Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
25. август 2012. у 00:29
VITOMIR RADOVIC
За Пуфницу Плавшић,
Још једном вас молим да не заборавите, да потржите ту књигу и да видите у црквеним књигама шта пише о РАДОВИЋИМА.
Било какав податак о РАДОВИЋИМА да сазнате одмах ми јавите.
Велики поздрав од Вита Радовића из Улциња
28. август 2012. у 19:36
Pufnica Plavsic
Nista ne brinite, bice uradjeno.Sada sam u haosu imam gostovanja u porodici iz inostranstva tako da od silnog kuvanja nasih jela i kolaca nema vremena da odem do biblioteke.Sto obecam to i odradim
29. август 2012. у 22:14
VITOMIR RADOVIC
За Пуфницу Плавшић
С нестрпљењем чекам следеће Ваше јављање.
Поздрав од Вита Радовића из Улциња
30. август 2012. у 23:07
Aleksandar Krstic
Poštovani,
interesuje me dalje dalje poreklo…… Naime, Krstići su iz sela Ravna Dubrava, Opština Gadžin Han, Zaplanje, slava je Sveti Jovan Krstitelj. Poznata su mi sledeća imena predaka: deda Jeftimije, pradeda Milorad, čukundeda Ilija, navrndeda Krsta, po kome verovatno i nosim prezime, kao i njegov otac Zlatan. Najstarije pominjanje koje sam ja pronašao je da je Krsta Zlatanov 1871. najverovatnije više puta išao za Pirot. Takođe mi je poznato da je Krsta Zlatanov imao još dva brata, Stevana i jednog čije mi ime nije poznato…. Stevana je odgajio komšija, koji mu je i preneo prezime Kitanović. Kitanovića i danas, koliko mi je poznato, ima u Ravnoj Dubravi, kao i druge porodice Krstić, s kojom, kako kažu, nismo u srodstvu. Ako me usmena prenošenja nisu prevarila, naš porodični nadimak je Zlatanovski, što ima smisla zbog imena kurđela Zlatana. Najbliža crkva je u selu Krcimir, koje je 15-ak km udaljeno. Pretpostavka mi je da je Zlatan iz Bugarske, ali….. E,tu mi je potrebna Vaša pomoć…
Unapred zahvalan…
Aleksandar (Borivoje) Krstić
31. август 2012. у 23:07
Урош Весковић
Поштовани,
недавно сам почео да истражујем своје породично стабло. Нажалост, успео сам да сазнам до чланова који су живели у првој половини 19. века. Моје презиме је Весковић, живим у околини Краљева, крсна слава је Свети Никола. Волео бих да сазнам више о мојим прецима. Био бих захвалан на било којим информацијама, или смерницама у даљем истраживању.
1. септембар 2012. у 12:56
Nebojsa
Весковићи су у тај део Србије стигли највероватније са југа, југо – запада :
Бумбарево Брдо су засновали досељеници од Сјенице, из Буђева, од Корита и Бихора. Сјеничаци су Чушајићи и Пауновићи, из Буђева код Сјенице су Тодоровићи, са Корита су Весковићи (старо презиме Хаџићи), а из Бихора су Мировићи. И као што су Баре Гружанске настале у оквиру села Љуљака, тако је и Бумбарево Брдо настало у оквиру села Претока. У исто време досељеници обнављају и два плодна и благодатна јасеничка села – Белосавце и Марковац. Између та два села је било и треће – Бељевац, које је после одласка Турака задуго било празно (тзв. алија, тј. ничија земља), све док га кнез Милош 1838. године није разделио суседним селима. У Белосавце долазе са Пештери Козодери, Бољарци, Савићи, од Сјенице Ђекићи, Гајовићи, Мићићи, Вукајловићи, Драгићевићи, Вукадиновићи, Миловановићи, Шаровићи, Новитовићи, Алексићи, Милићевићи (Марићи), Бошковићи, Николићи, Димитријевићи, Миливојевићи, Миљковићи, Ракићи, Ђокићи, са Корита Вуксановићи (Митровићи), Видаковићи, Рајовићи, а из Граца (Стари Колашин) Луковићи.(Ко су Шумадинци)
Као што видимо, постоји реална могућност да је раније презиме било Хаџић.
Хаџића има пуно у Црној Гори, али и осталим српским крајевима. Ипак, да се задржимо на Весковићима за сада.
Весковића има и у Васојевићима, тачније они припадају Србљацима. Воде порекло од Лушчана, који су међу првима населили Васојевиће. Старином су из Цеклина, од племена Ђурашковића. Постоји прича о четири брата, који су се због крви завадили, па су тројица морала да побегну. Један од те тројице се звао поп-Лука, други Андрија, а трећем се име не памти. Сва тројица дођу у Лужац, који се по имену најстаријег, тако и прозове. Касније се Андрија одсели у Бихор и тамо се потурчи, добивши име Адро и остане у Бихору, у селу Врбици. Потомци му се прозову Адровићи. Од попа Луке је племе Поповићи, а од овог трећег су Томашевићи, Пајковићи и Весковићи. Потомци Адровића су се са својим иноверним рођацима држали заједно и делили добро и зло. И то је тако трајало све до средине 19. века.
У Берану, Весковићи славе Ђурђиц, а у Забрђу су такође забележени Весковићи (3 куће), који су Србљаци из Гусиња, а по занату су Ковачи.
2. септембар 2012. у 11:56
Урош Весковић
Hvala. 🙂
12. септембар 2012. у 10:31
bojana
zelela bih da saznam nesto vise o poreklu miodragovica. nas predak negde sredinom 19 veka mihailo je dosao iz omarske u lamince,bos.gradiska.ozenio maru iz petrovog sela i imali su sina gligu mog pradedu i valjda luku
12. септембар 2012. у 10:37
bojana
zaboravila sam napisati mihailo miodragovic slavi sv.STEFANA ARHIDJAKONA ,a cula sam da miodragovici poticu iz zupskog aleksandrovca ali ne znam da li je to tacno.
12. септембар 2012. у 14:06
Nebojsa
Према Владиславу Скарићу, братство Миодраг у Доњим Гаревцима, или Орловцима близу Омарске, доселило је из Гуче у Србији. Презиме Миодраг старо је преко 200 година. Славе Ђурђевдан.
13. септембар 2012. у 10:01
bojana
hvala. a da li se zna nesto o miodragovicima iz sela leskovice kd zupskog aleksandrovca
12. септембар 2012. у 19:22
Nebojsa
За Јасну Муњас :
Иванковићи католици из западне Херцеговине су пореклом из Далмације,тачније из Добрана.(славе Ђурђевдан)
А Иванковићи православци су у Љубомир(Требиње) стигли из околине Никшића и презивали су се Угреновић.
Славе Аћимовдан.
12. септембар 2012. у 20:55
Милорад Богдановић
Миодраговићи у селу Марићка славе Архиђ. Стефана, као и пресељеници у Приједору и Омарској. То је једна од најбројнијих породица овога села. Миодраговићи и сусједном селу Буснови славе Јовањдан.
Мијодраговићи у парохији Кокори, протоп. прњаворски, славе Архиђ. Стефана исто као и Миодраговићи из Марићке.
13. септембар 2012. у 09:59
bojana
hvala
12. мај 2013. у 17:19
Bojana Miodragovic
Svi Miodragovici u selu Maricka-Prijedor,slave krsnu slavu sv Jovana Krstitelja,iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom.Dakle niko ne slavi slavu sv Arhidj. Stefana,pa cak ni preseljeinici u Prijedoru.Dvije-tri porodice Miodragovica u Prijedoru koji slave slavu sv Arh. Stevana,a nemaju veze sa Maricanima,su(cini mi se)doselili iz Prnjavora.Ja bih zeljela saznati od kud Miodragovici u Marickoj,da li i kakve veze imaju sa Hercegovinom ili Crnom Gorom,…Dakle ko god sta zna,a da je siguran u tacnost 🙂 neka pise . Veliki pozdrav