Порекло становништва села Топоница, оштина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села – топографске прилике.
Сеоске куће су по странама долине Топоничке Реке. Куће Доњег Краја су и у Бечевичком Потоку а један део је поред пута – који води од Драгушице за Борач. Најсеверније су сеоске куће до испод Вршељка – на граници са брестовачким атаром.
Воде.
Село је богато изворима: У Горњем Крају је Студенац – код Вучака Поток – Слатина, Извор под Тевериџом и др; у Средини су Извор у Банковића воћњаку, Извор у Баранкуши и Хајдучка или Мрљешка Вода док су у Доњем Крају само копани бунари, али се вода и ту врло лако добија, јер је близу водена издан.
Земље и шуме.
Село нема више ни утрине ни шуме.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Растојање између кућа је од 150 до 300 метара, али често код сродничких кућа само 30-50 метара. Средина је од Доњег Краја удаљена до 1000 метара. Куће су свуда неправилно распоређене осим што су поред пута, где су дућани, кафана и општина, ушорене. Село се дели на Грњи Крај, Средина (Брђани) и Доњи Крај.
Име селу.
Име селу се објашњава овако: Неке спахије су гониле мазге натоварене новцем. Кад су дошли на реку они се потопе. Онда Турци назову реку Потопаоница, те отуда и селу име. Неки опет причају да су се ти неки сватови потопили. Несумњиво да ова предања нису без основа, јер доита река и данас може изненада да набуја, да много потопи и силне штете начини.
Старине у селу.
Од старина има Гробљиште у Вучаку, где је била и црквица од које сада нема ни трага. Џиновско гробље је у Средини. Старо сеоско Гробље је било у Средини, данас ту више нико не укопава.
Постанак села и порекло становништва.
Изгледа да становништво овога села није много старије од Кочине Крајине. Становништво се почело досељавати од Сјенице, Пиве и суседних области. Појединачних досељеника било је из најразличитијих крајева – то су обично трговци и занатлије у селу.
У Горњем Крају су ове фамилије:
-Јоцовићи (Јоцовићи, Вукашиновићи и Лазаревићи) су дошли од Сјенице. По старини су род са Банковићима у Средини. Славе Никољдан.
-Мандићи (Алексићи, Благојевићи и Крсмановићи). И они су од Сјенице дошли за време Карађорђеве владе и до скоро су се звали Сјеничанима. Славе Ђурђевдан.
-Поповићи (Мрљеши) су од Мрљеша у Доњем Крају.
У Средини су ове фамилије:
-Банковићи (Банковићи, Павловићи, Петронијевићи и Јанковићи). Дошле чукундеде Јовко, Тома и Ђека из села Бачије код Вапе у Сјеничком Пољу неколико година пре Карађорђевог устанка. Славе Никољдан.
-Ђоковићи су од мрљешке фамилије. Славе Јовањдан.
-Котуровићи (Бојовићи). Дошао чукундед Богдан из села Котора – јужно од Старог Колашина по чему су добили презиме. Славе Ђурђиц.
-Матковићи (Матковићи и Прељићи). Најпре су ови дошли од Сјенице пре Карађорђа. Јаношевићи у Врбици или Влашком Пољу су им фамилија. Славе Аранђеловдан.
-Дамњановићи су дошли из Коњевића код Чачка пре 60 година. Славе Ђурђиц.
У Доњем Крају су ове фамилије:
-Ђоковићи. Доселио се прадед Ђоко. Дошао је за време Кочине Крајине. Они су од исте фамилије од које су Мишковићи у Борчу, дакле од Васојевића. Славе Срђевдан.
-Мрљеши (Павићевићи и Синђићи). Доселили су се од Пиве („из травничког санџака“). Они су од оне пивљанске фамилије од које су су и Бачаревићи у Радмиловићима и Мићићи у Опланићима. Мрљеш се родио у Поточанима. Славе Јовањдан.
-Миљковићи су дошли када и Банковићи од Сјенице. Славе Андријевдан.
-Ћосовићи су по старини род са Банковићима. Славе Никољдан.
-Кићовићи (Лазовићи, Дмитровићи и Радичевићи) старо презиме Трнчићи. Браћа Лазо, Дмитар и Радич су се доселили од Сјенице, вероватно у време Карађорђа, јер за Лаза знају да је учествовао у боју на Љубићу. И они су фамилија са Банковићима. Лазо је носио кику па и по томе зову – Кићовићи. Славе Никољдан.
-Величковићи (механџија). Отац дошао пре 40 година из Кусовца од Симоновића. Славе Трифундан.
-Вељковићи (трговац). Отац дошао пре 35 година из околине Врања. Славе Никољдан.
-Рашићи (дућанџија). Отац дошао пре 11 година из Алексинца. Славе Аранђеловдан.
-Марковићи (терзија). Отац дошао пре 6 година из села Баре од тамошњих Марковића. Славе Никољдан.
-Ћировићи (терзија). Отац дошао пре 4 године из Опланића од тамођшњих Ћировића. Славе Јовањдан.
-Гајовићи (терзија). Отац дошао пре 3 године из Опланића од тамошњих Гајовића. Славе Никољдан.
-Продановићи (ковач). Отац дошао пре 2 године из Опланића. Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
ДОДАТАК: Арачки тефтер из 1829/1930. за село Топоница, приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић.
11. април 2015. у 21:44
Љупче
Ценим саваку написану реч а камо ли текст. Обзиром да имам увид у настанак фамилија у овом селу много има не тачних података који се наводе у овом тексту. Има изостављених фамилија на пример Јестровићи се не помињу а зна се поуздано да су житељи Топонице, па Николићи тј.Аничићи и да не набрајам. Сроднички односи су испрескакани. У фамилији Банковић не постоје Павловићи. Јанковићи су фамилија која је сродна са Новићевићима и Петровићима. Банковићи су сродни са Милојевићима и Антонијевићима.Све у свему то није много битно битно је да постоји било какав писан траг, а коме је не јасно нека тражи своје корене…
11. април 2015. у 22:16
Милодан
Не искључујем грешке које сте поменули, не могу вам помоћи, јер сам користио књигу у којима пише онако као је овде пренето. Иначе, нисте први који имају замерке на податке написане, и овде пренете, у књизи Михаила Драгића. У сваком случају, и поред – како кажете – евидентних грешака, ова књига, као и остале из периода с’ почетка XX века ипак имају своју вредност.
Поздрав Вама!
1. јун 2015. у 18:26
Јанко Благојевић
Ја сам од Благојевића из Топонице.У тексту стоји да смо дошли из Сјенице,што је само делимично тачно.Благојевићи,Мандићи и Крсмановићи потичу од фамилије Живковић (од бабе Манде Живковић која је на простор Топонице дошла 1807. године са сином Алексом и девером Симом).Они су дошли из Сјенице,али им је Сјеница била само привремено пребивалиште.Истраживањем дошао сам до резултата да је Манда Живковић родом из племена Дробњак,село Доње Црквице-између река Пиве и Таре.У том селу је постојало четири куће Живковића и сви су славили Ђурђевдан (као што то и ове фамилије чине).Сматра се да ова фамилија има крвну повезаност са Бајом Пивљанином.Можда вам овај податак буде значио у допуњавању истине,али исто тако не искључујем могућност ни неке своје грешке (сведено но промиле).Поздрав администраторима.
15. новембар 2022. у 20:46
Nesovic RADOSAV
Nema u knijzi Dragicevoj ni familije Nesovic koja takodje vodi poreklo od loze baba MANDINE a u TOPONICI trenutno postoje dve kuce Nesovica u zaseoku JOCOVICA.
CERKA JOVANA KRSMANOVICA ,DOBRIJA BILA JE UDATA ZA MIJAILA STEVANOVICA IZ LJULJAKA KOJI JE DOSAO NJOJ U KUCU I PROMENIO SVOJE PREZIME U NESOVIC 1901 GODINE
27. август 2015. у 15:10
Lela
Moj deda Milija Gajovic se 1919 god. posle ženidbe naselio u Toponicu. Njegova porodica je ostala u Oplanicima, gde i danas žive potomci. Medjutim, u podatcima o selu Oplanici se familija Gajovic uopšte ne pominje. Molim vas da mi pomognete da dodjem do podataka kada i odakle su dosli. Koliko znam slavili su Nikoljdan. Hvala!!!!
27. август 2015. у 21:21
Милодан
Lela!
Михаило Драгић је прикупљао податке о Гружи у периоду од 1909. до 1911. године, тако да Ваш деда Милија, будући да се населио у Топоницу 1919. године, није могао наћи у овом тексту.
Поздрав!
28. август 2015. у 15:50
Lela
Nismo se razumeli…. Podatke za mog dedu imam, pise:-Гајовићи (терзија).” Отац дошао пре 3 године из Опланића од тамошњих Гајовића. Славе Никољдан” . Meni problem predstavlja što ne mogu da nadjem podatke za dedinu familiju koja je tada živela u Oplanićima i od kojih je moj deda došao u Toponicu. Z naci interesuju me Gajovici iz Oplanica. Čudno mi je da se u popisu za Oplanic Gajovici ne pominju,a znam da su u to vreme živeli tamo. Uostalom za mog dedu se i kaže da je u Toponicu došao iz Oplanića od tamošnjih Gajovića. Hvala Vam na angažovanju! nadam se da mi možete pomoci, a ako ne bar me uputite kako da dodjem do informacija koje me interesuju.
4. мај 2021. у 16:20
Milos
Postovana
moj pradeda i Vas deda su bili braca po majci.Anica Obradovic iz Knica se preudala i posle smrti mog cukundede Trifuna sa 3 deteta otisla za Vaseg pradedu koji je imao dosta dece tada.Jedino dete iz tog braka je Vas Milija.
Inace Vas deda je bio izuzetno bogat covek koji je u vreme drugog rata imao autobus i kamion i bavio se trgovinom.On je sacekao mog pradedu koji se sa sluzbe u Makedoniji,Skoplju, vratio u Srbiju i spasao svoju familiju od bugara i nemaca tamosnjih.Moj pradeda je sa svojom zenom i 5toro dece bio kod njega ali se sklonio nakon sto je zakljucio da ga mnogo posecuju razni tadasnji borci.Cetnici,komunisti a i nemci koji su ga terali da ih gosti.Moj deda se tada sklonio u Dragusicu gde i dan danas imamo zemlju.Poslednje sto znamo o Miliji je da su ga streljali nemci u Kapislani u Kragujevcu.
17. октобар 2022. у 21:24
Lela
Postovani Milose,
obradovala me je Vasa objava. Moj pradeda se inace zvao Dmitar Gajovic, a prababa Anica po kojoj smo znaci rodjaci. Imam neke podatke da su pored Milije imali jos jednog sina koji je poginuo u ratu, ne znam da li Balkanskom ili Prvom.
Imam i sliku na kojoj su Dmitar i Anica sa Milijom, jos jednim predpostavljam sinom i devojkom za koju mislim da je cerka jer je to portretna porodicna fotografija.
Ako ovo procitate saljem Vam br. telefona, jako bih volela da se cujemo.
S postovanjem, Lela Stankovic
tel. 063 429 659
30. август 2015. у 22:05
Милодан
Ево где се помињу Гајовићи у књизи Михаила Драгића “Гружа”:
Село Витановац. Гајовићи (Спасојевићи). Старинци. Фамилија са Радојчићима у Павловцу. Славе Св. Враче.
Гајовићи су од Радојевића у Павловцу. Славе Св. Враче.
Село Губеревац:
Гајовићи (Мијатовићи). Једна су фамилија са Пантовићима у Осредку. Слава. Св. Ђурђе (може бити Ђурђиц, Ђурђевдан па чак и Алимпијевдан).
Село Закута:
Гајовићи. Ови с уод Драгутина, брата Којина, дакле иста фамилија са Којићима. Славе Св. Петку.
Село Печеног:
Гајовићи. Старија фамилија, досељена из Дежеве. Славе Томиндан.
Село Топоница:
Гајовићи (терзија). Дошао пре 3 године из Опланића (од тамошњих Гајовића). Славе Никољдан.
Опланићи се помињу у поменутој књизи:
У овакву ограничену област долазе ових 58 села, међу којима су и Опланићи.
Знатан број крајева носи име по фамилији, где се између осталих, помињу Ковачевићи у Опланићима.
Између Гривца и Опланића су на том путу при копању наилазили на неке старе подруме и зидине. А налазили су и много аустријског новца.
Од тог пута се у Опланићима одвајао један крак на запад преко Селишта у Бечевици (где је бечевачка црквина)….
Порекло становништа у Гружи, ту се наводи да су из Опланића на подручје Груже досељене две фамилије које су у три куће..
У опису села Борач, напомиње се да су куће ушорене поред среског пута, који одавде полази за Опланиће или Кнић.
У опису порекла родова у Забојници помињу се Матовићи који су дошли из Опланића, у Опланићима су им фамилија Кврге. Славе Митровдан.
У опису сла Љуљаци са Марковићима су фамилија и Мићићи у Опланићима, а ови су од чајетинских Мићића.
У опису села Опланићи НЕ ПОМИЊУ СЕ Гајовићи.
Брњичка Река настаје од потока Оплавница и Плочан.
Село Сумуровац:
-Јовановићи. Дед дошао из Опланића у Оташку фамилију (жени у кућу). Славе Митровдан.
И на крају, поменути Гајовић, терзија
30. септембар 2019. у 01:46
Луковић
Помаже Бог!
Недостаје и фамилија Луковић….
Слава: Св. Николај (и летњи и зимски)
Воде порекло од Луке Дмитровића, а он од Дмитра Крсмановића (попис становништва Топонице из 1829.) чије је старо презиме ТРНЧИЋ (село Бачије, код Вапе у Сјеничком пољу).
Било би лепо знати порекло Трнчића.
3. новембар 2019. у 22:56
Милодан
Луковић!
Луковића у овом селу нема. Од осталих, поменутих у горњм тексту пише ово:
-Кићовићи (Лазовићи, Дмитровићи и Радичевићи) старо презиме Трнчићи. Браћа Лазо, Дмитар и Радич су се доселили од Сјенице, вероватно у време Карађорђа, јер за Лаза знају да је учествовао у боју на Љубићу. И они су фамилија са Банковићима. Лазо је носио кику па и по томе зову – Кићовићи. Славе Никољдан.
Поздрав!
16. новембар 2021. у 00:09
Marko Trmcic
Ja sam Trmcic poreklom iz Sjenice selo Aljinovici slavimo sv. Nikolu i znam da su se nasi stari selili davno u Sumadiju samo sam mislio da su Gornji Milanovac Takovo po pricama nekim… Uglavnom poreklo Trmcica (Trncica) je iz Crne Gore iz Kuca i ogranak su Prelevica oko 1790 su dosli u sela oko Sjenice i Prijepolja. Ima i muslimana Trncica ali ne znam da li su nam oni rod uglavnom Trncici i Trmcici koji slave Sv. Nikolu su svi od istog pretka koji se doselio iz Crne Gore
7. новембар 2022. у 01:20
Луковић
Помаже Бог,
Како можете тврдити да нема Луковића, кад их ено живих и данас, а, и гробље их је пуно.
Хвала свакако..
Свако добро желим
12. јануар 2024. у 12:34
Зоран
Доста грешака има и превише, Кићовић презиме није из Сјенице него из Пећи морате мало боље да се информишете , свако добро.
17. јануар 2020. у 12:06
jelena
Mene zanimaju Ignjatovici koji su se doselili iz Toponice u Santarovac da li ima nekog iz te familije da je ostao u Toponici
30. новембар 2021. у 16:11
Nebitno
Ima kako nema. Dosta igrutinovica ima u Becevici-Toponici. Licno znam, ima nekoliko kuca Igrutinovica.