Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
9. октобар 2012. у 19:29
Pufnica Plavsic
Za Vitomira Radovica
u Istrazimo korene zajedno sam vam ostavila kometar o Radovicima, samo sto za zadnja cetri nisam napisala sela odakle su vec samo opstine, ako zelite mogu vam to dostaviti , kao i popisane clanove domacinstava svih tih sto sam vam dala.
9. октобар 2012. у 22:12
Vito Radovic
ZA PUFNICU PLAVSIC
Molim vas, posaljite mi sve sto imate kao i popis sela, popis clanova domacinstva i navedite mi autora i njegovo delo kao i stranu koju citirate.
Bicu vam veoma zhvalan na dostavljenim podacima.
Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja
11. октобар 2012. у 01:39
Radmila
Pošto nema nade da sama nešto otkrijem o Tomićima iz Stapara kod Sombora, obraćam se opet ljudima koji posećuju ovaj sajt, da mi pomognu.
Naime, mene interesuje da li postoji mogućnost da su Tomići iz Stapara poreklom iz Drobnjaka jer slave Sv. Đorđa, a u Stapar su došli oko 1760. god. iz Prigrevice, tada Prigrevica Sv. Ivan i Neorića (pustare).
Selo Stapar stvorila je Marija Terezija da bi u njega preselila stanovnike Apatina, tj. sela Bokčinovci i Vranješevo, a zatim Prigrevice.
Znači, u ove krajeve došli su u prvoj polovini 18. veka.
Pored toga me interesuje odakle potiču Cepančići koji su uvek kumovi Tomićima. I dan danas žive u Staparu i jedni i drugi, a niko ne zna ništa o svom poreklu.
Iz Sent Ivana su tada, 1763. g. preseljeni u Stapar iz Prigrevice su prezimena: Krajnak, Krstović, Kupusinac, Raletić, Čupić, Mašić, Vlaškalin, Perišin, Ninkov, Ačanin, Vasin, Ačanski, Lazin, Mrkić, Đalac, Rašković, Gavrilović, Tomić Gajo, Popov, Milošev, Martonoški, Jerković i još neka.
Ovo sam navela zbog mogućnosti da su te porodice imale nekog dodira i u prošlosti.
To što nemaju ić na kraju prezimena je verovatno zbog zabrane M. Terezije.
Iz Bokčinovca su: Lazići, Igrići, Katanići, Volići, Marići, Zarići, Aperlići, Bajac, Ćurčin, Živkovići, Markovići, Cepanica, Civrići, Nagulovi, Đurđevići, a iz Vranješeva: Bojanić, Danguz, Vučenov, Vračarić, Glavić, Granić, Karanić, Jerković, Trnjakov, Plužar, Mjanov, Nikolić, Popov, Đakov, Simin, Stokanov,
Popović, itd.
Mnoga od tih prezimena postoje i sada, tj. potomci ljudi koji su se doselili u 18. v.
U Staparu, koji ima, možda neke veze i sa Staparima kod Užica, rođen je moj deda Lazar Tomić. Krstila ga Terezija Cepančić, ćerka Ignjata Cepančića. Bilo je to 10. marta 1869. god.
Odakle da ja sada krenem, ko zna koji put iz početka, da istražujem poreklo Tomića iz Stapara kod Sombora? Ima li neko predlog, savet, ideju? Ako ima, pomozite mi, molim najlepše. 🙂
11. октобар 2012. у 22:44
Милан Зорић
ЗА РАДМИЛУ,
Дробњаци су у историјским изворима први пут споменути као презиме 1354. године (личност са именом Бран Дробњак), а као племе уписани 1390. године.
Племенску заједницу «Дробњака» је основало пет сродних братстава од Новљана: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи. Новљани су прастаро српско племе, једно од најчистијих, од којег је настало племе «Дробњаци».
Данас Новљана под тим именом нема.
6. маја 1605. године Дробњаци су потукли Турке у Буковици. Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи славе славу Ђурђевдан у помјен на 6. мај 1605. године.
1655. године, Фердинанд III, немачко-римски цар као и угарско-хрватски и чешки краљ, доделио је Јурају Томићу и његовој браћи Мартину, Мијату (Миховилу), Николи и Петру племићку титулу и грб.
Грб Томића можете видети на овом линку: http://imageshack.us/a/img41/3683/tomicl.jpg
Грб и племићка титула зарађени су с мачем у руци бранећи Војну Крајину од Отоманске империје. Војна крајина је било гранично подручје Хабзбуршке монархије.
Подробније информације о грбу и српској племићкој породици Томић из 1655. г. могу се пронаћи у Бечком историјском архиву.
Надам се да сам мало помогао
Поздрав
14. октобар 2012. у 02:00
Radmila
Милану Зорићу,
најлепше хвала на доброј вољи и подацима које је изнео о Дробњацима и Томићима!
Нисам знала зашто славе Св. Ђурђа 6. маја, али интересантно је баш то, да Томићи из других крајева славе друге славе.
Има логике да су моји Томићи остали истог презимена и славе, пошто су дошли да бране Аустроугарску и нису се морали крити од Турака.
А, у ове крајеве дошли су, изгледа, у 17. веку и ту на територији данашњег Апатина (Бокчиновци, Врањешево) и у Сент Иван Пригревица, бранили Војну Крајину.
После их је Марија Терезија преселила све у Стапар. Наводно, пљачкали су бродове на Дунаву и Мостонги! Уствари, кад је потреба за њима опала, она је ту досељавала Немце.
О грбу и племићкој титули неких Томића сам читала, али то сигурно нису били ови у Стапару, који су добили земљу на коришћање, салаше, а неки су били занатлије.
Мој прадеда је био столар.
У матичној књизи рођених и венчаних нисам нашла ни једног са неком титулом.
Интересује ме каква су то имена: Јурај, Мартин, Миховил,не бих рекла да су српска.
У Стапар је 1763. год. досељен Томић Гаја, а Срби су највише имали библијска имена.
Но, мени ови подаци показују да сам добро, надам се, кренула од Црне Горе и од Дробњака, а видећу то ако нађем још неке податке.
У сваком случају, Зоран ми је помогао и још једном се захваљујем! <3
Захваљујем се и Јелени која ме упућује на Архив у Сомбору, али сам ја то тек сада прочитала.
Пошто сам ја из Новог Сада, а нисам млада, немогуће ми је то, јер то су сати и сати тражења по црквеним књигама, чак и дани!
Радила сам ја то у Војвођанском архиву и ту постоји доста књига, али Сомбор нисам претраживала мислећи да ту нећу наћи ништа о својима. Можда сам погрешила, видећу шта могу да покушам поново.
Што се тиче Мијића, у мојој фирми био је директор Мијић који је дошао из Босне у овом најновијем рату, а сада живи у Новом Саду. Могла бих да га назовем и питам зна ли нешто о својим прецима.
Наравно, ако нешто сазнам јавићу се преко овог сајта.
Такође молим и друге добронамернике, да напишу шта знају о Томићима. Било којим, из било ког краја, јер никад се не зна ко је са ким некада био у родбинским везама, па их живот раставио.
Таквима, унапред хвала!
21. јул 2015. у 08:08
milorad tomic
Tomica ima puno na Kosovu , odakle su bezali ispred turaka ka danasnjoj crnoj gori , hercegovini , a posle se neki vracali nazad u Srbiju ili danasnju sumadiju, a imam podatak da se dosta Tomica iz okoline Valjeva preselilo u bosnu, ugljevik, okolina Banja luke.,moji preci su sa kosova otisli na Durmitor I 1760 godine se podelili, jedan deo familije otisao u niksic, a jedan u danasnji lazarevac sumadija, ima predpostavka da je po njihovoj slavi lazarevac dobio ime jer mi slavimo lazara cetvorodnevnog ili lazarevu subotu.email;[email protected]
14. октобар 2012. у 12:08
Александар Маринковић
За РАДМИЛУ:
Јурај, Мартин и Миховил су католичка имена и одговарају православним Ђурађ/Ђуро и Михајло, док Мартин није у употреби међу православцима. Ако се ради о вашим прецима, без сумње су били крштени у католичкој цркви…друга је ствар које су националности били.
15. октобар 2012. у 10:20
Pufnica Plavsic
ZA VITOMIRA RADOVICA
knjiga MORAVICANI U PRVOM POTPUTNOM POPISU POSLE OSLOBODJENJA OD TURAKA
PISAC DRAGUTIN DRAGAN M RADIVOJEVIC
OPSTINA ROKCANSKA SELO MANA
POD BROJEM 95, ST 168
MILOVAN RADOVIC KOVAC 56 ZENA LJUBICA 50 SIN NIKOLA 23, SIN OBRAD 17, SIN MILIC 14, SINOVAC RADENKO 30 SINOVICA STOJA 15 SNAJA JEROSIMA 17,
BR96, ST 168
filip radovic zemljoradnik zena stanica 35, sin djordje 16 sin milorad 8, sin veljko 5 kci petrija 10
br97, st 169
VUCIC RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA DANOJLA 45, SIN DIMITRIJE 23, SNAJA MILOSAVA 20, UNUK MILETA 1/6 TO JE VEROVATNO SEST MESECI, UNUKA MILKA 3
BR 98, ST 169
VASILIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA STANIKA 45, SIN JAKOV 19, SIN DMITAR 7, KCI STANICA 8, KCI JELENA 3 STRIC ZAHARIJE 69
16. октобар 2012. у 00:03
Vito Radovic
ZA PUFNICU PLAVSIC
Hvala vam na ovim podacima.
Da li jos nesto pise za ove RADOVICE, ko su, odakle su i njihovo poreklo?
Gde se nalazi ovo selo, pored kojeg sada grada?
Koju slavu slave ovi RADOVICI?
Kada je ova knjiga napisana i gde je objavljena?
Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja
16. октобар 2012. у 08:15
Pufnica Plavsic
Dobicete jos tri podatka, sada nesto sam u guzvi da bih kucala, sutra ili za koji dan.To je knjiga izdata 1993. u Ivanjci. To su sela oko Ivanjice i mesta izmedju sledecih srezova – Ariljskog, Novopazarskog, Sjenickog, srez Kraljevacki i srez Dragacevski. Ja iskreno ne znam da li jos ta sela postoje, dosta je to dalje od mene. Posto je to popis stanovnistva iz 1863. popisivaci nisu pisali odakle su i koju slave slavu. Mada pored skoro doseljenih u popisu je to trebalo da pise, a pored njihovih imena to ne pise znaci duze su od godine dana u tim krajevima. A ovo selo Mana po crtezu koji postoji u ovoj knjizi blize je Dragacevskom i Kraljevackom srezu. Mada sam u nekim selima, cije podatke cu vam poslati, nailazila na imena poput Martin Radovic sto meni ne lici na doseljene iz Crne Gore vec verovatno iz Bosne ili Hrvatske. Ne znam, zaista.
16. октобар 2012. у 08:19
Pufnica Plavsic
Na strani 176 u istom selu MANA pod brojem 163
SIMEUN RADOVIC ZEMLJODELC 49ZENA milenija 43, sin radenko 14, kci stanica 8 i kci N. 5 GODINA, NE PISE IME SAMO POCETNO SLOVO , NE ZNAM ZASTO
TO SU RADOVICI U TOM SELU SLUCAJNO SAM OVOG SIMEUNA PRESKOCILA