Порекло

БАЉ (п). У Жабици (Љубиње). Ова стара породица живјела је „прије 200 година“ у махали Неумица. Према предању. предак им је дошао из Црне Горе, „из планине Баљ“ код Мојковца. По тој планини добили су презиме. У породици Баља „увијек је било хајдука” – тврди стари Анђелко Баљ из Жабице….

    Архив Србије Карнегијева 2, Београд 011/3370-781 [email protected]   Архив Војводине Дунавска 35 21000 Нови Сад Телефон: 021/48-918-00 021/48-918-00 021/522-332 Факс: 021/522-332 [email protected] www.arhivvojvodine.org.rs   Архив Косова и Метохије Историјски архив Ниш, Тврђава бб 18000 Ниш Телефон: 064/393-42 064/393-42-32 018/515-608 018/515-608   Архив града Приштине Богољуба Михајловића 51 11427…

БАЛТА, (м), у Благају (Бишће, Мостар). Сматрају их старосједиоцима у овом селу (59:240). Има их настањених и у Мостару. Балте су живјели у Бијењи код Невесиња и у Мостару. Топоним „Балтина долина“ у Дабрици (Столац) је настао по Балтама из Мостара (97:93.149). Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

БАЛОРДА (п). веома ријетко презиме породица настањених у Мостару. Мостарска радничка породица Балорда дала је народног хероја Младена Балорду (1921-1943), који активно учествује у припреми устанка против фашистичких агресора, истиче се у прикупљању оружја, растурању летака и другог пропагандног материјала. Као илегални радник, са групом бораца Коњичког партизанског одреда, Младен…

Презиме Балаћ се појављује у Херцеговини и Лици. Према књизи “Херцеговачка презимена” Риста Милићевића, Балаћи из Мостара су огранак старе породице Кукавичић из Волујца код Требиња, а даљом старином потичу од породице Ђурђевић из Конавала. Презиме Балаћ је заправо надимак за њихове претке. Један огранак ове требињске породице одселио је…

Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим). Обавезно напишите и коју крсну славу славите…

БАКУЛА (к), у Батини код Посушја. Половином 19. вијека „у Вуково доба“ помиње се, као један од „Вуковаца“, Петар Бакула (Батина, 1816-Мостар, 1873). Био је „одгајивач фрањевачке младежи на Черигају“, а затим жупник у Градинићима. Широком Бријегу и Ружићима (177:122). Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

БАКРАЧ (м), презиме старих породица некада настањених у Дрежници (Мостар). У сиџилу мостарског кадије евидентирано је (1763. године) вјенчање Ибрахима Бакрача из Дрежнице. У дрежничком Доњем Селу један локалитет назван је Бакрачеве куће. Становници овог насеља сматрају да су некад ту живјели „неки стари Бакрачи“ (173:56) Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ –…

БАКОЧ (п), у Засјену (Невесиње). У ово село дошао је неки Бакоч „као сироче са Сливља“. Причају да је поријеклом из Корјенића (Ластва). Његове породице има „нешто“ у Мостару и у Црној Гори „близу Корјенића“. Славе Аранђеловдан (59:229). Бакочи су настањени и у Фојници (Гацко). Доселили су из Корјенића у…

БАКМАЗ (п), у Кијев-Долу, Седларима и Дријењанима (Попово), а има их и у Пожарном (Бобани). У Кијев-До су дошли из Пожарног око 1800. године. У Седларе су „давно доселили“, такође из Пожарног. У Дријењане су дошли из Кијев-Дола. Бакмази из Дријењана одселили су послије Другог свјетског рата у Гајдобру код…