Порекло презимена, село Мали Жам (Вршац)

28. мај 2024.

коментара: 6

Порекло становништва села Мали Жам, општина Вршац. Према студији Јована Ердељановића “Срби у Банату”.

Предања 0 насељу.

Свуда у најстаријим протоколима пише Џам (уместо Жам). До 1848. године село је било под спахијом Карачоњијем. Има 209 нумери: Срба 272 душе, Румуна 673 и неколико Немаца и Мађара.

Откако стари људи знају, овде је било Румуна. Срба је било више, па су се неки услед роботе разбежали. По причању старих људи, село је било овде, али растурено y омање групе кућа. На месту Ливаде су рушевине од неке грађевине.

И овде, као и у Добрици, има примера: породице са српским презименима сматрају себе за Румуне, а друге, са румунским презименима, сад су потпуно српске. Има, на пример, Алексијевића који су Румуни, док су други од њих и сад Срби.

Капела српска је направљена 1881. године, а румунска црква 1886. године. По делу о Тамишкој жупанији, ово је село познато још у XIV веку.

Ништа се не зна o досељавању Срба и Румуна овде. И једни и други имали су заједничку прву цркву од старине до 1844. године (тада је сазидана данашња влашка црква) и славила је Ускрс, који је и данас слава целог села. Сада влашка црква слави Св. арханђела Михаила, а српска Митровдан. Био је један српски свештеник и један румунски. Године 1872. Срби су се одвојили од Румуна и тада им је исплаћена једна трећина вредности за цркву, па су после Румуни купили једну кућу за капелу.

Гробље је одувек на данашњем месту, и ту су измешане и српске и румунске фамилије, као што су им и у селу измешане куће, од старине. Црквене књиге су биле писане ћирилицом, иначе влашки. Школа је била мала, трском покривена. Учитељ је био Влах, али деца су учила, која су хтела, и српски, из српских књига. Али многа српска деца су учила влашки. У цркви се појало влашки.

По саопштењу Душана Маргановића, Срби су некада овде били врло богати, па су доцније били јако посрнули с имањима и до пре тридесетак година је било свега пет до шест српских кућа у којима се међу собом говорило српски, а сви су остали Срби и у кућама говорили румунски. Тек кад су се на његово заузимање (био је и пре Првог светског рата шест година кнез) одвојиле српска школа и црква од румунске и кад је основана земљорадничка задруга, појачала се српска свест код ових Срба и поново појавила жеља да се више служе својим језиком. Сада се у свим српским кућама говори само српски, осим у две до три најсиромашније, у којима се још понекад „чвркне” и румунски.

Старине.

У румунској цркви у Малом Жаму сачувана је књига Написание венчаемих крштених и умрлих у којој су забележена имена венчаних од 1778. до 1793, крштених од 1778. до 1791. и умрлих од 1778. до 1793, сва на српском језику.
Од 1774. године води се Књига црквених рачуна најпре на српском, а после, од 1820. године, на мешовитом српском и румунском или само румунском језику.

У румунској цркви и сад стоје на иконостасу иконе са српским натписима, а на столовима имена српских сопственика (и румунских) онога времена исписана црквенословенским писменима.

На гробљу Малог Жама има само простих шкриљача каменова (два до три стара крста без натписа). Велика већина гробова је са повећим дрвеним крстовима, и српски и румунски. Гробови са натписима појавили су се тек последњих деценија — једни са српским, а други са румунским.

Топоними.

Сокаци у селу немају назива, осим два: Велики и Ћорави. Иначе, становници означавају делове села по родовима.
Земље: Круштица (њиве); Лудош (њиве); У триес` ланаца (пашњак, био спахијски, сад општински, од комасације 1882. године); Градине – Грађинеле (ливаде, баште и виногради); Брег ритски —Ћалу Ртулуј (њиве, оранице); Деонице (ораница), Ливаде и Иберланд (оранице и једна вода: Били бара — назив код Румуна, а Бела бара – код Срба). Спахијско земљиште захвата Ливаде и Крушчицу, а у њој су: Иза Чаде (био је ту некад Чада, човек, и кућа му), Мала пустара — Пуста Мике (ораница иза
гробља); Широка бара — Воруга Лате; и Старе Градине. — Кроз село тече Бара — Bopyra (извире и стално отиче као поток).

Хумки овде нема. У квадрату 30 пута 40 метара налазе се рушевине од грађевина зидане обичним циглама; не зна се од каквог здања.

Родови познатог порекла.

Барбулови — Крецулови (2, Петковача), отац из Великог Средишта, ушао у кућу Грујичиних (негдашње српске фамилије — славили Св. Мрату).

Бирђан – Живулови (1, Св. Никола), отац из Великог Гаја.

Вијатов (1, Св. Никола), из Великог Средишта, ковач.

Г. Витомировић Инокентије, крштен Иван (Св. Јован Златоусти – 13. новембар), парох, из Крушчице.

Ђорић (Св. Никола), берберин, из Денте.

Жарков — Бркини (1, Св. Никола), из Великог Средишта.

Иштван — Марин (1, Св. Никола), дошао из Ечке.

Јовановић; сад Румун, а предак му је био Србин, дошао у Крњачу код Јагодиша.

Коћецови – Василкини (1, Св. арханђел Михаил), отац дошао из Пркосаве.

Нинкови — Фарбарови (1, Св. Никола), деда дошао из Дежана.

Павкови (2, Петковача), из Великог Гаја; отац ушао у кућу старих Грујичиних.

Пљаскар (1, Св. Никола), ковач, дошао из Соке.

Попови — Ситарови (2, Михољдан); један у Ужицу, један ушао y кућу и слави Св. Николу; дошли из Велике Маргите и ушли у кућу Ситарових.

Путник (2, Ђурђиц), родом из Вршца.

Радуловац — Ломборови (-оњи) (2, Св. Јован), отац дошао из Вршца; један у Вршцу, један у Темишвару.

Скокин – Пандур (1, Cв. Никола), из Великог Средишта.

Трајан — Лацкови (2, Св. Никола), отац из Велике Маргите (у овом селу има и Лацкових – Румуна).

Стари родови чије порекло није утврђено:

Алексијевић (2, Велика Госпојина, 1, Св. арханђел Михаило, кућевни светац); били од њих свештеници, али десетак кућа порумуњено.

Бавански — Јовасарини (2, Св. Никола).

Бавански — Шапћини и Переданичин (3, Cв. Mpaтa), један у Вршцу.

Владислави – Петрини (3, Cв. Никола) и Лепини (1, Св. Никола).

Драгија — Тикалови (1, Михољдан), прешли из влашке стране на српску.

Исајлови – Лазоњи Лазини Кендрини (-оњи) (6, Св. Никола).

Кусицки — Благојев, Латин, Дудулишеви, Кузманови (8, Св. Никола).

Маргановићи – Морељанови (2, Св. Никола), прадеда се доселио са једном фамилијом y Средиште.

Станојеви — Андрешков (1, Велика Госпојина).

Суботини – Ситарови (-оњи) (2, Михољдан).

Фоље (славили Св. арханђела Михаила); један назарен; а један y Словенији.

Исељени и изумрли родови:

Бавански – Пржолови (Св. Мрата); отишао у Вршац.

Поповићи, изумрли, стара српска фамилија.

ИЗВОР: Јован Ердељановић, Срби у Банату – насеља и становништво, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 144-146.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Dušan Vladislav

    Mali Žam ili Džam(Čam) nije veliko selo i opštini Vršac,ali o njemu postoje podaci kroz vekove i uvek je beležen kao naseljeno mesto.Prvi put Džam se pominje 1370.godine.Pripadao je Krašovskoj županiji.
    1597.zapisani su :Vuk Vojča,Petar Marković i Nikola Drenović.
    U Pećkom pomeniku 1660/66. zapisani su:pop Vučihna,knez Jeremija,Petko Vladikovčanin i Nikola Ognjanović.
    1713.imao je 62,a 1717.godine 65 kuća.Najstariji rodovi koji su tada zapisani su: Vladislav,Popović, Marković,Rajić,Petrović i Kosanić.
    Kada je nakon oslobodjenja od Turaka,po predlogu princa Eugena Savojskog,a pod upravom grofa Mersija počelo isušivanje banatskih močvara i raseljavanje privremenih naselja(uglavnom stočarskih) u Džamu se oko 1730 pojavljuju i sledeći rodovi:Radulović-Radulovac,Aleksijević(Aleksić),Isailov,Nikolin,Subotin,Grujičin,Kusi(ć)cki,Erdeljanski i Bavanski.Ober knez je 1733.bio Gavrilović.Od prvih zapisa Džam je bio nastanjen isključivo Srbima.Pominje se samo jedna madjarska i jedna cincarska porodica oko 1735.godine.
    Kolonizacijom od strane Bečkog dvora 1746. u Džam su doseljeni Rumuni.1749. Džam je imao 180 kuća(tri puta više je kolonizovano Rumuna u odnosu na broj Srba).Prvi i najveći rumunski rodovi bili su Boronke i Oldje.Tada,su se mnoge srpske familije iselile u Vršac i okolna mesta(to se posebno odnosilo na one manje imućne,zanatlije i trgovce).
    Oko 1855.godine u Malom Žamu,pored starih rodova,pojavljuju se i srpske porodice:Birdjan,Momirov,Teodorović,Čampazović,Ružić,Stefanović,Despot,Klicin,Marganović i Pavlović(neka su prezimena) patronimska od starijih rodova.Do XX veka Srbi i Rumuni se nisu medjusobno venčavali,iako su delili dugo crkvu. Govorilo se : ,,Desna strana od Velikog sokaka su Vladislavi,leva su Boronkini(po najvećim srpskim i rumunskim rodovima). Kada se rumunska crkva od odvojila od srpske,Rumuni su Srbima isplatili,kako bi preuzeli novioizgradjenu crkvu(iako je bilo dosta problema oko toga).Čak su i najstarije crkvene matrikule ostale u rumunskoj crkvi,iako su pisane na staroslovenskom ili srpskom jeziku.

    • Јовица Кртинић

      Поштовани Душане, хвала Вам на овим значајним информацијама о историјату и родовима села.

    • Dušan Vladislav

      P.S.Zaboravio sam da spomenem još dve familije sa prezimenima Ranislav i Stanislav.Ove dve familije ne pominje Erdeljanović,ali su postojale u Džamu.Zajedno sa Vladislavima su prešli iz obližnje Krnjače u Mali Žam.Porodica Ranislav se iselila i ima ih u Vršcu,Pavlišu i Zagajci.Stanislav postoji još jedna porodica u Džamu.Ovo nisu bili veliki rodovi,ali ima ih u Vršcu i okolini sa autentičnim prezimenom,ali i varijantama Ranisavljev(Ranisavljević) i Stanisavljev(Stanisavljević).

    • Nick Oldja

      Hi. I come from that large Oldja family in Mali Zam. But my great-grandfather on my father’s side was surname Andrej. My grandfather took his mother’s maiden name Oldja, but he should have been an Andrej. I found out through Ydna testing that I match a lot of Serbs and South Slavs in general. But my Andrej ancestor was said to come from near the border in Romania, from the village Gaiu Mic, close to Mali Zam. And I found some records for Andrej’s in Markovac, which is also close to Mali Zam. My question to Vladislav, do you have the history of Markovac also, from 1700s and on, the names and surnames of the Serbs that first settled there? Because I suspect that my Andrej paternal ancestor or Andrejic, was probably there first. Thanks.

      • Dušan Vladislav

        Hello Nick. First of all, thank you for contacting me. As I said, Boronka and Oldja are the oldest and largest colonized Romanian families in Mali Žam. As for your ancestor Andrej, do you know when he was born (approximately)? If he was born, for example, around 1850, church records from an earlier period will mean nothing to you, unless you are 100% sure that he came from Markovac. Then, possibly by comparing dates of birth, death… to match. Andrej is a calendar name and not very common in this period. The Serbian variant is Andreja or Andrija (which I have come across). Since I have studied the families from the Vršac area for a long time, I can say that these were mostly micro-migrations (within a radius of 15-30 km). Furthermore, Markovac was a Serbian place until around 1750, then the demographic picture changed due to colonization, but all the families that already had a permanent surname were recorded that way in church books, regardless of whether they were Serbian or Romanian priests. The churches were separated only around 1875. It would mean a lot to me if you have any more information about your great-grandfather Andrej. Also, if you have your haplo group, it can help. It happened most often that poorer Serbian sons-in-law entered Romanian houses and took the wife’s last name, while keeping the baptismal glory. Also, many “prnjavorci” of the Mesić and Malo Središte monasteries married Romanian women. Romanian “cooperatives” (households) had 12-15 members, and Serbian 5-8. At the beginning of the 20th century, many Romanian families converted to the Nazarene faith or the Greek-Catholic faith, which made it easier for them to emigrate….I will gladly We can help you. We can also communicate through private portals. Best regards.

        • Nick Oldja

          Hello Vladislav. My paternal ancestor with last name Andrej/Andrei was born in Gaiu Mic, across from Serbian border around 1901, he went to Mali Zam for some festivities around 1918 and couldn’t return back over the border for legal reasons and so remained and married in Mali Zam. This great-grandfather was named Nicolae Andrej. His father, my great- great-grandfather was named Vicentie Andrei and was born around 1863 as I found out recently from my uncle. Know one knows for sure where he was born, but it could have been Gaiu Mic also. What do you mean by ‘Andrej is a calendar name’? I did realize recently from research that surnames in Serbia and probably Romania also, were not frozen or permanent officially until 1851, so I realize church records from the 1700s would probably not help. I did find records from an 1828 Hapsburgh census in Markovac that had several surnames that were Andrej, some with Romanian sounding names, but at least half with Serbian first names like Jovan, Proka, Voja, and Zsivan. I read the history of Markovac and understand that all Serbs there became Romanians over time. My haplogroup is I2a. I-PH908/I- FT14506/I-Y56203/I-FT25907 ect. Y56203 is very characteristic of Herzegovina from what I was told. My closest Ydna matches so far are a Bosnian Croat, a Bosnian Muslim, and a Bosnian Serb which is the closest, he has one extra mutation with me. They all did a Big Y test. Our TMRCA for us four is about 800 YBP and probably 750 YBP for the Serb and me. I also match close STR markers for a Cihoric that tested only 23 markers, I match on 21 markers, and they claim to be from the medieval Serbian noble family Cihoric. Of course only a Big Y test would prove a closer connection. My great-grandfather Nicolae Andrej was actually a new convert to the Nazarene faith along with his Oldja wife. It is not known if his father was Orthodox, so no patron saint is known. I think Markovac records from the early 1800s and on could help in possibly making a discovery for a connection to my latest known paternal Andrej/Andrei ancestor. Best Regards, Nick