Грбовник

4. децембра 2020.

коментара: 0

Грбовник представља најважнији подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ у области хералдике. Покренут је у децембру 2017. године и замишљен је као наменска платформа за прикупљање, обраду и систематизацију хералдичке грађе значајне за проучавање развоја хералдике код Срба.

Сајт Грбовник подељен је у три основне целине.

Прва и најразвијенија целина односи се на тзв. илирску хералдику. Реч је о богатој хералдичкој грађи која се ослања на Илирски грбовник настао почетком деведесетих година 16. века. До почетка двадесетог века, познато је да се сачувало чак двадесетак његових преписа, док се за отприлике још толико зна да су постојали, али им се данас губи сваки траг. Ова веома интересантна грађа пружа могућност истраживања порекла и генезе многих савремених грбова на јужнословенском простору. Када се саберу сви преписи, чини је десет земаљских и око две стотине породичних грбова. Поред преписа грбовника, у овај корпус хералдичке грађе спадају још и родословља из истог периода, као и многобројни спискови средњовековног племства, настали управо по угледу на Илирски грбовник. Дакле, прикупљена је готово целокупна позната и доступна грађа из ове области, и овде је систематизована и приказана кроз неколико поткатегорија, од којих се издвајају поткатегорије посвећене грбовима властеле, грбовима земаља, грбовницима, списковима средњовековног племства, и на послетку симболима илирске хералдике.

Детаљ галерије грбова из странице посвећене роду Златоносовића

Другу целину чини нововековно племство и његово хералдичко наслеђе. Овај део мање је разрађен, али углавном обухвата српске породице које су од средине XV до почетка XX стицали племство и племићке титуле, најчешће у земљама из суседства, али има и примера српских угледника који су племићки статус или титулу стекли служећи руском цару или Наполеону Бонапарти.

Детаљ из кратког биографског описа руског грофа српског порекла Григорија Милорадовића

Трећу целину чини савремена српска хералдика, односно грбови модерних српских грбоносаца. Ову вредну збирку тренутно чини око осамдесет грбова, чији су аутори углавном познати домаћи хералдички уметници. Збирка је замишљена као једно место на коме бисмо сакупили грбове свих савремених српских грбоносаца.

Детаљ из галерије савремених грбова српских грбоносаца

На крају, вредно је још поменути да је паралелно с радом на пројекту Грбовник, Одбор за хералдику фомирао и репрезентативну хералдичку библиотеку, коју чине и неки веома ретки наслови. Ова библиотека тренутно броји више од 140 домаћих и страних књига из области хералдике и њој сродних тема.

Рад на овом подухвату реализује се у сарадњи Одбора за хералдику Друштва српских родословаца „Порекло“ и Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“ из Београда. Приступ подухвату је ограничен, и доступан искључиво члановима ДСР „Порекло“ и ДСГ „Милош Обилић“, уз корисничко име и лозинку.

Flag Counter