Порекло презимена Лакета

22. фебруар 2012.

коментара: 9

ПОРОДИЦА ЛАКЕТА ИЗ СЕЛА ПЛУЖИНА КОД НЕВЕСИЊА

Ево браће и јунака, Петровије потомака (народна пјесма)

Први и најстарији писани документи о породици Лакета налазе се у Историјском архиву у Котору написани су на српском и италијанском језику. То је преписка харамбаше ЛАЗАРА ЛАКА ЛАКЕТЕ и млетачког провидура из 1686. и 1687. године.
О поријеклу породице ЛАКЕТА двије књиге написао је др Новак Лакета (Трагом предака, Ужице 2003. године). Књига је написана у тиражу 300 примерака, тираж је распродат. Новак је написао и другу књигу Петрова лоза, Невесиње, 2018. године, тираж 100 књига, распродата.

На основу ове двије књиге и друге расположиве литературе ја ћу покушати укратко дати и саставити породично стабло породице Лакета и преко интернета покушати да приближим читаоцима ову интересантну материју, да повежемо чланове ове породице који данас живе широм свијета од Плужина до Америке и Аустралије и који требају да знају једни за друге и да виде степене сродства, јер сви ми Лакете из села Плужина код Невесиња потичемо од једног заједничког претка ПЕТРА ЛАКЕТЕ и његове неименоване жене Црногорке.

Родоначелник породице Лакета из села Плужина био је Петар Лакета који је из непозната мјеста из залеђа Боке Которске из Црне Горе дошао као четердесетогодишњак у село Плужине. Ту је дошао око половине 18. вијека, најкасније до 1770. године, преко Зовог Дола и прво је дошао је у село Братач у мјесто Црвекик у близини самог извора. Са собом у наручју Петар је донио малољетног сина Илију. Ту је Петар живио неко вријеме и онда се под притиском Турака који су му спалили и разорили кућу прешао у село Плужине заселак Сијерчи. Петров син ИЛИЈА продужио је и подигао је породичну лозу Лакета. Женио се два пута,први пут од Голијана из села Грабовице и са њом је имао синове: ЛАКА, ЗЕЛЕНА, ПАНТА И ТОДОРА. Други пут Илија се оженио од Стајић из села Грабовице и са њом је имао синове : МИХАЈЛА, МАРКА и СТЕВАНА и двије или три кћери?
Када је дошло вријеме за женидбу поженили су се Илијини старији синови из првог брака Лако, Зелен и Панто. Лако и Панто су нашли и довели ђевојке из старог краја из Грахова. Лако се оженио од Лубурића, а Панто од Радића из околине Грахова. Зелен се оженио од Кнежевића из Бијење. Тодор је отишао у Босну и тамо му се губи сваки траг и кида се свака веза са породицом у Плужинама за вријеме устанка Невесињска пушка 1875. године. Да ли је Тодор отишао у Мркоњић Град или у село Бродац код Бијељине велико је питање?

Поженили су се и млађи Илијини синови МИХАЈЛО, МАРКО и СТЕВАН. Михајло се оженио од Зеленовића из села Гаја, а Стеван од Радојичића из Кифина Села. Марко се женио два пута, први пут од Говедарица и са том женом није имао дјеце, други пут се оженио од Зиројевића. Током времена народила се и намножила се породица Петра Лакете, стигли су унуци и праунуци и Лакете из Сијерача долазе у Ријеку у Доњим Плужинама ближе ријеци Заломци и пећинама Провалија и Шњетица у којима је било доста питке воде за људе и стоку када пресуши ријека понорница Заломка. У Ријеци су направљене нове и квалитетније куће за становање – ”под кључем”. Ту у засеоку Ријека који је дио села Плужина на једној главици налази се гробље у коме се копају Лакете. У томе гробљу налази се доста старих гробова ”стећака” под којим почивају најстарији становници села Плужина.

Старији Илијини синови одлазе на нова станишта у Горње Плужине у засеоке Пирни До и Слабојев До. Старији Илијин син Лако населио се у Слабојевом Долу док су су младји Илијијини синови Зелен и Панто насели су се у Пирном Долу.

РИЈЕЧАНИ

У засеоку Ријека остали су да живе млађи Илијини синови Михајло,Марко и Стеван. Са њима ујацима остао је и Јован сироче Илијине кћери која је била удата за Мучибабића из села Бијења које је преживило кугу. Од њих потичу Лакете Мучибабићи из Ријеке или ријечани.
МИХАЈЛО (1840-?) оженио се Савом Зеленовић (1850- ?) имао је два сина Јована (1875-1949) и Илију (1884-?). Јован је има четири сина Мирка,Лазара,Луку и Риста и четири кћери Василију, Босиљку,Ђурђу и Ружу.
СТЕВАН (1844-1928) оженио се од Радојичића,жена му се звала Јелка (1862- ?) родила је синове : Митра, Спасоја, Милована и кћери Марију,Милицу,Аницу и Саву. Марко (1842-?) женио се два пута,први пут Јованом Говедарица (1850-?) и са њом није имао дјеце, други пут је био ожењен Видом Зиројевић (?- ?) и са њом је имао двије кћери Бојану(?-?) и Петру (?-?). Стеванов најстарији син Митар оженио је Виду Мучибабић из Фојнице и са њом је имао пет синова Рада,Војина,Благоја, Ђорђа, Манојла,Ђурђу и кћери Јованку и Драгињу.Послије Видине смрти Митар се оженио други пут са Ђурћом Пејичић али са њом није имао дјеце.
МИТАР (1884-1963) био је ожењен први пут са Видом Мучибабић (1885-?) из Фојнице и са њом је имао синове Рада (1910-1985), Војина (1915-1942), Благоја (1919-1994),Ђорђа (1923-1943) и Манојла (1926-2007) и кћери Ђурђу (1908-1983) удату за Ковачевића на Риља,Јованку (1913-1987) удата за Граховца у Братач и Драгињу (1921-2007) удату за Тодића у Вучију Луку на Романији више Сарајева у Босни. Војин је убијен у рату 1942 године. Ђорђо је умро умро 1943 године. Манојло (1926-2007) ожењен је Маром Паслак (1933) живио у Београду има двоје дјеце сина Слободана (1967) и кћерку Татјану (1964). Слободан је ожењен је Данијелом Дикановић (1973) има четверо дјеце,три сина Срђана (1993),Ђорћа (1995),Небојшу (1999) и кћерку Нађу (2000). Митров син Манојло био је осуђен по линији Информ Бироа (ИБ) под оптужбом:”није хтио да пуца на макете руских авиона“. Јуначки је издржао све страхоте информбировског затвора у Билећи који је био специјални затвор за официре ЈНА информбировце. На свечаној трибини у Москви на Црвеном тргу 2005 године, Манојло је присуствовао прослави поводом јубилеја 60 година од завршетка Другог свјетског рата и побједи над фашизмом у Европи.

Благоје (1919-1994) ожењен је Стојом Ковач ( 1933) живио је у Брчком,има сина Момчила (1956) и и кћерку Радмилу (1954). Момчило је ожењен Перић Цвијетом, имају сина Предрага. Радмила је удата за Василија Ђокића. Сви живе у Брчком.
РАДЕ (1910-1985),ожењен Бориком Бештић (1921-2017) са Залома имали синове : Лазара (1948),Перишу (1952) и Радоја (1958-1999) и кћери Бојану (1947) удату за Васа Пуцара из Чапљине и Радојку (1950) удату за Бора Новичића у Лазаревцу.
Лазар (1948) ожењен Стаком Ковачевић (1951) ,имају три кћери : Рајку (?) удата за Зорана Николића,Славицу (?) удата за Синишу Елеза и Драгану (?) удата за Срећка Радојичића. Периша (1952) ожењен Љубом Ковачевић (1953),имају сина Милана (1990) и кћерку Жељку (1986).

Радоје (1958-1999) ожењен Миленом Зеленовић (1961) имају двије кћерке Јелену (1987) и Мирјану (1992).
МИЛОВАН ( 1903-1972),ожењен Анђом Дрвенџија (1900-1974) из Балабана,имали синове Марка (1926-2017), Сима (1931-1989),Николу (1935-2017) и кћери : Зорку (1930) удату за Јанковића у Семизовац. Косу (1934) удату за Буху у Мостар и Славојку ( 1940) удату за Јездимировића у Београду.

Марко (1926-2017),ожењен Јеленом Брењо (1927-2017) из Оџака,имају синове: Бранислава (1955) и Младенка (1957) живе у Београду. Бранислав (1955) ожењен је Славицом Пантелић (1955) имају двоје дјеце, сина Бојана (1985) и кћерку Бојану (1991).Младенко (1957) ожењен је Сњежаном Зрнић ( 1959) имају сина Ивана (1988) и кћерку Александру (1992).
Симо (1931-1989) ожењен је Маром Зуровац (1940) има кђерку Љиљану (1958) и сина Војислава (1960) ожењн Јасмином Театбеговић (1966) имају два сина : Дина (2001) и Денија (2002) живе у Њемачкој. Никола (1935-2017) ожењен Драгом Ковачевић (1944-2003) имју кћер Неду (1965) удату за Ћабака у Кифину Селу и сина Момчила, (1968) ожењен Миомиром Синђелић (1967), има сина Алексу (2004) и кћери Николију (2000) и Марију (2003).

ЈОВАН (1875-1949) и ИЛИЈА (1884- ?), синови Михајлови (1840-?) отишли су 1930 године на Косово и Метохију да тамо живе пошто је Јован добио добровољачку земљу.

ЈОВОВ (1793 – 1896) син Бошко Мучибабић Лакета који је одрастао са ујацима Лакетама имао је два сина Николу и Видака. Никола је имао осморо дјеце пет синова и три кћери Тривка, Спасоја (отишли у Америку 1911.год) Јова,Рајка и Душана и кћери Мару, Илинку и Росу.Видак је имао два сина Ђорђа и Милана и четири шћери Обренију,Анђу,Милку и Крстињу.

ПИРНИ ДО (ПИРНОДОЉАНИ)

Зелен и Кнежуша имају у Пирном Долу шестеро дјеце два сина Аћима (1858-?) и Милана (1873-?) и четири кћери Божицу (?), Госпаву (1892-?), Виду (1879-?) и Стану (?). Аћим је ожењен Митром Жарковић (1863-?) из села Крушцице у Борчу. Имали су четворе дјеце,два сина: Драгутина (1896-1973) и Бранка (1897-1962) и двије кћери : Софију (1892-?) удата за Зиројевића на Косову, а Ђурђа је била удата за Јова Мучибабића у Ријеку, умрла 1950.

Милан се женио два пута,први пут са Ристом Кнежевић из Бијење, а други пут Савом Мучибабић са Љескова Дуба убијена 1943 године.Из првог брака Милан је имао четворо дјеце;синове Петра (1902-1961) и Васиља (1909-2001) и двије кћери Стану ? удату за Контрачевића на Косово и Божицу ? удату за Мусића на Залом. Са другом женом Милан није имао дјеце.
ПАНТО (1835-?) оженио је Анђу Радић (1834-?) са Грахова,имао је сина Новицу (1879-?).
НОВИЦА, ожењен Госпавом Бештићушом имао је пет синова:Васа (1902-1943),Ђура (1907-1991),Данила(1916-1944),Саву (1922-1992) и Мирка (1929-1969) и кћери Василију (?) и Саву (1912-1985).
БРАНКО (1897-1962) је био ожењен Милицом Жерајић
(1909-1985) и са њом је има сина Аћима (1940-1975) и кћер Анђу (1938-?) удату Сикимић. Аћим се оженио Душанком Таушан (1974) са Плочника из Борча и са њом је имао сина Ратомира (1974) и кћери Здравку (1968) удату за Јанка Товаришевића,и Ратомирка удату за Миљана Вуковића у Београду. Ратомир је ожњен Јасном Опачић (1987) из Батајнице имају сина Леонида (2015) живе у Београду.
ДРАГУТИН (1896-1973) је био ожењен Соком Граховац (?) из Батковића и са њом је има два сина: Миливоја (1931-1963) и Јована (1935-1995) и кћер Радојку (1929-?) удата за Марка Шиповца на Удрежње. Миливоје је био ожењем Љепосавом Јањић (?-1963),обоје су настрадали у одрону земње када су вадили пијесак за градњу куће у Мостару 1963 године.Иза њих је остало двоје малољетне дјеце сирочади: син Радован (1956) и кћер Јадранка (1962-201).
Јован је био ожењен Ружом Килибардом (1938) са Сељана и са њом је има синове Радмила (1960) и Радомира (1963) и двије кћери Весну (1965) удату за Миодрага Радовановића у Подгорицу и Мирјану (1960) удату за Николу Џелетовића у Канади. Радомир живи у Београду,ожењен је са Надеждом Мијатовић (1960) имају сина Јована (1999) и кћерку Дубравку (1989). У Невесињу живе Радмило и мајка Ружа.
ПЕТАР (1902-1961),био је ожењен Достињом Мучибабић (?-1993),има ли су три сина : Божа (1921-1940); Милинка
(1931-2005) и Милана (1936-1998) и двије кћери Јелу (1929-?) удату за Сима Дрвенџију у Балабане и Славојку (1945) удату за Милутина Ковачевића у Горње Село. Милинко је био ожењен Илинком Буха (1929-2012),имали су синове Драгана (1958),Неђа (1959) и Брана (1962-2012) и три кћери Јелу (1964) удату за Срету Пророка у Сарајево;Невенку (1966) удату за Терзића у Братач и Раду (1973) удату за Радомана Иванишевића у Фочу.
ДРАГАН (1958) није ожењен.Неђо (1959) ожењен је Ђерић Јадранком (1967), имају четверо дјеце синове ; Божидара (1991),Страхињу (1995) и Јована (2003) и кћерку Аалександру (1993) удату Унковић. Брано је живио у Канади,ожењен је Миром Ћосић (1971),имају два сина Милана (1999) и Стефана (2005).
МИЛАН (1936-1998) син Петров ожењен је Душанком Лажетић (1943- 2018) из Биогрда,имали су два сина Петра (1961) ожењен Миром Дука (1964) из Луке и Зорана ( 1962-1992) који је погинуо као припадник ВРС у априлу 1992 године у Мостару. Перо има сина Зорана (2004).
ВАСИЉ ( 1909-2001) је био ожењен Соком Стајић (1912-1996),имали су четири кћери : Милеву (1937) удата за Неђа Пикулу,Гоју (1939) удату за Влада Кокотовића, Стоју (1941) удату за Радована Андрића,Наду (1946) удату за Душана Ћабака и Достињу (1949) удату за Миленка Ковачевића и сина Радована (1952-2012) који је умро у фебруару 2012 године. Радован је био ожењем Милком Зеленовић (1954) из Гаја и имали су двије кћери Гордана (1974) удата за Дамјановић Дејана у Шабац и Драгану (1979) удату за Небојшу Ивановића у Невесињу.
ЂУРО (1907-1991), био је ожењен Цвијом Жерајић (1914-1987) и са њом је имао деветеро дјеце синове: Алексу (1941),Љуба (1944), Ратка (1944-2017),Ђоку (1946) и Ранка (1952-2018) и три кћери Милосаву (1938),Милену (1949) и Душанку (1955). Алекса (1941) ожењен је Станом Унковић (1941),имају синове Милорада (1971) ожењен Весном Видаковић (1972) и Синишу (1980) ожењен је Кљајић Николином (1986) имају сина Давида (2012) и кћерку Силвану (1976) удата за Бошњака и живи у Невесињу. Љубо (1944) ожењен је Јоком Ковачевић (1942),имају синове Мира (1976) Младена (1969) и кћерке Свјетлану (1976) Сузану (1981). Ратко ожењен је Јањом Сладоје (1928) из Невесиња,имају синове; Горана (1969) и Зорана (1967). Ђока (1946) ожењен је Цмиљом Глоговац (1952) из Братача. Имају троје дјеце,сина Александра (1981-2017),кћерке Наталију (1974) удата за Ранка Шиљеговића,и Сању (1976) удата за Момчила Милатовића.
Ранко се женио два пута,први пут са Радицом Кртолица (1951) из Гацка, имају двије кћери : Вању (1975) удату за Сашу Говедарицу и Оливеру (1977) удату за Аџића у Гацку. Из другог брака са Надом Буха,има четворо дјеце сина Марка (1994) и кћерке : Тању (1989) удата за Радована Лиздека, Јелену (1991) удату за Јована Носвића из Билеће и Мају (1999) умрла као шестомесечна беба.
САВА (1922-1992),био је ожењен Милевом Шиповац
(1930-2007) са Удрежња имали су три сина: Славка
(1957-1958), Драга (1959-2018) и Милана (1961). Драго је ожењен Милијаном Малешевић (1958) са Шеховине, имају троје дјеце: сина Милоша (1985) и двије кћерке Наташу (1989) удату за Митра Миљевића у Градишци и Ану (1996) студент електротехнике. Милан је ожењен Зораном Ивковић (1991) из Невесиња, живе у Шапцу, Мако је официр, имају дјецу ? Милан (1961) живи у Прибоју на Лиму, ожењен је Бранкицом Оташевић (1963), имају двоје дјеце,сина Бориса (1991) и кћерку Исидору (1997). Новичини синови : Васо,Данило и Мирко нису били ожењени и нису имали породице. Мирко је погинуо у мећави на Плужинама 1971 године.

СЛАБОЈЕВ ДО (СЛАБОДОЉАНИ)

Најстарији становник Слабојева Дола био је Петров унук,Илијин најстарији син ЛАКО ЛАКЕТА који је добио име по ђеду харамбаши ЛАЗАРУ ЛАКУ ЛАКЕТИ који се помиње први пут у историјским изворима 1686 и 1687 године. Лако се оженио од ЛУБУРИЋА са Грахова и са Лубурушом је имао три сина : ПЕРА,СПАСОЈА и ЂОКА.
ПЕРО (1842-1927) женио се два пута,први пут са Саром Буха (1855-?) и са Бухићушом је имао сина Лазара
(1874-?). Други пут се оженио од Јаредића са којом је имао седмеро дјеце,синове Видака (1885-1964), Благоја (1889-1979),Ђорђа (1894-1943) и Милутина (?-1918) и три кћери Стану ? Ђеву ? и Мару ?
СПАСОЈЕ (1845-1925) оженио се Станом Окука (1860-?) са Порија и са Окукушом је имао шесторо дјеце,синове: Николау (1889-1943),Саву (1896-1944),Обрада (1898-1991) и Данила (1901-1984) и кћери Марију ? и Госпаву ?
ЂОКО (1860-1940) женио се два пута,први пут са Милицом Јонлоја (1868-1898) из Крекова са којом је имао два сина Илију (1891-1985) и Јована (1896-1973) и двије кћери Аницу (1894-?) (погинула од грома) и Стану (1889-1942) удату за Драгића Жарковића на Крушцицу у Борчу. Други пут Ђоко се оженио са Цвијетом Јамина ? и са Јаминушом је имао три сина Тодора (1900-1974),Риста (1905-1993) и Максима (1909-1980).
ЛАЗО (1874-?) најстарији Перов син је оженио Милицу Пеичић ? из Постољана са којом је има сина Душана
(1907-1993) и кћер Спасенију ? која се удала за Жарковића на Крушцицу у Борчу.Душан је оженио Јоку Жаркови (1906-1991) и са њом је имао синове Милинка (1931-2010),Анђелка (1935-2003) и Љуба (1939) и кћер Радмилу (1949) удату за кафеџију Миша Радана. Милинко се оженио Милицом Радојичић (1931) из Постиљана и са њом је има сина Зорана (1965) и кћерку Зорицу (1966) удату за Влатка Малешевића у Мостар. Зоран (1965) женио се два пута има четверо дјеце. Зоран је ожењен Милошевић Моњом (1969) из Мостара и са њом има троје дјеце; кћерку Дајану (1991) и синове : Стефана (1997) и Јована (1999). Зоран има још једну кћерку Андреју (2008) са Маријом Вујадиновић (1980) из Подгорице.
Анђелко (1935-2003) се оженио Душанком Буха (1941-2011) из Доњих Плужина и са њом је има два сина Радмила (1961) и Жељка (1963). Радмило је ожењен Жељком Вујадиновић (1967) имају синове Душана (1992) и Стефана (1997). Жељко је ожењен Виолетом Јовановић (1969) имају двоје дјеце,сина Михајла (1995) и кћерку Ану (1997). Живе у Нишу.
Љубо (1939) је оженио Даницу Стајић (1939.-2013) и са њом је имао синове Раденка (1963-2015) и Младенка (1965) и кћери Бранку (1961) удату за Стевана Копривицу из Шопића и Добрилу звану Бебу (1966). Раденко је ожењен Виолетом Ђорђевић (1970) имају два сина: Александра (2002) и Огњена (2004).Младенко је ожењен Слађаном Урошевић (1972) имају сина Владимира (1993).
ВИДАК (1885-1964),солунски добровољац,имао добровољачку земљу у Новом Невесињу код Белог Манастира,оженио се Симаном Голијан (1891-1941) и са њом је имао сина Радована (1920-2014) и кћери Стаку (1914-1992) удату за луку Шешлију у Братач, Љубицу (1992) удату за Милана Андрића у Гај,Крстињу (1929-2011) и Васику (1934-1959). Василија и Крстиња нису се удавале.
Радован је оженио Милеву Вучинић (1932) из Гаја и са њом је имао синове Миладина (1959-1992) и Милоша (1969) и кћери Милојку (1959),Радмилу (1964) и Стаку (1966). Милојка је удата за Драговића са Удрежња. Радмила је удата за Ћабака у Кифином Селу.Стака је удата за Шаровића из Трешњевице из Борча. Миладин (1959-1992),борац Војске Републике Српске погинуо је у мају 1992 године,ожењен је Љубицом Телетина ?,имају кћер Драгану (1991). Милош (1969) ожењен Милидарком Аџић (1983) из Гацка, има сина Миладина (2006) и кћерку Бојану (2012) године. Ово двоје Милошево дјеце су једина дјеца и једини подмладак који се родио на старом Лакетином огњишту у селу Плужинама у 21 вијеку.
БЛАГОЈЕ (1889-1979),се женио два пута,први пут са Спасенијом Ђоговић (1890-1951) са којом је имао синове :Пера (1926-1992) и Милана (1923-1943) умро од тифуса, и кћери:Обренију (1920-2012) удату за Радована Голијанина из Обрње.Саву (1922-1962) удату за Богдановића у Калиновик и Јованку (1931) удату за Буда Васковића у Сарајево. Други пут Благоје се оженио са Ристом Вујадиновић (1913-1978) са Удрежња са којом није имао дјеце.
Перо (1926-1992) се женио два пута,први пут са Босиљком Ивковић (1926-1959) и са њом је имао сина Здравка (1947) и три кћери : Саву (1949) удату за Милса Чоловића из Оџака; Спасенију (1952) удату за Радована Драговића на Удрежње и Јелу (1959) удату за Саву Радана у Жиљево. Други пут Перо се оженио Милом Ковачевић (1926-2014) са Морина. Са Милом Ковачевић Перо је имао два сина Ђорђа (1964) и Радомира (1966) и кћерку Радојку (1960) удату за Радивоја Мићевића на Удрежње.
Здравко (1947) се оженио Надом Говедарица (1956) са Осатна и са њом има три кћери: Жељку (1976) удату за Жељка Вуковића, Елену (1980) удату за Андреја Дике и Жану (1984), сви живе у Њемачкој. Ђорђо (1964) ожењен је Анђелком Шолаја (1973) из Горњег Села и са њом има четворо дјеце:сина Милана (1994) и три кћери Милицу (1997),Мирјану (2001) и Анђелу (2007). Радомир је ожењен Анђелком Вујовић (1970) из Дрежња,има троје дјеце синове:Пера (1992) и Немању (1996) и кћер Александру (1993).
У овој породици његују једну лијепу традицију у сваком трећем кољену мушком дјетету дају име ПЕТАР у знак сјећања на нашег заједничкок претка ПЕТРА ЛАКЕТУ који је из непознатог мјеста у Црној Гори прије више од триста година дошао и населио се у селу Плужинама у Невесињу од кога потиче читава наша породица ЛАКЕТА.
ЂОРЂО (1894-1943),се женио два пута,први пут Косом Граховац ? из Батковића са њом је имао сина Милорада ( 1933) и кћерку Босиљку (1927-2011) удату за Гузину у Сарајеву. Друга жена била му је Достиња Ђоговић (1912-1996) са њом је има сина Момчила (1939) и кћери Виду (1941-2016) удату Пикулу и Милеву (1942) удату за Солда из Невесиња.Ђогуша је имала ванбрачног сина Младена (1948) са Пејом Бухом са Морина.Младен је био војно лице, живи у Нишу. Милорад (1933) је правник ожењен Мирославом Бугарски (1941-2014) живи у Оџаку у Војводини има кћерку Гордану (1964) удату за Чедомира Митровића из Оџака и сина Ђорђа (1973) по занимању адвокат живи у Новом Саду,ожењен је Снежаном Чубрило (1975).Ђорђе има двије кћерке близанкиње Иву и Лену,рођене 2012 год. Момчило ожењен Анђом Сочица ?, има двије кћерке Радмилу (1964) и Славицу (1966),сви живе у Канади.
Младен (1948) ожењен Ружицом Богосављевић (1947-2020) имају троје дјеце кћерке : Јасну (1970) и Јелену (1973-1978) погинула у саобраћајној несрећи и сина Марка (1980).
НИКОЛА (1889-1943),солунски добровољац,имао добровољачку земљу,женио се два пута,први пут од Голијана ? име непознато (Голинка 1897-1921) умрла у породу са сином Милованом 1921 године. Други пут ожењен Соком Говедарица (1898-1987) из Крекова,са Говедаричушом је имао синове : Новицу (1922-1997),Спасоја (1924-1989), Благоја (1930-1957), Манојла (1935-2014) и Бора (1940-2014) и кћери Митру (1927-2012) удату за Манојла Милановића и Борику (1943-2020) удата у Пожаревац у Србију.
НОВИЦА (1927-1997),звани Чоло јер су га усташе раниле у руку у јуну 1941 године,ожењен је Малином Шћепанијом Вучинић (1935) са Вјетрача,имао је сина Николу (1962) и кћер Биљану (1964) удату за Жарка Милошевића из Невесиња. Никола је ожењен Весном Будалић (1969) има синове : Благоја (1990), Тривка (1993), Обрада (1996) и Новицу (1997) и кћерку Николину (1989) удату за Марка Зарића у Брчко. Спасоје (1924-1989) ожењен Новком Вучинић (1934-2012) имају пет кћери : Милку (1961),Милка има сина Бојана (1983) ожењен Милисандом Окука ? имају два сина: Сергеја (2016) и Матеја (2017), Милијану (1963) удату за Радоша Зеленовића,Весну (1965) удату за Миљана Таушана у Сарајево и Љиљану (1971) удату за Савића у Крекове.
Манојло (1935-2014) ожењен Анђелком Бобан (1936), има двије кћери Силвију (1966) удата за Румуна Дени Бирсана живе у Канади.Маја (1968) удата за Благајчевић Несада из Зенице. Сливија је била 1990 и 1991 године, првакиња Југославије у бацању диска са личним рекордом 52,88 метара. Благоје (1930-1957) утопио се као милиционер у Нертви код Коњица 1957 године.Боро (1940- 2014) није се женио.
САВА (1896-1944), женио се три пута,први пут са Стојом Вилић (1902-1934) из Братача и други пут са Цвијетом Пејичић (1905-1936) и трећи пут са Анђелијом Станковић (1912-1965) са Залома. У првом браку имао је сина Илију (1929) и кћерку Даринку (1928) удату Елек у Борач. Илија је ожењен Иконијом Шешлија (1939) из Братача, живе у Завидовићима имају двије кћери Биљану (1965) и Марин (1966). Са другом женом Сава није имао дјеце,жена му је умрла на породи с дјететом.
Са Станкушом Сава је имао синове Богдана (1940-1995) и Рада (1944-2004) и кћер Радојку (1941-1997) удату за Крста Жарковића на Крушчицу у Борач.
Богдан (1940-1995) оженен је са Даницом Мучибабић (1940) имали су сина Драгана (1969-1992),погинуо као син јединац у војсци Републике Српске и кћерке : Анђелију (1966) удату за Мирка Вулића на Берковиће и Драгицу (1974) удату за Бора Лазовића у Оџаке.
Раде (1944-2004) ожењен Мирјаном Ковачевић (1949) имају сина Сашу (1976) и кћерку Верицу (1969). Др. Саша Лакета је универзитетски професор на Филозофском факултету у Бања Луци у Републици Српској.
ДАНИЛО (1901-1984) се оженио Госпавом Савић (1907-1996) из Крекова и са њом је имао три сина : Милована
(1940), Ђока (1944) и Шћепана (1946) и двије кћери Јелу
(1935) удату за Влада Окуку у Невесиње и Зорку (1949) удату за Славка Вучинића у Требињу. Милован (1940) ожењен је Љубом Костић (1938-2007) из Гаја,имају сина Зорана (1969) и кћер Десанку (1966) удату. Ђоко (1944) је ожењен Милојком Милом Ристић (1948) из Батковића, имају сина Милана (1976) и кћер Сању (1972) удату за Криса Бриџа,имају два сина : Луку (2009) и Данијела (2013). Данилови синови Милован и Ђока живе са својим породицама у Мелбурну у Аустралији. Шћепан са својом породицом живи у Власеници у Босни.
Шћепан (1946) ожењен је Споменком Миљанић (1951) имају сина Александра (1974) и кћерку Свјетлану (1983) . Алексндар је ожењен Др. Снежаном Марковић (1975) из Горњег Милановца,имају кћерке : Исидору (1998) и Анастасију (2002).
ОБРАД (1898-1991) ожењен је Јованком Тепурић (?) имају синове : Јагоша (1936-2004) и Рада Рајка
(1940-1995) и кћер Цвију (1935. ?) удату за Секулу Никитовића из Сливаља.Обрад је са својом породицом 1956 отселио у Барању, живјели су тамо до овог последњег рата 1992 године у Новом Невесинју код Белог Манастира. Данас његови потомци живе у Србији у Војводини и у Београду. Јагош је ожењен Драгицом Говедарицом (1942) из Гацка, имају синове Милана (1962) и Душка (1965) и кћер Раду (1959). Душко је ожењен Бркић Бранком (1974), имају сина Николу и кћерку Јовану.
Рајко, Раде је ожењен Душанком Станковић (1949) из Власине имају синове Александра (1975) и Владимира
(1977). Александар је ожењен Бојаном Обрадовић (1982).
Имају близанце Лазара и Лену (2013). Владимир је ожењен Маријом Станојковић (1980) имају синове близанце Андрију и Луку (2011).
ЂОКОВЦИ су синови и потомци Ђока Лакете (1860-1940). Ђоко се женио два пута,први пут од Јонлија из села Крекова са Милицом Јонлија (1868-1898). Из првог брака имао је синове Илију (1891-1985) и Јована (1896-1973) и кћери Стана (1889-1942) удата Жарковић убијена од усташа на Брњцу 1942 године, и Аницу (1894-? ) трагично страдала од грома. Други пут Ђоко се оженио Цвијетом Јамина (?-?) из села Умчана. Из другог брака са Јаминушом имао је три сина :Тодора (1900-1974), Риста (1905-1993) и Максима (1009-1980). Ђокови потомци у Слабојем Долу били су синови : Илија,Јован,Тодор,Ристо и Максим.
ИЛИЈА (1891-1985) ожењен Милицом Граховац (1890-1980) из Батковића, имали су синове: Рада (1921-1914), Ђока ( 1925-2019), Тривка (1932-2019) и Мирка 1939 године, и кћерке : Гоју (1924-2008) удату за Марка Буху у село Доње Плужине, Цвију (1929-2020) удату за Бора Радмиловића из села Луковице у Гацку и Виду (1936) удату за Петра Вилића у село Братач.
Најстарији Илијин син Раде (1921-2014) оженио је Љубицу Ковачевић (1929-2010) из Горњег Села и са њом је имао сина Бора (1969) и кћерку Наду (1963-2019). Нада је била удата за Миленка Шиповца у Невесињу.
Боро је ожењен Сањом Шкипином (1974) из Невесиња,имају троје дјеце : сина Стефана (1997) и двије кћерке Слађану (1994) и Катарину (2001).
Ђока ( 1925-2019) офицер ветеринар био на службе у Лендави у Словенији,оженио учитељицу Катицу Кох (?) имали су кћерку Сенку (1957).
Тривко (1932-2019) ожењен Ђуком Ковачевић (1938-1992),имају петеро дјеце кћери Тијану (1960) удата за Стевана Милидрага, Миру (1962) удату за Радована Радојичића, Цвију (1964) удату за Раденка Настића,Стоју (1966) удату за Момчила Рашовића и сина Предрага (1970) ожењен Весном Лазаревћ из Београда,имају двије кћерке Сару (1994) и Дајану (1995) обадвије студенти.
Мирко (1939) ожењен Видом Ковачевић (1938-2016) из Борча,имају синове Жељка (1964) и Жарка (1965). Жељко (1964) је ожењен Свјетланом Ђордан (1968), има двије кћерке : Исидору (2000) и Хелену (2007). Жарко (1965) је ожењен Биљаном Ристић (1971), имају троје дјецу сина Михајла (2004) и двије кћери Ању (1991) удату Глоговац ; и Теодору (1996).
ЈОВАН (1896 – 1973) ожењен је Јованом Говедарица (1899–1985) из Братача, имали су синове: Лазара (1923-1940), Влада (1928 – 2000), Душана (1929-1929), Гојка (1931-1955),Манојла (1939 – 2002),Ратка (1943-1943) и кћер Милу (1936) удату за Баја Ковачевића у Грабовицу.
ВЛАДО је ожењен Надом Драговић (1928 – 1999) са Удрежња имали су деветеро дјеце : синове Николу 1949, Радослава 1952, Стојана умро као беба по рођењу (1954), Неђељка (1958-1991), Драгана (1961-2010), Петка (1964-1992) и Божидара1968 и кћери Цвију 1956 удата за Радована Бојбашу из Метковића и Ранку 1974 удату за Владана Чичића у Подгорицу. Лазар (1923-1940) је умро у Зеници 1940 године као ђак на занату у жељезари. Гојко је погинуо као милиционер 1955 године.Њих двојица нису били ожењени и нису имали својих породица.
Манојло (1939 -2002) је ожењен Босиљком Братић 1953 из Грабовице,имају сина Мирослава1976 и кћери Бранку 1973 удату у Аустрију и Мирјану 1981 удату Пудара на Шеховину.
НИКОЛА 1949 ожењен Жељком Пећанац 1950 из Вареша имају двоје дјеце сина Небојшу (1981) и кћерку Николету (1984) Никола живи са продицом у Аустралији од 1997 године. Небојша је ожењен Ланом Будишић 1980 имају четверо дјеце, први пар близанаца, двије кћерке : Елена и Лаура рођене 2013 и други пар близанаца Лука и Лорена рођени 2016 живе у Бања Луци. Николета 1984 удата за Гојка Цвјетићанина 1982, имају кћерку Софију рођену 2013 и сина Стефана рођен 2016 године. Живе и раде у граду Волонгонгу у Аустралији.
Други Владов син прота Радослав 1952 ожењен Даринком Шиповац 1953 из Удрежња, имају синове : Александра 1976, Јована (1981–1990) и Бојана (1985), живе у Перасту у Црној Гори. Александар је ожењен Дајаном Костић 1988. Бојан је ожењен Данијелом Влаовић 1990. Имају сина Лазара 2016 и кћерку Јовану 2019 године.
Драган (1961-2010) ожењен Милосавом Андријашевић 1962 имају синове : Дражена 1986, Дејана 1992 и Миодрага 1993, живе у Невесињу. Дражен је ожењен Жељком Граховац 1995.
Божидар 1968 ожењенен Јасном Дамјанац 1975,имају сина Василија Васа 1998 и кћерку Николину 2004 живе у селу Миљевац код Невесиња. Стојан (1954) умро као дијете,Неђељко (1958 – 1991) живот изгубио несретним случајем 1991 године. Петко ( 1964 – 1992), јуначки погинуо у 28 години живота као припадник ВРС 2. августа 1992 године. Цвија 1956 удата за Радована Бојбашу у Метковиће,имају троје дјеце,синове Мија 1975 и Горана 1992 и кђер Радмилу 1979. Ранка 1974 удата за Владана Чичића у Подгорицу,имају синове : Луку рођен 2008 и Борис 2014 године.
ТОДОР ( 1900-1974), женио се два пута,имао је седмеро дјеце,са првом женом Шиповком (?) имао сина Васа (1929-1944) који је трагично настрадао од заостале бомбе. Други пут Тодор је био ожењен Станом Андрић (1906-1990) из села Гаја и са њом је имао шестеро дјеце синове : Вукашина (1930-1940),Милорда 1944 и Радована 1952 и кћери : Ђурђу (1936-2015) удату за Васић Николу,Новку 1942 удату за Митра Ћука из Требиња и Милку 1949 удату за Обрада Кљакића у Нову Гајдобру.Тодор је 1957 године отселио у Бели Манастир и тамо је живио до почетка рата у Хрватској а онда су његови потомци избјегли у Војводину у Србију. Милорад живи у Зрењанину,ожењен је Чабрило Ратком 1943 има четверо дјеце,сина Мирослава 1948 и три кћери: Љиљу 1976 Биљану 1971 и Смиљу 1975. Мирослав је ожењен Зораном Јулијанов 1991 имају кћерку Уну 2014.
Радован Раде 1952 остао је да живи у Белом Манастиру, ожењен Мрковић Милком 1955 из Бијење имају двоје дјеце сина Желимира 1977 ожењен је са Слободанком Ђурић 1978 имају синове Момчила 2004 и Вељка 2009. Кћерка Жељана 1985 удата за Ристић Стевана. Сви Радованови живе у Белом Манастиру.
РИСТО (1905-1993), је ожењен Цмиљаном Церовина (1912-1996) из Борча, имју сина Новака 1947 и четири кћери : Вукосаву1939,Наду 1944,Ковиљку 1944 и Илинку 1951. Др. Новак Лакета ожењен Милкицом 1951 живе и раде у Ужицу. Др. Новак Лакета је једно вријеме био декан Педагошког факултета у Ужицу.Редовни је професор поменутог факултета и бави се научним и педагошким радом. Др. Новак Лакета је аутор књига : Трагом предака,Ужице 2003 године, и Петрова лоза Невесиње 2018. Имају двије кћери Данијелу 1974 и Јелену 1983. Данијела је доктор дидактичко-методичких наука и редовни је професор на Учитељском факултету у Ужицу. Данијела је удата за Дејана Василијевића у Ужицу а Јелена је удата за Александра Николића у Београду. Вукосава удата за Влада Хрњеза,данас живи у Гетербургу у Шведској. Нада удата за Војислава Хајваза
у село Бијењу. Ковиљка удата за Јевта Сладоја са Обља. Илинка удата за Радмила Граховца из Мијатоваца.
МАКСИМ (1909-1980) ожењен Љепосавом Самарџић (1914-2001) из Постољана имали два сина : Божа 1941 и Ђоку 1949 и четири кћери: Петру 1939, Стаку 1944, Косу 1945 и Ђурђу 1947.
Божо ожењен Анком Милошевић (1937-2017). Имају сина Игора 1965 и двије кћерке близанкиње Александру 1969 Ирену 1969. Игор 1965 ожењен је Лејлом из Сарајева,имају два сина Кима и Мака,живе на Карибима. Ђока 1949 ожењен Цицом Богићевић,имају сина Бојана ? љекара и кћерку Душку ? студента медицине. Сви живе у Новом Саду.

ПОРОДИЦА ЛАКЕТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Михајлови синови Јован и Илија напустили су стари крај и отишли су ; Илија у Америку а Јован је добио земљу у селу Глоговац у Дреници.
ЈОВАН (1875-1949) био је ожењен Митром Ћабак (1881-1973). Имали су осмеоро дјеце,четири сина и четири кћери. Синови су били : Мирко (1904-1993); Лазар (1910-2000); Лука (1914-2006) и Ристо (1925-1990). Кћери су им биле : Василија (1906-1996) ; Босиљка (1912-1998); Ђурђа (1922-1993) и Ружа (1927-2007).
Мирко није отишао на Косово,био је жандар у Мостару, ожењен је Достињом Мићевић (1912-1993) имали су сина Радивоја (1949-1974) који је погинуо у саобраћајној несрећи (1974). Лазар (1910-2000) враћа се послије рата 1945 у Глоговац међу Шиптаре. Његова браћа Ристо и Лука насељавају се у Косово Поље код Приштине, обојица су били запослени на жељезници.
Кћери су им биле удате : Василија за Бошка Лажетића у Гајдобру; Босиљка за Риста Вуковића у Црвенку;Ђурђа за Драга Томовића у Косово поље и Ружа за Влада Перића у Косово Поље.
Лазар (1910-2000) оженио се Јованом Милановић (1914-2008) имали су шесторо дјеце,три сина :Томислава (1942), Јована (1945) и Момчила (1948) и кћери : Петру (1938) ; Ратомирку (1944) и Божицу (1952). Петра је удата за Божа Марковића у Косову Пољу. Ратомирка је удата за Тома Томића у Приштини. Божица је удата за Небојшу Данојловића у Приштини.
Томислав (1942) живи у Хрватским Карловцима,официр ЈНА,ожњен Ђурђом Ђурђевић из Лике,имају два сина : Дамира (1968 ) ожењен Тањом Христић (1970) из брака имају Филипа (2006) и Луку (2015). Ненад (1971) ожењен је Драганом Тривановић (1971) имају сина Давида (2012).
Јован (1945) напушат Косово одлази у Краљево жени се Миром Филиповић (1951) имају кћерку Мају (1973) удата у Краљеву за Дејана Јанковића.
Момчило (1948) живи у Београду,ожењен Милицом Јовичић (1950) имају кћерку Ирену (1973) и сина Радивоја
(1975) ожењен Јеленом Симић (1977) имају троје дјеце : Матију (2004), Андријану (2007) и Нађу (2016).
Трећи Јованов син Лука (1914-2006) оженио се Новком Гутовић (1924-1995) имали су два сина Миодрага (1949-2010) и Зорана (1952). Миодраг (1949-2010) ожењен је Миленом Килибардом (1950) имају двоје дјеце ; кћерку Милицу (1976) и сина Мирка (1972), ожењен је Маријаном Божовић (1974) имају два сина Вука (2004) и Луку (2007). Млађи Лукин син Зоран (1952) живи у Баточини,ожењен је Милком Јовановић (1954) имају сина Братислава (1979).
Најмлађи Јованов син Ристо (1925-1990) ожењен је Ружом Абутовић (1935), имају три сина : Неђа (1954-2013), Ненада (1957) и Небојшу (1964). Неђо је живио у Нишу, ожењен Браниславом Манојловић (1954) имају кћерку Тијану (1980). Ненад (1957) живи у Нишу,ожењен је Весном Цветановић (1959) имају кћерку Петру (1991).
Небојша (1964) живи у Кикинди,ожењен је Ксенијом Леватовић (1964) из Кикинде, имају троје дјеце,двије кћерке : Дуњу (1991); Јелену (1993) студент и сина
Михаила ученика. Сви живе у Кикинди.
Изводи и литература :
Др. Новак Лакета, Трагом предака, Ужице 2003.
Др. Новак Лакета, Петрова лоза, Невесиње,2018.
Др. Јевто Дедијер, Херцеговина, Гацко,2000.
Неђо Шиповац,Невесиње славно,2003.
Др. Милош Окука и проф. Никола Лакета,
Морине,планина у Херцеговини,Београд,2017.
Домовник, црквено-школске општине Кифино Село.

ПОРОДИЧНО СТАБЛО ПОРОДИЦЕ ЛАКЕТА (из села Трнова, општина Мркоњић Град)

Село Трново смјештено је на јужним падинама планине Лисине која је богата пашњацима,шумом и водом што даје повољне услове за развој сточарства и земљорадње. Засеоци села Трнова размештени су у правцу север-југ и прате ток речице Сокочнице,која извире испод Црног врха на 1.141метру надморске висине. Речица Сокочница је граница Трнова са Герзовом на западу,сјеверни дио села граничи са селом Лубовом. Село Трново налази се на надморској висини 999 метара у општини Мркоњић Град. Одувек је ово село налазило у саставу Мркоњић Града који се раније звао Варцар Вакуф.
За вријеме устанка српског народа у Босни и Херцеговини 1875-1878 године у село Тоново досељавају тројица браће Лакета. То су били: 1. Нина Лакета 2. Станко Лакета и 3. Спасо Лакета. Спасо се није никада женио и живео је са браћом у породичној задрузи. Породична крсна слава породице Лакета је Св. Јован-Јовањдан (20 јануар). Село је је добило основну четвороразредну школу послије завршетка Другог светског рата,али није имало цркву па су се наши преци крштавали,венчавали и остале вјерске обреде обављали у цркви у селу Герзову која се налази на брду Велетово.
Пре пар година година саграђена је нова црква у селу Трнову и до ње је изграђен је нови асвалтни пут. Село је до 1963 године припадало општини Бараћи, која је тада расформирана и која је подијељена између општина Мркоњић Града и Шипова. Село Трново је тада припало општини Мркоњић Град где се и данас налази. Становништво села масовно се исељава послије рата, одлази у Мркоњић Град, Шипово,Војводину и даље у расијању. По попису становништва 1961 године у Трнову је живјело 1.160 становника српске националности, а по попису 1991 године у Трнову је живјело 189 становника.
После женидбе Нина и Станко формирали су и подигли своје породице и сваки је направио своју кућу које су биле смештена једна поред друге. Кућа деде Нине изгорела је у пожару у Првом светском рату 1915 године. После завршетка рата направљена је нова кућа кућа 50 метара ниже од старе изгореле куће. Лакете су припадале спахилуку једног мркоњићког бега са којим су имали коректне односе,плаћали су порез у натури: десетину у житу,стоци и меду. После завршетка Првог светског рата и стварања заједничке државе Краљевине Југославије деда Нинје откупио је земљу 1919 године. Тада је деда Нина направио велико породично славље у част ослобођења од феудалних обавеза и стицања дуго жељене и дочекане слободе. Лакете су и даље остале у добрим односима са беговском породицом у Мркоњић Граду. Код њих у њиховој трговачкој радњи сандбевали су са непходном трговачком робом. Браћа Лакета Нина и Станко подијели су своје имање на два дела,један део припао је Нини а други део припао је Станку.
1. НИНА ЛАКЕТА имао је пет синова: Остоју,Ђуку-Ђорђа, Перу,Николу и Јову и двије кћери:Ахђу и Јоку. Сви су вредно радили,обрађивали земљу и гајили добру стоку. Имали су доста оваца,крава,коња и волова за рад у пољу и на имању. Деда Нина је сваком сину послије женидбе направио нову кућу. Као прави патријархални домаћин деда Нина је поделио послове у породичној задрузи. Најстарији син Остоја изучио је столарски занат и правио је потребне столарске ствари за читаву породицу и шире. Правио је воденичка кола јер је породица Лакета имала воденицу на оближњој Младачкој реци. И данас на Гуглу стоји топоним Лакетин млин. Други син по рођењу Ђука-Ђорђе,једини је од браће завршио основну четвероразрену школу под влашћу Аустро-Угарске. Он се бавио прерадом метала: прављењем шпорета, буради и судова од дрвета и метала. Нешто касније Ђука је у сред засеока Лакете отворио малу породичну трговачку радњу и снадбевао је родбину са брашном,шећером,соли,гасом итд. Сва остала браћа: Перо,Никола и Јово научила су читати и писати уз помоћ брата Ђуке и били су самоуки. Они су били задужени за обраду земље,радове у шуми и за узгој и чување стоке. Сви су они живјели заједно у великој породичној задрузи у Трнову. За оно вријеме није било у Трнову и околини,сматрали су је врло угледном и добро стајећом породицом. Породичну хармонију и слогу нарушио је син Никола који се преко очеве воље и благослова деде Нине оженио се 1926 године. Никола се заљубио у девојку јединицу из суседног села Лубова,одлази тамо и живи на Ђујановом имању које је касније наследио. Године 1939 жени се и најмлађи син Јово. Те исте године напрасно умире деда Нина око Ђурђевдана. Сахрањен је на сеоском гробљу Градина поред своје супруге која је умрла на на породу 1915 године.
Послије смрти деда Нине 1939 године,старешинство преузима најстарији син Остоја. То му старешинство не потраја дуго јер убрзо избија Други светски рат. Ту вест о почетку рата донио је Ђука који је много путовао и радио ван села,чак и по читавој држави и био је боље упознат са приликама у у земљи пред сами рат. Убеђивао је браћу да се преселе на неко сигурније место,али га они нису послушали. Пошто остала браћа нису била сагласна,он је сам решио да се пресели 1941 године, са својом у Војводину.Остоја је као најстарији служио Аустро-Угарску војску. Остала браћа служила су Југословенску краљевску војску између два рата. Нинина најстарија кћерка удала се у Шарце,а кћерка Јока удала се у Калабе код Шипова. Остоја као најстарији син остаје на имању. Пери се гради нова кућа преко пута старе куће и ту је живио с породицом. Он се касније са старијим сином сели се у Нови Жедник. Најмлађи син Јово прави кућу на темељима очеве запаљене куће где и данас постоји. Ђука се пред сами рат 1941 сели у Војводину у Банат. После рата прелази Бачку у Црвенку. Никола се приженио у село Лубово а онда се и он сели у Бачку у село Стапар. На жалост после смрти Остоје и Јање засеок Лакете у селу Трнову остаје без становника породице Лакета. Неко вријеме у селу Лубову живи само Николин син Жарко,али се и он са својом породицом сели у Шипово.
2. 1. Најстарији син Остоје Лакете са супругом Јањом има два сина : Драгана и Стевана и кћерку Јелку која се удала у Подорашницу код Мркоњић Града.
а. Лакета Драган са супругом Миром има сина Чеду и две кћери којр живе у Београду.
– Лакета Чедо са супругом Стојом има три кћери које живе у Банатском Новом Селу.
б. Лакета Стеван са супругом Семом има сина Жељка који живи у у Ветернику, Нови Сад.
– Лакета Жељко има сина Мирка,ожењен живи у Ветернику у Новом Саду.
2. Други син Ђука-Ђорђе Лакета са супругом Јоком има три сина:Павла,Душана и Милана. Са другом супругом има три сина:Рељу,Вељка,Момира и кћерку Милицу.
а. Лакета Павле погинуо у првим данима рата 1941.
б. Лакета Душан са супругом Босом има два сина:Бранка и Милана.
– Лакета Бранко са супругом Душанком има сина Владимира није ожењен,живи у Новом Саду икћерку
Драгану живи у Суботици.
– Лакета Милан са супругом Милком има сина Душана живи у Црвенки.
– Лакета Душко са супругом Мартином има кћерку Анђелу и два сина Душана и Лазу,сви живе у Црвенки.
ц. Лакета Милан са супругом Јелком има два сина: Павла који живи у Немачкој и Данка који живи Немачкој.
– Лакета Павле са првом супругом Ружицом има сина Дениса који живи у Немачкој. Данко живи у Хрватској.
д. Лакета Реља са супругом Драгицом има три сина: Ђорђа,Стевана и Ивицу и кћерку Жељку удату у Црвенку
– Лакета Ђорђе са супругом Радмилом има двије кћерке: Ђорђину,удату у Сарејево,и кћерку Ванесу Монтана и сина Геоорга,живе у Канади.
– Лакета Стеван са супругом Надом има кћерку Милану и сина Небојшу.
– Лакета Ивица са супругом Снежаном има два сина: Арон Јохн и Самуел Славка,живе у Канади.
е. Лакета Вељко са супругом Мирјаном има два сина: Михајла и Стевана,живе у Шведској.
– Лакета Михаил са супругом Тином имају сина Александра и двије кћери Емилију и Ракел,живе у Шведској.
– Лакета Стефан са супругом Ингел има четири кћерке: Нова,Нели,Наталију и Нину,живе у Шведској.
ф. Лакета Момир са супругом Бојом има сина Вељка и кћерку Милицу,живе у Црвенки.
– Лакета Вељко са супругом Весном има двије кћерке: Данијелу и Снежану,живе у Црвенки.
3. Трећи син Лакета Никола са првом супругом има синове Жарка који је живио у Лубову и Шипову, а са другом супругом Јованкомима три сина Влајка и Митра који живе у Црвенки и Јову који живи у Аустралији и три кћери:Милку,Виду и Милицу,живе у Црвенки.
– Лакета Жарко има два сина: Душана живи у Немачкој и Митра који живи у Шипову и Бања Луци и три кћери: Наду,Невенку и Драгицу.
– Лакета Душан са супругом живи у Немачкој има 1 кћер.
– Лакета Мирослав са супругом Љиљаном има сина Игора и кћер Весну,живе у Бања Луци.
б. Лакета Влајко са супругом Госпавом има два сина: Драгана и Зорана.
– Лакета Драган,живи у Црвенки није ожењен.
– Лакета Зоран живи у Црвенки са супругом Аницом имају сина Драгана и кћер Драгану,живе у Црвенки.
– Лакета Митар живи у Црвенки,није ожењен.
– Лакета Јово са супругом Гаил,живи у Аустралији немају деце.
4. Четврти син Лакета Перо са супругом Станом имао двије кћери:Милицу удату у Подорашницу и Миру удату у
Перућицу, Жедник Нови Сад.
а. Лакета Радован са супругом Миром има кћерку која живи у у Шипову и три сина који живе у Новом Жеднику
– Лакета Бране живи у Новом Жеднику није ожењен.
– Лакета Перо са супругом Вером има сина Николу.
– Лакета Јово са супругом Дијаном има сина Милоша и Немању.
б. Пети најмлађи син Јово Лакета са супругом Станом има кћерку Росу и сина Марка.
а. ЛАКЕТА МАРКО и супруга Нада имају сина Луку,живе у Београду.
– Лакета Лука са супругом Морином имају сина Леона,
живе у Београду.
2. Станко Лакета са супругом Станом имао три сина: Пана, Николлу и Душана и двије кћери: Милева удата у Копање и Марију удата у Радмиле. Станко је имао велику породичну кућу, живели су у великој породичној задрузи. Најстарији син Пане послије женидбе остао је да живи у старој породичној кући. Млађи синови Никола и Душан 1959 године,пресељавају се у село Стапар у Бачкој где и данас живе њихови потомци. Пане је остао са породицом да живи у Трнову до краја живота. Сахрањен је на породичном гробљу на Градини. Био је карактеристичан и упамћен по великим брковима.
1. Најстарији Станков син Пане Лакета са супругом Милицом имао је два сина Мила и Здравка и две кћери : Јовану и Јању.
а. Лакета Миле (покојни) са супругом Драгицом имају сина Драгомира и кћер Мирјану.
– Лакета Драгомир погинуо у Аустрији,има сина Стефана
живи у Шипову.
б. Лакета Здравко са супругом Милицом немају деце,
живе у Београду.
2. Средњи син Пакета Никола са супругом Јелком има два сина: Влада и Неђа и кћерку Наду,живе у Стапару.
а. Лакета Владо са супругом Душанком има два сина: Горана и Николу.
– Лакета Горан са супругом Тањом имају сина Вељка и кћер Јовану,живе у Стапару.
– Лакета Никола са супругом Горданом имају две кћери : Николину и Теодору,живе у Стапару.
б. Лакета Неђо са супругом Биљаном има сина Драгана и кћер Каролину.
– Лакета Драган са супругом Невеном има два сина : Огњена и Матију,живе у Новом Саду.
3. Најмлађи Станков син Лакета Душан са супругом Десанком има два сина Божа и Рајка.
а. Лакета Божо са супругом Надом живе у Стапару имају сина Стевицу који живи у Сомбору. Кћерка Вероника удата и живи у Италији.
– Лакета Стевица са супругом Миленом живе у Новом Саду и још немају деце.
– Лакета Рајко,није ожењен живи у Новом Саду.

НАПОМЕНА: Све податке о породици Лакета из села Трнова и њиховим потомцима дао је је господин проф. Ларко Лакета из из Београда. ЗАХВАЉУЈЕМ се господину проф. Ларку Лакети!

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Војислав Ананић

    Никола Лакета, проф., историчар. Рођен је 1949. у селу Плужинама (Невесиње) надомак Морина. Основну школу и гимназију завршио је у Невесињу 1969. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву на групи историја. Као професор историје радио у гиманзији “Алекса Шантић“ у Невесињу од 1974. до 1985, затим у Металској школи у Зеници од 1985. до 1992…. Од 1997. живи и ради у Аустралији. Бави се пруочавањем сеоба и етничких промјена на Балкану и поријеклом српских породица. Пише за новинске и електронске портале.

  2. Војислав Ананић

    Лакета (Јовањдан) у Плужинама повише Невесиња, сматрају да су из Боке Которске ђе се помиње Лазар Лако Лакета 1686-е године. Дошли су прије 330 година (Петар унук Лазарев). Лакете постоје у Вигњевићима код Ријеке Црнојевића. Лакета има у више села код Мркоњић Града: село Подшиљак, село Брдо село Трново, те у Шолајима. Све Лакете не славе исте славе. Неке Лакете сам подсјетио у Мркоњић Граду.

    Петар Ашкраба Загорски

  3. Војислав Ананић

    Л А К Е Т А, су стара српска породица, поријеклом из залеђа Боке Которске. Њихов прапредак харамбаша Лакета помиње се у преписци с млетачким провидуром у Котору из далеке 1686. и 1687. године. Писма се чувају у Историјском архиву у Котору, писана на српском и латинском језику.
    У писму харамбаша Лакета обавјештава провидура о својим заслугама за Млетачку Републику. Његових пет синова, од којих је један калуђер, боре се за Републику. Са дружином од 200 људи, напао је и попалио Гацко и том приликом је убио 12 Турака. Успут му јавља да је придобио за борбу против Турака: Куче, Пипере, Бјелопавлиће,Брђане и као награду добио шест цекина и пет бала. Харамбаша је знао стизати до Сарајева, пљачкао је двор босанског паше и враћао се назад кући. Дубровчанима је поручивао: ”Сва је Хецеговина моја„! Харамбашин праунук Петар, послије бурних времена стиже средином XVIII вијека, у Црвеник село Братац код Невесиња. Одатле под притиском Турака прелаз у село Плужине. Све Лакете потичу из села Плужина. Славе славу Светог Јована Крститеља 20. јануара. Генеаолошко стабло моје породице било би следеће: 1.Небојша-син > 2. Никола-отац > 3. Владо-дједа > 4. Јован-прадједа > 5. Ђоко-чукундједа > 6. Лако-курлебало > 7. Илија-сукурдов > 8. ПЕТАР-курђел, 9. Аскурдђел?

    • Н. Лакета

      Поздрав из Бањалуке, да ажурирамо мало листу предака

      1.Лука – син
      2. Небојша – отац
      3. Никола – дјед
      4. Владо – прадјед
      5. Јован – чукундједа
      6. Ђоко – курлебало
      7. Лако – сукурдов
      8. Илија – курђел,
      9. Петар – аскурдђел

  4. Војислав Ананић

    Др Новак Лакета поред књиге „Трагом предака“, написао је и другу књигу „Петрова лоза“, издање и штампање у Ужицу. Промоција ће бити у Невесињу 9. јуна 2018. године. Колико сам упознат, ту се ради о појединачном попису имена и коренима Петрових потомака од прапретка Петра који је пре 300 година први дошао у Невесиње, па ево све до данас. Било би добро да неко од Херцеговаца посети промоцију, те да за Порекло набави нову књигу, а можда аутор има бар један примерак и претходне.

  5. Војислав Ананић

    ЛАКЕТА – ЛАКЕТИЋ

    Различите славе

    Лакете су запамћене у колективној меморији на подручју Високог, Лакетића је крајем прошлог вијека било у парохијама око Мркоњић-Града, те Пофалићима у Сарајеву. Лакете и Лакетићи славе различите славе, али им се поријекло може тражити на подручју Херцеговине и Црне Горе.
    Никола Лакета из Зенице нам пише да му је познато да Лакете живе у Невесињу, у Језеру и Мркоњић-Граду. Очекујући научно и стручно обрађене податке, господин Лакета нам даје веома мало података на основу којих бисмо му дали одређенији одговор. На основу писма које смо добили не знамо одакле је наш читалац родом и шта се по предању у његовој широј породици зна о поријеклу, те ако се ради о српском роду, што претпостављамо, коју славу славе.
    Јавила нам се и Невенка Ђермановић из Сарајева која се интересује и за поријекло породице оца њене дјеце која се презивају Лакетић. Ођ мужа је чула предање да је читаво “племе” Лакетића доселило бјежећи пред Турцима из Црне Горе прије 200 година у село Раџиће, које се налази између Скендер-Вакуфа и Котор-Вароши. Према истом предању, када су кренули из Црне Горе, Лакетићи су се зауставили у Херцеговини, али су због сукоба са локалним Турцима морали даље да се селе. У село Раџиће су се према предању населила три брата. Данас ови Лакетићи живе углавном у: Скендер-Вакуфу, Котор-Вароши, Бањалуци и Сарајеву, те неколицина у Београду и Њемачкој. Не наводи коју славу сиаве Лакетићи.
    На основу наших сазнања Лакетића је крајем прошлог вијека било у сљедећим парохијама: Шолаји (Мркоњић-Град) славе Игњатија Богоносца; Бараћи и Медна (Мркоњић-Град) славе Јовањдан, Пофалићи (Сарајево) славе Аранђеловдан. У исто вријеме Лакете у тадашњем Варцар-Вакуфу (Мркоњић-Град), славе Ђурђевдан.
    Лакете, старином Миљковићи, су запамћени у колективној меморији на подручју Високог. Лакетићи (Михићи) у Ходбини славе Никољдан и не знају одакле су поријеклом. У Обајгорама (Бајина Башта) почетком овог вијека било је пет кућа Лакетића који славе Лучиндан. Они су се послије 1834. године доселили из Доњих Бјелица (Црна Гора).
    У Загори (Херцеговина) била је почетком овог вијека једна кућа Лакетића. Потичу од Влаисављевића који су живјели у Јасенику (Гацко). Почетком XVIII вијека у Јасенику су живјела четири брата, који су према предању убили свог бега (Ченгића) и због тога су једни отишли у Русију, а Лако, Дука и Бјеле побјегли у Загору на земљу бегова Ресулбеговића. Бјеле је отишао даље у Бјелошев До у Љубиње и тамо се данас зову Поповићима, а Дука је отишао у Луг и његови потомци се тамо презивају Дучић. Четвити брат Вуко је остао у Јасенику, а његови потомци се презивају Вукомановић. Од Дучића су се одијелили Максимовићи у Сарајеву, Чубрили у Подвележју. Треба истаћи за групу родова: Унковић, Анђић, Рупић, Вековић и Лакетић да су истог поријекла јер су имали заједничку читуљу (изузетак су Анђићи, њихов предак је призећен). Сви ови родови славе Ђурђевдан.
    У одговору на питања наших читалаца ограничили смо се на грађу која нам је била доступна. Показаии смо да Лакете и Лакетићи славе различите славе, али и да им се поријекло може тражити на подручју Херцеговине и Црне Горе.
    31.јули 1991.

    Извор: Мирослав Нишкановић – ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, Бања Лука – Београд – Сарајево, 2001.

  6. Војислав Ананић

    “ЛАКЕТЕ из села Плужина (Невесиње), старином потичу из залеђа Боке Которске. У историјским изворима Котора помиње се 1686. и 1687. године харамбаша Лазар Лако Лакета , који је родоначелник породице ЛАКЕТА. Харамбаша се борио за ослобођење Херцег Новог 1687. године. Његов унук Петар дошао је прије 300 година у село Плужине код Невесиња. Ту живе у три засеока – Ријеци, Пирном Долу и Слабојевом Долу, затим у Невесињу, Требињу, Мостару, Сарајеву, Бања Луци, Београду, Новом Саду, Нишу, на Косову Пољу. Има их и у Вигњевићима (Ријека Црнојевића). Крајем 19.вијека било их је у Шолаји (Мркоњић Град), Варцар Вакуфу, на Балкани те у Сокочници и Трнову (Мркоњић Град) и у Пофалићима, те у расијању од Америке до Аустралије. Невесињске Лакете славе славу Св. Јована Крститеља. Неке Лакете у Америци славе Аранђеловдан. Лакете у Крајини око Мркоњић Града славе више различитих слава: Јовањдан, Часне вериге и Ђурђевдан. ” Цитат страна 130-131.

    Извор: Извор: ” Морине планина у Херцеговини “, Милош Окука и Никола Лакета, Свет књиге, Београд 2017. године.

    • Srdjan Todorovic

      Занима ме да ли неко зна повезаности између невесињски Лакета и породице Тодоровић, Јовановић и Петровић из Пожарнице (код тузле под Мајевице) који су по причи основали три брата Тодор, Јован и Петар и сумња се да су се презивали Лакета када су се доселили из херцеговине.

  7. Irena Laketa

    hvala svima koji ste komentarisali na meni vaznim podacima. Kako sam Laketa, receno mi je poreklom iz Nevesinja, otac mi je Nenad Laketa koji slavi Svetog Jovana, ima dvojicu rodjene brace. Na moju veliku zalost zamolila bih vas za ikakve informacije u vezi sa mojim porodicnim stablom. Zapravo, oca sam videla svega dva puta, zelela bih da saznam nesto vise o prezimenu koje zaista volim vec gotovo 35 godina. hvala unapred na meni novim saznanjima. pozdrav