Порекло презимена, село Топоница (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Топоница, оштина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села Порекло становништва села Топоница, оштина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Топоница (Кнић)

Порекло презимена, село Топоница (Кнић)

Порекло становништва села Топоница, оштина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Сеоске куће су по странама долине Топоничке Реке. Куће Доњег Краја су и у Бечевичком Потоку а један део је поред пута – који води од Драгушице за Борач. Најсеверније су сеоске куће до испод Вршељка – на граници са брестовачким атаром.

Воде.

Село је богато изворима: У Горњем Крају је Студенац – код Вучака Поток – Слатина, Извор под Тевериџом и др; у Средини су Извор у Банковића воћњаку, Извор у Баранкуши и Хајдучка или Мрљешка Вода док су у Доњем Крају само копани бунари, али се вода и ту врло лако добија, јер је близу водена издан.

Земље и шуме.

Село нема више ни утрине ни шуме.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Растојање између кућа је од 150 до 300 метара, али често код сродничких кућа само 30-50 метара. Средина је од Доњег Краја удаљена до 1000 метара. Куће су свуда неправилно распоређене осим што су поред пута, где су дућани, кафана и општина, ушорене. Село се дели на Грњи Крај, Средина (Брђани) и Доњи Крај.

Име селу.

Име селу се објашњава овако: Неке спахије су гониле мазге натоварене новцем. Кад су дошли на реку они се потопе. Онда Турци назову реку Потопаоница, те отуда и селу име. Неки опет причају да су се ти неки сватови потопили. Несумњиво да ова предања нису без основа, јер доита река и данас може изненада да набуја, да много потопи и силне штете начини.

Старине у селу.

Од старина има Гробљиште у Вучаку, где је била и црквица од које сада нема ни трага. Џиновско гробље је у Средини. Старо сеоско Гробље је било у Средини, данас ту више нико не укопава.

Постанак села и порекло становништва.

Изгледа да становништво овога села није много старије од Кочине Крајине. Становништво се почело досељавати од Сјенице, Пиве и суседних области. Појединачних досељеника било је из најразличитијих крајева – то су обично трговци и занатлије у селу.

У Горњем Крају су ове фамилије:

-Јоцовићи (Јоцовићи, Вукашиновићи и Лазаревићи) су дошли од Сјенице. По старини су род са Банковићима у Средини. Славе Никољдан.
-Мандићи (Алексићи, Благојевићи и Крсмановићи). И они су од Сјенице дошли за време Карађорђеве владе и до скоро су се звали Сјеничанима. Славе Ђурђевдан.
-Поповићи (Мрљеши) су од Мрљеша у Доњем Крају.

У Средини су ове фамилије:

-Банковићи (Банковићи, Павловићи, Петронијевићи и Јанковићи). Дошле чукундеде Јовко, Тома и Ђека из села Бачије код Вапе у Сјеничком Пољу неколико година пре Карађорђевог устанка. Славе Никољдан.
-Ђоковићи су од мрљешке фамилије. Славе Јовањдан.
-Котуровићи (Бојовићи). Дошао чукундед Богдан из села Котора – јужно од Старог Колашина по чему су добили презиме. Славе Ђурђиц.
-Матковићи (Матковићи и Прељићи). Најпре су ови дошли од Сјенице пре Карађорђа. Јаношевићи у Врбици или Влашком Пољу су им фамилија. Славе Аранђеловдан.
-Дамњановићи су дошли из Коњевића код Чачка пре 60 година. Славе Ђурђиц.

У Доњем Крају су ове фамилије:

-Ђоковићи. Доселио се прадед Ђоко. Дошао је за време Кочине Крајине. Они су од исте фамилије од које су Мишковићи у Борчу, дакле од Васојевића. Славе Срђевдан.
-Мрљеши (Павићевићи и Синђићи). Доселили су се од Пиве („из травничког санџака“). Они су од оне пивљанске фамилије од које су су и Бачаревићи у Радмиловићима и Мићићи у Опланићима. Мрљеш се родио у Поточанима. Славе Јовањдан.
-Миљковићи су дошли када и Банковићи од Сјенице. Славе Андријевдан.
-Ћосовићи су по старини род са Банковићима. Славе Никољдан.
-Кићовићи (Лазовићи, Дмитровићи и Радичевићи) старо презиме Трнчићи. Браћа Лазо, Дмитар и Радич су се доселили од Сјенице, вероватно у време Карађорђа, јер за Лаза знају да је учествовао у боју на Љубићу. И они су фамилија са Банковићима. Лазо је носио кику па и по томе зову – Кићовићи. Славе Никољдан.
-Величковићи (механџија). Отац дошао пре 40 година из Кусовца од Симоновића. Славе Трифундан.
-Вељковићи (трговац). Отац дошао пре 35 година из околине Врања. Славе Никољдан.
-Рашићи (дућанџија). Отац дошао пре 11 година из Алексинца. Славе Аранђеловдан.
-Марковићи (терзија). Отац дошао пре 6 година из села Баре од тамошњих Марковића. Славе Никољдан.
-Ћировићи (терзија). Отац дошао пре 4 године из Опланића од тамођшњих Ћировића. Славе Јовањдан.
-Гајовићи (терзија). Отац дошао пре 3 године из Опланића од тамошњих Гајовића. Славе Никољдан.
-Продановићи (ковач). Отац дошао пре 2 године из Опланића. Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

ДОДАТАКАрачки тефтер из 1829/1930. за село Топоница, приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић.


Коментари (7)

  • Љупче

    Ценим саваку написану реч а камо ли текст. Обзиром да имам увид у настанак фамилија у овом селу много има не тачних података који се наводе у овом тексту. Има изостављених фамилија на пример Јестровићи се не помињу а зна се поуздано да су житељи Топонице, па Николићи тј.Аничићи и да не набрајам. Сроднички односи су испрескакани. У фамилији Банковић не постоје Павловићи. Јанковићи су фамилија која је сродна са Новићевићима и Петровићима. Банковићи су сродни са Милојевићима и Антонијевићима.Све у свему то није много битно битно је да постоји било какав писан траг, а коме је не јасно нека тражи своје корене…

    Одговори
  • Милодан

    Не искључујем грешке које сте поменули, не могу вам помоћи, јер сам користио књигу у којима пише онако као је овде пренето. Иначе, нисте први који имају замерке на податке написане, и овде пренете, у књизи Михаила Драгића. У сваком случају, и поред – како кажете – евидентних грешака, ова књига, као и остале из периода с’ почетка XX века ипак имају своју вредност.
    Поздрав Вама!

    Одговори
  • Јанко Благојевић

    Ја сам од Благојевића из Топонице.У тексту стоји да смо дошли из Сјенице,што је само делимично тачно.Благојевићи,Мандићи и Крсмановићи потичу од фамилије Живковић (од бабе Манде Живковић која је на простор Топонице дошла 1807. године са сином Алексом и девером Симом).Они су дошли из Сјенице,али им је Сјеница била само привремено пребивалиште.Истраживањем дошао сам до резултата да је Манда Живковић родом из племена Дробњак,село Доње Црквице-између река Пиве и Таре.У том селу је постојало четири куће Живковића и сви су славили Ђурђевдан (као што то и ове фамилије чине).Сматра се да ова фамилија има крвну повезаност са Бајом Пивљанином.Можда вам овај податак буде значио у допуњавању истине,али исто тако не искључујем могућност ни неке своје грешке (сведено но промиле).Поздрав администраторима.

    Одговори
  • Lela

    Moj deda Milija Gajovic se 1919 god. posle ženidbe naselio u Toponicu. Njegova porodica je ostala u Oplanicima, gde i danas žive potomci. Medjutim, u podatcima o selu Oplanici se familija Gajovic uopšte ne pominje. Molim vas da mi pomognete da dodjem do podataka kada i odakle su dosli. Koliko znam slavili su Nikoljdan. Hvala!!!!

    Одговори
  • Милодан

    Lela!

    Михаило Драгић је прикупљао податке о Гружи у периоду од 1909. до 1911. године, тако да Ваш деда Милија, будући да се населио у Топоницу 1919. године, није могао наћи у овом тексту.
    Поздрав!

    Одговори
    • Lela

      Nismo se razumeli…. Podatke za mog dedu imam, pise:-Гајовићи (терзија).“ Отац дошао пре 3 године из Опланића од тамошњих Гајовића. Славе Никољдан“ . Meni problem predstavlja što ne mogu da nadjem podatke za dedinu familiju koja je tada živela u Oplanićima i od kojih je moj deda došao u Toponicu. Z naci interesuju me Gajovici iz Oplanica. Čudno mi je da se u popisu za Oplanic Gajovici ne pominju,a znam da su u to vreme živeli tamo. Uostalom za mog dedu se i kaže da je u Toponicu došao iz Oplanića od tamošnjih Gajovića. Hvala Vam na angažovanju! nadam se da mi možete pomoci, a ako ne bar me uputite kako da dodjem do informacija koje me interesuju.

      Одговори
  • Милодан

    Ево где се помињу Гајовићи у књизи Михаила Драгића „Гружа“:
    Село Витановац. Гајовићи (Спасојевићи). Старинци. Фамилија са Радојчићима у Павловцу. Славе Св. Враче.
    Гајовићи су од Радојевића у Павловцу. Славе Св. Враче.
    Село Губеревац:
    Гајовићи (Мијатовићи). Једна су фамилија са Пантовићима у Осредку. Слава. Св. Ђурђе (може бити Ђурђиц, Ђурђевдан па чак и Алимпијевдан).
    Село Закута:
    Гајовићи. Ови с уод Драгутина, брата Којина, дакле иста фамилија са Којићима. Славе Св. Петку.
    Село Печеног:
    Гајовићи. Старија фамилија, досељена из Дежеве. Славе Томиндан.
    Село Топоница:
    Гајовићи (терзија). Дошао пре 3 године из Опланића (од тамошњих Гајовића). Славе Никољдан.
    Опланићи се помињу у поменутој књизи:
    У овакву ограничену област долазе ових 58 села, међу којима су и Опланићи.
    Знатан број крајева носи име по фамилији, где се између осталих, помињу Ковачевићи у Опланићима.
    Између Гривца и Опланића су на том путу при копању наилазили на неке старе подруме и зидине. А налазили су и много аустријског новца.
    Од тог пута се у Опланићима одвајао један крак на запад преко Селишта у Бечевици (где је бечевачка црквина)….
    Порекло становништа у Гружи, ту се наводи да су из Опланића на подручје Груже досељене две фамилије које су у три куће..
    У опису села Борач, напомиње се да су куће ушорене поред среског пута, који одавде полази за Опланиће или Кнић.
    У опису порекла родова у Забојници помињу се Матовићи који су дошли из Опланића, у Опланићима су им фамилија Кврге. Славе Митровдан.
    У опису сла Љуљаци са Марковићима су фамилија и Мићићи у Опланићима, а ови су од чајетинских Мићића.
    У опису села Опланићи НЕ ПОМИЊУ СЕ Гајовићи.
    Брњичка Река настаје од потока Оплавница и Плочан.
    Село Сумуровац:
    -Јовановићи. Дед дошао из Опланића у Оташку фамилију (жени у кућу). Славе Митровдан.
    И на крају, поменути Гајовић, терзија

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top