Порекло презимена, село Врановац (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врановац, град Јагодина – Поморавски округ. Прем књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положа Порекло становништва села Врановац, град Јагодина – Поморавски округ. Прем књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положа Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Врановац (Јагодина)

Порекло презимена, село Врановац (Јагодина)

Порекло становништва села Врановац, град Јагодина – Поморавски округ. Прем књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vranovac

Положај села.

Село је у теснацу између црновршких коса, са обе стране Врановачког Потока. Са Доњим Штипљем је скоро састављено а од Горњег Штипља га одваја брдо Стража (Стражиловица). Само у врху села, где су школа и судница („општина“) има нешто кућа на једној заравни и страни благог нагиба, остале куће су све на стрмим странама.

Воде.

Пије се бунарска и изворска вода. Постоје четири бунара (врло дубока) и исто толико извора, који носе називе: Томицки Извор, Ђурђевски Изор, Кључки Извор и Лисичак.

Земље и шуме.

Њиве и сенокоси су на местима: Гај, Гарница (Уграрница), Стари Виногради, Трновик, Локва, Крива Ћуприја, Мусина Њива, Балвани, Јасика, Станојев Ливаде, Међа, Стража (Стражиловица), Страна и Раскрснице. Шуме, пашњаци, њиве и виногради измешани су по местима: Трновита Коса, Велика Коса, Мирков Поток, Голо Брдо, Шибовита Коса, Лепо Брдо, Дугачка Коса, Крушачка Коса, Кратка Коса, Драгићева Коса и Грабовита Главица.

Тип села.

Село је долинског типа, али су му куће знатно гушће у односу на моравска села. Дели се на Горњу и Доњу Малу које раздваја Бркицки Поток.

Име селу.

Име села тумачи се на разне начине. Једни кажу да је добило име по многима вранама којих је некада ту било; други, због црног камења; трећи, због црних људи који су ту некада живели; четврти, због многих удовица које су после неког страшног боја остале без мужева и због тога носиле вране (црне) мараме („шамије“) на глави; пети, због потока Врановца, којим је некада текла црна вода.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ј. Мишковић каже да су Врановац и Горњи Рачник били некада једно село. И данас су им имања толико помешана да је немогуће одредити им границе а заједничке шуме и утрине и данас подједнако уживају. У прилог овога, Тодор Поповић из Багрдана прича да су у потоку Врановцу биле појате (трла) горњорачничке, које су преобраћене у стално насеље.

Врановац има 102 куће, 10 родова и 687 становника.

Родови су:

Ђорђевићи и Томићи, славе Никољдан. Преци су име се доселили пре 200 година из Луњевице (рудничке) а тамо из призенског краја, као први досељеници.

Милосављевићи и Дрзманци, славе С. Враче. Доселили су се из околине Врања пре 150 година.

Бркићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Суве Мораве – околина Врања када и Дрзманци.

Радосављевићи и Мачковчани, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Мачковца код Крушевца пре 130 година.

Сандићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из околине Врања пре 130 година.

Милојевићи и Двоцићи, славе Стевањдан. Доселили су се из Шанца код Крушевца пре 130 година.

Златановићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Пирота, преко Сврљига, пре 120 година. Има их у Горњем Штипљу и у Ловцима.

Милићевићи, славе Св. Петку. Доселили се из Сврљига када и Златановићи.

Вулићи, Ћелићи и Ћеличани, славе Аранђеловдан. Доселлили су се из Ћелија код Крушевца пре 120 година.

Богићевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Шанца код Крушевца када и Ћеличани, са којима су били кумови.

Сеоска слава је Велики Спасовдан а заветине су: Савине Вериге – 29 јула по н.к. – за здравље чељади и 26 септембар по н. к. – за здравље стоке.

Гробље је на западној страни села, на једном пропланку благог нагиба.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top