Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.
Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…
Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu prvog supruga svoje majke Obrena.
U to vreme nastaju i brojna druga prezimena po sledećim principima:
1. Po ocu – najčešće
2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…
3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…
4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…
5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…
6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…
7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo
8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…
Kako je nastalo vaše prezime, pišite ovde i na Forumu Poreklo, a naši članovi će se rado pridružiti diskusiji, i trudiće se doprineti otkrivanju porekla vašeg prezimena.
14. jul 2013. u 03:33
Dusan Potic
Poštovani, interesuje me poreklo porodice Potić. Ja sam iz Pirota, a moj deda je rodom iz sela Jovanovac (nisam siguran da li je Veliki ili Mali Jovanovac), u okolini Pirota. Moj deda mi je jednom pričao da Potići potiču iz sela Kusa Vrana. Krsna slava je SV.Nikola. Pa ako možete nešto više da mi kažete o tome. Hvala.
2. avgust 2016. u 15:15
Dusan Potic
Postovani Dusane,
Prezime Potic vodi poreklo iz okoline Pirota, tj sela po imenu Koprivstica, a dobili smo prezime od istog pretka koji se zvao Pota pa smo po njemu Potici, inace i ime Dusan je jedno od najcescih u porodici Potic,
Pozdrav, sve najbolje
4. oktobar 2016. u 15:05
Marjan
Postovanje.I ja se prezivam Potic pa me interesuje gde bi mogao da nadem podatke o mojim precima.Otac mi je nastradao kad sam bio mali,majke nemoze da mi pomogne po tom pitanju.Pokusao sam sa starijim rodacima ali niko nemoze nista da mi kaze.Zanima me sve uvezi prezimena,ako neko ima porodicno stablo….
4. oktobar 2016. u 15:21
Branko Todorović
Koja vam je krsna slava Marjane, i odakle je rodom bio vaš otac?
Moguće da delite zajedničko poreklo sa gore javljenima Dušanima. 🙂
5. oktobar 2016. u 20:07
Marjan
Pozdrav.Krsna slava rodenog brata mog pokojnog oca je Spasovdan,porekloi je iz Velikog Jovanovca,familija Kusuvranci,prekor Crnoprljavi ali nezmam nista vise…
11. januar 2024. u 19:01
Dusan Potic
Zdravo, zanimljivo je da je moj deda takodje iz Jovanovca, takodje Kusuvracnci, medjutim krsna slava je sv Nikola
30. jul 2013. u 07:02
Nenad Ninkov
Postovanje;
zanima me ako ista znate o poreklu prezimena Ninkov. Sve sto znam da je navodno starosedelacko novosadsko prezime i znam da ima dosta tok prezimena u okolini Novog Sada. Inace slavim sv. Nikolu. Ako iko ista zna o tom prezimenu, molio bih ga da mi napise. Unapred hvala 🙂
12. oktobar 2018. u 01:00
Dragan Mirosavlev
Kolko znam vecina peezimena u Vojvodini je u doba Austro-Ugarske monarhije nastalo odbacivanjem onog ić i dodavanjem nastavaka ev, ov, ski,čki..
To su ljudi radili, jer su tako dobijali neke privilegije u monarhiji.
Zato pogledaj prezime Ninković, pa ces mozda nesto vise ustanoviti.
30. jul 2013. u 17:49
Petar M. Demić
Pozdrav, Nenade.
Prezime Ninkov se javlja u crkvenim knjigama više mjesta. Evo ti spisak mjesta i godina kada se prezime pominje u crkvenim knjigama.
– Čurug, opština Žabalj 1718-1850
– Kać, opština Novi Sad 1785-1865
– Žabalj, opština Žabalj 1851-1882
– Mošorin, opština Titel 1754-1816
– Đurđevo, opština Žabalj 1849
– Kulpin, opština Bački Petrovac 1782
– Vrdnik, opština Irig 1787
– Ledinci, opšština Novi Sad 1834
– Bukovac, opština Novi Sad 1849
Literatura: Gordana Vuković i Ljiljana Nedeljkov, REČNIK PREZIMENA ŠAJKAŠKE, Novi Sad, 1983.
Pozdrav,
Petar Demić
7. avgust 2013. u 14:07
dusan
Molim vas recite mi bilo sta o Milijanovicima; poreklu i korenu? Dusan. hvala vam…
10. avgust 2013. u 12:00
Dragoljub
Obaveštenje za Mokrinčane:
Vredni Miloš Despotov je objavio o Vaskrsu 2013. god. knjigu MOKRINSKI SRPSKI IMENOSLOV 1757 – 1817., građa,(Ist. arhiv Kikinda) koja je nezaobilazna pri proučavanju rodoslova. Pored njega istraživanjima prezimena se bave još Dragoljub P. Badrljica, profesor i Radovan Šoklovački, dipl. inž. metalurgije.
27. avgust 2013. u 17:54
pedja
interesuje me poreklo porodice Dimitrijevic selo saranovo,- Raca kragujevacka- ako neko ima neke podatke neka pise na mail [email protected]
27. avgust 2013. u 19:08
dusan
Molim vas da li možete bilo šta da mi kažete o poreklu M I L I J A N O V I Ć A . Iz KURŠUMLIJE sam, i pouzdano znam da se moj predak Veso ( čukundedin otac ), 1880 doselio iz Raške (selo, Rvati), sa porodicom (dva sina, Milića i Savatija). Slavimo SVETOG GIORGIJA. HVALA…
8. januar 2017. u 14:08
zivko
dali se zna poreklo prezim BASARA SLAVA SV. NIKOLA
28. avgust 2013. u 22:10
Ljubica
Zanima me ako neko zna ili može doći do podataka o porodici TIMANOVIĆ. Sasvim pouzdano znam da smo to prezime dobili od našeg pretka koji se zvao Timan i koji je kao dete/mladić 1820.god.odnekud došao u Bosnu (selo Skugrić, zaseok Srnavica)sa svojim roditeljima. Moj otac je u nasleđe dobio jednu staru beležnicu koja nažalost nije sačuvana, ali je on na osnovu tih zapisa napisao kasnije jednu knjigu u kojoj je delom na početku opisao taj dolazak. Krsna slava nam je Sv.Stefan. Zanimljivo je da sam našla neke osobe s područja bivših sovjetskih republika koje imaju isto prezime, ali ne znam da li oni imaju neke veze sa nama. Na ovim našim prostorima nema drugih porodica sa ovim prezimenom.
30. avgust 2013. u 22:17
Bogojević
Poštovanje da li šta ѕnate kada je se Bogoje Brašnjo doselio u Stapare kod Užica i da li postoji rodoslov Bogojevića od Bogoja Brašnja.
31. avgust 2013. u 00:16
Aleksandar Marinković
BOGOJEVIĆI su starija porodica u Staparima. BOGOJE BRAŠNJO došao je s decom svojom iz Babina kod Prijepolja i poseo Ponikve i Dolove. Njegovi su potomci Ilići u Kuli, Despići u Tupaji, Marinkovići na Gredici i Bulji. Ima ih 17 kuća, slave Sv. Nikolu. Sve starije porodice našle su se u selu pre Kočine krajine.
Iz knjige LJ. Pavlovića ”Užička Crna Gora”.
31. avgust 2013. u 10:23
Bogojević
Hvala na informacijama vezano Za Bogojeviće da li znate više nekih informacija o Bogojevićima da li postoji porodično stablo Bogojevića iz Stapara kod Užica?
31. avgust 2013. u 17:15
Aleksandar Marinković
Odgovore na ova pitanja morate potražiti među samim Bogojevićima u Staparu. Ako ništa drugo, treba istraživati u crkvenim knjigama uz pomoć crkvenih predstavnika.