Avatar photo

Аутор

Александар Маринковић

Пописи становништва Бачке током 18. века – Канижа 1720. године

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је извод из Пописа становништва Бачке током 18. века, којег је обрадио Живан Сечански. Сечански је о свом истраживању написао следеће: О материјалу који сам исписао 1939. у Државном архиву (Országos levéltár) у Будимпешти за године 1715. и 1720. расправља проф. Поповић, а ја…

› више информација

Попис становништва Бачке током 18. века – Сента 1720. године

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је извод из Пописа становништва Бачке током 18. века, којег је обрадио Живан Сечански. Сечански је о свом истраживању написао следеће: О материјалу који сам исписао 1939. у Државном архиву (Országos levéltár) у Будимпешти за године 1715. и 1720. расправља проф. Поповић, а ја…

› више информација

Попис Клишког санџака из 1550. године (Буковица)

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској Загори, Лици и Крбави. НАПОМЕНА: Текст из књиге коју су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, а приредила Бехија Златар, преносимо у оригиналу.  НОВИ ХАСОВИ Његове екселенције Цара,…

› више информација

Попис Клишког санџака 1550. године – Нахије Островица и Истрија Островица

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској Загори, Лици и Крбави. НАПОМЕНА: Текст из књиге коју су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, а приредила Бехија Златар, преносимо у оригиналу.    НОВИ ХАСОВИ Његове екселенције…

› више информација

Попис Клишког санџака из 1550. године (Зрмања и Истрија)

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској Загори, Лици и Крбави НАПОМЕНА: Текст из књиге коју су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, а приредила Бехија Златар, преносимо у оригиналу.   НОВИ ХАСОВИ Његове екселенције…

› више информација

Попис Клишког санџака из 1550. године (Зрмања и Попина)

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге “Опширни попис Клишког санџака 1550. године”, у којем се помињу Срби настањени у далматинској Загори, Лици и Крбави. НАПОМЕНА: Текст из књиге коју су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, а приредила Бехија Златар, преносимо у оригиналу.   ТУМАЧ ПОЈМОВА (додао – А.М.)…

› више информација

Попис Клишког санџака из 1550. године (наставак)

Портал Порекло објављује нове делове Пописа Клишког санџака из 1550. године, којег су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић НАПОМЕНА: У тексту обрађена српска имена из Нахије Плавно у Далматинској загори  – села Туропал, Корнић Мали, Подлужје (Залужје), Заблаћани, Штавице, Штитарић, Годун,…

› више информација

Порекло презимена, село Кумане (Нови Бечеј)

Порекло становништва села Кумане (Горњи Банат), према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Кућа је било на три места: над Ритом, 10 у Средњим виноградима, друге у Сенкраљу, а треће у Старом селу, Куманима или На бари, пошто су око 60 година ”седели” у…

› више информација

Порекло презимена, Српски Итебеј (Житиште, Горњи Банат)

Порекло становништва насеља Итебеј (данас Српски Итебеј), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Прво најстарије село било је око садашње цркве. Негдашња црква је била на месту где је сад крст, а крст је био њен олтар. Неки имају успомене да их…

› више информација

Порекло презимена, село Меленци (Зрењанин)

Порекло становништва села Меленци, Горњи Банат, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Стари свештеник у Меленцима, Думић, стар 84 године, тврди да су досељеници из Печке, били највише Власи. После досељења прозвали су село именом Меленци (по мелему – Мелем(н)ци; и Русанда,…

› више информација