Порекло презимена, насеље Петњица (Беране) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Петњица, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекло становништва села Петњица, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Петњица (Беране)

Порекло презимена, насеље Петњица (Беране)

Порекло становништва села Петњица, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Под овим називом узима се Петњица у ужем смислу речи и два мања насеља Јоховице и Лазе. Петњица која је добила име по пећинама у околини, је средишно насеље Горњег Бихора. Она је у равни са обе стране речице Попче, где се стичу путеви из планинског дела Бихора.

Тип насеља.

Део Петњице који је постао административно средиште, новијег je датума. Почео се формирати око џамије у другој половини XIX века. Почетком ХХ века било је овде 6 дућана (Макаровићи из Врбице, Чикићи из Берана, Пепића из Колашина, Муратовића (2) из Петњице и Кршијића из Радманаца), једна кафана (Алиманова) и 8 ковачница. Коваче Шунтиће, чије су куће биле на Главици, протерали су Муратовићи 1908. године. За време балканског рата 1912. године Петњица je спаљена. Обновљено насеље, које је постадо средиште горњобихорске општине, имало је три дућана (Кршијића, Нурковића и Чикића) и тодико ковачиица.

После 1945. године Петњица је постала у правом смислу речи средиште Горњег Бихора. Осим општине (сада месне канцедарије), у њој су друге установе: осмогодишња школа, пошта, телеграф, Дом народног здравља, милицијска станица, две задружне продавнице, две гостионице, магацини земљорадничке задруге и зграда за становање службеника. Петњица је везана аутобуским путем са Иванградом. Настоји се да се та мрежа прошири и на удаљенија плнинска села. Укратко речено, Петњица се формира у варошицу.

Земље и шуме.

Село Петњица захвата већи простор у равни око Попче и на њеним странама. Главни потеси су: Лука поред Попче, Главица, Присоје, Јасиковац, Округли лаз, Богићев лаз, Јазбина, Осредак и Гусари.

Старине у насељу.

У Јазбини сe виде остаци старог српског гробља.

Данашњи становници Петњице су:

-Муратовићи (60 к.). Не знају своје порекло. Раширено је предање да је њихов предак дошао са Хајдар–пашом – кажу „превезен  је на бубањ преко мора“. Судећи по томе што и као пратиоци пашини нису имали особито повлашћени положај, биће вероватно да су негде из ове околине.

Петњици, као што је речено, припадају и два засеока: Јоховица и Лазе.

*

Засеок Јоховица:

Положај засеока.

Јоховица на десној страни Попче испод Кораћ-крша. Названа је тако по води Јоховици. Страна на којој је насеље повољна је за жита и воће.

Земље и шуме.

Најзначајнији потеси носе називе: Мачковице, Присоје, Дури лаз, Рупе, Гласовице, Дубравс, Равни, Башча, Забела (диваде), Брежине, Велике њиве, Смонице, Окутњице и Ливаде. Утрине и шуме изнад села су Лукача н Градац. У Грацу је пространа пећина.

Старине у засеоку.

На Грацу je вероватно бида нека стражарница.

Воде.

Главне воде су: Јоховица, Трнови поток н Утуловца. У Ливадама избија врелцс које је плавило Ливаде. Сада је та вода спроведена водоводом у Петњнцу.

Историјат.

Јоховице су старо насеље, ади је једно време бидо напуштено, па су данашњи становници поново крчили шуму. Земља је припадада Адровићима из Врбице коју су Кораћи купили.

Порекло становништва.

Данашњи становници

-Кораћи (60 к.), род су са православним Кораћима у Горњим селима. Један део Кораћа се презивају:

-Паламари.

*

Засеок Лазе:

Положај засеока.

Лазе, други заселак Петњице, налази се на левој — осојној страни Попче. Куће су растурене у групама које су везане за заравни.

Земље и шуме.

Главнији крајеви и потеси носе називе: Затони, Селиште, Вукове њиве, Долине, Улица и Брдо.

Старине у засеоку.

У Селишту је „Каурско-српско гробље“, а на темену су била два велика храста око којих су ношене литије и стављани „записи“. Један храст је пао од старости, а његовим се дрветом нико не користи. На Улици је сеоско саборшџте.

Порекло становништва.

Становници су:

-Адровићи (20 к.), досељени из суседног села Врбице. Једна грана Адровића се одавде иселила у Бор. Због тога се неке њихове њиве зову Боранке.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top