Порекло презимена, село Градац (Сјеница)

Порекло становништва села Градац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Градац се налази 8 км југоисточно од Сјенице, у висинском појасу 1.000-1.040 м, између брда Козарице и Црног врха, на ободу Сјеничке котлине. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа и смештено је у изворишном делу реке Вапе, јужно од магистралног пута Сјеница – Нови Пазар. У оквиру села издвајају се засеоци Градина и Јавор. У попису 1921. године помиње се као заселак са 19 домова и 204 становника. Статутом општине Сјеница из 1964. године постаје самостално насеље. Сеоски атар, површине 687 ха, припада Катастарској општини Драгојловиће. По попису 2002. године Градац је имао 150 становника.

Од појединачних и необичних облика рељефа у Грацу се може издвојити Шиљата стена.

У атару села су врела Вапе, од којих постаје река Вапа. Врела Вапе се јављају на 1.300 м надморске висине. Ова врела хране и стално одржавају ток Вапе, и у народу су позната као “Врела Вапе” или “Глава Вапе”. Вода овог врела се јавља и у кориту и обали Камешничке реке, при саставку са Драгојловића реком. У близини врела налази се некад најпознатији рибњак, који је на почетку XXI века напуштен мада има назнака да се обнови. Вапска равница позната је по ливадама.

Село се убраја у стара насеља јер су у његовом атару пронађени значајни трагови који говоре о давној насељености (стара грчка гробља, зидови цркве итд). Назив села се везује за стари град “Градину”, који потиче из доба Немањића и који се помиње 1348. године. Сматра се да су цркву Цветницу подигли Немањићи, а село Градац се спомиње као једно од места у Сјеничком крају где су Немањићи имали своје летњиковце. Боривоје Ж. Милојевић сматра: „Ова су утрврђена насеља из претурског времена, по свој прилици из доба српске средњовековне државе. Можда је утврђење у Грацу било летње боравиште цара Уроша, о коме се из историјских података зна даје лето проводио у Сјеници.” (Милојевић, 1921, 86)

Локалитет “Црквина” или “Немањића црква” налази се у оквиру данашњег сеоског гробља. Мештани су делимично надзидали зидове цркве каменом у сухозиду, тако да њихова висина сада у просеку износи 1,5 м. Унутрашњост цркве је рашчишћена и виде се камене плоче којима је поплочаи под. Изнад састава Брњичке и Камешничке реке и изворишта реке Вапе диже се стрмо стеновито брдо, на чијем се горњем платоу налази локалитет “Градина”. На овом локалитету су остаци утврђења неправилног облика, са остацима бедема. Бедем је најуочљивији на југоисточној страни утврђења где се, преко широког седла, плато надовезује на падине Црног Врха. Тачно време постанка утврђења није познато мада се, на основу делова керамике који су нађени и положаја утврђења, може претпоставити да је средњевековно јер су оваква утврђења карактеристична за средњевековне градове [Премовић-Алексић, 1989, 88-90].

На десној обали Вапе, источно од рибњака, налази се простор који мештани називају “Ливница”. На том простору подигнута је једна кућа, а приликом њене изградње наилазило се на остатке прераде метала – шљаку.

У периоду од 1952. до 1971. године у селу је постојала четвороразредна основна школа, која је затворена због недостатка ђака. Школа је затворена школске 1971/72. године на полугодишту. Ђаци четвороразредну школу похађају у Драгојловићима, а осморазредну у Штављу. Село је струју добило 1971, а телефон 1991. године. Планирано је да се део изворишта Вапе каптира и да се изгради водовод, а становништво се водом снабдева индивидуално (индивидуалним водоводима). Село има асфалтни пут од 2006. године.

Главна занимања становништва су сточарство, ратарство и рударство (мештани раде у руднику угља “Штаваљ “).

У организацији Уније за органску пољопривреду “Екоцентар” из Београда у Грацу је 16. јула 2003. формирана Еколошка задруга “Градац”. Истог дана је усвојена и “Еколошка декларација”, којом се грађани – задругари обавезују да ће се посветити производњи здраве хране. Задруга никада није почела са радом.

Дневне мигранте чине 3 ученика средње и 7 ученика основне школе.

Анкетне листове за село Градац попунила је Бојана Павловић, радник основне школе у Штављу. Податке за домаћинства Павловићи, Пантовићи, Крсмановићи, Обрадовићи и Мијајловићи, као и за исељенике, добили смо од Љубише Павловића, дипломираног економисте из Сјенице.

Градац је у периоду од 1948 до 1961. остварио пораст броја становника (15%) да би до 1991. био забележен пад за 54%, а у периоду 1991-2002. године незнатан пораст за 6%. Бројно кретање домаћинстава није било у складу са популационим кретањем јер је број домаћинстава од 1948. до 1981. увећан 73%, а затим до 2002. године смањен 18%. Просечан број чланова у домаћинству био је у функцији популационих кретања и бројног кретања домаћинстава. Нелогично је што се број домаћинстава са 5 и више чланова у периоду 1991-2002. године повећао са 7 на 11 или 57%.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству            

Година        Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

  1.            264                              33                                      8,00
  2.             318                              43                                      7,39
  3.            304                              42                                       7,23
  4.            282                              52                                       5,42
  5.            237                               57                                       4,15
  6.             141                              49                                       2,87
  7.            150                              47                                        3,19

Домаћинства у селу Градац:

  1. Мијајловић Мирољуб

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала са санитарним уређајима и водом. Оба члана породице су запослена ван територије Сјеничког краја. Додатни извор прихода је узгој говеда.

Порекло: Фамилија потиче од старе породице Брауновића, из племена Саса. Михајло Брауновић се доселио у Градац 1844. године са 7 синова. Тројица од њих су се иселила у Куршумлију, а четворица су остала у Грацу, где се братство развијало.

Род: По очевој страни – Славковићи из Врсјеница. Фамилија се гаси, као што је нестала и фамилија Свракићи, пре Мијајловића.

Напомена: Подаци о пореклу и роду фамилије Мијајловић добијени су анкетом на терену.

  1. Мијајловић Кристивоје

Једночлано домаћинство. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала али нема санитарне уређаје и воду. Бави се узгојем говеда.

Порекло: Порекло фамилије је исто као и код домаћинства Мирољуба Мијајловића, као и род. Домаћинство је до 1960. бројало 11 чланова, а у првој деценији XXI века домаћинство има само једног члана.

Род: Славковићи из Врсјеница.

3.Мијајловић Драго

Домаћинство има 2 члана. Домаћинство је удаљено од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду. Оба члана су пензионери. Баве се узгојем говеда.

4.Мијајловић Ђорђе

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду. Два лица су запослена у Сјеници, једно лице тражи посао, а једно је студент. Пет чланова овог домаћинства се иселило и запослено је ван територије Сјеничког краја. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Порекло је исто као и код претходна 2 домаћинстава. Фамилији прети гашење јер се члан домаћинства који студира вероватно неће вратити у село.

Род: По очевој страни – Кањевци из Ступа.

5.Мијајловић Радован

Једночлано домаћинство. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду. Домаћин је запослен у руднику угља „Штаваљ”. Два члана овог домаћинства живе и раде у Сјеници, а 5 се иселило и запослено је ван територије Сјеничког краја. После смрти мајке и оца, власник домаћинства живи сам и није ожењен.

Порекло: Фамилија потиче од старе породице Брауновића, из племена Саса. Михајло Брауновић се доселио у Градац 1844. са 7 синова. Тројица од њих су се иселила у Куршумлију, а четворица су остала у Грацу, где се братство развијало.

Род: Нишавићи из села Ступа.

6.Обрадовић Радета

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2,5 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је сазидана од тврдог материјала, има уведену воду и опремљена санитарним уређајима. У домаћинству су 2 лица запослена у суседном селу. Једно лице је ученик основне школе, а једно средње школе. Баве се и узгојем крава и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште. Једно од млађих и перспективнијих домаћинстава у селу.

Порекло: Објашњење је дато у тексту.

Род: Вуковићи из Врсјенице, Пантовићи и Крсмановићи из Граца.

7.Обрадовић Стојна

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2,5 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је сазидана од тврдог материјала, има уведену воду и опремљена је санитарним уређајима. Носилац домаћинства је породични пензионер, 1 члан ради у суседном селу, а 1 у Сјеници. Баве се и узгојем крава и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште. Представља једно од млађих и бољих домаћинстава у селу.

8.Крсмановић Гроздана

Једночлано домаћинство. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Удаљена је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 1 км. Девет лица из овог домаћинства се иселило и запослено је ван територије Сјеничког краја. Домаћица се бави узгојем стоке.

Порекло: Исто као за домаћинство Обрадовић Миша.

Напомена: Од ове, некада бројне и угледне фамилије, у селу више нико не живи. Последњи житељ ове фамилије у селу, Гроздана, рођена 1926, умрла је, а кућа је 2009. године „закључана”.

9.Пантовић Миладин

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе 2 км, а од аутобуске станице 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, опремљена је санитарним уређајима и има воду. Струју су добили 1971. године. Нема запослених лица, а 2 радно способна члана траже посао. У домаћинству је 1 ученик средње школе и 2 студента. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Објашњење је дато даље у тексту.

Род: Павловићи из Вапе, Обрадовићи и Крсмановићи из Граца.

10.Павловић Владимир

Домаћинство има 12 чланова. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1971. Четири лица су запослена (3 у родном селу и једно у Сјеници), док 2 члана траже посао. Баве се узгојем говеда и оваца. Домаћинство живи у засеоку Градина.

Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе, од Бјелопавлића. Прво су се доселили у Вапу, а затим у Градац.

Род: Павловићи из Вапе.

11.Пантовић Милутин

Једночлано домаћинство. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе 5 км, а од аутобуске станице 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима, водом и струјом (од 1971 године). Један члан домаћинства је ученик основне школе. Домаћинство гаји говеда и овце.

Порекло: Фамилија је променила презиме у време турске владавине. Раније су се презивали Петровићи.

12.Обрадовић Љубо

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе и аутобуске станице 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду. Струју су добили 1971. године. У домаћинству нема запослених лица. Главни извор прихода је сточарство – узгој оваца и говеда.

Порекло: За време турске владавине презивали су се Петровићи, а затим су узели презиме Обрадовићи.

13.Пантовић Драгић

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе 3 км, а од аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено у родном селу, а једно тражи посао. Два члана домаћинства похађају основну школу.

14.Пантовић Стојадин

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Један члан домаћинства је до пропасти ПИК „Пештер” радио на рибњаку. Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира чије вишкове износе на тржиште.

15.Пантовић Михаило

Домаћинство има 5 чланова. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено ван територије Сјеничког краја, а једно тражи посао. Баве се пољопривредом.

16.Пантовић Данко

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Два лица похађају основну школу. Носилац домаћинства је аутопревозник. Баве се и узгојем крава. Једно од млађих и успешнијих домаћинстава у селу.

17.Пантовић Велизар

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Некада је била најбоља кућа у селу и служила као школа од 1952. до 1958. године. Носилац домаћинства је пензионер. Баве се узгојем крава.

18.Пантовић Милоје

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је пензионер и баве се узгојем крава.

19.Пантовић Милорад

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства тражи посао, 1 је пензионер и 1 је пољопривредни пензионер (супруга). Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира чије вишкове пласирају на тржиште.

20.Пантовић Радослав

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је пензионер. Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште.

21.Пантовић Александар

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је пензионер и бави се узгојем крава и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласира на тржиште.

22.Пантовић Станимирка

Једночлано домаћинство. Кућа поседује воду. Једини члан домаћинства је пензионер.

23.Пантовић Момчило

Једночлано домаћинство. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Једини члан домаћинства је пензионер и бави се узгојем говеда.

24.Пантовић Роса

Једночлано домаћинство. Од Сјенице је удаљено 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Једини члан домаћинства је у поодмаклом је животном добу, али и даље држи краве и бави се производњом сира, који продаје њен син, који живи у Крагујевцу.

25.Пантовић Драгован

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и снабдевена водом и санитарним уређајима. Струју је добило 1971. године. Један члан домаћинства тражи посао, а 2 члана су пензионери. Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира, чије вишкове износе на тржиште.

26.Пантовић Рајка

Једночлано домаћинство. Кућа је зидана од тврдог материјала и поседује воду. Једини члан домаћинства је домаћица.

27.Обрадовић Радоман-Мишо

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 9 км, од основне школе 2,5 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је сазидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним уређајима. Три лица су запослена као радници на територији Сјеничког краја. Двоје деце је предшколског узраста. Баве се и узгојем крава и производњом сјеничког сира чије ,вишкове пласирају на тржиште. Једно од млађих и успешнијих домаћинстава у селу.

Порекло: Обрадовићи су пореклом Петровићи из Петрова поља код Дуге Пољане, где су се доселили пре или после погибије Карађорђа 1817. године. Браћа Обрад, Панто и Крсман Петровић добили су презимена од аге – по свом имену. Обрадовићи, Пантовићи и Крсмановићи су од три брата, а четврти се одселио у Банат и променио презиме у Петровић.

Род: Пантовићи и Крсмановићи у Грацу и Петровићи, који су се одселили у Банат.

Напомена: Подаци за порекло и род добијени су спроведеном анкетом на терену. Другачија верзија порекла Обрадовића, Панговића и Крсмановића дата су у тексту и добијена су од Љубише Павловића.

28.Обрадовић Владета

Домаћинство има 3 члана. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена као радници на територији Сјеничког краја.

29.Обрадовић Миломир

Домаћинство има 6 чланова. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Једно лице је запослено на територији Сјеничког краја, а једно лице је пензионер.

30.Обрадовић Зоран

Домаћинство има 6 чланова. Кућа не поседује санитарне уређаје и воду. Једно лице је запослено као радник на територији Сјеничког краја, а једно лице тражи посао.

31.Обрадовић Радисав

Домаћинство има 3 члана. Од Сјенице је удаљено 9 км, од основне школе 2 км а од аутобуска станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним и електричним уређајима. У домаћинству нема запослених лица. Иако су у поодмаклим годинама, гаје неколико крава.

32.Обрадовић Новак

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км а од аутобуска станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним уређајима. Носилац домаћинства је до пропасти ПИК „Пештер” радио на рибњаку у родном селу, док 2 члана домаћинства траже посао, а 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира чије вишкове износе на тржиште. Једно од млађих и потенцијално успешних домаћинстава у селу.

33.Обрадовић Драгија

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км а од аутобуска станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним уређајима. Једно лице је запослено на територији Сјеничког краја, а једно тражи посао. Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира, чије вишкове износе на тржиште. Једно од јачих пољопривредних домаћинстава у селу.

34.Обрадовић Јордан

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км а од аутобуска станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним уређајима. Два лица су запослена на територији Сјеничког краја. Један члан домаћинства похађа средњу, а 1 основну школу. Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира, чије вишкове износе на тржиште. Једно од успешнијих домаћинства у селу.

35.Обрадовић Милинко

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2,5 км а од аутобуска станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним и електричним уређајима. Једно лице је запослено на територији Сјеничког краја, а једно тражи посао. Носилац домаћинства је пензионер из радног односа. Једно од млађих и перспективних домаћинстава у селу.

36.Обрадовић Драгић

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 8 км, од основне школе 2,5 км а аутобуска станица је крај куће. Кућа је зидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним уређајима. Носилац домаћинства има радњу за пружање услуга ископа водоводне и канализационе мреже, а супруга му је пензионер из радног односа; син и снаха имају завршен факултет и раде у Сјеници као просветни радници; двоје деце је предшколског узраста. Једно од најперспективнијих домаћинстава у селу.

37.Обрадовић Јаћим

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 8 км, од основне школе 2,5 км а аугобуска станица је крај куће. Кућа је опремљена санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена на територији Сјеничког краја. Један члан домаћинства је ученик средње школе, а 1 је студент. Баве се пољопривредом. Кућа је вероватно најлепша у селу, а опремљена је по свим савременим стандардима. Једно од перспективнијих домаћинстава у селу.

38.Обрадовић Рајка

Једночлано домаћинство. Домаћица се бави пољопривредом. Нема деце. На заласку је животног доба.

39.Павловић Радоња

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је сазидана 1975. године, од тврдог је материјала, има уведену воду и опремљена је санитарним уређајима. Струју су добили 1971. године. Два члана су пензионери из радног односа, 1 члан је корисник пољопривредне пензије. Баве се узгојем крава и живине и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште. Једно од млађих и успешнијих домаћинстава у селу.

Род: Киковићи из Тријебина, Заграђани из Штавља и Биочани из Брњице.

40.Павловић Миломир

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 1 км и од аугобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Род: Киковићи, Заграђани, Биочани.

41.Павловић Часлав

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 1 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Једно лице је запослено у другом селу Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Род: Кнежевићи, Обрадовићи, Терзићи.

42.Павловић Зоран

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 1 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. године. Једно лице је запослено у другом селу Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Род: Кнежевићи, Обрадовићи, Терзићи.

43.Павловић Душко

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 1 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1971. годиие. Једно лице је запослено у другом селу Сјеничког краја, а једно тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Род: Кнежевићи, Обрадовићи, Терзићи.

44.Павловић Милољуб

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је саграђена од дрвета, усељена 1996. и снабдевена водом и санитарним уређајима. Струју су добили 1981. године. Носилац домаћинства је пензионер. Домаћинство се бави узгојем коза и живине.

Род: Киковићи из Тријебина, Заграђани из Штавља и Биочани из Брњице.

45.Павловић Милијана

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала 1981. године, има уведену воду и опремљена је санитарним уређајима. Носилац домаћинства је породични пензионер, а 2 члана раде у руднику „Штаваљ”. У домаћинству има троје деце: једно похађа основну школу, а 2 су предшколског узраста. Домаћинство се бави узгојем крава и живине и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште. Младо и перспективно домаћинство.

Род: Киковићи из Тријебина, Заграђани из Штавља и Биочани из Брњице.

46.Павловић Првослав

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, усељена почетком 2001. године, са водом и санитарним уређајима. Два члана домаћинства су запослена у руднику „Штаваљ”, а 1 члан тражи посао. У домаћинству су 2 ученика основне школе и 1 ученик средње школе. Младо и перспективно домаћинство.

Род: Киковићи из Тријебина, Заграђани из Штавља и Биочани из Брњице.

Напомена: Због пренасељености Градине, део Павловића је 1982. и 1983. године прешао са Градине у други крај села Граца, до рибњака који је изградио ПИК „Пештер”. Временом, ту су се развила три домаћинства: Павловић Милољуб, Павловић Милијана и Павловић Првослав.

47.Павловић Негослав

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 8 км, од основне школе 1 км и од аутобуске станице 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена санитарним уређајима и водом. Струју су добили 1981. године. Два лица су запослена у другом селу Сјеничког краја, а једно похађа основну школу. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Род: Киковићи, Заграђани, Биочани.

48.Пантовић Вук

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Један члан домаћинства ради у обновљеном рибњаку у родном селу и покреће угоститељску делатност, такође у селу. Два члана домаћинства студирају, а једно тражи посао.

49.Пантовић Тројица

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства углавном ради у Русији боравећи повремено у родном селу.

50.Пантовић Михајло

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, и снабдевена водом и санитарним уређајима. Баве се узгојем крава и производњом сјеничког сира чије вишкове пласирају на тржиште.

51.Пантовић Загорка

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице око 1 км. Кућа је сазидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним уређајима. Носилац домаћинства је породични пензионер, 2 члана раде: једно у суседном селу а једно у Сјеници. Двоје деце похађа основну школу. Баве се и узгојем крава и производњом сјеничког сира чије вишкове пласирају на тржиште. Једно од млађих и успешнијих домаћинстава у селу.

52.Обрадовић Љубиша

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 9 км, од основне школе 2 км а од аутобуска станице 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, уведена вода и опремљена санитарним уређајима. Носилац домаћинства ради у суседном селу. Једно од млађих и перспективних домаћинстава у селу.

53.Обрадовић Десанка

Једночлано домаћинство. Корисник пољопривредне пензије.

54.Обрадовић Марија

Домаћинство има 3 члана. Један члан ради ван територије Сјеничког краја тј. теренски је радник који повремено борави у селу. Држе краве.

55.Павловић Сретина

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је изграђена 1965. године од тврдог материјала и снабдевена је водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је породични пензионер, а 2 лица траже посао. Једно дете је предшколског узраста. Баве се узгојем крава и живине и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште.

Род: Киковићи из Тријебина, Заграђани из Штавља и Биочани из Брњице.

56.Павловић Драгица

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана 1950. године од тврдог материјала и снабдевена је водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је породични пензионер а син ради у руднику „Штаваљ”, који се налази у Штављу. Баве се узгојем крава и живине и производњом сјеничког сира чије вишкове пласирају на тржиште.

Род: Кнежевићи из Драгојловића, Обрадовићи из Граца и Терзићи из Вапе.

57.Павловић Гроздана

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана 1983-1984. године од тврдог материјала, снабдевена је водом и санитарним и електричним уређајима. Носилац домаћинства је породични пензионер а син ради у руднику „Штаваљ”, који се налази у Штављу. Баве се узгојем крава и живине и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште.

Род: Кнежевићи из Драгојловића, Обрадовићи из Граца и Терзићи из Вапе.

            58.Павловић Петројка

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 10 км, од основне школе 2 км и од аутобуске станице 2 км. Кућа је зидана 1950. године од тврдог материјала и снабдевена је водом и санитарним уређајима. Носилац домаћинства је породични пензионер. Један син ради у руднику „Штаваљ”, други тражи посао, док се најстарији син одселио 2007. године за Шведску. Баве се узгојем крава и живине и производњом сјеничког сира, чије вишкове пласирају на тржиште.

Род: Кнежевићи из Драгојловића, Обрадовићи из Граца и Терзићи из Вапе.

*

О пореклу породица Пантовићи, Крсмановићи и Обрадовићи у Грацу постоји неколико верзија. У целини преносимо казивање Љубише Павловића, дипломираног економисте, који живи у Сјеници, а чији се отац 1967. године из Граца преселио у Сјеницу: „Пантовићи, Крсмановићи и Обрадовићи су део једне исте фамилије која се до 1915. године презивала Петровић. Те године, за време аустријске окупације, били су отерали у Сјеницу неку робу по основу ратне реквизиције. Кадаје Шваба, који је примао робу, сазнао како се презивају викао је на њих и псовао помињући краља Петра. Чак је наредио да се ухапсе и отерају у Нови Пазар. Провели су у апсу неколико дана и једва живу главу ишчупаше. Приђе им потом тумач, неки мештанин те их добронамерно подучи да сместа промене презиме по неком старом претку. Тако ови и учинише, те по тројици браће: Панту, Крсману и Обраду који се први од Петровића доселише у Градац, узеше презимена Пантовић, Крсмановић и Обрадовић.

О свом пореклу различито казују. Једни сматрају да су род са Петровићима од којих потиче Карађорђе. Наиме, на Пештеру постоји предање, прихваћено и у литератури, да је Карађорђев отац Петар Васојевић, са три брата, извесно време живео у Петровом Пољу код Жабрена. После убиства два Топузовића који су му нападали планинке и убили пса, морали су хитно, преко ноћи, да се иселе преко Голије и Ужичке нахије у Шумадију. Вождове претке су испратили, штитећи их, побратими Кучевићи, исламизирани Кучи – Дрекаловићи.

Петар и Мирко су се населили у Вишевцу, један брат је остао на Златибору а један се вратио у Црну Гору (Види: М. Недељковић, “Порекло Карађорђа,…”).

Поједини причају да се тада један од браће задржао у Грацу и да су они његови потомци.

Други (Миладин Пантовић) овако казују: «Петровићи су род са Карађорђем. Кад су отишли за Тополу, један се вратио са фамилијом и населе се код Остре стијене (у литератури позната као “Шиљата стена у Градцу” – Љ. П.) и ту обрађивали Видаковину три године. Једна година беше кишна а они рано поорали, те година изда и рекоше: “Боље гаће бискат но орат Видаковину”, и преселе се уврх села, у малу заветарну долину, близу куће Сврачића, који су први дошли у село. Иза Петровића су дошли Павловићи, а знатно касније Мијајловићи.».

И ова верзија је на трагу прве. Обе су непоуздане из више разлога: Прво, ако су Петровићи заиста део фамилије Карађорђевих предака, намеће се питање: кад је Петар са осталом браћом морао журно да бежи што даље од Жабрена, зашто би један остајао тако близу Жабрена кад је сигурно да би турска освета сатрла и ту фамилију.

Друго, ако се зна да су услови живота у Шумадији у то време били далеко сношљивији, зашто би се онда враћали на горе и на дохвату освете?

Треће, славе су им различите. Петровићи из Граца славе Св. Јоакима и Ану (22. септембра) док су Карађорђеви преци променили више слава: Св. Николу, Св. Климента, Ћириловдан, Св. Андреја.

Четврто, у време одласка из Жабрена, нису се звали Петровићи. То презиме, Карађорђе је узео тек по свом оцу.

На Пештеру постоји предање да је Карађорђева мајка била носећа у време одласка из Жабрена и да је по доласку у Шумадију родила Карађорђа. Како је у литератури усвојено да је највероватнија година Карађорђевог рођења 1762. године то би истовремено било и време њиховог преласка у Шумадију. То би истовремено било и време останка једног огранка у Грацу. Од тада до доласка Павловића (око 1815. године) има 53 година. За то време, Петровићи би се знатно увећали па би Павловићи затекли велико братство. А није било тако. Постоји прича да је Милош Павловић са Градине (који је 1880. године био управитељ рашке царинарнице и за кога се поуздано зна, на основу матичних књига из Рашке, да је рођен 1856. године) заволео ћерку Косте Петровића, али је браћа: Миленко, Милика и Проле нису дала. Њихов деда Панто је био један од тројице Петровића који су први дошли у Градац. Дакле, Милош је иста генерација са Миленком, Миликом, Пролом и њиховом сестром, па су иста генерација и њихови очеви и дедови који су први дошли у Градац. То даље значи, да су Петровићи и Павловићи доселили приближно у исто време тј. у време око Другог устанка у Шумадији.

Ђукан Обрадовић подсећа на казивање почившег Радомира Пантовића, једног од првих писмених људи у Грацу, да Петровићи потичу из Његуша испод Цетиња.

На основу претходних казивања и анализа, може се једино рећи да су Петровићи пореклом из Црне Горе и да су дошли извесно време пре Павловића. Изгледа да је са Карађорђем 1809. године отишло и становништво Градца а да су на опустела огњишта убрзо пристигле нове фамилије из црногорских брда, међу њима и Петровићи.

Петровићи су населили централни део села, почев од извора Вапе па све до Јавора. Јужно од њих, ка Црном Врху, населили су се Павловићи а северно од Петровића, ка данашњем магистралном путу Сјеница – Нови Пазар, населили су се Мијајловићи. Од 1915. године, Петровићи се развијају као посебна братства: Пантовићи, Крсмановићи и Обрадовићи.”

Фамилија Мијајловићи има различите верзије о свом пореклу. Преносимо у изворном облику верзију коју нам је дао Љубиша Павловић: „Једни, позивајући се на писање Рајка Радосављевића (Морача Роваца, Колашин – Београд 1990, 140), казују да воде порекло од Брауновића из Доње Мораче, које сматрају потомцима Саса, рудара средњевековног рудника Брсково.”

Професор у пензији Аким Мијајловић из Краљева, рођени Грачанин, о пореклу Мијајловића је написао следеће: „По причању старијих и по једном документу који сам лично читао у Биљарди на Цетињу у октобру 1963. године, досељени су из Роваца. Иселили су се због беде и сиромаштва. Четири брата Булатовића напустили су родно Ровце и кренули у правцу Павиног Поља код Бијелог Поља. У Павином Пољу је остао најстарији брат а остали пређоше Лим, дођоше до Куманице где одморише и кренуше трећи дан преко Гиљеве и стигоше на извор Вапе. Ту су затекли Петровиће и четири куће Павловића. У Грацу, код извора Вапе, остаде Мијајло. Сташо и брат му Миле пођоше преко Градине, Црног Врха, Вранотића и стигоше до Попа код Тутина. Ту се усидрио Сташо а његови се потомци по њему прозваше Сташевић. Миле се усидрио код Топлице.”

Ђорђије Мијаиловић (1920-2007) о пореклу Мијајловића овако је казивао: „Мијајловићи су са Полице код Берана. У Градац је дошао Мијајло са седам синова: Никола, Мартин, Илија и Божо су остали са оцем у Грацу, а три су отишла код Куршумлије.”

Симон Мијајловић (умро 60-их година XX века), истакнута личност у братству свога времена, казивао је да су у Градац дошли 1844. године. Али, имајући у виду да су се из овог краја насељавали у Топлицу тек после Јаворског рата (1876-77), и овај податак се доводи у сумњу.

Зависно од тога како изговарају име родоначелника: Мијајло или Михајло, то се и породице презивају Мијајловић или Михајловић. Како су у већини ове прве, и ми смо их тако насловили.

 

Исељеници из села Градац:

            1.Мијајловић Јегдомир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу 1969. године ради запослења чланова породице у „Напретку” и „Весни”. Два члана домаћинства су завршила основну школу и 3 средњу школу. Кућа у Грацу им је „закључана”.

2.Мијајловић Данило

Једночлано домаћинство. Домаћин се иселио код сина у Краљево 1989. године. Нема школску спрему. Кућа у Грацу је „закључана”.

3.Мијајловић Милан

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Крагујевац 1968. године ради школовања деце. Један члан домаћинства је без стручне спреме, 2 имају осмогодишњу основну школу а 2 машински факултет. Кућа у Грацу је „закључана”.

4.Мијајловић Нићифор

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Краљево 1958. године ради запослења деце и учења заната. Два члана домаћинства су без стручне спреме, а 5 са четвороразредном основном школом. Кућу у Грацу домаћин је разрушио и однео материјал.

5.Мијајловић Панто

Домаћинство има 2 члана. Иселили се код кћери у Краљево 1958. године. Оба члана домаћинства су без школске спреме. Кућа у Грацу је разрушена а материјал однесен.

6.Мијајловић Милован

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Барајево код Београда 1968. године ради школовања деце. Два члана домаћинства су без стручне спреме, а 3 имају средњу школу. Кућа на селу је „закључана”.

7.Мијајловић Константин

Домаћинство има 6 чланова. Иселили се у Љубић код Чачка 1971. године ради запослења сина Микоте у Чачку. Два члана домаћинства су без стручне спреме, а 2 имају средњу школу. Кућа у Грацу је „закључана”.

8.Крсмановић Славомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац 1969. године ради запослења у „Аутотранспорту”. Носилац домаћинства је занатлија – возач.

9.Крсмановић Драган

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Коваче (Краљево) 1998. ради запослења и изградње куће у Краљеву. Носилац домаћинства је учитељ.

10.Обрадовић Мирослав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Баточину 1968. године ради запослења и изградње куће. Носилац домаћинства има вишу школу (наставник).

11.Пантовић Радивоје

Једночлано домаћинство. Домаћин се иселио у Мурску Соботу (Словенија) 1960. године ради запослења и женидбе. Нема школску спрему.

12.Пантовић Милоња

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак 1966. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.

13.Мијајловић Желимир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1953. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства нема школску спрему. Породична слава: Св. Никола.

14.Обрадовић Томислав

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у околину Чачка 1960. године ради запослења, школовања деце и слабог материјалног стања. Три члана домаћинства су завршила осмогодишњу основну школу. Породична слава: Јаћимовдан.

15.Павловић Бориса

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се са Градине у Жичу код Краљева 1954. године ради запослења, школовања, школовања деце и слабог имовинског стања. Породична слава: Св. Никола.

16.Обрадовић Југослав.

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац 1976. ради запослења. Носилац домаћинства има осмо- годишњу основну школу. Породична слава: Јаћимовдан.

            17.Пантовић Радољуб

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1976. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу (бравар).

18.Мијајловић Микота

Једночлано домаћинство. Иселио се у Чачак 1976. године из економских разлога.

19.Мијајловић Добривоје

Једночлано домаћинство. Иселио се у Сјеницу 1975. године.

20.Мијајловић Мирољуб

Једночлано домаћинство. Иселио се у Сјеницу 1971. године.

            21.Мијајловић Станиша. Једночлано домаћинство. Иселио се у Сјеницу 1978. године.

22.Мијајловић Тикомир

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у село Чедово (Сјенички крај) 1960. године.

23.Мијајловић Живорад

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Београд 1968. године.

24.Мијајловић Мирчета

Једночлано домаћинство. Иселио се у Београд 1978. године.

25.Мијајловић Миланко

Једночлано домаћинство. Иселио се у Београд 1976. године.

26.Мијајловић Грујица

Једночлано домаћинство. Иселио се у Чачак 1963. године.

            27.Мијајловић Илија

Једночлано домаћинство. Иселио се у Чачак 1967. године.

28.Мијајловић Аким

Једночлано домаћинство. Иселио се у Нови Пазар 1967. године.

29.Мијајловић Слободан

Једночлано домаћинство. Иселио се у Београд 1971. године.

30.Обрадовић Крунислав

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Чачак 1958. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

31.Обрадовић Десимир

Иселили су се 1958. године године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио четвороразре- дну основну школу.

32.Обрадовић Грујица

Иселили су се 1959. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

33.Обрадовић Миро

Иселили су се 1968. године у Баточину ради запослења. Носилац домаћинства је по занимању педагог.

34.Обрадовић Миле

Иселили су се 1961. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

35.Обрадовић Велибор

Иселили су се 1966. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је по занимању возач.

36.Обрадовић Милоња

Иселили су се 1969. године у Крагујевћц ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

37.Обрадовић Југо

Иселили су се 1971. године године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинсгва је завршио осмогодишњу основну школу.

38.Обрадовић Вукота

Иселили су се 1973. године у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

39.Обрадовић Петар

Иселили су се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

40.Обрадовић Радибор

Иселили су се 1986. године у Горњи Милановац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио гимназију.

41.Обрадовић Милета

Иселили су се 1988. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је занатлија- машинбравар.

42.Обрадовић Десимир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1958. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

43.Обрадовић Стојко

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1958. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

44.Пантовић Коста

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

45.Пантовић Вујадин

Једночлано домаћинство. Иселио се 1978. године у Трстеник ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

46.Пантовић Самаило

Једночлано домаћинство. Иселио се 1968. године у Београд ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

47.Пантовић Радоња

Једночлано домаћннство. Иселио се 1965. године у Београд, ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

48.Пантовић Радоје

Једночлано домаћинство. Иселио се 1962. године у Београд ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

49.Пантовић Станојка.

Једночлано домаћинство. Иселила се 1966. године у Београд ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

50.Пантовић Станика

Једночлано домаћинство. Иселила се 1977. године у Београд ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

51.Пантовић Миленко

Једночлано домаћинство. Иселио се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има вишу стручну спрему.

            52.Пантовић Ђоко

Једночлано домаћинство. Иселио се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

53.Пантовић Миљана

Једночлано домаћинство. Иселила се 1985. године године у Београд ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

54.Пантовић Слађана

Једночлано домаћинство. Иселила се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

55.Пантовић Косана

Једночлано домаћинство. Иселила се 1989. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

56.Пантовић Соња

Једночлано домаћинство. Иселила се 1994. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

57.Пантовић Зорица

Једночлано домаћинство. Иселила се 1978. године у Београд ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

58.Пантовић Батрић

Једночлано домаћинство. Иселио се 1979. године у Панчево ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

59.Пантовић Вукомир

Једночлано домаћинство. Иселио се 1958. године у Панчево ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

60.Пантовић Милован

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1979. године у Чачак ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

61.Пантовић Радиша. Једночлано домаћинство. Иселио се 1977. године у Краљево ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

62.Пантовић Радета.

Једночлано домаћинство. Иселио се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

63.Пантовић Владета

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 2002. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

64.Пантовић Кирил

Једночлано домаћинство. Иселио се 1957. године у Београд ради запослења. Једини члан домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

65.Пантовић Радован

Једночлано домаћинство. Иселио се 1963. године у Сјеницу ради запослења. Једини члан домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

66.Пантовић Љутомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1960. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

            67.Пантовић Ратомирка

Једночлано домаћинство. Иселила се 1971. године у Сјеницу ради запослења. Једини члан домаћинства је завршио четвороразредну основну школу.

68.Пантовић Видоје

Једночлано домаћинство. Иселио се 1952. године у Трстеник ради школовања. Једини члан домаћинства има високу стручну спрему.

69.Пантовић Милика

Једночлано домаћинство. Иселио се 1965. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

70.Пантовић Драган

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 2002. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему.

71.Пантовић Радуле

Једночлано домаћинство. Иселио се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

72.Пантовић Миодраг

Једночлано домаћинство. Иселио се 1950. године у Косовску Митровицу ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

73.Пантовић Раде

Једночлано домаћинство. Иселио се 1985. године у Чачак ради школовања. Једини члан домаћинства је завршио машински факултет.

74.Пантовић Владимир

Једночлано домаћинство. Иселио се 1969. године у Чачак ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

            75.Пантовић Миљан

Једночлано домаћинство. Иселио се 1985. године у Чачак ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

76.Пантовић Милић

Једночлано домаћинство. Иселио се 1990. године у Крагујевац ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

77.Пантовић Вељо

Једночлано домаћинетво. Иселио се 1960. године у Чачак ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

78.Пантовић Велибор

Једночлано домаћинство. Иселио се 1962. године у Краљево ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

79.Пантовић Тројко

Једночлано домаћинство. Иселио се 1975. године у Краљево ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

80.Пантовић Борка

Једночлано домаћинство. Иселила се 1983. године у Краљево ради запослења. Једини члан домаћинства има средњу стручну спрему.

81.Павловић Војислав

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1954. године са Градине у Жичу код Краљева из економских разлога.

82.Павловић Љубиша

Домаћинство има 4 члана. Отац се у Сјеницу доселио 1967. године ради запослења. Носилац домаћинства је дипломирани економиста.

83.Павловић Ратомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1954. године са Градине у Жичу код Краљева из економских разлога.

84.Павловић Василије

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Сјеницу из економских разлога. Породична слава: Св. Никола.

85.Павловић Драган

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 2007. године у Шведску из економских разлога.

Према проучавањима на терену, становници Граца исељавали су се највише у Крагујевац, Београд, Чачак, Краљево и Сјеницу.

*

О исељавању Павловића са Градине – Градац забележили смо казивање Љубише Павловића: „После досељавања на Градину у време око Другог устанка у Србији, са Градине су 1867. године отишли Ивкови синови: Продан, Јован и Миркови синови: Мијаило, Неђељко и Радован. Иселили су се у село Вапу удаљену око 5 километара од Сјенице, а низводно од извора (Главе Вапе) око 10 км. Разлог преласка: економски.

После Берлинског конгреса 1878. године, иселио се са Градине Стефан Павловић, са женом и малим сином Јелесијом. Населио се у село Плочник, општина Куршумлија. Разлог исељавања: турски зулум.

После Јаворског рата 1876-1877. године, иселио се у Рашку Милош Павловић. Разлог исељавања: страх од турске одмазде јер је био национални радник у Старој Србији и добровољац у Јаворском рату. Радио је на царини у Рашкој, где је 1870. године био и њен управитељ. Тамо се оженио и имао једну ћерку.”

У периоду 1991-2002. године број младог становништва се смањио са 35 на 26 лица или за 26%, а учешће становништва са 60 и више година старости се повећало са 31,92% на 38,67%, тј. са 45 на 58 лица или 29%. Индекс старења 1991. износио је 1,28, а 2002. године 2,23 индексна поена. Подаци из претходне табеле јасно говоре да је становништво села Градац захваћено интензивним процесом старења и да, ако се негативни демографски процеси наставе овим интензитетом, село нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  136      96,46

муслимани     –           –

остали             5          3,57

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               150      100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

Према подацима из 1991. године у селу је, по вероисповести, било 96,46% православних становика и 3,57% осталих. По националној структури, 2002. године у селу живи 150 Срба у 47 домаћинстава. Мештани сматрају да су се њихови преци воде порекло из Црне Горе и да су се доселили у XVIII веку. Славе Св. Николу, Св. Јоакима и Ану и Св. архангела Михаила.

У селу је 1981. било 188 лица са преко 15 година живота, 1991. године 121 и 2002. године 131. Број лица без школске спреме од 1981.

До 2002. године смањио се за 55%, са 4 разреда основне школе за 44% и са средњом школом 3%, а повећао се са основном школом за 11%. Према подацима из 1981. евидентирана су 2 лица са вишом школом, а 2002. године једно са вишом и једно са завршеним факултетом. У селу је 1991. било 36 неписмених лица 36 (29,75%), а 2002. године неписмен је био само 1 становник (0,76%).

Величина земљишног фонда указује на то да је у периоду 1991- 2002. године дошло до значајних промена. Повећао се број поседа 0,10-5,00 ха и преко 10 ха, а смањио се број земљишних поседа 5,01- 10,00 ха.

Подаци, као и природна својстава села, указују на то да је до 1991. године основни извор прихода становништва била пољопривреда, а овчарство доминантна грана (619 грла оваца). Становништво у истој пописној години приходе остварује и бавећи се говедарством (379 грла говеда). Подаци из 2002. указују на то да 51,06% домаћинстава извор прихода остварује из непољопривреде, а само 8,51% из пољопривреде, док је 34,04% мешовитих домаћинстава.

Да је пољопривреда изгубила корак указује иам и структура сточног фонда у 2002. години. Немогућност сигурног пласмана сточарских производа натерали су становништво да запослење и извор прихода траже на другој страни.

Бистре планинске воде у Сјеничком крају пружају добру основу за узгој калифорнијске пастрмке. На овој погодности, на потесу Градац – Драгојловиће на Вапи подигнут је пуносистемски рибњак (од подизања млађи до конзумне рибе). Капацитет овог рибњака био је милион млађи и 80 тона конзумне рибе. Рибњак је подигнут 1980. и 1981, а престао је са радом 1999. године. Процесом приватизације ПК „Пештер” и рибњак је приватизован и требало би да буде обновљен. Природни услови за развој овог рибњака, пре свега квалитет воде која је богата кисеоником, неопходним за квалитетан узгој рибе, много су бољи од услова у којима данас раде многи рибњаци у Србији. Поред тога, активирање рибњака би омогућило и запослење локалног становништва [Павловић, 2004, 100].

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Sladjana Pantovic

    Postovanje,
    Rodjena sam u porodici Pantovic iz sela Gradac. Diplomirani sam ekonomista, bas sada sa tatom citam vase podatke i nailazimo na bezbroj gresaka u podacima….iznedju ostalih i vezanih konkretno za domacinstvo mog oca…..
    Volela bih da budete temeljniji precizniji u podacima.
    Srdacan pozdrav