Порекло презимена, село Липе (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Липе, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник порта Порекло становништва села Липе, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник порта Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Липе (Смедерево)

Порекло презимена, село Липе (Смедерево)

Порекло становништва села Липе, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Lipe

Положај села.

Село се налази у пространој моравској долини, између Језавиних притока Бадрике и Лесковаче, од којих, нарочито у пролеће, много пати. Поплаве су честе, и тада је становништво принуђено да се привремено насељава у околна села.

Воде.

Извора нема, мештани се служе водом са бунара. Скоро свака кућа има бунар.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање и ливаде су око села на местима: Шипаку, Лазу, Кртиновачи, Глоговачи, Трстењаку, Зверињу, Делијским Ливадама, Вису, Гориној Међи, Лукиној Бари и Врљаку. Претежно се сеје кукуруз, пшеница мање. Најбоље су испаше у Делијским Ливадама, Зверињњаку и Трстењаку. Виногради су у Сегдендолу. Шуме има мало, махом приватних забрана. Општина има око 30 ланаца свог земљишта под њивама.

Тип села.

Село је збијеног типа, груписано код цркве и школе. У новије време, после деоба, појединци се насељавају даље, изван села. Село се дели на крајеве: Ливадице (око школе и суднице), Церјански Крај, Павловачки Крај и Братаначки Крај (овај крај је настао одласком Милошевића-Латића на трла).

 

Постанак, име села и порекло становништва.

Раније је село било у Старим Липама ближе Језави, одакле су се због поплава пресељавали и дошли на данашња места.

По предању, у Липе се населио Циганин-Ром, који се настанио у једној шупљој липи, што указује да је због тога село названо овим именом, Липе. Од њега су данас:

Милошевићи.

Доцније су се доселили:

Мијатовићи, славе Св. Јевстатије, стари досељеници непознатог порекла.

Штрбићи (Ћосићи, Станојловићи, Стојковићи и Миловановићи), славе Јовањдан. Њихов предак Петар Штрбан се доселио међу првима и затекао у селу свега четири куће. Порекло непознато.

Трифуновићи, славе Никољдан. Зову их „Грцима“.

Милојковићи (Обрадовићи и Алексићи), славе Јовањдан. Стари досељеници непознатог порекла.

Ђушаци (Јанковићи, Живановићи, Миленковићи и Маринковићи), славе Никољдан. Њихови преци су се одавно доселили из Петке, пожаревачки округ.

Филиповићи (Станковићи), славе Никољдан. Деда се доселио пре Првог Устанка из Ресаве.

Степањци (Степановићи и Димитријевићи), славе Аранђеловдан. Деда Степан доселио се из Драговца, пожаревачки округ.

Николићи (Петровићи), славе Никољдан. Старином су из Ресаве, из околине Свилајнца. Прво су се настанили у Церју, у долини Мораве, одакле их Кнез Милош пресели у Липе. По њима се и цео крај назива Церјански.

Тодоровићи (Илићи), славе Никољдан. Њихови преци у из Старе Србије. Најпре су били у Вучаку, где су остали око тридесет година, одакле пређу у Шипак и ту остану неколико година. Најзад их паша пресели уЛипе.

Грчићи су род са Тодоровићима, славе, као и они, Никољдан.

Ђуричићи (Маричићи, Стевановићи и Стојичевићи), славе Ђурђиц. Прадед Илија Ђурица дошао из Крајине.

Црномитци (Живојиновићи, Тасићи и Здравковићи), славе Часне Вериге. Црни Мита, прадед данашњих Црномитаца, као слуга дошао из Петке.

Стефановићи (Тутуле), славе Томиндан. Стара породица непознатог порекла.

Вучковићи, славе Ђурђиц. Деда се доселио пре 60 година из Свилајнца.

Раденковићи (Радошевићи, Пантићи и Спасићи), славе Никољдан. Њихов деда се доселио пре 80 година из Ресаве.

Ђунићи, славе Никољдан. Деда човеку од 60 година дошао из Драговца, пожаревачки округ.

Крајинци (Стевановићи и Стокићи), славе Јовањдан. Старином су из Сиколе, крајински округ.

Ћирић, славе Св. Василија. Дошао као ковач пре 20 година из Велике Плане.

Милошевићи (Латићи), славе Михољдан. Старо им је презиме Кнежевићи. Стара породица. Бежало су „преко“, одакле се вратио прадед Петар, од кога је настала ова цела породица. Петар се најпре населио у Стублинама, код радничке механе, затим прешао у Старе Липе и доцније на данашње место. Његов син Јован био је оборкнез под Карађорђем.

Мартићи, славе Томиндан. Род су Стефановићима, славе, као и они, Томиндан. Деда им погинуо ратујући уз Карађорђа.

Симићи (Азуновићи), славе Томиндан. Не знају за своје порекло. Веле да су „Арнаути“.

Павловићи, славе Св. Јевстатије. Стара породица. Њихов прадед Антоније бежао „преко“. Имају родбину у Баваништу и Сланкамену.

Ђорђевићи, славе Аранђеловдан. Пре 13 година отац се доселио из Раље као кафеџија.

Христићи, славе Митровдан. Они су из Лерина у Грчкој, доселили се најпре у Осипаоницу а од пре 20 година су овде.

Стокићи (Цигани-Роми), славе Св. Василија. Доселио се отац из Дубравице.

Митићи (Ердељански), славе Аранђеловдан. Чича Мита, деда човеку од 50 година, доселио се из Едеља.

Станисављевићи, славе Пантелијевдан. Деда Степан „Косовац“ се доселио са Косова.

Миливојчићи (Ранковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.

Село има два гробља, једно је јужно од Каунице, а друго у близини Радинца. У оба се сахрањују из Липа и Радинаца.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top