Кузмић
Хаплогрупа: I2-CTS10228
Порекло: Мраморац, Смедеревска Паланка, Србија
Крсна слава: Свети Климент
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
6. јул 2013. у 00:08
Ljubomir
U Doboju i okolinom naseljima (Velika Bukovica, Mala Bukovica, Grabovica, Stanovi, Ljeskove Vode, Bušletić, Poriječje, Bukovačke Čivčije) postoji veliki broj porodica sa prezimenom KUZMIĆ, svi su Srbi Pravoslavne vjeroispovijesti. Kuzmići žive i na područjima opština Derventa i Kotor Varoš. Sva navedena područja teritorijalno pripadaju Republici Srpskoj (BiH).
Kuzmići dobojskog kraja slave dvije različite Krsne slave pa se smatra da nisu isto pleme (porijeklo). Preko 95% Kuzmića dobojskog kraja slavi Sv. Jovana Krstitelja (Jovanjadan – 20. januar) dok ostali slave Sv. Simeona (Simoljdan 16 februar).
Tačno porijeklo Kuzmića dobojskog kraja neznam ali po predanju starijih pouzdano se zna da se po doseljavanju nekoliko porodica izbjeglih Rusa (Belogardejaca – pristalica carske Rusije) nakon Oktobarske revolucije u Rusiji neki od najstarijih Kuzmića aktivno družili sa tim porodicama i dosta tečno pričali Ruski jezik. Od tih najstarijih Kuzmića i potiče usmeno predanje da su Kuzmići ovog kraja vuku Ruske korijene.
Po mom ličnom mišljenju ovo i nemora biti pravi putokaz o korijenima KUZMIĆA dobojskog kraja te bih molio sve one koji znaju nešto više da napišu o svojim saznanjima. HVALA
6. јул 2013. у 13:42
Милорад Богдановић
Здраво Љубомире, који носиш старо срБско име, што бијаше у тринаестом вијеку једно од начешћих имена, на огњишту србске породице војвосдтва светог Саве. (Зато, пиши ћирилицом)
Слушај, презиме КУЗМИЋ спомиње се у ШЕМАТИЗМУ ДАБРОБОСАНСКОМ за 1882 годину, који славе ЈОВАЊДАН у парохији Тешањ, а коју чине 11. мјеста:Тешањ град, Добој град, Станови (тако пише),Љесковавода,Буковица Велика и Мала, Плочник, Чифчије, Липац, Придељ и Брезови Дани. Више нигдје се не спомиње презиме Кузмић у митрополији дабробосанској, у томе времену, као нити ови што славе Симуњдан. У Овој парохији Симуњдан је трећа слава по броју слављеника, иза Ђурђевдана и Јовањдана, а од презимена са почетним словом К спомињу се:Квржићи,Керићи, и Ковачи.
Још је интересантније да нико који носи презиме Кузман не слави Јовањдан, а од презимена Кузмановић, само у селу Славићи, данас Славићка (Бањалука), славе ову Славу.
Значи,можда вучете руске корјене, али сте овдје прије црвене револуције.
Збиља у шали је добар лијек за дуговјечни живот. Зато,останите са нама и узмите учешће да и другима помогнемо. Свако добро и све најбоље.
20. мај 2021. у 14:27
Родословац
Нека веза са Русијом свакако постоји. Једна могућност је да се ради о исељавању Срба 1750тих година на територију Руске Империје, тамо где су биле Нова Србија и Славеносрбија (Новомиргород, Бахмут, Славјаносербск… тероторија данашње Украјине) па касније враћање наше просторе.
Ево још један занимљив детаљ. У битци за Стаљинград, чувене борбе око жељезничке станице је водила мала чета од 50 људи коју је предводио пуковник Антон Кузмић Драган ( лейтенант Антон Кузьмич Драган).
Свако добро.
21. мај 2021. у 21:54
Родословац
Морам да исправим грешку у претходном коментару. Драганов чин није пуковник већ виши поручник (старший лейтенант Антон Кузьмич Драган). Иначе у својој књизи “Битка века” помиње га и чувени маршал Василиј Чујков који је водио одбрану Стаљинграда и био једна од кључних фигура у бици за Берлин. Њему су се 2. маја безусловно предали остаци немачких снага у Берлину, а 9. маја је обављена формална предаја.
Видео сам и фотографију табле која помиње Драгана и његову јединицу. Нисам потпуно сигуран где је али судећи по натпису мислим да је преко пута жељезничке станице Волгоград 1, на згради где је некада била фабрика ексера коју је бранила његова јединица. Ту, буквално у тих пар улица је заустављен трећи рајх и преокренут ток другог светског рата и судбине света.
Тако да мислим да би било веома занимљиво сазнати више о Драгану, јер име и презиме су очигледан траг до Срба и наших простора. Бар мени тако изгледа.
15. август 2014. у 11:27
Dalibor
Поштовани,
има ли неко да ми помогне да сазнам нешто о поријеклу Кузмића из села Грабовица и околине код Котор Вароша. Готово сви славе Св.Јована Крститеља. Унапријед хвала.
18. септембар 2015. у 16:34
Aleksandra
Poštovani,
Možete li mi reći nešto više o Kuzmićima iz okoline Mramorca, krsna slava je Sveti Kliment.
18. септембар 2015. у 19:00
Ранко
Aлександра,
Кузмићи су потомци Трипка Гуриша и његовог сина Јована. Било би сјајно када би неко од твојих Кузмића урадио ДНК тест.
С братом Радаком, Јован се населио у Вишевцу, близу Раче Крагујевачке. Његови синови Петар и Мирко (неки кажу Марко), по оцу су се називали Јовановићи. Петар је имао Ђорђа (Карађорђа), Маринка и Марка. Од Маринка су Маринковићи у Тополи, славе св. Климента и знају за своје поријекло из Вишевца. Мирко је имао Кузмана; од њега су Кузмићи. Из Вишевца су њихови преци давно прешли у оближњи Мраморац.
Од Радака се у Мраморцу оформило братство Васић – од њих су Јоцковићи и Пајковићи; један огранак Васића прешао је у оближњу Баничину у заселак Стојачак. Славе св. Климента.
Западније од Вишевца, у близини Саранова населио се трећи брат Митар. Половином XVIII века, његови синови Никола и Стека, доселили су се у Селевац, између Смедерева и Смедеревске Паланке. Њихови потомци су бројни и носе презимена – Живановић, Кркић, Јеремић, Бинић, Бацкић, Виторовић, Митрашиновић и Сенић. Током XIX вијека, неколико Сарановаца се населило недалеко од Селевца, у Добри До. Један је имао надимак Гитара па се тамо презивају Гитарић. Славе св. Климента и знају за сродство са Карађорђевићима.
Јован, Митар и Радак су имали и четвртог брата, Симона који се настанио западно од Ужица, у Биоску – претпоставља се да се овај огранак или иселио или изумро. Зна се да су у Биоску и околна места миграционе струје углавном долазиле из Црне Горе и Херцеговине; у Биоску са Косова и из Метохије такорећи и није било досељавања, што значи да су се они доселили из Црне Горе, из Црнче, а не из околине Призрена.
У Тополи је 1920. било 2 куће Маринковића; у исто вријеме, у Мраморцу – Кузмића и Васића 25 кућа; у Баничини има 6 кућа Васића – са наведеним презименима, у Селевцу постоји 60 кућа; Гитарића у Добром Долу – 15 домаћинстава, Петровчана у Церовцу – 35 кућа и Старчевића у Башину – 7 домова.
Добрица Гајић, Сведок, Београд, 15 јул. 2003.
По предању, преци Гитарића су живјели у Дољанима, селу у Кучима у Црној Гори, aли су их чести сукоби са Турцима натјерали да се одселе у Васојевиће. Одатле се, након одређеног времена, њихов предак Јован, са синовима Петром и Марком, пресели у Србију. Отприлике, та се сеоба догодила за вријеме аустро – турског рата, 1737 – 1739. Населили су се у селу Биоска крај Ужица, а после Јованове смрти његови синови су прешли у Шумадију. Петар у Вишевац, а Марко у Мраморац. И један и други повремено хајдукују, али се баве и земљорадњом. Поженили се и добили синове: Петар Ђорђа, а Марко Дмитра – Гитару. Касније се Марко, са породицом одселио у Селевац, одакле се крајем XVIII вијека, преселио у Добри До, где и сада живе Гитарићи.
Турци су се плашили Дмитра, хајдука. Поред самог пута Смедерево – Смедеревска Паланка, на пропланку близу извора Караула, налазила се његова ливада са вршкарама. Док је вадио мед, Дмитар примијети неколико низана, па се, да не замеће кавгу, склони дубље у шумицу. Један низан сврати да се помокри и уочи карлице са медом. Када обави нужду, хтио је да дохвати саће, али га нападну пчеле. Преплашен, крене да бежи. Не могавши да се сјети да каже Дмитар, узвикивао је: ”Не дајте, уби ме Гитара”! Тако је Дмитар добио надимак, а његови потомци презиме – Гитарић.
21. јануар 2016. у 21:36
[email protected]
ja sam jedan od kuzmica
1. мај 2020. у 14:54
Душан Кокорин
Пре него што је Карађорђев отац прешао у суседни Вишевац ,живео је у селу Сепци у делу који се зове Петрово поље.
11. октобар 2015. у 20:52
Jelena
Poštovani,
Volela bih da saznam o poreklu svog prezimena. Nemamo informaciju odakle su dedini dosli u Jakalj (Bajina Bašta). Slavimo sv. Jovana.
Hvala unapred.
17. март 2016. у 19:25
Darko
Porodica kuzmic zivi u Velikoj Krsni kod Mladenovca slavi Vidovdan 28 juna ima nekolik domcistava zanima me poreklo ako neko zna neka pise a
16. април 2016. у 22:40
Verica
Postovani,
Volela bih da saznam o poreklu svog prezimena Kuzmic,koji su ziveli u Donjoj Trnavi opstina Topola,krsna slava Sveti Nikola,hvala.
24. октобар 2017. у 22:00
Milan
Pradeda mi je Spasoje Kuzmic iz Velike Bukovice kod Doboja .Otac Drago i stricevi Ljubo , Milenko i tetka Radojka takodje iz Velike Bukovice. Rodjen sam u Doboju a sada zivim u Kisacu kod Novog Sada .Od oca sam cuuo pricu o ruskom poreklu, koliko sada ima istine u tome neznam.Slavimo sv.Jovana
11. децембар 2020. у 21:51
Jelena Kuzmic
Zdravo, moji su iz sela Sume okolina Kragujevca, tu su jos Junkovci ,Topola. Moj pradeda je Ljubomir Kuzmic streljan 1941. u Kragujevcu. On je dosao iz Suma u Kragujevac . U Sumama ima jos Kuzmica ,ali sve su zenska deca. Moj deda je Djordje , otac Miodrag, brat Darko. Ako se neko prepozna, neka se javi. Kuzmici javite se!
16. јул 2021. у 02:15
Bogdan Kuzmić
Pozdrav. Moji Kuzmići su iz Jaklja (selo, kraj Bajne Bašte). Zna li neko nešto o tome? Znam da mi je čukundeda Mihajlo poginuo kad se vraćao sa Krfa preko Albanije.