Порекло презимена, селo Црнатово (Власотинце)

9. децембар 2012.

коментара: 4

Порекло становништва села Црнатово, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Crnatovo, selo

 

Настанак села

Црнатово је село  у општини Власотинце, јабланички округ, југоисточна Србија. Налази се на јужној падини планине Крушевица, на надморској висини између 350 и 600 метара, на десној страни реке Власине. Јужном страном је окренуто према планини Букова Глава. Садашње село је настало од старог насеља изнад Бегове турске ливаде (код села Бољаре).

У даљој прошлости, село је имало још повољнији положај: налазило се километар јужније, с обе стране Црнатовског потока. Ту је било Старо село. Но, Турци су га до темеља спалили због учешћа Црнатовчана у Нишкој буни 1841. године, Становништво је онда избегло на данашњу локалцију, где су биле трле и напасала се стока.

Сеоски атар има 418 хектара, много мање од суседне Црне баре на северу, Крушевице на истоку, а нешто више од Бољара на југу. Стари Црнатовчани оставили су причу о томе:

Дошли Турци сеоском кмету и позвали га да с неколико својих људи уз његово присуство, омеђи сеоски атар. Дали му на располагање цео дан: колико обиђе и омеђи, толики ће бити сеоски атар. А кмет, у уверењу да селу од тридесет домова и не треба велики атар, посао завршио до подне.

По другој верзији, сеоски кмет, неко од старијих  Лингураца (беспосличара), није угостио Турке нити им је обезбедио коње да не иду пешке па добио мали атар и малу утрину, за разлику од Крушевчана, који су показали веће гостопримство и добили много више земље.

Име села остаје загонетака. Према писању монографије о СЕЛУ ЦРАТОВУ Црнатовачнин професор Никола Митровић, ош два села у општини Житорађа имају исто име: Горње и Доње Црнатово.

Легенда каже да је поменути кмет имао наглашено црну пут па је село по њему добило име. Једна друга легенда о доласку првих породица на подручју села. Допао им се терен па је један од досељеника рекао вођи-Црни, това! Од те две речи настало је име села Црнатово.

У запису локалног етнолога Мирослава Младеновића из 1976. године са тамошњим учитељем Будимиром Петровићем у четвроразредној основној школи у село Црнатово-по његовој причи, чуо је овакву легенду о настанку села Црнатово:

Први се у стари део Селишта населио неки ЦРНИ МАРКО, који је за једног овна купио земљиште од  суседних Црнобараца. По том ЦРНОМ МАРКУ  је данашње насеље  добило назив село ЦРНАТОВО.  Исту легенду сам чуо и од 70-годишњег деде Анђелковића (1906.г.) , који је ујутру полазио у колибу код оваца према Црној Бари 1975.године. По њему легенда о настанку села Црнатово је овако настала: „ Црни Марко купио је земљу за једног овна од Црнобараца.“ – Родоначелник фамилије Анђелко је био кмет турског циганина, чувао му свиње, био је слуга. По његовом деди који је био рођен 1832. године  (живео 70. година а умро 1902.године) – казао му да је, по једној варијант,и старо село Црнатово као СЕЛИШТЕ се налазило између турске ливаде (села Бољаре) и данашњег села; а по другој варијанти је насељено из турске ливаде код села Бољаре.  Старац као овчар је ишао на колибу у Јагњилу потеса села Црна Бара, где је чувао тамо овце. Испричао је да на том потесу потока  су Црнатовчани имали две воденице (сада су само долине-вода се смањила, а некада  је вода извирала из брда Јагњила, који је био велики, на огранку планене Крушевица.

Тако службовајући у село Крушевица, као наставник математике у ОШ „Карађорђе Петровић“, лично сам се  уверио у постојање остатака СЕЛИШТА – где се поред турског пута на зараван у храстовој шуми  налазе још остаци, којих су некада овде у њивама изорали сељаци из села Крушевица (махала Осоје). То је потес између Бегове ливаде (С. Бољаре) и засеока „Осоје“ (Крушевица), где је Црни Марко засновао своју породицу, потом је касније прешао у Селиште (друго или прво-како се пише у монографији), у центру данашњег села Црнатово. Ова казивања сам чуо из рода Здравковић (засеок „Осоје“ с. Крушевица), који су се заселили са Косова, у оним сеобама под Турцима.

У тапијама које је турска управа средином 19. века издавала Црнатовчанима село је иманеновано као Бала Црнатова, што у  преводу значи Горње Црнатово.

Колико се до сад зна, први помен села нађен је у турским пописним књигама из 16. века. У њима је, поред многобројних села лесковачке нахије, поменуто и Црнатово, с неколико основних података: “Године 1516. село је било укључено у тимар. Имало је 52 куће и два удовичка домаћинства. Неожењених је било 8, а војника 21. Годишњи приход износио је 6032 акче“. Двадесет година касније, село је било подељено на два тимара. Укупно је им ало 46 кућа и 12 неожењених мушкараца. Годишњи приход Црнатова износио је 7031 акчу.  У осмој  деценији тог века овде је забележено 37 кућа и 4 неожењена. Годишњи приход износио је 6000 акчи. Међутим, поуздано се може тврдити да је на подручју данашњег Црнатова насеље постојало далеко раније.

Видан раст и напредак Црнатово је доживело у периоду од ослобођења од Турака 1878. године, до караја 60-тих година 20. века, када је почело масовно исељавање села, нарочито у Власотинце. Село има макадамски пут, електрифидикацију и водовод.

Црнатовчани су се одвајкада бавили пољопривредом-сточарство, воћарство, виноградарство и у последње време пчеларством. Због пренасељености села, многи су одлазили у печалбу. Највише су били у печалбу: циглари, качари, пинтери, длакари…;  потом крајем 20. и почетком 21. веку и зидари. Од заната су постојали ковачки, пинтерски, качарски, абаџијски, опачарски, коларски, ашчије (свадбарски кувари),  терзијски, поткивачки, кројачки, воденичарски, бунарџиски, музиканти (гајдарџије, фрулаши, хармоникаши)  и остали занати тога времена као и у другим околним селима. Данас село Црнатово при крају 20. и почетком 21. века потпуно као да нестаје. Године 2003. затворена је основна школа. Нема више плач деце у селу.  Нема више игре и кола, свадби и стрижби. Нема више гласа овчарица, звучног мелоса: гајдаша, фрулаша, харммоникаша. Нема више ни ко да  запева, ни коло да заведе. Остају пуста поља, воћњаци и виногради. Стравична слика нестајања српских села.

Историја  и старине села

Историја такође зна да су за време владавине цара Августа (средина првог века старе ере) Римљани овладали нашим крајевима. Управљали су њима све до распада римског царства (четврти век нове ере), када га је заменила византиска управа. Из тог времена остали су трагови и у историји Црнатова. У атару села, на локалитетима Гарско браниште и Гарска бара, по предању, налазило се латинско гробље, касније и црква. Тај локалитет је у непосредној близини насеља, касније названог Старо село. Стари новчићи, крстови, делови посуђа, па и покоји златник, који су у прошлости налажени, иду у прилог овој тврдњи. По речима старих Црнатовчана, камен темељ цркве и остаци споменика разнесени су и искоришћени за зидање бунара у пољу.

У време стварања прве српске државе, познате у историји као Рашка, у 12. веку, Црнатово, као и остала насеља овога краја, улазило је у територију Дубочице, коју је Стефан Немања 116. године добио од византиског владара Манојла Комнена и на тај начин проширио своју државу. О нашем крају из тог периода мало се зна.

После пада Србије под  турску власт  (током 15. века) нахија Дубочица била је у саставу Румелијског вилајета. До 1455. године била је у Софијском, а потом у Крушевачком, па у Нишком санџаку.

Турци се никада мису могли настанити  у овом планинском крају, али сигурно је једно: турска управа била је врло организована. Постојали су њени објекти и у граду и селима. У селима су постојали ханови, куће, а нека су села чак била и Дебеџиска (Дербеџије-пољске страже-од хришћана, који су чували кланце од хајдука приликом пролаза турских каравана за Цариград). У Власотинцу и дан данас постоји турска кула (зграда музеја), а постојале су турске куле и у још неким селима: Ломница, Гуњетина и другим селима, али су све порушене после ослобођења од Турака. Турцима се давао порез – десетак, било на пољопривреду или на друге производе у селу.

У црнатовском пољу, на потесима Спасиско (Спахиско) и Соглавска гумна, на доброј земљи, по предању које доприносе до наших дана, Турчин, спахија имао је зграде у којима је држао производе које су му Црнатовчани дотеривали, а доносили су му и новац. Топоними Тирска ливада (на граници са атаром Бољаре, Бегова ливада у бољарачком атару, Бегово браниште на тромеђи атара Црнатово, Бољаре и Власотинца, Турско гумно  у Крушевици) и већ поменуто Спаиско недвосмислено потврђују вековно присуство Турака у овом крају.

И данас се чува известан број тапија о куповини земље од Турака после ослобођења 1878. године.

С историјског становишта, занимљиво је време великих сеоба српског становништва из Македоније, с југа Србије, Косова и Метохије и Црне Горе, од оне под Арсенијем Првим Чарнојевићем 1690. године, до оних каснијих, већих и мањих, током 18. века.

 

Сеоска кућа доњег Повласиња за време владавине Турака

Сеоска кућа Анђелковића у Црнатову је стара око 200 година и спада најстарије очуване објекте доњег Повласиња. (За сеоску кућу горњег и средњег Повласиња види чланак о селу Свође-подвукао М.М 2012.г.)

Објекат у облику правоугаоника са размерама 8м са 9м био је покривен турском ћеремидом, која се производила надомак данашње сеоске школе Црнатова. Кућу са оджаком су чиниле две собе: једна „турска“ дивана, а друга „спаваћа“ соба. Подрум је од камена, зидови су од плетене чакме и облепљивани блатом. Плафон су чиниле даске, такозвана шиндра. Те даске шиндросане куће су се скидале, прале и поново постављале. У дивани су укућани примали као госте своје турске газде, са њима пили кафу и пушили дуван на лулу. У спаваћој соби су се налазиле рагоже на којима су укућани спавали. Преко рагожа, званих асура, су се стављале черге од конопља. Огњиште куће се ложило пањевима (крњугама) из околних шума. Инвентар као и посуђе за јело, кашике и панице (тањири) су били од дрвета (Казивач: Богдан Анђелковић, учитељ, село Црантово-забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог, 1976. године)

 

Сеоска слава-литије и крсне славе:

У село Црнатово су две славе: Спасовдан као сесока литија (слава) и крсне славе: Ранђеловдан, Свети Никола, Свети Јован. Свети Ђорђе. Највише се слави Св. Аранђел, мање св. Јован, најмање св. Ђорђе (према истраживању Ј.Трифуноског).

 

Учешће Црнатовчана  у  устанцима

Црнатовчани су узимали учешће у свим ратовима за национално и социјално ослобођење: Првом и Другом српском устанку, балкканским ратовима и Првом и Другом светском рату противу Турака, Бугара и Немаца.

 У борби противу Турака у Првом српском устанку  1804. године познато је њихово учешће у устанку који је водио у овим крајевима Карађорђев побратим Илија Стреља, из село Градишта код Власотинца. Познат је успех устаника који су 1807.године под његовим вођством потукли Шишат-пашу, чије је седиште било у Лесковцу и за извесно време ослободили готово читаву околину Власотинца, с Бољарем, Крушевицом, вероватно у Црнатовом.

Црнатовачни су узимали учешће у побунама Власотиначана са околином у бунама противу Турака: 1821. године,  1841. године (“Бојаѕиска буна”) и 1860.године. Турсци су великом силом сломили устанике. Њихова одмазда била је сурова. Билке су “Бежаније” по планинама и шумама. Старо село је до темеља срушено, а становништво се разбежало. Колика је то била трагедија, сведочи запис аустриског путописца Јохана Георга Хана, који је 1858.године прошао овим крајевима; који помиње Црнатово и наводи згаришта својих спаљених кућа.

Ослобођење читавог југа Србије од Турске започиње ратом Србије и Црне Горе против Турске 1876.године-који је зваршен 1878.године. Слободарски народ власотиначкога краја придружио се регуларној српској војсци и у великој мери допринео свом ослобођењу, а  водио га је храбри Стојилко Борнодолац.

Србија памти јунаштво српских ратника са подручја Југа србије у балканским ратовима и Првом светском рату. У овим ратовима Србија је имала огромне губитке у људству. Статистички земља је остала без 53 процента мушких глава између 18 и 55 година живота.

Неке Црнатовчане балмнски и Први светски рат је затекао у војсци, други су мобилисани на објаву рата, а неки су у рат пошли као добровољци. Половина њих је остала на Церу, Колубари, Кајмакчалану и многим другим бојиштима, а један број је оставио своје кости у врлетима Албаније.

Свему овоме треба додати и страдања једног броја људи у бугарској одмазди после Топличког устанка 1917. године. У селима општине: Крушевица (Бољаре, Црнатово, Крушевица, Црна Бара) Бугари су спалили 40 домова и 60 других објеката.

 

Мале ратне приче:

Чорба од коприва:

У време велике агоније српске војске у Првом светском рату, негде у албанским гудурама, у великој ослудици у храни, војници су брали коприве, кували их и јели. Игром случаја већи број Црнатовчана нашао се на окупу у истој јединици, међу њима и Илија Стаменковић Иличка и Урош Петровић Мајор. Е, Урош у почетку није хтео да бере и кува коприве, већ је ишао од једног до другог да их “проба” и “оцени”. Тако једном, тако други пут. Трећи пут је добио по заслузи: порцију куваних коприва у лице, од Илије. После тога и он је почео да купи коприве.(Казивач: Урош. Ђорђе Петровић, Црнатово).

Два наполеона за срећан пут:

Кад су у јесен 1915. године Петар Стојановић и Јован Димитријевић пошли као деветнаестогодишњаци, Михаило Стојановић-Микаил Соглав, првоме отац, а другоме ујак, даривао им је по наполеон. Да им се нађе, јер одлазе у неизвесност. Један златник потрошили су на Крфу, док је Јован боловао од тифуса и лечио се у болници, где се игром случаја о њему бринуо рођак болничар Тихомир Мишић, други су вратили кући (казивач: Владимир Стојановић, Црнатово).

Двадесет пет батина:

На дугом и неизвесном путу преко Албаније, српске војнике пратиле су многе невоље. Хладноћа и глад биле су најтеже. Гладни људи довијали се како су умели и могли да дођу до хране, па и на недопуштене начине. Улогорени близу неког албанског села, војници су открили кош с кукурузом. У ноћи, уз прећутну дозволу поднаредника Петра Стојановића Соглава,  неколико војника, на челу с Божидаром Станковићем-Бошком Мандром, прикрало се кошу и узело нешто кукуруза. Сутрадан, сељак је дошао у логор и пожалио се официру да му је кукуруз украден. Кренула је истрага. Сумња је најпре пала на Бошка, који је био познат по окретности и сналажљивости. Он је, међутим, одбацио сваку сумњу и никога није одао. Отрпео је двадесет пет батина без речи. А Петру, као непосредном старешини, командир је опалио два жестока шамара. И на томе је остало. А могло је бити много горе (казивач: Љубисав Здравковић, Црнатово).

Злато или живот:

Димитрије Здравковић је деценијама пред Први светски рат, а и после њега, имао циглану у Трнави код града Враца у Бугарској. Тамо је радио и за живот зарађивао велики број Црнатовчана. Кад је рат почео, Димитрије је дошао кући. Једне ноћи, три бугарска војника, вероватно из Трнаве, банули су у његову кућу у Црнатову. Неко их је довео и показао им Димитријев дом. Из собе су истерали чељад и тражили дукате. Он им је рекао да злато нема. Свалили су га на под и засекли му грло. Уплашени Димитрије довикнуо је жени Злати да им донесе све злато јер је живот у питању. После краћег времена она је донела дукате. Један од њих обратио се оној двојици. –Кад смо оволико злата добили, да га превијемо. Тако су и учинили и журно отишли. Ипак, ни то им није било довољно па су успут свратили до куће најимућнијег Црнатовчанина Михаила Стојановића – Соглава. Тражили су да им отвори.  Одважни и снажни Михаило није се уплашио, већ је отворио прозор на другој страни куће и почео да зове у помоћ: Горчо, Јоване, Кристо, у помоћ. Долазите, лопови хоће да ме опљачкају”. Бугари се уплаше и побегну. Црнатовчани су причали да су пљачкаши злато закопали чим су изашли из села јер га нису смели носити са собом. Да ли је злато касније ископано и однето, то се не зна. Но, Црнатовачани за то не маре. Кажу, проклето је (казивач: Љубисав Здравковић, Црнатово).

Да ми је само мало киселога купуса расолнице:

Болничар Тихомир Мишић, исцрпљен од напора током повлачења, разболи се од тифуса на Крфу.                                                                             При  сваком обиласку, лекар га је храбрио и соколио те тражио да боље једе. У једној таквој прилици Тихомир се осмели да лекару каже како му се чини да би могао појести мало киселог купуса и попити расолнице. – Е Тихомире, ту би ти био крај. То никако не смеш! Касно увече, болничарка која је слушала разговор лекара и Тихомира дошла до његове болесничке постеље с мало киселога купуса и расолнице. Он је узео помало и једног и другог. Сутрадан, при визити, приметивши да се болесни болничар мало разведрио, лекар му се обрати: – Видим да ти је боље. Да сам ти дао купуса и расола, већ би био мртав.Тихомир је оћутао. Тек касније, кад је потпуно оздравио, у згодној прилици, испричао је истину о купусу и расолу, уз обострани смех и задовољство (Јелица Мишић-снаха Тихомира Мишића, Црнатово).                         

Спасавање с торпедоване лађе:

На једној од француских лађа које су прихватиле и превозиле српску војску и стоку нашао се и Димитрије Станојевић из Црнатова. Неочекивано, лађа је торпедована. Посада је настојала да спречи панику док се чамци за спасавање не спусте у море. Војни оркестар свирао је на палуби.  Међутим, војска се ускомешала,  изашла на палубу и почела да граби чамце за спасавање. У општој пометњи војници су ускочили на чамце и настојали да се што пре удаље од лађе. На једном од чамаца нашао се и Димитрије. Колико се чамац удаљавао, толико га је сустизала мазга која се борила за живот. Упорно је предњим ногама покушавала да се попне на чамац, од чега је он могао да се окрене. Морали су да пуцају у њу. Војник Најдан Николић из Крушевице, пак, дохватио се бале сена и помоћу ње одржавао се на води док су стигли спасиоци. (казивач: Љубисав Здравковић, Црнатово).

У гостима код ратног команданта:

Риста и Урош Анђелковић, отац и син, били су у Првом светском рату, Солунци и носиоци ратних одликовања.Урош је био у јединици Шумадинца Јовице Срећковића, из села Велико Крчмаре. Многе су године пролазиле и негде пред Други светски рат обрео се Урош, са синовима и Синишом, у Шумадији где су имућним сеоским домаћинима правили бурад. Били су добри качари.  Како су били близу великог Крчмара, Урош се распитао о свом ратном команданту и одлучио да га посети. Не само да их он срдачно примио већ их је угостио читаву недељу дана. Кад су пошли, домаћин је био упоран да им као занатлијама печалбарима плати “дангубу”, али су они то  категорички одбили, уз позив да им узврати посету (казивач: Синиша Ристић, Црнатово)

Засметала им српска шајкача:

Црнатовско поље ратне 1942.године. неочекивано, бугарска патрола наишла је на Велимира Јефтића који је чувао овце. Позвали су младића да им приђе. Нимало нежно скинули су му шајкачу и згазили је, уз претње да је више никада не ставља на главу већ да носи качкет. Збуњени Велимир остао је уплашен и погнуте главе, а они су наставили пут.  Уверен да су далеко одмакли, Велимир се сагао, узео капу, отресао је од прашине и ставио на главу. Из заседе је запраштао рафал. Он је јурнуо ка селу заклањајући се иза живице и трњака, на срећу неповређен. (Казивач: Властимир Јефтић, Црнатово).

Смрт храброг командира:

Међу партизанима из Црнатова који су дали живот за слободу земље био је и Лазар Мишић. По завршеном рату, његови саборци донели су истину о његовој погибији. Данима су на Босуту вођене тешке борбе са Немцима, уз обостране велике губитке. У једном тренутку, непријатељски рафал покосио је командира чете. Убрзо је стигла  наредба да комнду преузме Лазар Мишић, који је своју храброст показао у многим приликама и који је уживао поверење сабораца. Борба је настављена несметаном жестином. Нови командир, с  пушкомитраљезом у рукама, пуцао је, распоређивао своје борце, соколио их. Немци су били приморани да одступе. Наредио је јуриш и први погинуо. У том налету је и пао (сећање аутора:Никола Митровић. Црнатово).

Три пута у бугарским рукама:

Три пута је Живојин Стефановић (Костини) успевао да утекне Бугарима. Године 1915. кренуо је у повлачење с два пара волова. У Прокупљу, после лекарског прегледа због болесних ногу, враћен је кући. Волови су предати комори. У време Топличког устанка 1917.године Бугари су га ухапсили и, с другим затвореницима, држали у згради школе у  Власотинцу. Но,  убрзо су их устаници  ослободили.                                                                              По слому устаника, Бугари су поново хапсили. Ухапсили су и Живана, по други пут. На путу у Бугарску, код Дејана, он се налазио на зачељу дуге колоне. Гурао је колица која су му утрапили. Искористио је небудност пратилаца, оставио колица и утекао. Дуго се потом скривао да га Бугари не ухвате.                                                                                                        У току Другог светског рата, с још једним бројем Црнатовчана, интерниран је у Бугарску. То је био трећи пут да је дошао бугарских руку. Налазио се у затвору. Пошто је имао неколико скривених дуката, договорио се с бугарским стражаром да му да дукат како би му овај омогућио бекство. У договорено време, у ноћи, кренуо је ка капији. Кад је пришао стражару, схватио је да то није онај човек с којим се договорио за бекство. Није с епоколебао. Хитро је јурнуо. Стражар је успео једино да му отв ори торбу. То је било треће Живаново ослобађање (казивач: Синиша Ристић, Црнатово).

 

У Пернику на принудном раду:

 С једном групом Црнатовчана у пролеће љ944.године, и Ђура Петровић (1922-1973), интерниран је у бугарски град Перник, на принудни рад у рудник угља. Тежак рад и слаба храна учинили су да се саботелесни Ђура разболи од турбекулозе. Узалуд су његови другови молили управу да га ослободи исцрпљујућег рада и пошаље кући на лечење. Његови родитељи Урош и Тодора, који су чули да им је син тешко болестан, умолили су Милорада Стаменковића Саласију да оде у Перник и покуша да доведе Ђуру кући. Годинама радећи у Бугарској, Милорад је научио бугарски језик. До Пирота је стугао на коњу, а одатле до Перника возом. Уверио је руководеће људе у рудн ику да је Ђура нешколовано љељачко дете, да је код кућечувао овце, да не разуме никакву политику и да нема везе са партизанима и да ће умрети ако га не поведе кући да се лечи. Милораду је пошло за руком да Ђуру врати кући и спасе му живот. Када је 9. септембра 1944.године објављена општа мобилизација Ђура Петровић се смногобројним Црнатовчанима одазвао на позив и пријавио се штабу у Добро Поље. Враћен је јер је био исцрпљен болешћу и слаб за искушења партизанског ратовања. (Казивач: Урош, Ђура Петровић, Црнатово)

 

Образовање, култура и спорт

Први писмени Црнатовчани: У матичним књигама венчаних и умрлих, које је водила крушевачка црква од 1878. године када су ови крајеви ослобођени од Турака, наилази се на Црнатовчане поред чијег имена, уз остало стоји и назнака “писмен”. Ти људи су били писмени далеко пре отварања школе у селу. У књизи Мите Ракића “Нова Србија”, објављеној крајем 19 века, поред осталог, говори се и о просветним приликама у новоослобођеним крајевима. У њој се налази и податак о тројици писмених Црнатовчана. Сасвим је јасно да су школу похађали “манастирског типа. У у село Крушевица, која је отворена 1885. године. Ево имена писмених Црнатовчана  из претпрошлог, 19. века: Риста Ђ. Анђелковић, Лингурац, рођен 1869. године. Михајло С. Стаменковић Длакар, рођен 1870.године. Никодије Ђ. Анђелковић, Лингурац, рођен 1883. године.                   Милоје Т. Стаменковић, Длакар, рођен 1892.године.

Основна школа у селу Црнатово је основана 1929. године, као одељење Крушевачке школе. Први учитељ основане школе бнио је  учитељ Душан Алексић. Школа је носила назив “ Хајдук-Вељко Петровић”.  Деца из село Црнатово у 20. веку су похађала осмогодишњу основну школу у школи “Карађорђе Петровић” у село Крушевица. Најдуже у школи се задржао брачни пар учитеља: Будир и Смиља Петровић.

Због недостатка ученика школа је затворена са радом 2003. године. Некада давних година у другој половини 20. века учитељи и наставници родом из села су организовали културно забавно музички и спортски живот у селу. Организована су такмичења “Сусрети села”, а и формирали су и ФК “Црнатовац” 1974.г, који је угашен 1985. године са нестанком омладине у селу. У клубу су играли просветни радници родом из села, као и печлбари,  студенти и средњошколци села. Велику заслугу  тада за развој спорта  и културе у селу је имао учитељ Богдан Анђелковић.

Први школовани Црнатовчанин био је Никола Илије Лазаревић (1883-1969.г).  Завршио је Учитељску школу. Био је учитељ, потом наставник виолине у Музичкој школи “Војислав Вучковић” у Београду. Касније други школован је Тихомир Мишић (1920-2003): учитељ и васпитач у завичају. После друге половине 20. века много је образованих Црнатовчана са средњом, вишом и високом школом стекло образовање. Међу њима има и са звањима доктора науке.

По питању културно-забавног живота у село Црнатово; позната су достигнућа у аматеризму 60. и 9о. година 20. века на подручју општине и региона у песми,  фоклорној игри, драмском аматеризму. Први играчки ансамбл села водила је учитељица Мара Спасић, а потом два сеоска учитеља Вера Ракочевић и Младен Станковић; потом брачни пар учитеља:Синиша и Љиљана Јовић. Упорни учитељ Душан Дидић из Власотинца, осликао је позорницу у сеоском дому, који је изграђен у село после Другог светског рата-у коме су се одржавале представе, игранке и такмичења “сусрети села”.  У селу најпознатији музичари  учесници фолклорних смотри су били: фрулаши: Чедомир Томић и Борислав Здравковић; гајдаш:Милан Николић-Милан Чобанин солунац, Михајло јефти-Мика мјевтин; хароминкаши: Стојан Јанковић Пајка, Сретен и Радивоје јефтић, Томислав Петровић Мајор, Дувачки оркестар: Илички Крстинском )о познатом бубњару Илији Стаменковићу).

 

Порекло фамилија:

Село је насељено са свих страна: са Косова, из планине, као и околних села. Божанци су насељени из села Брезовица после ослобођења од турака(1878.године). фамилија добила назив према Божанци из Брезовице-по мајци Божани, а њени синови су: Михајло, Јован, Стојан(из Брезовице). Анђелковићи (био турски кмет-слуга, чувао свиње код Турчина) се населили из села Дарковце-Црна Трава (Запис 1976.г-М.М).

Према Ј.Трифуновском 60.г 20. века су постојали родови: Чобанци (2к) имају неколико одсељених породица-Тутуљци или Крстинци (2к) и код њих има одсељених породица. Лингурци (22.к), такође има одсељених породица. Родослов су добили по претку који је био “слуга” код Турчина. Њега су Турци називали Лингуром. Остали родослови: Мишинци (8к), Маниловци (6к), Стојановци (7к), Денчини (7к), Здравковци (6к), Јефтиновци (6к), Тасинци (6к), Лазаровци (5к), Мајорци (5к), Марћовци (5к), Личанци (2к), Ћосинци (3к), Кордини (3к), Лизгини (2к), Пајкинци (2к), Кокошкарци (2к), Томини (2к) и Милови (1к). Досељено родови познатог порекла су: Јовановци (4к), дошли из Брезовице изнад Власотинца-Гарци (4к), дошли из села Гаре у горњем сливу Власине. Сви сеоски родови имају крсне славе. Највише се слави Св. Аранђел, мање св, Јован, најмање св-Ђорђе. (Према истраживању Ј.Трифуновског).

Сви црнатовски родови, фамилије, српске су народности и православне вероисповести. У село су само пред Други светски рат живеле две ромске-циганске породице. Предање које говори о јеврејском делу гробља сасвим је загонетно и без историјске потврде.

Данас се не може знати одакле су дошли оснивачи села, али је познато одакле су касније, током 18, 19. и 20. века, досељене неке фамилије. Већина њих дошла је из ближње околине и у том су сачувани или предања аили поуздана сведочења.

Предање говори да је најстарији Лингурац пореклом из Шумадије. Његов далеки предак убио је Турчина па је с породицом  избегао у Пусту Реку, а отуда у Власотинце. Једног од својих синова дао је да служи у Црнатову. Овај се, кад је одрастао, оженио девојком из села и ту засновао породицу. Временом се фамилија умножила. Лингурци, Станојинци, Станковци, Стојковци и Мандрде истог су порекла.

Ову причу, с разликама у појединостима, чула се и у скорије време од Спасе Стефановића (Кордини) и Љубисава Стефановића (Лингурци).  Преци двеју бројних црнатовчаних фамилија-Младеноваца (Длакара) и Стојановаца (Ђурђиних)-Младен и Стојан, рођена браћа, из планинског села Лопушња, сишли су у питом ије Црнатово крајем 18 века и у њему разгранали породице.  Ове чињенице знају њихови потомци.

Родоначелник соглавске фамилије Стојан Пешић (1820-1883.г.) дошао је из Брезовице. Млада  Божана, удата за младожењу из мусинске фамилије у Бољару који је умро после само неколико месеци брака, привела је на очевину у Црнатову Стојана, с којим је имала сина Јована и две кћери: Гмитру и Ђику. Кратко су живели у кући на месту данашњих Соглавских гумна а онда прешли у село.

Предходне наводе потврђене су подацима из  матичних књига. Такође и данашњи потомци Стојанови. Сачувано је судско поравњање с браћом у Брезовици око очевине.

Оснивач мајорске фамилије је Петар Стојановић (1834-1904.г.). У матичној књизи умрлих стоји напомена: “Борондолац”. И његови потомци то поуздано знају. Ево приче Уроша, Ђуре, Петровића Мајора.  Чуо Маринко из Борин-Дола да је неко имање у Црнатову напуштено. Власник се замерио с  Турчином, вероватно  спахијом, а можда се десило и нешто озбиљније, па је с породицом отишао некуда оставивши  дом и 30 хектара земље у комаду. Дошао спахија с понудом да земљу купи за сина Петра и три кћери.

– Донеси печено пиле, погачу и баницу с пресним маслом и имање ће бити твоје!

– Речено-учињено. Спахији приређена гозба, а Петар, син Маринков, дошао на имање. Сестре се удале, једна у Шишаву, а две у Црнатово, с миразом од дела земље.

Четири црнатовске фамилије су се доселиле из суседне Црне Баре:  Лазаревићи, чији је најстарији познат предак Стојан (1795-1885), Пешинци, с родоначелником Пешом Миљковићем (1815-1900), Вукадиновци, од чијег је рода најстарији познати предак Вукадин Миленковић (1846-1906), и породица Стојадина Стојановића Црнобарца (1894-1974) која је у село дошла много касније, крајем треће деценије прошлог века.

Ово је засновано на исказима припадника наведених родова, мада се понекад могло чути да су Пешинци и Вукадиновци претходно су се доселили из Црне Горе у Црну Бару па да су тек потом сишли у Црнатово.  Постоје подаци неких локалних истраживача да су ВУКАДИНОВЦИ (Вукадин Миленковић-од родоначелника Милосава-Милосављевића, насељени у село Црна Бара,  Брезовица и у Грделичкој Клисури, а да су пореклом црногорци из околине Даниловграда-подвукао М.М 2012.г.)

Мишинци и Гарци пореклом су из Гара. Лука Петровић-Мишинац је запамтио причу оца Милорада  да су њихови преци дошли у Гаре из Трна у Бугарској, па онда у село Црнатово. ФАМИЛИЈА МИШИНЦИ (Стојановић)-живи у Власотинце, славе Свети Ранђел а стари кумови су из Ливађе(Крушевица) и живе у Власотинце. (Подвукао М.М 2012.)

О досељавању Гараца говоре два аргумента: име фамилије и казивање Живана Стојановића Соглава (1906-1995). Његово сведочење своди се на следеће: Милош Игњатовић (1837-1897), с оцем Игњатом и осталом породицом, из планинског Гара сишао је на имање које је спахија “одломио” од поседа Стојана Пешића Соглава, казавши на тај начин његову непокоренбост и пркос.

Гроздан Станковић (1913-1903) најстарији је познати предак Грозданових. Дошао је из Присјана.

По причи Љубомира Митровића (1895-1965), и Марићевци су пореклом из Присјана. Да ли је први дошао Митар Мирић, најстарији познати предак рода, чувени колар или његов отац-остаје да се истражи.

Фамилија Личани, данас позната по надимку Зајци, потиче из Личја, заплањског села. Њихов најстарији познати предак је Миленко Станковић (1804-1890).

 

Познати родослови:

Веселинови.- Родоначелник:-

Петко Веселиновић(1800-182), с Ранча.

Петко:-Станоје  Петковић (1840-1904), с. Стана (1873-1887)

Станоје:- Недељко (1859),  Димитрије Станојевић (1863), Станко Станојевић (1868).

Недељко- Пера (1854):- Стојадин Станојевић(1897-1924), Гаврил Стојковић посињен.

Стојадин-Ружа:-Загорка 1923, Рада 1929 Бор, Лепка 1923 Крушевица, Љубисав 1934-1990, јелена 1939.

Љубисав-Вера:- Ружица( 1954.г Доња Ломница), драгиша Стојковић 1960.г.

 

Димитрије Станојевић-Риска (1864):-Милутин (1887).

Милутин-Даринка (1883):-Љубомир Димитријевић (1908-1971), Чедомир Петковић (1921-1944), Божидар Димитријевић (1923-2002).

Љубомир-Савка: Јован Станојевић (1934-1996), Смиља 1937, Славица 1940.

Јован-Вера (1935):-Новица (1958-2000), Слађана 1960.

Новица-Весна 1961:-Слободан 1988.г.

Чедомир Петковић-Даринка:-Сретен(1938)-Драгана (1940):-Зоран 1966.г.

Божидар Димитријевић (1923-2002)-Смиља (1925):-Томисалв, Драги.

Станко Станијевић (1868)-Стојанка…

Презимена: Веселиновић, Петковић, Станојевић.

* * *

Вукадиновци. Родоначелник: Вукадин Миленковић (отац Миленко, а његов отац Милосав) 1846-1906.године

Вукадин- Стамена (1843-1908):-Илија Вукадиновић(1866-1952), Христа Вукадиновић (1874-1939), Живојин Вукадиновић (1895-1915).

Илија-Стамена 1866-1892 (друга  женаСмиљана 1871-1928):-

Драгутин (1896-1982), Светозар (1901-1970), Зарије (1905-1979).

Драгутин- Драгиња (1896-1973):-Данило (1922-2005), Чедомир 1929, Драгољуб 1926-2007.г.

Данило-јелица (1930) Чачак:-Милица 1950, Новица 1952.г.

Новица-Славица:- Маја 1982, Марко 1994, Милица 1996., Милош 1996.г.

Чедомир-Радмила (1929) Београд:-Драган 1961-Никола 1994., Гордана 1954.

Драгољуб(1926-2007)-Мирослава (1930-1999) Власотинце.-Верца 1951, Властимир 1954:-Љубинка 1960.

Светозар-Младена 1901:-Милунка 1921-1998. Д. Ломница, Радмила 1924-2004. београд, Загорка 1925, Савка 1928. Г. Ломница, Милева 1930. Власотинце, Вецка 1935. Лешак, Томислав 1938-2001-Иконија(1942-2005):-Јован 1968.г,

Зарије 1905-1979.-Зојица (1903-1971):-Даринка 1926. Београд, Мирјана 1929-2006. Власотинце, Драгољуб (1931-2006)-Савка(1934):-Милица Власотинце, Милка, 1936, Београд, Мирослава 1936. Bеоград, Лука 1937-Драгана 1946. Крљаљево:-Драгиша 1965.-Славица 1966:-Звездана 1992., Стефан 1993.

 

Христа Вукадиновић 1874-1939.-Сана (1873-1942):-Војислав (1902), Урош (1906-1962).

Војислав-Параскева (1901-1973):-Чедомир (1926), Милка 1929-2005, Загорка 1931. Власотинце, Благоје (1935-2002), Слободан (1938).

Чедомир-Мирослава (1928-2003):-Анка 1952.Власотинце, Душанка 1955.

Благоје-Десанка 81916):-Новица(1958-1994)-Снежана:-Тина 1981, Тања 1981.

Слободан(1938)-Добрица (1950):-Иван (1069), Саша 1974.

Иван-Светлана (1962):Милош 1993, Милан 1998.

Урош (1906-1981)-Милева (1904-1986):-Мирко 1923-1945., Ружа1931-1967., Крушевица, Олга 1931-1987, Власотинце, Радојица (1935-2007)-Добринка (1939):-Славица 1959.,Лесковац, Гордана 1961. Бољаре.

Живојин Вукадиновић (1895-1915)…

Презимена: Миленковић, Вукадиновић.

* * *

Гарци.  Родоначелник:

Игњат:- Милош Игњатовић (1837-1897)

Милош-Мита (1839-1910):-Вучко (1863-1918), Катарина 1865, Алекса Милошевић (1867), Тодор (1869-1919), Криста (1879.1945).

Вучко-Милана:- Лепосава 1888., Марија 1895., Влајко, Даринка 1903-1971…

Алекса Милошевић-Стојана (1869-1895)

Тодор-Васка:-Драгољуб Милошевић (1906-1965), Рада 1920, Симка, Сретен (1921-1991), Љубомир (1930-2001)…

Презимена: Игњатовић, Милошевић, Миљковић (призетак).

* * *

Гмитрини-Цветини.  Родоначелник: Илија Младеновић (1868-1915)-Гмитра (1869-1936):-Стојан, Лука, Томислав, Милан, Алесандар.

Никола(1891-1938)-Цвета (1893-1974): -Криста (1896-1926), Доборосав, Љубомир:-Видоје, Мира, Петар., Јован (1902-1932), Петар, Влајко 1912-Перса: Ратко, Рајна, Слободан.

Презимена. Младеновић.

* * *

Грозданови.- Родоначелник: Гроздан Станковић (1813-1903):- Петар Гроздановић 1840., Гаврил Гроздановић 1846-1926.

Петар-Марија.- Стојан (1867), Васиљко (1870), Миливоје, Михајло (1879).

 Стојан (1867)-Јевросима(1868), Роска (1863-1926):-Светозар (1889), Сибинка.

Михгајло-Сава (1876-1949):-Милоирад (1907-1979), Вукосава 1900,

Милорад-Косара(1908):-Нада 1930-2006, Јован (1933-1977)-Јелка (1935):-Румена 1964, Звонимир 1966

Презимена: Станковић, Гроздановић. 

* * *

Дакини. Родоначелник: Здравко Ђорђевић-Стамена (1808-1894):-санда, марија, Димитрије Здравковић (1853-1923), Стаменко Здравковић (1854-1890), Ђорђе Здравковић (1856.).

Димитрије-Злата:-Владимир (1888-1950.), Тихомир (1900-1970)…

Ђорђе-Катарина (1865):- Драгутин,  (1889-1969), Александар (1891), Јанаћије (1895-1986)…

Презимена:Ђорђевић,  Здравковић.

* * *

Денчини.  Родоначелник: Младен Јовић (1842-1882)- Стамена (1883-1918):-Ђорђе Младеновић (1865)-Ката (1863), Роска (1882):-Михајло (1880-1969); Јованка 1866, Рисима 1867, Јеврем Младеновић (1872-1940)-Марија (1872-1925), Никола Јовић-Стана:-Прокопије Николић (1866-1916)-Цвета (1866-1916)…

Презимена: Јовић, Младеновић, Николић.

* * *

Јагликини.  Родоначелник:

Стојан Младеновић:-Тодор Стојановић (1860- Магдалена (1862)).

Тодор-Магдалена:- Драгутин Младеновић-Јаглика (1885-1927):-Урош (1912-1922)-Перса (1922) :-Радомир (1944-2006)-Мира, Миодраг 1947.

Презимена: Младеновић, Стојановић.

* * *

Јевтинци.  Родоначелник: Стаменко Петковић (1825-1892):- Димитрије Стаменковић (1860-1885), Јевтимије Стаменковић (посињен).

Јефтримије-Јованка, Сика (1858-1949):-Наталија 1881, Јован Јевтић (1885-1957), Ружа 1989, Душан Јефтић, Добринка 1903-1960…

Презимена: Петковић, Стаменковић, Јевтић.

* * *

Китинци. Родоначелник: Мита Стојановић-Кита (1856-1916):- Александар  Митић (1889-1960)-Риска (1885):- Душан Стојановић (12906-1944)-Јелена (1906-1984); Олга,, Светозар Стојановић (1923-1998)-Даница (120-1986)…

Презимена: Стојановић, Митић.

* * *

Клисарци. Родоначелник: Јован:- Миленко Јовић (1840-1915).

Миленко-Јованка (1840-1913):- Гаврило Јовић (Миленковић), -Марија(1866-1896); Михајло Миленковоић (1874)-Аница (1874); Петар Миленковић (1877)-Костадина (1878-1919); Драгиња 1884, Милан Миленковић (1888-1910)-Лепосава (1890-1909)…

Презимена: Јовић, Миленковић, Гавриловић. 

* * *

Кокошарци.  Родоначелник: Станко Петковић (1828-1908)- Кита (1835-1915):- Ђорђе Станковић –Костадина: Љубмир (1900-1052)-Николија (1897-1970); Милутин (1903-1026)-Милева (1901).

Љубомир-Николија:-Рада 1923, Славица( призећен Драгољуб коцић 1926-1927):- Брана 1948, Миливоје 1952-1977 (жена Ружица-син Далибор 1976), Часлав 1954-1977.

Милутин-Милева:- Драгомир 81924-1991), Тихомир (1926-1944).

Драгомир-Славица:-Слободанка 1946, Љубинка 1950, Миодраг (1951)-Снежана: Дејан (1982) и Зоран 1884.

Презимена: Петковић, Станковић.

* * *

Конзулци и  Жцини.  Родоначелник: Стаменко Миљковић-Аница:- Сава Стаменковић (1848-1911), Коста Стаменковић (1857), Антанас Стаменковић, Дртагутин Стаменковић (1875-1913).

Сава-Стамена (1840-1910):-Јордан(1878-1924) –Сика, Душан 1913…

Коста-Станка (1859):-Драгомир (1889-1964)-Наста (1885)…

Презимена: Миљковић, Стаменковић, Савић.

* * *

Копини. Родоначелник:

Стојан:-Младенн Стојановић-Цвета (1823-1905)

Младен-Цвета:-Прокопије Младеновић(1872)-двпут се женио: Тодора( 1882) и Анђелија (1875-1960):-Драгиња 1901, Видосава 1904, даринка, Светозар Стојановић(1914)-два пута се женио:Перса, Стојанка; Миливоје Младеновић(1914)-Љубица; велимир Стојановић(1920-2005)-Ружа…

Презимена: Стојановић, Младеновић.

* * *

Кордини.  Родоначелник: Ђорђе:-Стеван Ђорђевић (1821-1901)-Велика (1930-1894); Михајло Стевановић (1870)-Агнија (1869-1906) и друга жена: Тодора (1876).

Михајло-Агнија(Тодора):-Светозар 1916, Христифор Стевановић (1891)-Лепосава (1888);  Благоје Стефановић (жена Ружа) 1908-1984, Ђура Стефановић 1910-Нада 1901…

Презимена: Ђорђевић, Стевановић, Стефановић.

* * *

Крстанкини.   Родоначелник: Јанко Стаменковић-Крстанка:- Наста, Илија (1889-1979).

Илија-Милица:- Лепосава, Десанка, Косара 1932, Драгослав 1935-2006, Јаворка 1939-2004.

Презимена: Стаменковић.

* * *

Крстинци-Тутулци.  Родоначелник: Крста:-Тодор Крстић (1840-1915).

Тодор- Мита (1847-1912):- Ђорђе (1870), Милутин (1877), Тихомир (1886-1926).

Ђорђе-Стана (1874-1905 -друга жена: Драга 1876):-Драгомир (1902-1970), Душан (1898-1953)…

Милутин-Радојка (1874-1914-друга жена: јука 1889-1963):-Лицка, Љубомир, Благоје 81917-1995), Рада 1920, Живојин 1922…

Презимена: Крстић, Тодоровић.

КРСТИНЦИ:-Крстић, крсна слава је Свети Аранђел, одсељени у Власотинце.

* * *

Лазареви. Родослов: Лазар Лазаревић:- Никола Лазаревић

Никола-Стојана (1817-1887):-Илија (1839-1914), Стеван (1849-1896), Станко(1852-1912), Сава (1858-1903), Риста (1862).

Илија-Стана(прва жена- 1844-878) и Друга жена: Пејка):-Милтен(1868), Тодора (1889-1972), Никола (1883-1909).

Милтен-Стана (1869):- Милева, Владимир, Параскева, Лепосава 1898.

Никола-Ружа (1906-2006-живела 100 година.):- Милорад (1927-1944), Сунчица (1946).

 

Стеван-Јованка (прва жена. (1855-1886) и  друга жена:Митра(1850):-Драгутин (1880-1871)-Стана (1878-1954):-Радивоје (1907-1907-1988)-Јованка (1904-1983:-Богољуб (1927-1944), Петар (1933-1997)-Милевка:-Стеван (1952)-Стана (а958-прва жена) и друга жена: МИра:-Горица 1974, Бобан-Сузана: Ненад 2003; Бојана 1985;, Радисав (1914-1936), Рада, Десанка.

Станко-Сика:- Драгиња, Наталија, Стојана, Гмитра, Глигорије (1887-1928)-Санда(1888-1945):-Милорад (1909-1979), Субин (1913.1948).

Милорад-Загорка (1907-1983):-Љубомир, Олга, Божидар (1933.), Даница, Живојин, Боривоје, Славица.

Љубомир-Славка:-Миодраг (1953:-Кристина 1980, Коста 1983, Нинослав 1987), Мирољуб (1957)-Нинослав 1987, Андријан 1983.

Божидар-Вера (1932-1984):- Небојша-Вера:Јован и Ивана; Слађана.

Живојин-Златана (1940):-Миодраг и Славица.

Славица-Гордана:-Снежана 1982 и Тамара 1986.

Боривоје (1938)-Најда:-Јасмина и Загорка.

Сибин(1913-1955)-Вукосава (1909-1993):-Вера 1936…

Сава(1858-1903)-Наталија(1860-1905):-Љубица, Јелисавета 1884, Станка, Лепосава, Љубисав (1891-1968), Љубомир (1891-1955).

Љубисав-Софија (1893-1955):-Славица, Боска, Миливоје (жена Живана), Богољуб.

Љубомир-Милева 81890-1925):-Даница 1910, Борисав (жена Ружа).

 

Риста (1862-1915)-прва жена Гмитра (1864) и друга жена Наста:-Живојин (1882-1915) и прва жена Агнија(1882) и друга жена Цона; Цвета (1893-1974), Перса.

Живојин-Агна (Цона-друга жена):-Милорад (1897-195)-Драга (1895-1941):-Савета, Ружа, Ђура (1927-1991), Сретен (1930-1944), Тихомир (1933-1977), Лазар (1936).

Ђура-Даница (1928):-Стана 1954 и Слободан (1956-Душанака 1956.

Тихомир-Мира (1936):-Дивна, Милка, Драган-Виолета.

Лазар (1936)-Милка (1939):-Светлана и Љиљана 1974.

Презимена: Лазаревић.

ЛАЗАРЕВЦИ-Лазаревић, крсна слава Свети Јован, одсељени у Власотинце.

* * *

Лингурци 1-Анђелкова фамилија.  Родоначелник: Анђелко Станковић (1818-1898)

Анђелко-Стамена:-Димитрије Анђелковић (1842-1897), Ђорђе Анђелковић, Благоје Анђелковић (1848) Никола Анђелковић (1859-1884),Ђорђе Анђелковић.

Димитрије Анђелковић-Милојка (прва жена-1846) и Анка (друга жена):-Васиљко Димитријевић (1864), Петар Анђелковић (1866-1922).

Васиљко-Ђика (прва жена 1864-1899) и Злата (друга жена):-Јован (1892-1964), Војислав (1902-1975), Љубомир, Бошко…

Петар-Јанинка (прва жена 1863-1899) и друга жена: Стојана (1899)_-Јован (1900-1972), Стојанка 1906, Душан (1909-1967)…

Ђорђе Анђелковић-Катарина:-Риста (1869-1933)-Пејка (1865-1940):-Урош (1888-1969), Даринка, Станка, Сибинка, Живојин.

Урош-Драгиња (1989-1954):-Тихомир (1909), Олга (1923-1999), Синиша (1924).

Тихомир-Загорка (1909-1995):-Богдан (1935-2000),

Милка 1938, Славољуб 1940.

Богдан-Љубица (1950):-Зоран (1970), Сунчица 1971.

Зоран-Биљана (1974):-Марија 1992 и Драган 1994…

Благоје Анђелковић-Наста (1848):-Криста (1871. Васка (1873-1893), Јован (1879-1934).

Криста-прва жена Стана (1875-1905) и друга жена Анфелија.

Јован-Господина(1884-1957):- Видосав (1906), Стојан (1921-1945), Стојан (1921-1945), Живка.

Видосав-Јелена (1905-1999):- Рада 1932-1948, Миливоје Јовановић (жена Емилија-1942), Томислав Анђелковић 1937(жена Олга), Божидар (жена Илонка), Стана, Сретен (1947(жена Олга 1953)…

Никодије (1883-Давина:-Сибин Ђорђевић (1903-1975)-Даринка (1900-1981):-Владимир (1925-1945),Борисав (1932), Мирко (1934)…

Презимена: Станковић, Анђелковић, Димитријевић, Ђорђевић, Јовановић.

* * *

Лингурци –Стојилкова линија.  Родоначелник: Стојилко Станковић (око 1790).

Стојилко-Каравиљка (1790-1892):-Стеван Стојилковић (1928-913), Јован Стојилковић, Анита (умрла 1915).

Стеван.Стојана (1842):-Коста Стевановић (1863), Гмитра (1864), Криста Стевановић.

Коста-Настасија (1863):-Драгутин Стефановић (1884-1968), Живан Стефановић (1888-1967), Лазар Костић (1896-1963).

Драгутин-Милана (1882):-Витомир Костић (1906-1968), Милунка.

Витомир-Богосава (1906-1988):-Милица, Александар (1933-2001),Славица, Славољуб 81937)…

Живан-Стојанка (1886):-Ружа 1908, Смиља, Миодраг 1921-1999. (жена Рада 1921-1996),  Вера (1933-1951), Мирослав 1934 (жена Мира-деца:Светлана 1955 и Слађана 1959).

Лазар-Јованка(1897):-Мирко (1926-1987), Борисав (1929-184)…

Миливоје-Добрунка (1895-1988):-Загорка, Душан (1923-1967), Светозар (1926-1975), Стеван (1929-1944))…

Данил Стефановић –Даринка (1902-1978):-Даница, Живка, Никола 1937…

Јован Стојилковић-Нада:-Ица Јовановић (1872.)

Ица-Аница (1875):-Драгутин (1895-1969), Лепосава 1905, Љубомир Ицић, Урош Ицић(1902-1933).

Драгутин-Даница (прва жена:1899-1970) и Лепосава (друга жена 1905):-Драгољуб Ицић (1926-1987), Перса (1922-1987), Живка 1934.

Драгољуб-Стојанка (1930):-Драгиша (1952-1994)-Рада 1958: Саша 1978 и Далибор 1980.

Презимена: Станковић, Стоилковић, Стевановић, Јовановић (Ица), Ицић, Стефановић, Костић.

* * *

Личани-Зајци.  Родослов: Миленко Станковић (1804-1890).

Миленко-Стамена (1810-1910):-Стојан Миленковић (1867-1927).

Стојан-Стамена 81872-1906):-Уруош Стојановић (1900-1953), Крста Стојановић (1903).

Урош-Милунка (1901-1979):-Боривоје (1924-2002), Лука (1926), Милан 1931-1976).

Боривоје-Стојана(1924-1987):-Верица 1950., Стеван (1952-Радмила (1953-1987):-Саша 1975-Марија 1984:-Немања 2003 и Бојан 1977.

Лука-Рада 1929:-Миле 1952 и Бисерка.

Милан-Мирјана 19935:-Жика Миленковић 1051-Слађана 1964:-Далибор 1987, Дијана 1999 и Јован Миленковић 1964.Јасмина 1967: Данијел 1988. и Кристијана 1993.

Криста Стојановић (1903)-Савета (1904)

Презимена: Станковић, Миленковић, Стојановић.

* * *

Мајорци. Родоначелник: Петар Стојановић „Борондолац“.

 

Петар-Смиљана:-Драга, Тодор Петровић (1869-1914),  Санада (1884-1949), Никола Петровић (1871-1904).

Тодор Петровић-Кита——Урош (1890-1978-Тодора (1889-1970): Влајко (1910-1968) , Лазар 81912-1978), Драгољуб (1914), Миливоје 1917, Ђура (1922-1993).

Влајко 1933-јелена—Јадранла 1948 и Мирјана (1935-1997).

Лазар-Будимка (1910-2003):-Вера 1935, Десанка 1937, Љубишша 1939, Андр 1950, Милутин 1953…

Драгољуб (1910)-Младенка.

Миливоје(1917)-Стојана(прва жена) и Планинка (друга):-Томислав 1937, Сузана 1956.

Ђура-Љубица (1926): Гордана 1951 и Урош 1956…

Никола Петровић –Настасија (1872)… Љубомир (1901-1975)-пејка (1905-1956 (прва жена) и Ружа(друга жена): Зора 1922-2006 и Олга 1929.

Презимена: Стојановић, Петровић.

МАЈОРЦИ-Петровић, крсна слава Свети Никола, а одсељени у иностранству у Аустралију.

* * *

Мандре-Ђоркини. Родоначелник: Ђорђе.

Ђорђе-Јован Станковић.

Јован-Риска: Даринка, Јулијана, Божидар (1896-1963), Љубомир (1904-1953).

Божидар-Перса (1895-1939):- Десанка, Миливоје, Душан, Драгослав, Радмила.

Љубомир-Драгиња (1903-1973):-Рада,  петар-Милунка:-Лука(1953)-Мира (1956)-Биљана, Ненад;Радунка, Мирко(1931-2005)-Радмила (1932-2002):-Благоје и Радослав.

Презимена: Станковић.

* * *

Марићевци-Стаменкова линија. Родоначелник: (Г)Митар Марић (умро 1878).

(Г)Митар Марић (умро 1878)-Милица (1827-1889):-Стаменко (Г)Митровић (1849-1914), Настасија, Јован Митровић (1875-1945), Милан (Г)Митровић (1880), Милутин Стаменковић (1880), Цветко Митровић (1888).

Јован Митровић (1875-1945)-Стојанка (1877-1923):-Лука Стаменковић (1897-1971), Душан Стаменковић (1901-1986), Светозар Стаменковић (1902-1983), Лепосава 1906, Јосиф Митровић (192-1984), Александар Митровић (1912-2000).

Лука Стаменковић-Ружа81901-1983):-Стеван Јовановић (1924-2004), Драгомир Стаменковић (1927-2002), Рада 1929.

Стеван-Нада (1925-2002):-Снежана 1951, Милован 1955, Горан 1959…

Душан Стаменковић (1901-1986)-Ружа (1906-1989):- Драги Јовановић (1926), Милан Стаменковић (1930).

Драги Јовановић-Нада:-Зоран 1953-Дивна: Милан и Душан.

Милан Стаменковић-Славица: Јасмина.

Светозар Стаменковић-Загорка (1904-1995):-Мира 1925, Нада 1930, Душанка 1933, рада 1935.

Јосиф Митровић (1908-1984)-Јулка (1905-1995):-Томислав Стаменковић (1931-1983), Момчило Митровић (1934-1987), Мирјана 1939…

Александар Митровић (1912-2000)-Нада 81920-1995):-Никола 1939., Милан 1944.

НиколаМитровић (1939)-Љубинка (1946):-Владимир 1968, Надица 1974; ВЛАДИМИР-Тамара (1972):-Софија 1977. и Димитрије 2000.

Милан Митровић-Слободанка(1946): Срђан 1967 и данило 1968…

Милан (Г)Митровић (1880-1960)-Кева (1880-1945):- Петар Стаменковић (1906-1986), Стеван Митровић, Наталија, Косара, Лепа 1920.

Петар Стаменковић-Румена (1915-1974):-Раде (1931-2006), Душанка, Данка, Звонимир 1940…

Милутин Стаменковић (1880)-Наталија (1883):-Љубомир, Драгомир, Љубица, Драга

Цветко Митровић (1888)-Стевана:- Иван (Г)МИтровић-Гена.

Презимена: Марић, Митровић, Стаменковић, Јовановић.

* * *

Марићевци-Тасина линија. Родоначелник:

(Г)Митар Марић(умро 878).

(Г)Митар Марић-Милица (1827-1889):-Таса (Г)Митровић (1857-1965).

Таса-Невенка (1864-1914):-Љубица, Милева, Младенка, Даница, Урош (1892-1917), Љубомир (1895-1965).

Љубомир-Марија (1895-1973):-Илија Митровић (1917-1981),

Ружа 1920, Чедомир 1923-1999 (жена Роска 1925-1981), Миливоје (1925-1990, Вида 1927.

Илија Митровић- Босана (1912-1979):-Гордана 1937, Миодраг (1939-1993-жена Славица 1940-деца:Марица 1964 и Оливера 1966.), Слободан( 1945-жена Славица 1945.г и деца:Срђан 1969 и Ивана).

Миливоје-Нада: Петар (1949-1999), Бранка(1952-2004).

Презимена: Марић, Митровић.

 * * *

Милови.  Родослов: Миаил Пешић (1835-1889).

Миаил Пешић-Мита:-Милош Мијајиловић (1856), Васка 1872, Глигорије Пешић (1875-1949), Јука 1886.

Милош Мијаиловић–Јаглика (1861):-Урош Михајловић (1895)-Драгињс (1891):-Косара 1918, Војслав (1921-2006), Славица 1924, Радмила 1932.

Војислав-Олга (1921-2006):-Гордана 1943-1995, Мирјана 1944, Витомир-Верица (1951):-Марина 1990 и Драган (1972-Одисеја (1976):-Михајло 1999 и Катарина 2001.

 Глигорије Пешић (1875-1949)-Роска:- Јован 1875-1947 (жена Васка 1896), Јованка 1900, Живка (умрла 1988),

Презимена: Пешић, Мијајиловић, Михајловић.

 * * *

Мишинци.  Родоначелник: Миша.

Миша:-Стојан Мишић (1818-1898), Тодор (1848-1923), Катарина, Ђорђе Стојановић (1839-1883).

Стојан Мишић (1818-1898)-Велика (1824-1885).

Тодор-Гмитра (прва жена:1852-1894) и друга жена: Цона:- Петар Тодоровић (1874-1917), Тихомир Мишић (1891-1961), Стојана, Наталија, Наранџа.

Петар Тодоровић-Јулка (1875):-Милорад (1900-1969), Милутин Петровић (1896-1915), Сретен (1906-1984), Загорка (1903-1925), Роска.

Милорад-Савка (1894-1981):-Симка 1920, Симон (1921-1987)-Смиља:-Петар-Савка:-Виолета 1974, Далибор 1976; Добривоје (1925)-Милунка (1925):-Верица, Рајко 1952, Миломир 1957-Весна; Сибин (1933-1984)-Милица: Слободан, Миомир; Љубомир (1927-1995)-Мирослава; Лука (1925)-Слободанка (1941):-Татјана 1981, Елеонор 1973.

Сретен-Стана (1902-1987):-Нада 1927, Марко (1929)-Мирослава (1929):-Тихомир (1953)-Љиљана (1960): Јелена 1981, Ивана 1984, Марко 1988, Љиљана 1956; Вера 1932, Видосава 1936.

Тихомир Мишић (1891-1961)-Лепосава (1885-1972):-Драгољуб (1920-2003)-Јелица: Милена 1958, Драган 1960; Стана (1925-2003), Владимир (1928-1992)-Вера (1924):-Мирјана 1954, Драгана 1955.

Ђорђе Стојановић (1839-1883)-Јелена (1849-1884):- Михајло Мишић (1866-1927), Сика 1879, Ставра Ђорђевић (1876-1926), Риста Мишић (1866-1904).

Михајло Мишић-Костадинка (1886-1906):-Јанићије (1913-1930), Никол (1900-1941):-Лазар (1922-1944), Симка, Пејка, Петар (1931.1996).

Лазар-Лепка(1922)-Владимир (1944):-Лазар, Милош.

Петар-Петрија (1931-1997):-Никола (1950)-Драгица:-Небојша, Данијела; Гордана (1954-1997); Ђорђе Ђорђевић-Снежана:-Милан.

Ставра Ђорђевић (1876-1926)-Васка (1876-1926):-Стојан Стојановић (1904), Ранко Стојановић (1908-1992).

Стојан-Риска (1904):-Милица 1925, Даница 1928, Добринка 1923, Властимир (1937)-Слободанка (1945):-Драган 1966, Саша (1969)-Жаклина: Сандра 1995;

Петар (1939)-Гордана (1941):-Зоран 1965, Небојша 1968.

Ранко Стојановић (1908-1992)-Лепка (1906-1976):- Лука 81933)-Викторија (1946):-Силвија, Сузана; Олга 1935, Боривије(1935)-Нада: Ратко; Ружица (1944-1995), Славица, Стеван(1950)-Љубица¨Раде-Лепа.

Риста Мишић (1864-1904)-Станика (1870-1921):- Живан Ђорђевић (1888-1917), Новица Ђорђевић (умро 1944), Димитрије Ђорђевић.

Живан Ђорђевић-Лепосава (1888-1970):-Гојко(1910-1971)-Драгиња (1905-1989):-Марица 1933, Зорица 1940; Велимир.

Новица Ђорђевић-Стана—Милан 81937)-Вида (1936):-Зоран (1956)-Јагода: Ивана 1980, Маја 1983; Горан (1962)-Горица: Милан 1991, Миљан 1986.

Димитрије Ђорђевић-Велика—Чедомир (1921-2002)-Загорка (1920-1975):-Станислав (1948): Јелена 1979, Драган 1981, Александар 1985; Зоран 1956: Ана, Емилија.

Презимена: Мишић, Стојановић, Тодоровић, Ђорђевић, Петровић.

Крсна слава:Свети Ранђел.

* * *

Младеновци 1-Длакари.   Родоначелник: Младен досељен из село Лопушња.

Младен:-Стаменко Младеновић (1882-1897)-Милојка (прва жена) и друга жена: Јелка (1825-1895):-Коца Стаменковић (1840-1925), Милисав Стаменковић (1858-1884), Таса Младеновић (1855-1895).

Коца-Марија (1840-1920):-Јелисавета (1887-1958) за коју је призећен Станча Коцић (1881-1966):-Добрунка, Јулка (1913-1999), Драгомир Станојевић (1915-1991-два пута се женио: Здравка (1920-2000) и Ката (1926-1995)), Градимир Коцић (1922-1945), Ружа, Нада 1926, Верица 1928… (имали седам детета)…

Таса Младеновић-Ката (прва жена) и Стана (друга жена (1885):-Величко Младеновић (1875-1958.), Милана (Д:Ломница), Милоје Стаменквић (1886-1928), Ђорђе Стаменковић (1891-1961).

Величко Младеновић-Јелена (прва жена(1878-1952) и друга жена: Стамена (1905-1925):-Спаса (1906-1964)-женио се два пута:Велика(1998-1932) и Перса (1907-1986), Живота (1908-1940)-Драга (1914-2003), Велимир (1910-1952)-Десанка(1913-1989), Милорад (1913-1977)-Загорка (1914-2001), Петар (1915.1984) се женио два пута: Зорка (1920-1943) и Брана (1923-1973), Благоје (1926-1995)-Десанка (1926-1973), Нада (1920-1996), Роска (1925-1981,Ниш… Имали осам детета.

Ђорђе-Даринка (1892-1985):- Рада (1920-1995), Бољаре, Миливоје 81923-2007)-Наталија (1925-1998), Ниш, Тихомир Тасић(1926)-Наталија (1925-1998) Лесковац-Мира, 1948 Ужице, Светислав (1929)-Загорка (1931)  Власотинце, Мира 1032, Власотинце…

Димитрије Стаменковић (1864-1929)-Наталија (прва жена и друг Сика):- Љубомир(1892-1958)-Софија (1893-1949; Светозар (892-1958)-Јулка (1900-1988); Наталија (1910-1927) Власотинце, Риска (1905-1987), Власотинце; Злата, Власотинце…

Презимена: Младеновић, Стаменковић, Коцић (призећен).

* * *

Младеновци 2.  Родоначелник: Ђорђе Стаменковић (1864-1929)-Јелена: Никола Ђокић (1839-1914). Агнија.

Никола Ђокић-Стамена (1842-1912):- Михајло (1883-1914), Љубица 1885.

Михајло Ђокић-женио с е два пута: Милева и Сика:-Вера, Урош (1892-1942)-Милева (1890-1973); Радојица (1898-1943)-Перса (1890-1950); Владимир-Стана; Добривоје (1905-1959)-Видосава(1904-1942); Глигорије, Лазар, Витомир (1910-1074)-Живка (1910-1981)… Им али седам детета…

Презимена: Стаменковић, Ђокић.

* * *

Пајини-Пајкинци.  Родоначелник: Стаменко.

Стаменко: Јанко Стаменковић, Петар Јанчић (1872).

Петар се женио два пута: Сика и Миланка (1877-1899):- Љубомир Јанковић (1904-1953), Загорка 1904, Наталија 1908, Живка, Јованка, Светлана Стаменковић (1924-1973)… Имали седам детета…

Презимена: Стаменковић, Јанчић, Јанковић.

* * *

Пешинци.  Родоначелник: Пеша Миљковић (1815-1900).

Пеша Миљковић(1815-1900)-Смиљана (1816-1888):- Иија  Пешић (1845-1890), Марко Пешић (1853-1909), Димитрије Пешић (1854-1926).

Илија-Стамена 81850-1885):- Микаил (1870-1940)-Васка(1863-1950); Саветка, Марија 1871, Ранђел (1877-1957)- два пута се женио: Јевросима, васка; Милан (1882-1957)-три пута се женио: зојка, Милева, Гмитра…

Марко-два пута се женио:Стамена, Нада:-Ђорђе-Сребренка; Риста-Катарина; Костадин (1882-1950)-Пејка (1882-1940)…

Димитрије-Роска:- Сандра, Мирко, Драгутин (1901-1972)-Драгиња…

Презимена: Миљковић, Пешић.

* * *

Ристинци. Родоначелник:

ГмитарСтевана (умрла 1885):-Стојилко Ристић(1850)-Агна (1840-1900):- Благоје Гмитровић (1872-1902), Милтен Стоиљковић (1873-1954)-Стојанка (1875), Милентије Ристић Гмитровић (1878-1908, Ставра Гмитровић (1878-1914)-Јелена (1879)…

Презимена: Ристић, Гмитровић, Стоиљковић, Митровић.

* * *

Соглави. Родоначелник: Стојан Пешић (1820-1883)-Божана (1823-1893):- Јован Стојановић 81830-1911)-Аница, Гмитра (1852-1894), Ђика (1861-1899).

Јован-Аница(1849-1909):-Стамена (1861-1883), Михајло Јовановић (1875-1956)-Марија (1863-1955).

Михајло-Марија: Петар Стојановић (1896-1980)-Стојана (1898-1984); Љубомир Стојановић 81899-1901)-Даринка (љ899-1983); Жика Стојановић (1906-1995)-Јулка (1906-1977); Драгољуб Стојановић (1908-2002)-Ружа (1910-1978)…

Презимена: Пешић, Стојановић, Јовановић.

 * * *

Станојини („Станој ‘ни“).  Родоначелник: Станоје Станковић (1820-1890)-Стана и Стојана(два пута се женио):- Стојан Станојевић (1846-191)-Мита (1848-1902); Димитрије Станојевић (1865-1940)-три пута се жемио:Рисима, Васка, Наталија; Златко Станојевић (1868-1914)-Стојанка.

Стојан-Мита:-Михајло(1871)-Јованка(1870), Ставра(1885)-Јелисавета(1884); Милутин(1887)-Јулка(1884)…

Презимена: Станковић, Станојевић.

* * *

Станковци.  Родоначелник: Стојко Петровић (умро 1863):-Станко Стојковић(1812-1912)-два пута се женио:Стана,Мита; Риста Петровић, Цветковић.

Станко-Стана,Мита:-Стојан Станковић-Станка; Јован Стојковић , Димитрије Станковић (1861-1936)-два пута се женио: Стојанка(1861-1883), Костадинка (876); Тодор Станковић (1876-1941):-Влајко(1891-1906), Зорка 1900-1920…

Презимена: Петровић,Стојковић, Цветковић, Станковић.

* * *

Стојанови-Ђурђини. Родоначелник: Стојан досељеник из с. Лопушња:-Петар Стојановић (умро 1916)-Злата; Богдан Стојановић(1856-1896)- Ђурђа (1855-1911).

Петар-Злата:-Лазар (1901-1946)-Јулка(1905-1978); Чедомир (1911-1984).Милунка(1912-1992);

Богдан Стојановић-Ђурђа:-Андреја (1881-1906)-Пејка (1880); Никола (1884)-Савета 81885-1965); Влајко (1890-1948)-Марија; Драгутин (1893-1983)-Лепосава (1894-1973)…

Презимена:Стојановић.

* * *

Стојнини. Родоначелник:

Стојан СтанковићСтанка:-Ранђел Стојановић (1866)-два пута се женио:Стана, Стојна (1869-1932):-савка 1889, Зака 1905, Владимир 1894-Десанка(1893); Драгутин(1902)-Веда (1905-1956).

Владимир-Десанка:-Радивоје-Весна; Сава(1920-1977)-Даница (1920-2002); Јосиф, Александар, Радомир…

Презимена: Станковић,Стојановић.

* * *

Стојковци.  Родоначелник: Цветко СтојковићСтојанка (1810-1900):-Коста Цветковић (1846-1869)-Стаа:-Милан Цветковић, петар Цветковић (1875)-Стана(1887); (А)Ранђел Петровић(1866)-два пута се женио:Радојка, Петра(1874):-Драгутин (1897-1952)-Лепосава(1901-1952); Ружа(1900-1982); Драгољуб Костић, Божидар (1912-1978)-Загорка(1914)…

Презимена:Стојковић, Цветковић, Петровић, Костић.

* * *

Тасини.  Родоначелник: Таса Петковић (1857-1903)-Стевана(1859-1930):-Микаил Петковић, Зарије Петковић (1873-1953)-Драгиња, Агониа(две жене)(1875-1903); Живан Петковић (1875-1940)-Љубица(1872-1954); Јован Петковић (1881-1958)-Милева (1894-1944); Пејча Петковић(умро 1937)-Загорка…

Презимена: Петковић.

* * *

Томини. Родоначелник:

Цветко СтојковићСтојанка (1810-1900) :-Тома Цветковић (1845-1905)-Васка(1846-1922).

Тома Цветковић-Васка:-Урош Томић-Десанка; Милан Цветковић(1875-1925)-Стојана; Љубица 1884, Петар Цветковић(1878-1916), Јован Цветковић(1886)-Драгиња(1884).

Урош Томић-Даринка: Лазар Томић 1928, Јовица Цветковић(1901),.

Милан Цветковић-Стојана:-Даница, Димитрије Томић(1908), Славко Томић(1913)…

Презимена: Стојковић, Цветковић, Томић.

* * *

Црнобарци.  Родоначелник: Стојадин Стојановић(1894-1974)-Милева(1896-1963):-Војислав (1922-199)-Рада(1929) Власотинце:-Сунчица 1952, ;илица (1952-1983), Слободан (1954)-даница (1952):-Милош 1988, јелена 1989;

Борика(1923-2001) Власотинце, Лазар (1926-1963)-Десанка (1926) Београд-Славица 1954-2003;

Петар(1928)-даринка(1926) Београд-Стојан(1954-Ружица (1960):-Марија 1983, Александар 1986;  Наталија 1931 Власотинце,         Благоје (1933)-Босиљка(1939) Београд-Драган(1960)-Мирјана(1963):-Жарко, Жаклина…

Јован(1935)- Видосава(1935) Кичево, Македонија…

Сабинкаса 1939, Београд.

Сибин 81939)-Загорка (1939) београд:-Јасмина 1958, Татјана 1964.

Презимена: Стојановић.

* * *

Чобинци.  Родоначелник: Никола Ђокић-Стојанка:-Глигорије (1860-1886)-Станка(1857);Јован Николић (1864-1928)-Настасија (1865-1937); Прокопије Николић (1886-1915)-Цвета(1866-1915); Риста Николић-два пута се женио: Станија (1867-1893), Агна(1865-1940)-Живка(1889-1924), пр.Гаврил Стојковић(1889-1972); Спаса Николић (1880-1905)-Драгиња (1882-1964:)-Лука(1900-1972)-Саветка(1894-1987);

Милан Николић (1880-два пута се жемио:Милева, Наталија(1881);

Михајло Николић…

Презимена: Николић, Стојковић, Младеновић.

 

* * *

Крмци: Станковић, крсна слава је Свети Никола, неки се одселили у Бољаре, а неки у Власотинце.

 

Одсељени Црнатовчани:

Из Црнатова има доста исељених: око 20 породица живе у Косанчићу у Пустој Реци, 3 породице се одселиле после Другог светског рата у Српски Милетић у Војводини. Исељеници у Власотинцу имају посебну улицу. Постоји сасвим један одсељен род-Клисарци .(Према Ј.Трифуновском, 1963.г.)

До почетка 21. века село је скоро потпуно исељено. Овде је списак исељених Црнатовчана на крају 20. и почетком 21. века -према монографији о селу ЦРНАТОВО (Власотинце, 2006.г) од Црнатовчанина, професора Николе Митровића:

–         ВУКАДИНОВЦИ: (Вукадиновић)- Чачак, Београд, Краљево, Власотинце.

–         ВЕСЕЛИНОВИ: (Петковић подофицир)- Ниш.

–         ГАРЦИ: (Милошевић)- Крагујевац, Власотинце, Краљево.

–         ГРОЗДАНОВИ: (Гроздановоћ)-Лесковац, Српски Милетић, Крагујевац.

–         ДАКИНИ: (Здравковић-индустријалац)- Трнава Бугарска, Шишава, Велика Плана, Власотинце.

–         ДЕНЧИНИ: (Младеновоић-цигларски предузимач, тржишни нспектор, зидар, тесар, угоститељ) Власотинце, Врање, Вучје, Пожаревац.

–         ДЛАКАРИ: (Стаменковић, Младеновић, Ђокић, Тасић, Коцић, Михајловић, Лазаревић)- Власотинце, Холандија, Лесковац, Пирот, Београд, Француска.

–         ЛИНГУРЦИ: (Димитријевић, Анђелковић, Ђорђевић, Јовановић)- Власотинце, Лопушња, Бољаре, Зрењанин, Аустралија, Немачка.

–         МАРИЋЕВЦИ: (Митровић, циглар Трнава Бугарска, Стаменковић, Јовановић)- Трнава Бугарска, Сење код Ћуприје, Крушевица, Лесковац, Ниш, Ћуприја, Власотинце.

–         МАЈОРЦИ: (Петровић)- Власотинце,  Џилонг Аустралија, Зрењанин.

–         МИЛОВИ: (Петровић)- Власотинце.

–         МИШИНЦИ: (Мишић, Петровић, Стојановић, Ристић)-Власотинце, Београд, Ваљево, Ниш, Ријека, Кула.

–         ПЕШИНЦИ: (Пешић, Илић)- Власотинце, Доњи Милановац, Пожаревац, велика Плана, Жагубица, Зрењанин.

–         СОГЛАВИ: (Стојановић)- Власотинце, Београд, Лесковац.

–         СТАНКОВИ: (Станковић)- Власотинце, Алексинац, Бољаре.

–         СТАНОЈИНЦИ: (Стојановић, Златковић, Станојевић)- Краљево, Тузла, Лесковац, Власотинце, Бољаре, Стајковце.

–         СТЕВЧИНИ: (Стефановић): Власотинце, Манастириште.

–         СТОЈКОВЦИ: ( Стојановић, Костић)- Српски Милетић, Власотинце.

–         ТАСИНИ: (Јовић, Петковић)- Власотинце, Крушевица.

–         ТОМИНИ: (Цветковић): Косанчић.

–         ЦРНАТОВИЋИ: (Црнатовић (Црнатовац)- Власотинце.

–         ЦРНОБАРЦИ: (Стојановић)- Власотинце, Београд, Кичево Македонија, Нови Сад.

–         ЦВЕТИНИ: (Младеновић)- Бољаре, Зрењанин, Власотинце.

–         ЧОБИНИ: (Николић, Борис Гаврила Стојковић Бугарска))- Ниш, Лесковац, Бугарска, Параћин, Београд, Буниброд.

–         РИСТИНЦИ: (Стојановић)- Власотинце, Београд, подофицир Македонија, Београд. (Из Монографије ЦРНАТОВО; аутор црнатовчанин: Никола Митровић,  2007.г. Власотинце).

–         КРМЦИ:-Станковић, крсна слава је Свети Никола, неки се одселили у Бољаре а неки у Власотинце.

 

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац (1948) локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије, 9 новембра 2012.године, Власотинце,  југ Србије

ИЗВОРИ: 

[1] Никола Митровић: “ЦРНАТОВО –прошлост и садашљост” (Мониграфија села), Културни Центар Власотинце 2007. године

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: Из рукописа: „Печалник (легенде и предања из власотиначкога краја)“, 2012.г., Власотинце

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

 

7.децембар 2012.године Власотинце

Мирослав Б. Младеновић Мирац  локални етнолог и историчар Власотинце

 

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. dejan mitrovic

    Moji su se prezivali gmitrovic,pradeda se zvao arsenije,koji je imao sina milana,a milan nikolu,tj mog oca nikolu mitrovica
    kasnije kad su dosli u vojvodinu,skinuli su g pa smo sad mitrovici,zna li neko nesto o tome ziveli su crnoj travi

  2. dejan mitrovic

    dosli su posle 2 svetskog rata,hvala unapred

  3. Milorad (Ljubomir) Bogdanovic

    Postovanje
    Stvarno dosta napisano ,ali nemogu nista da nadjem o svojim precima ,dedi Miloradu -koji je poginuo 1941(ima na spomen ploci-barem je bilo)pradedi Nikoli, cukundedi Bogdanu i njegovom ocu Stojanu.

  4. Miroslav B Mladenovic Mirac

    *
    ИСТОРИЈА:
    (Погинули и умрли ратници-1012-1920) из села Црнатово.
    -Никодије Ђ. Анђелковић, Рођен 1883.године, 2.пук. Погинуо на Гучеву 1,9.1914.године.(података узет из Матичне књиге умрлих из цркве крушевачке)
    -Јован Станковић, Прво телефонско одељење Врховне команде. Умро 22.1.1916.године у Драчу.
    – Стојан Гроздановић, последња одбрана 2. чета, 2.батаљон. 2. пук. Умро у пољској болници у Доњем Ипсосу 7.3.1916.гофдине.
    (Подаци су узети у Вјном архиву у Београду).
    -Анђелија, удовица Мите Илића
    – Живан Р. Ђорђевић. (Подаци узети из књиге „Лесковачки крај у Првом светском рату“ аутора Др. Живојина Стојковића и Хранислава Ракића).
    -Владимир, Милтен, Лазаревић(1839-1915). Убијен од стране Бугара на територији Мкедоније.
    – Вучко, Милан, Игњатовић, (1887-1918). Погинуо на Солунском фронту.
    – Добросав, Илија, Младеновић (1896-1918), погинуо на Солунском фронту.
    – Живан, Риста, Лазаревић(1862-1915). Погинуо на Морави.
    – Живан, Христа, Вукадиновић. Умро на Крфу.
    – Златко, Станоје, Станојевић (11869-1914). Умро у војсци.Сахрањен на штипарском гробљу у Лесковцу.
    – Јован, Таса, Стаменковић. Умро у рату од тифуса 1916.године.
    – Љубомир, Милутин, Крстић (1896-1918). Погинуо на Солунском фронту.
    – Михајло, Стаменко, Стаменковић (1869-1915). Погинуо у рату.
    – Михајло, Никола, Ђокић (1883-1915). Погинуо на Колубари.
    – Мирко, Димитрије, Пешић. Умро у заробљеништву 1920.године.
    – Петар, Коста, Цветковић (1875-1915). Погинуо у рату.
    – Петар, Стојан, Стојановић, ковач. Погинуо несрећним случајем у радионици у Француској.
    – Петар, Тодор, Мишић (1875-1918). Погинуо на Солунском фронту.
    – Прокопије, Никола Николић. Погинуо на Колубари 1915.године.
    – Урош, Таса, Митровић (1889-1918). Погинуо на Солунском фронту.
    (Подаци узети из књиге „Црнатово“ Аутора Николе Митровића. Аутор је податке прикупљао од потомака ратника почев од 2000.године.)

    ПРЕЖИВЕЛИ РАТНИЦИСОЛУНЦИ(1912-1920) из села Црнатова:-27 ратника(Списак преживелих ратника се налази на странама:114-115; у књизи (МОНОГРАФИЈА села Црнатово) „, Н. Митровић-“ Аутора Николе Митровића. Аутор је податке прикупљао од потомака ратника почев од 2000.године)
    * * *
    СПИСАК погинулих ратника у Другом сбетском рату (1941-1945) с. Црнатово:
    1941.
    – Милорад Н. Богдановић, погинуо од Немаца 10.4.1941.године у Ивановац, као војник бивше краљеве војске Југославије.
    – 1944. из Црнатова од немаца и Бугара су погинули:- Александар В. Стојановић, Душан А. Митић, Владимир С. Анђелковић, Божидар Б. Здравковић, Градимир С. Коцић, Влајко Р. Пешић-у местима: Пуста река, Врање, Оштро, Скопље, Сјеница, Рогатица, Влашке њиве-као припадбници НОП-а.
    – 1945.године од Немаца и Балиста су погинули:- Божидар В. Митровић, Стојан Ј. Анђелковић, Тихомир М. Станковић, Лазар Н. Мишић, Дамјан Н. Стојановић, Симеон Г. Стојковић, Петар В. Стојановић, Мирко У. Вукадиновић-у местима: Босут, Косово, Бјељина, Кичево, Црнатово, као припадници НОП-а.
    *
    СПИСАК жртава у Другом светском рату од Бугара 1944.године:- Чедомир М. Петковић, Сретен М. Лазаревић, Богољуб Р. Лазаревић(дете)-од Бугара и неп. Мине у местима:Бољаре и Црнатово.
    (Извор: Петар Станковић-Љуба:“ ВЛАСОТИНЦЕ И ОКОЛИНА У РАТОВИМА И РЕВОЛУЦИЈИ-1903-1945), 1979.године, Власотинце)