Порекло

Моје име је Никола Миљковић, имам 29 година. Рођен сам од оца Милинка и мајке Севде рођ. Бешић. Очеви родитељи су Богосав Миљковић и Љубица Миљковић. Деда Богосав је рођен у селу Вртоп код Ниша, ближе Гаџином Хану, а баба у селу Трнава код Прокупља. Моји Миљковићи славе Св. Николу….

Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛИЈАШЕВИЋИ (6 к), од рода су Ројевића из околине Никшића, исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини (Подгорина), и Амајлијама у Семберији. Из Херцеговине: ЈЕВТИЋИ…

После више од 71 године, посмртни остаци кнеза Павла Карађорђевића, кнегиње Олге и кнежевића Николе стигли су у Србију. Посмртне остатке породице Карађорђевић који су из Лозане пренети до граничног прелаза Батровци, на граници Србије и Хрватске, преузели су ћерка кнеза Павла принцеза Јелисавета Карађорђевић и унука Катарина Оксенберг. Примопредаји…

Поштовани родословци, верујемо да сте већ приметили извесна освежења на нашој почетној страници. Потрудили смо се да вам, колико је то могуће, олакшамо кретање по порталу и приближимо неке вредне садржаје који можда досад нису били толико видљиви. Такође, увели смо и неке нове рубрике (Српски ДНК пројекат, Реч дана)….

Наш сарадник Владимир Стевановић послао је прилог о селу Блатница, о његовом историјату и презименима из овог места у општини Теслић (Република Српска) На двадесет четвртом километру јужно од Теслића, узводно пратећи кривудаво корито бистре, палнинске љепотице – ријеке Велике Усоре, издераним, рупљивим асфалтним путем стижемо у тихо насеље Блатница…

Истраживањем Родослова Стевановић се бавим већ 14 година. Мој предак СТЕВАН доселио се са своја четири сина у село Блатница (код Теслића) према мојим подацима око 1730. године. Стеван је имао: СИМУ, МАРКА, ЂУРЂА и ГАВРУ. Гавро је био свештеник- службовао на Купресу и није имао своје потомства. Према свим…

Српска епска књижевност бисер је у европској ризници, који ће немачки песници тек откривати у наредним столећима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због верности себи и не одступања од своје вере у идеје и завештања предака. Та живописност послужиће…

4. октобра 1582. – Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалу. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за…

3. октобра 1791. – Рођен је српски писац Сима Милутиновић Сарајлија, претеча српских романтичара. Надимак је добио по месту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а у Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра I Петровића Његоша и васпитач…

Далеко, испод Карпата, тамо где две реке теку кроз равницу, постоји један народ, сељачки и жилав, налик руском народу. То је српски народ. Тежаци који љубе земљу и небо словенском љубављу за завичај, ћудљиви, али топла срца. Сергеј Јесењин