Инфо

19. фебруар 2016.

0

Ново у дигиталној библиотеци: др Душан Кашић – Светли гробови православних Шибенчана

У Дигиталну библиотеку портала Порекло уврштена је књига од великог значаја за далматинске Србе – “Светли гробови православних Шибенчана” аутора др Душана Кашића. Књига је објављена 1975. у Шибенику, у издању Православне епархије далматинске, у част 60 година од смрти епископа Никодима Милаша. Аутор др Душан Кашић је осветлио низ…

› више информација

Дигитализоване старе новине – извор родословних података

Трагање за документима и записима о прецима и саплеменицима умногоме је олакшано откако су се на интернету појавила дигитализована издања старих новина. Посебно олакшање представљују оне библиотеке које су потпуно претраживе по кључним појмовима (нпр. имену и презимену, месту порекла, години итд.). Портал Порекло даје вам линкове ка страницама дигиталних библиотека…

› више информација

12. фебруар 2016.

4

Ново у дигиталној библиотеци: Студија о Матаругама

У Дигиталну библиотеку портала “Порекло” уврштен је нов вредан наслов – студија др Ђурђице Петровић “Матаруге у касном средњем веку”, објављена у Гласнику цетињских музеја 1977. године (књига 10). Реч је о једној од најбољих студија о овом недовољно истраженом црногорском племену. Студију можете преузети и прочитати преко следећег линка:…

› више информација

21. јануар 2016.

0

Емисија о Српском ДНК пројекту на Радио Београду

У емисији “Таласање шетња” на Првом програму Радио Београда у четвртак 21. јануара 2016. било је речи о Српском ДНК пројекту. Гост у студију био је Јовица Кртинић, уредник портала Порекло, а поред њега говорио је Миодраг Раичевић, аутор књиге “Лицем према Божићу”. Емисију “Таласање шетња” уређује и води Александар…

› више информација

Прича о Делфи Иванић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић Постоји склоност да се опширно и некритички пише о „великим“ личностима из наше историје – онима који су заузимали високе положаје – уздижући њихов рад и успехе, а скривајући и умањујући мане, грешке и неуспехе. При том се често заборавља да те „велике“ личности…

› више информација

7. јануар 2016.

1

Светски подухват Српског ДНК пројекта: Пуштен у рад НЕВГЕН, програм за предвиђање генетичких хаплогрупа

Друштво српских родословаца “Порекло” и Српски ДНК пројекат с поносом објављују – на Божић, 7. јануара 2016. године, пуштен је у рад НЕВГЕН Y-ДНК ПРѢДВИЂАЧ (www.nevgen.org), најбољи предвиђач Y-ДНК хаплогрупа на свету.  Програмери Порекла Александар Невски и Милош Ћетковић Гентула крунисали су свој вишемесечни рад израдом јединственог предвиђача Y-ДНК хаплогрупа,…

› више информација

7. јануар 2016.

1

Христос се роди! Срећан Божић!

Христос се роди! Ваистину се роди! Овим радосним поздравом уредништво портала Порекло жели срећан Божић свим својим посетиоцима уз жељу да га још дуго година у миру, срећи и љубави дочекују.  А као што то и доликује објављујемо божићну посланицу патријарха Српског господина Иринеја  Српска Православна Црква својој духовној деци…

› више информација

4. јануар 2016.

8

Четири године од стварања интернет домена poreklo.rs

  Празнични дани доколице зиме господње 2012. изнедрили су идеју која, ево, улази у пету годину свог постојања… Портал Порекло.рс уписан је у Регистар националног интернет домена Србије 4. јануара 2012. и већ крајем истог месеца угледао светло дана на радној верзији сајта. Од тада до данас, на порталу Порекло…

› више информација

1. јануар 2016.

0

Четири књиге деда Боре Стефановића у дигиталној библиотеци Хроника села

Дигитална библиотека Хроника села добила је четири нова наслова. Наставник у пензији Бора Стефановић, из младеновачког села Границе, послао нам је своје четири књиге – две објављене, а две још необјављене – које смо управо уврстили у нашу дигиталну библиотеку (линкови ка књигама су на крају текста). Преносимо деда Борино…

› више информација

Љубински сродници краљевића Марка у причи: Трагом влаха Угарака и тајне вођенске крстаче

„Вино пије Краљевићу Марко, пола пије, пола Шарцу даје…“ Баш ниједна епска пјесма о јуначким подвизима Краљевића Марка не помену његове љубињске сроднике из Крушевице и Вођена! Ипак, све оно што не опјеваше народни ствараоци епских пјесама, забиљежише пера древних дубровачих и турских хроничара, длијета охридских и љубињских клесара, кистови…

› више информација