Малетић

23. фебруар 2012.

коментара: 6

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. vojislav ananić

    МИЛЕТИЋИ
    Поријекло из Мратиња

    Милетићи на подручју Фоче су поријеклом из Пиве, од Вуховића, и то из села Пишча, гдје су се доселили из Мратња. Љубо Милетић са Илиџе родом је из Загорица код Фоче и желио би да сазна више о поријеклу свога рода. Колико он зна, Милетића на фочанском подручју има у Загорицама, Говзи, Кутима и Штовићу, и сви су један род. У порођици је сачувано предање да су се Милетићи, некада презивали Вуковић и да су се на фочанско подручје доселили негдје из околине Мратиња. Према истом предању, у осамнаестом вијеку, на црквеној свечаности у Мратињу, дошло је до сукоба између цмогорских племена, када је предак Милетића убио двојицу припадника другог племена. Због крвне освете прешли су у Загорице, одакле су се због “тјескобе” расељавали и по другим селима. Господин Милетић наводи да су бегови Первизи из Јелеча били власници земље на којој су живјели Милетићи, али су по традицији Первизи били под “утицајем” Ценгића са Ратаја. Читалац на крају наводи да су се од Милетића одијелили Тошевићи из Миљевине, али не наводи ни своју ни Тошевића славу. На основу наших истраживања установили смо да Милетићи из околине Фоче славе Аранђеловдан и претпостављамо да је основано предање да воде поријекло од Вуковића из Мратиња. Тридесетих година овог вијека било је на подручју Пиве четрдесет кућа Вуковића и то у Мратињу, Пишћу, Заграђу, Папратишту и Шћепан пољу. Сви они сиаве Аранђеловдан. Преци ових Вуковића старином су из Озринића са Чева у Цмој Гори. Сачувано је предање да су у Озринићима била два брата: Вуко и Вукота. Пошто су убили човјека на Чеву, побјегну у Мратиње да би се склонили ођ крвне освете. Из Мратиња, Вуковићи су се расељавали у Пишче, Заграђе, Папратиште, Шћепан поље, те даље према Санџаку и Босни. Из Мратиња су се на прелазу из осамнаестог у деветнаести вијек иселила браћа Васо и Вуко у село Пишће као чивчије, на “турску” земљу. Преци ових Вуковића били су: Илија – Вуко – Јован – Радован и Ђорђије, који је 1924. године имао четрдесет година. Тако се јеђна грана ових Вуковића ођселила на фочанско подручје. По родоначелнику Милети прозвали су се Милетићи и под тим презименом селили су се на друга мјеста. На Гласинац Милетићи су се доселили из Говзе половином деветнаестог вијека. Разлог пресељења био је тај што је њихов предак, као кириџија, убио “заптију”. Због тог убиства био је на робији у Видину, а када се вратио са робије убио је и брата поменутог заптије и због тога је са породицом морао да побјегне из Говзе. Ми данас не знамо гдје све има Милетића поријеклом из фочанског краја. Сматрамо да би сви који славе Аранђеловдан могли бити одатле. Њихових “саплеменика” са презименом Вуковић могли бисмо сигумо наћи по Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској. Заједничког поријекла могли би да буду они који славе Аранђеловдан и преносе традицију о поријеклу из Херцеговине и Црне Горе. На крају наводимо да, иако мало знамо о Милетићима са подручја Фоче, можемо са великом дозом вјероватноће да тврдимо ђа су поријеклом из Пиве, ођ Вуковића, и то из села Пишча гдје су се доселили из Мратиња. Даљу старину можемо да им тражимо кроз поријекио Вуковића из Мратиња, за које се сматра да су поријекиом од Озринића са Чева. Родоначелник Вуковића звао се Вук Озринић. Он се око 1550. године доселио из Озринића у Мратирије. Даља исцрпнија истраживања, захтијевају много више времена и превазилазе оквире ове рубрике. Напомињемо да је Милетић веома раширено српско презиме и налазимо га у свим земијама у којима живе Срби, а посебно на подручју некадашње Војне крајине, са турске, млетачке и аустријске стране.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    • Страхиња

      Некад и увредљиво Малетиће звати Милетићима јер то нису исте породице. Јесте да је једно слово разлике ал нема потребе мешати их =) Свако добро

  2. Maлетћ

    нас Малетића има у једном селу које се зове Брестово општина Станари у Републици Српској.Славимо крсну славу Светог Николаја Чудотворца

  3. Miroslav Eric

    Maletići u Bogatiću,Mačva,pripadaju Maleševcima…Slave Ignjatije…od njih su Dabići,Djudjići,Vukovići,Daničići i Dakići…Jedan su rod sa Budimirovićima i Vitorovićima u Glušcima,Panićima i Božjakovićima u Noćaju i Maleševićima u Salašu Noćajskom

  4. Сремица

    Малетића, колико знам, има доста у Срему, и то у Краљевцима, Вогњу, Руми…
    Моја огромна породица слави Ђурђевдан.
    Малетића има и у Мачви.
    Један несрећни “зналац” из четничке породице тврди да су Мачвани четници, а Сремци партизани, и то користи за опањкавање потоњих.

  5. Stefan Maletic

    Poreko seze iz Albanije, Kroja (Troja), potomci Skenderbega, ratnicki nastrojeni pomalo divlje naravi, haplo grupa E1b1b, mesali su se dosta ima ih duz obale jadrana najvise, Vladali su Za vreme Ilira bili istaknuti ratnici, onda su se razvodnili sa dinarcima I2, presli neki za bosnu neki za Vojvodinu, Beograd itd, Krsna slava Mokos (Sveta Petka Paraskeva)!