Порекло становништва села Орахово, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Сеоце у изворној челенци потока који утиче у Туцањштицу. Насеље полукружно затварају косе Осоје и Бабљача. Белокосе, један део ораховског атара, налази се преко косе. На крају Белокоса је превој Гнила, који везује Горњи и доњи Бихор.
Воде.
Орахово обилује водом. У средини је врело од кога потиче јак поток. Осим овог имају још два извора: Долац и Башчицу.
Земље и шуме.
Шуме и испаше су: Бабљача, Каранови крши и Калудар. Белокосе су седина седа Орахова. Раније су овде биди летњи станови, а сада се делом ту сеје овас, а делом су оранице, ливаде и испаше.
Старине у селу и историјат.
Судећи по остацима, у Белокосама је раније бидо стално насеље. Ту се крај пута види пространо гробље у којем су се без сваке сумње сахрањивали из Белокоса и Орахова. У гробљу се запажају неколико огромних надгробних споменика, чија старина иде у средњи век. У непосредној близини је плећато и шумовито брдо Калудар. Назив подсећа да је ту било неко калућерско пребивалиште. Остаци бунара и трагови темеља зграде указују на могућност постојања оваквог насеља. Ови осгацн су трагови ранијег српског становништва.
Порекло становништва.
Данашње сгановништво чине:
-Аговићи (25 к.), досељени су крајем 18. века. Њихови роћаци су Аговићи у Горњој Врбици. Као што je раније речено, они су најпре биди насељени у Петешевици (Туцање), па су се једни одселили у Врбицу, а други у Орахово. Њихов предак је дошао из околине Плава, где су, како њихово предање каже, били католици.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)