Порекло презимена Лакета

22. фебруара 2012.

коментара: 6

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Војислав Ананић

    Никола Лакета, проф., историчар. Рођен је 1949. у селу Плужинама (Невесиње) надомак Морина. Основну школу и гимназију завршио је у Невесињу 1969. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву на групи историја. Као професор историје радио у гиманзији “Алекса Шантић“ у Невесињу од 1974. до 1985, затим у Металској школи у Зеници од 1985. до 1992…. Од 1997. живи и ради у Аустралији. Бави се пруочавањем сеоба и етничких промјена на Балкану и поријеклом српских породица. Пише за новинске и електронске портале.

  2. Војислав Ананић

    Лакета (Јовањдан) у Плужинама повише Невесиња, сматрају да су из Боке Которске ђе се помиње Лазар Лако Лакета 1686-е године. Дошли су прије 330 година (Петар унук Лазарев). Лакете постоје у Вигњевићима код Ријеке Црнојевића. Лакета има у више села код Мркоњић Града: село Подшиљак, село Брдо село Трново, те у Шолајима. Све Лакете не славе исте славе. Неке Лакете сам подсјетио у Мркоњић Граду.

    Петар Ашкраба Загорски

  3. Војислав Ананић

    Л А К Е Т А, су стара српска породица, поријеклом из залеђа Боке Которске. Њихов прапредак харамбаша Лакета помиње се у преписци с млетачким провидуром у Котору из далеке 1686. и 1687. године. Писма се чувају у Историјском архиву у Котору, писана на српском и латинском језику.
    У писму харамбаша Лакета обавјештава провидура о својим заслугама за Млетачку Републику. Његових пет синова, од којих је један калуђер, боре се за Републику. Са дружином од 200 људи, напао је и попалио Гацко и том приликом је убио 12 Турака. Успут му јавља да је придобио за борбу против Турака: Куче, Пипере, Бјелопавлиће,Брђане и као награду добио шест цекина и пет бала. Харамбаша је знао стизати до Сарајева, пљачкао је двор босанског паше и враћао се назад кући. Дубровчанима је поручивао: ”Сва је Хецеговина моја„! Харамбашин праунук Петар, послије бурних времена стиже средином XVIII вијека, у Црвеник село Братац код Невесиња. Одатле под притиском Турака прелаз у село Плужине. Све Лакете потичу из села Плужина. Славе славу Светог Јована Крститеља 20. јануара. Генеаолошко стабло моје породице било би следеће: 1.Небојша-син > 2. Никола-отац > 3. Владо-дједа > 4. Јован-прадједа > 5. Ђоко-чукундједа > 6. Лако-курлебало > 7. Илија-сукурдов > 8. ПЕТАР-курђел, 9. Аскурдђел?

  4. Војислав Ананић

    Др Новак Лакета поред књиге „Трагом предака“, написао је и другу књигу „Петрова лоза“, издање и штампање у Ужицу. Промоција ће бити у Невесињу 9. јуна 2018. године. Колико сам упознат, ту се ради о појединачном попису имена и коренима Петрових потомака од прапретка Петра који је пре 300 година први дошао у Невесиње, па ево све до данас. Било би добро да неко од Херцеговаца посети промоцију, те да за Порекло набави нову књигу, а можда аутор има бар један примерак и претходне.

  5. Војислав Ананић

    ЛАКЕТА – ЛАКЕТИЋ

    Различите славе

    Лакете су запамћене у колективној меморији на подручју Високог, Лакетића је крајем прошлог вијека било у парохијама око Мркоњић-Града, те Пофалићима у Сарајеву. Лакете и Лакетићи славе различите славе, али им се поријекло може тражити на подручју Херцеговине и Црне Горе.
    Никола Лакета из Зенице нам пише да му је познато да Лакете живе у Невесињу, у Језеру и Мркоњић-Граду. Очекујући научно и стручно обрађене податке, господин Лакета нам даје веома мало података на основу којих бисмо му дали одређенији одговор. На основу писма које смо добили не знамо одакле је наш читалац родом и шта се по предању у његовој широј породици зна о поријеклу, те ако се ради о српском роду, што претпостављамо, коју славу славе.
    Јавила нам се и Невенка Ђермановић из Сарајева која се интересује и за поријекло породице оца њене дјеце која се презивају Лакетић. Ођ мужа је чула предање да је читаво “племе” Лакетића доселило бјежећи пред Турцима из Црне Горе прије 200 година у село Раџиће, које се налази између Скендер-Вакуфа и Котор-Вароши. Према истом предању, када су кренули из Црне Горе, Лакетићи су се зауставили у Херцеговини, али су због сукоба са локалним Турцима морали даље да се селе. У село Раџиће су се према предању населила три брата. Данас ови Лакетићи живе углавном у: Скендер-Вакуфу, Котор-Вароши, Бањалуци и Сарајеву, те неколицина у Београду и Њемачкој. Не наводи коју славу сиаве Лакетићи.
    На основу наших сазнања Лакетића је крајем прошлог вијека било у сљедећим парохијама: Шолаји (Мркоњић-Град) славе Игњатија Богоносца; Бараћи и Медна (Мркоњић-Град) славе Јовањдан, Пофалићи (Сарајево) славе Аранђеловдан. У исто вријеме Лакете у тадашњем Варцар-Вакуфу (Мркоњић-Град), славе Ђурђевдан.
    Лакете, старином Миљковићи, су запамћени у колективној меморији на подручју Високог. Лакетићи (Михићи) у Ходбини славе Никољдан и не знају одакле су поријеклом. У Обајгорама (Бајина Башта) почетком овог вијека било је пет кућа Лакетића који славе Лучиндан. Они су се послије 1834. године доселили из Доњих Бјелица (Црна Гора).
    У Загори (Херцеговина) била је почетком овог вијека једна кућа Лакетића. Потичу од Влаисављевића који су живјели у Јасенику (Гацко). Почетком XVIII вијека у Јасенику су живјела четири брата, који су према предању убили свог бега (Ченгића) и због тога су једни отишли у Русију, а Лако, Дука и Бјеле побјегли у Загору на земљу бегова Ресулбеговића. Бјеле је отишао даље у Бјелошев До у Љубиње и тамо се данас зову Поповићима, а Дука је отишао у Луг и његови потомци се тамо презивају Дучић. Четвити брат Вуко је остао у Јасенику, а његови потомци се презивају Вукомановић. Од Дучића су се одијелили Максимовићи у Сарајеву, Чубрили у Подвележју. Треба истаћи за групу родова: Унковић, Анђић, Рупић, Вековић и Лакетић да су истог поријекла јер су имали заједничку читуљу (изузетак су Анђићи, њихов предак је призећен). Сви ови родови славе Ђурђевдан.
    У одговору на питања наших читалаца ограничили смо се на грађу која нам је била доступна. Показаии смо да Лакете и Лакетићи славе различите славе, али и да им се поријекло може тражити на подручју Херцеговине и Црне Горе.
    31.јули 1991.

    Извор: Мирослав Нишкановић – ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, Бања Лука – Београд – Сарајево, 2001.

  6. Војислав Ананић

    “ЛАКЕТЕ из села Плужина (Невесиње), старином потичу из залеђа Боке Которске. У историјским изворима Котора помиње се 1686. и 1687. године харамбаша Лазар Лако Лакета , који је родоначелник породице ЛАКЕТА. Харамбаша се борио за ослобођење Херцег Новог 1687. године. Његов унук Петар дошао је прије 300 година у село Плужине код Невесиња. Ту живе у три засеока – Ријеци, Пирном Долу и Слабојевом Долу, затим у Невесињу, Требињу, Мостару, Сарајеву, Бања Луци, Београду, Новом Саду, Нишу, на Косову Пољу. Има их и у Вигњевићима (Ријека Црнојевића). Крајем 19.вијека било их је у Шолаји (Мркоњић Град), Варцар Вакуфу, на Балкани те у Сокочници и Трнову (Мркоњић Град) и у Пофалићима, те у расијању од Америке до Аустралије. Невесињске Лакете славе славу Св. Јована Крститеља. Неке Лакете у Америци славе Аранђеловдан. Лакете у Крајини око Мркоњић Града славе више различитих слава: Јовањдан, Часне вериге и Ђурђевдан. ” Цитат страна 130-131.

    Извор: Извор: ” Морине планина у Херцеговини “, Милош Окука и Никола Лакета, Свет књиге, Београд 2017. године.