Порекло становништва села Врапче, општина Тутин. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у изворишној челенци потока, потлавито на присојној страни испод Врапчанског Брда. На осојној страни је шума, ливаде и у њима једна кућа. Воде у селу има готово свуда.: Ланин Поток, Чесма (у селу), Водица, Фирови, Сига, Рамова Вода. Поједина места у сеоском атару су: Село, Ланин Поток, Орашак, Копалиште, Синђина Њива, Добрељ, Сенокос, Колибишта, Танасково Селиште, Селиште, Бојово Селиште, Дуварине, Милошев До.
Сем ових топографских назива, на раније становништво потсећају гробља и црквине из разних времена. Највеће је и најинтересантније „Грчко гробље“ на Врапчанском Брду. На гробовима су огромне обрађене плоче од стена донетих из Црног Врса. У средини тога пространог гробља, где је била црквица, постоји и сада дебела на средини издубена плоча, остатак постоља Св. трпезе. Судећи по пространству и положају, ово средњевековно српско гробље служило је за два три околна села. У току Другог светског рата и после њега, сељаци су вадили и разбијали надгробне плоче и од њих правили куће, тако да се сада ту виде само рупе и два три гроба. Друго старо гробље је на Врљикама испод села; ту су били и огромни храстови, који су од старости пали. На Заврши изнад села једно место се зове Црквина, где се виде темељи и око њих рупе од гробова.
Становништво Врапче се неколико пута смењивало. До 1880. г. ово село је било насељено Србима православне вере. Они су се тада иселили у Топлицу и доњи Ибар (Оштраће). То су били
– Булеци,
– Љешевићи,
– Рачићи,
– Михаиловићи и
– Борисављевићи.
Ова два последња рода су насељена у Дренској општини (доњи Ибар). Од Срба је остало само једна кућа
– Радовановића (Св. Мрата).
Сва друга братства, муслимани, насељавали су касније. Уселили су се у куће отсељених Срба. У ове долазе:
– Пљакићи (Угљани) (6 к.), досељени из оближњег села Изрока.
– Горужде (6 к.), дошли из села Јабланице код Рожаја и населили се на утрини.
– Џаковци (2 к.), из Рибарића.
– Јусићи (4 к.), из села Жупе у Штавици.
– Тахировићи (3 к.), из Рибарића. Ови су старином из села Вокше (околина Ђаковице); имали су дућан у Рибарићу, па се одатле доселили овамо на опустелу земљу после 1880 г.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милисав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
11. април 2016. у 16:58
Andrija
Poštovani,
Selo u koje su se odselili zove se Ostraće. Takođe u Vrapču su živeli Komatovići (vi ste predvideli da su živeli u Jablanici, moguće da su i tamo živeli neki njihovi rođaci) , od kojih se jedan zvao Radonja i koji se takođe odselio u Ostraće.Imao je jos 2 brata, od kojih je jedan otišao ka Podgorici, a jedan je ostao tu i primio islam.
12. април 2016. у 11:26
Владимир
Андрија, имете ли преставу одакле су досли ови становници у Врапче. Моји су Л(Љ)ешевићи и знам да су дошли из Врапча у Остраће, а и читао сам и ову књигу др Милисава Лутовца.
13. април 2016. у 10:58
Andrija
Skoro sam siguran da smo poreklom Kuci, ali i ja pokusavam da to otkrijem, ako budem nesto otkrio, javicu se. Pokusacemo preko crkvenih knjiga,ili nesto slicno.
24. јул 2018. у 00:32
nail
Nije pomenuta srpska porodica Kovacevic.jos uvijek zive u Vrapcu.
25. јануар 2022. у 15:04
Emil
Ne nezivi vise niko od njih samo jedna osoba Radovanovic
16. август 2020. у 21:05
milanko
vladimire, i andrijada li ste saznali odakle su ljesevici dosli u vrapce.