Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
14. јул 2013. у 03:33
Dusan Potic
Поштовани, интересује ме порекло породице Потић. Ја сам из Пирота, а мој деда је родом из села Јовановац (нисам сигуран да ли је Велики или Мали Јовановац), у околини Пирота. Мој деда ми је једном причао да Потићи потичу из села Куса Врана. Крсна слава је СВ.Никола. Па ако можете нешто више да ми кажете о томе. Хвала.
2. август 2016. у 15:15
Dusan Potic
Postovani Dusane,
Prezime Potic vodi poreklo iz okoline Pirota, tj sela po imenu Koprivstica, a dobili smo prezime od istog pretka koji se zvao Pota pa smo po njemu Potici, inace i ime Dusan je jedno od najcescih u porodici Potic,
Pozdrav, sve najbolje
4. октобар 2016. у 15:05
Marjan
Postovanje.I ja se prezivam Potic pa me interesuje gde bi mogao da nadem podatke o mojim precima.Otac mi je nastradao kad sam bio mali,majke nemoze da mi pomogne po tom pitanju.Pokusao sam sa starijim rodacima ali niko nemoze nista da mi kaze.Zanima me sve uvezi prezimena,ako neko ima porodicno stablo….
4. октобар 2016. у 15:21
Бранко Тодоровић
Која вам је крсна слава Марјане, и одакле је родом био ваш отац?
Могуће да делите заједничко порекло са горе јављенима Душанима. 🙂
5. октобар 2016. у 20:07
Marjan
Pozdrav.Krsna slava rodenog brata mog pokojnog oca je Spasovdan,porekloi je iz Velikog Jovanovca,familija Kusuvranci,prekor Crnoprljavi ali nezmam nista vise…
11. јануар 2024. у 19:01
Dusan Potic
Zdravo, zanimljivo je da je moj deda takodje iz Jovanovca, takodje Kusuvracnci, medjutim krsna slava je sv Nikola
30. јул 2013. у 07:02
Nenad Ninkov
Postovanje;
zanima me ako ista znate o poreklu prezimena Ninkov. Sve sto znam da je navodno starosedelacko novosadsko prezime i znam da ima dosta tok prezimena u okolini Novog Sada. Inace slavim sv. Nikolu. Ako iko ista zna o tom prezimenu, molio bih ga da mi napise. Unapred hvala 🙂
12. октобар 2018. у 01:00
Dragan Mirosavlev
Kolko znam vecina peezimena u Vojvodini je u doba Austro-Ugarske monarhije nastalo odbacivanjem onog ić i dodavanjem nastavaka ev, ov, ski,čki..
To su ljudi radili, jer su tako dobijali neke privilegije u monarhiji.
Zato pogledaj prezime Ninković, pa ces mozda nesto vise ustanoviti.
30. јул 2013. у 17:49
Петар M. Демић
Поздрав, Ненаде.
Презиме Нинков се јавља у црквеним књигама више мјеста. Ево ти списак мјеста и година када се презиме помиње у црквеним књигама.
– Чуруг, општина Жабаљ 1718-1850
– Каћ, општина Нови Сад 1785-1865
– Жабаљ, општина Жабаљ 1851-1882
– Мошорин, општина Тител 1754-1816
– Ђурђево, општина Жабаљ 1849
– Кулпин, општина Бачки Петровац 1782
– Врдник, општина Ириг 1787
– Лединци, опшштина Нови Сад 1834
– Буковац, општина Нови Сад 1849
Литература: Гордана Вуковић и Љиљана Недељков, РЕЧНИК ПРЕЗИМЕНА ШАЈКАШКЕ, Нови Сад, 1983.
Поздрав,
Петар Демић
7. август 2013. у 14:07
dusan
Molim vas recite mi bilo sta o Milijanovicima; poreklu i korenu? Dusan. hvala vam…
10. август 2013. у 12:00
Драгољуб
Обавештење за Мокринчане:
Вредни Милош Деспотов је објавио о Васкрсу 2013. год. књигу МОКРИНСКИ СРПСКИ ИМЕНОСЛОВ 1757 – 1817., грађа,(Ист. архив Кикинда) која је незаобилазна при проучавању родослова. Поред њега истраживањима презимена се баве још Драгољуб П. Бадрљица, професор и Радован Шокловачки, дипл. инж. металургије.
27. август 2013. у 17:54
pedja
interesuje me poreklo porodice Dimitrijevic selo saranovo,- Raca kragujevacka- ako neko ima neke podatke neka pise na mail [email protected]
27. август 2013. у 19:08
dusan
Молим вас да ли можете било шта да ми кажете о пореклу М И Л И Ј А Н О В И Ћ А . Из КУРШУМЛИЈЕ сам, и поуздано знам да се мој предак Весо ( чукундедин отац ), 1880 доселио из Рашке (село, Рвати), са породицом (два сина, Милића и Саватија). Славимо СВЕТОГ ГИОРГИЈА. ХВАЛА…
8. јануар 2017. у 14:08
zivko
dali se zna poreklo prezim BASARA SLAVA SV. NIKOLA
28. август 2013. у 22:10
Љубица
Занима ме ако неко зна или може доћи до података о породици ТИМАНОВИЋ. Сасвим поуздано знам да смо то презиме добили од нашег претка који се звао Тиман и који је као дете/младић 1820.год.однекуд дошао у Босну (село Скугрић, засеок Срнавица)са својим родитељима. Мој отац је у наслеђе добио једну стару бележницу која нажалост није сачувана, али је он на основу тих записа написао касније једну књигу у којој је делом на почетку описао тај долазак. Крсна слава нам је Св.Стефан. Занимљиво је да сам нашла неке особе с подручја бивших совјетских република које имају исто презиме, али не знам да ли они имају неке везе са нама. На овим нашим просторима нема других породица са овим презименом.
30. август 2013. у 22:17
Богојевић
Поштовање да ли шта ѕнате када је се Богоје Брашњо доселио у Стапаре код Ужица и да ли постоји родослов Богојевића од Богоја Брашња.
31. август 2013. у 00:16
Александар Маринковић
БОГОЈЕВИЋИ су старија породица у Стапарима. БОГОЈЕ БРАШЊО дошао је с децом својом из Бабина код Пријепоља и посео Поникве и Долове. Његови су потомци Илићи у Кули, Деспићи у Тупаји, Маринковићи на Гредици и Буљи. Има их 17 кућа, славе Св. Николу. Све старије породице нашле су се у селу пре Кочине крајине.
Из књиге Љ. Павловића ”Ужичка Црна Гора”.
31. август 2013. у 10:23
Богојевић
Хвала на информацијама везано За Богојевиће да ли знате више неких информација о Богојевићима да ли постоји породично стабло Богојевића из Стапара код Ужица?
31. август 2013. у 17:15
Александар Маринковић
Одговоре на ова питања морате потражити међу самим Богојевићима у Стапару. Ако ништа друго, треба истраживати у црквеним књигама уз помоћ црквених представника.