали именом „олуја 1995.“. Од тада су сви МИЗДРАЦИ и сви ПОПОВИЋИ (од којих смо ми МИЗДРАЦИ) и сви КУРУЦИ (који су од нас МИЗДРАКА), заувијек напустили Мокропољски и Стрмички крај и расули се по свијету и остацима српских земаља.
Ја Драган Д.МИЗДРАК, аутор ове истините приче о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК, од МРАЧАЈСКИХ сам МИЗДРАКА (тамо сам провео добар дио дјетињства и сазнао сам из предања старих (сад већ упокојених МИЗДРАКА) за наше претке од СКОПЉА, ЦЕТИЊА и СКАДРА, а и КОМОВИ су се спомињали као станиште наших предака ПОПОВИЋА) Све сам то истраживао годинама и ово пред вама је коначна верзија, а сад је на вама да се консултујете са нашим етнолозима и када то верификују без сумње, ви ову коначну верзију објавите као главну верзију о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК. Драго ми је што сам надам се добар сарадник на вашем и нашем порталу ПОРЕКЛО и све вас братски и од срца поздрављам са старосавним СТРМИЧКИМ поздравом,; ЖИВИ БИЛИ И СВАКА ВАМ СРЕЋА ПЈЕВАЛА !!! Срдачно ваш Драган Д.МИЗДРАК.
13. новембар 2013. у 22:58
Добривоје Марјановић
Поштовани,
недавно сам почео да истражујем своје породично стабло. Успео сам да сазнам податке чланова који су живели у другој половини 19. века. Моје презиме је Марјановић. Живим у Крушевцу. Крсна слава је Свети архангел Михаил. Први предак за који налазим писани траг је Стеван Марјановић – бозаџија из Старе чаршије – радња се налазила код Велике чесме. По причи негде око 1880 се доселио из Врања. Интересантно је и то да један од предака преузима презиме Митровић које и данас његови наследници носе. Волео бих да сазнам више о мојим прецима. Био бих захвалан на било којим информацијама, или смерницама у даљем истраживању.
25. новембар 2013. у 22:53
Никола
Да ли би неко могао да ми помогне ? Моје презиме Јакимовски, је из Македоније. Деда са очеве стране је из села крај Пробиштипа (близу Кратова). А баба са очеве стране је из Струге, презиме Битолкоски. Ако би ико могао да ме преусмери где да потражим изворе за ове крајеве, баш ме занимају моји преци и хтео бих да направим евиденцију и породично стабло. Унапред хвала.
25. новембар 2013. у 22:55
Никола
Заборавио сам да ставим, крсна слава – Свети Никола.
28. новембар 2013. у 17:52
S.K.
Poštovani,
zanima me poreklo prezimena Karličić,njegovo značenje ( u suštini sve što možete saznati o ovom prezimenu i o ovoj porodici). Krsna slava je Sveti Luka. Neki pripadnici ove “familije” žive u Sjenici i okolini. Moj deda se zvao Desimir, a baba Milja. Pradeda se zvao Stanko,a prababa Jelka.
Hvala : )
1. децембар 2013. у 17:49
sinisa djordjevic
zanima me poreklo djordjevic selo sebet opstina g.han
1. децембар 2013. у 17:50
sinisa djordjevic
molim vas da mi date informacije o porodici djordjevic iz sela sebet u opstini g.han i odakle poticu
14. септембар 2017. у 14:24
Miki
Siniša znaš li barem koju slavu slave