Инфо
Ново у дигиталној библиотеци: др Душан Кашић – Светли гробови православних Шибенчана
У Дигиталну библиотеку портала Порекло уврштена је књига од великог значаја за далматинске Србе – “Светли гробови православних Шибенчана” аутора др Душана Кашића. Књига је објављена 1975. у Шибенику, у издању Православне епархије далматинске, у част 60 година од смрти епископа Никодима Милаша. Аутор др Душан Кашић је осветлио низ…
› више информацијаДигитализоване старе новине – извор родословних података
Трагање за документима и записима о прецима и саплеменицима умногоме је олакшано откако су се на интернету појавила дигитализована издања старих новина. Посебно олакшање представљују оне библиотеке које су потпуно претраживе по кључним појмовима (нпр. имену и презимену, месту порекла, години итд.). Портал Порекло даје вам линкове ка страницама дигиталних библиотека…
› више информацијаНово у дигиталној библиотеци: Студија о Матаругама
У Дигиталну библиотеку портала “Порекло” уврштен је нов вредан наслов – студија др Ђурђице Петровић “Матаруге у касном средњем веку”, објављена у Гласнику цетињских музеја 1977. године (књига 10). Реч је о једној од најбољих студија о овом недовољно истраженом црногорском племену. Студију можете преузети и прочитати преко следећег линка:…
› више информацијаЕмисија о Српском ДНК пројекту на Радио Београду
У емисији “Таласање шетња” на Првом програму Радио Београда у четвртак 21. јануара 2016. било је речи о Српском ДНК пројекту. Гост у студију био је Јовица Кртинић, уредник портала Порекло, а поред њега говорио је Миодраг Раичевић, аутор књиге “Лицем према Божићу”. Емисију “Таласање шетња” уређује и води Александар…
› више информацијаПрича о Делфи Иванић
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић Постоји склоност да се опширно и некритички пише о „великим“ личностима из наше историје – онима који су заузимали високе положаје – уздижући њихов рад и успехе, а скривајући и умањујући мане, грешке и неуспехе. При том се често заборавља да те „велике“ личности…
› више информацијаСветски подухват Српског ДНК пројекта: Пуштен у рад НЕВГЕН, програм за предвиђање генетичких хаплогрупа
Друштво српских родословаца “Порекло” и Српски ДНК пројекат с поносом објављују – на Божић, 7. јануара 2016. године, пуштен је у рад НЕВГЕН Y-ДНК ПРѢДВИЂАЧ (www.nevgen.org), најбољи предвиђач Y-ДНК хаплогрупа на свету. Програмери Порекла Александар Невски и Милош Ћетковић Гентула крунисали су свој вишемесечни рад израдом јединственог предвиђача Y-ДНК хаплогрупа,…
› више информацијаХристос се роди! Срећан Божић!
Христос се роди! Ваистину се роди! Овим радосним поздравом уредништво портала Порекло жели срећан Божић свим својим посетиоцима уз жељу да га још дуго година у миру, срећи и љубави дочекују. А као што то и доликује објављујемо божићну посланицу патријарха Српског господина Иринеја Српска Православна Црква својој духовној деци…
› више информацијаЧетири године од стварања интернет домена poreklo.rs
Празнични дани доколице зиме господње 2012. изнедрили су идеју која, ево, улази у пету годину свог постојања… Портал Порекло.рс уписан је у Регистар националног интернет домена Србије 4. јануара 2012. и већ крајем истог месеца угледао светло дана на радној верзији сајта. Од тада до данас, на порталу Порекло…
› више информацијаЧетири књиге деда Боре Стефановића у дигиталној библиотеци Хроника села
Дигитална библиотека Хроника села добила је четири нова наслова. Наставник у пензији Бора Стефановић, из младеновачког села Границе, послао нам је своје четири књиге – две објављене, а две још необјављене – које смо управо уврстили у нашу дигиталну библиотеку (линкови ка књигама су на крају текста). Преносимо деда Борино…
› више информацијаЉубински сродници краљевића Марка у причи: Трагом влаха Угарака и тајне вођенске крстаче
„Вино пије Краљевићу Марко, пола пије, пола Шарцу даје…“ Баш ниједна епска пјесма о јуначким подвизима Краљевића Марка не помену његове љубињске сроднике из Крушевице и Вођена! Ипак, све оно што не опјеваше народни ствараоци епских пјесама, забиљежише пера древних дубровачих и турских хроничара, длијета охридских и љубињских клесара, кистови…
› више информација


