Порекло презимена Кузмић

20. фебруара 2012.

коментара: 11

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КУЗМИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Кузмић

Хаплогрупа: I2-CTS10228

Порекло: Мраморац, Смедеревска Паланка, Србија

Крсна слава: Свети Климент

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Ljubomir

    U Doboju i okolinom naseljima (Velika Bukovica, Mala Bukovica, Grabovica, Stanovi, Ljeskove Vode, Bušletić, Poriječje, Bukovačke Čivčije) postoji veliki broj porodica sa prezimenom KUZMIĆ, svi su Srbi Pravoslavne vjeroispovijesti. Kuzmići žive i na područjima opština Derventa i Kotor Varoš. Sva navedena područja teritorijalno pripadaju Republici Srpskoj (BiH).
    Kuzmići dobojskog kraja slave dvije različite Krsne slave pa se smatra da nisu isto pleme (porijeklo). Preko 95% Kuzmića dobojskog kraja slavi Sv. Jovana Krstitelja (Jovanjadan – 20. januar) dok ostali slave Sv. Simeona (Simoljdan 16 februar).
    Tačno porijeklo Kuzmića dobojskog kraja neznam ali po predanju starijih pouzdano se zna da se po doseljavanju nekoliko porodica izbjeglih Rusa (Belogardejaca – pristalica carske Rusije) nakon Oktobarske revolucije u Rusiji neki od najstarijih Kuzmića aktivno družili sa tim porodicama i dosta tečno pričali Ruski jezik. Od tih najstarijih Kuzmića i potiče usmeno predanje da su Kuzmići ovog kraja vuku Ruske korijene.
    Po mom ličnom mišljenju ovo i nemora biti pravi putokaz o korijenima KUZMIĆA dobojskog kraja te bih molio sve one koji znaju nešto više da napišu o svojim saznanjima. HVALA

    • Милорад Богдановић

      Здраво Љубомире, који носиш старо срБско име, што бијаше у тринаестом вијеку једно од начешћих имена, на огњишту србске породице војвосдтва светог Саве. (Зато, пиши ћирилицом)
      Слушај, презиме КУЗМИЋ спомиње се у ШЕМАТИЗМУ ДАБРОБОСАНСКОМ за 1882 годину, који славе ЈОВАЊДАН у парохији Тешањ, а коју чине 11. мјеста:Тешањ град, Добој град, Станови (тако пише),Љесковавода,Буковица Велика и Мала, Плочник, Чифчије, Липац, Придељ и Брезови Дани. Више нигдје се не спомиње презиме Кузмић у митрополији дабробосанској, у томе времену, као нити ови што славе Симуњдан. У Овој парохији Симуњдан је трећа слава по броју слављеника, иза Ђурђевдана и Јовањдана, а од презимена са почетним словом К спомињу се:Квржићи,Керићи, и Ковачи.
      Још је интересантније да нико који носи презиме Кузман не слави Јовањдан, а од презимена Кузмановић, само у селу Славићи, данас Славићка (Бањалука), славе ову Славу.
      Значи,можда вучете руске корјене, али сте овдје прије црвене револуције.

      Збиља у шали је добар лијек за дуговјечни живот. Зато,останите са нама и узмите учешће да и другима помогнемо. Свако добро и све најбоље.

  2. Dalibor

    Поштовани,
    има ли неко да ми помогне да сазнам нешто о поријеклу Кузмића из села Грабовица и околине код Котор Вароша. Готово сви славе Св.Јована Крститеља. Унапријед хвала.

  3. Aleksandra

    Poštovani,
    Možete li mi reći nešto više o Kuzmićima iz okoline Mramorca, krsna slava je Sveti Kliment.

  4. Aлександра,

    Кузмићи су потомци Трипка Гуриша и његовог сина Јована. Било би сјајно када би неко од твојих Кузмића урадио ДНК тест.

    С братом Радаком, Јован се населио у Вишевцу, близу Раче Крагујевачке. Његови синови Петар и Мирко (неки кажу Марко), по оцу су се називали Јовановићи. Петар је имао Ђорђа (Карађорђа), Маринка и Марка. Од Маринка су Маринковићи у Тополи, славе св. Климента и знају за своје поријекло из Вишевца. Мирко је имао Кузмана; од њега су Кузмићи. Из Вишевца су њихови преци давно прешли у оближњи Мраморац.
    Од Радака се у Мраморцу оформило братство Васић – од њих су Јоцковићи и Пајковићи; један огранак Васића прешао је у оближњу Баничину у заселак Стојачак. Славе св. Климента.
    Западније од Вишевца, у близини Саранова населио се трећи брат Митар. Половином XVIII века, његови синови Никола и Стека, доселили су се у Селевац, између Смедерева и Смедеревске Паланке. Њихови потомци су бројни и носе презимена – Живановић, Кркић, Јеремић, Бинић, Бацкић, Виторовић, Митрашиновић и Сенић. Током XIX вијека, неколико Сарановаца се населило недалеко од Селевца, у Добри До. Један је имао надимак Гитара па се тамо презивају Гитарић. Славе св. Климента и знају за сродство са Карађорђевићима.
    Јован, Митар и Радак су имали и четвртог брата, Симона који се настанио западно од Ужица, у Биоску – претпоставља се да се овај огранак или иселио или изумро. Зна се да су у Биоску и околна места миграционе струје углавном долазиле из Црне Горе и Херцеговине; у Биоску са Косова и из Метохије такорећи и није било досељавања, што значи да су се они доселили из Црне Горе, из Црнче, а не из околине Призрена.
    У Тополи је 1920. било 2 куће Маринковића; у исто вријеме, у Мраморцу – Кузмића и Васића 25 кућа; у Баничини има 6 кућа Васића – са наведеним презименима, у Селевцу постоји 60 кућа; Гитарића у Добром Долу – 15 домаћинстава, Петровчана у Церовцу – 35 кућа и Старчевића у Башину – 7 домова.
    Добрица Гајић, Сведок, Београд, 15 јул. 2003.
    По предању, преци Гитарића су живјели у Дољанима, селу у Кучима у Црној Гори, aли су их чести сукоби са Турцима натјерали да се одселе у Васојевиће. Одатле се, након одређеног времена, њихов предак Јован, са синовима Петром и Марком, пресели у Србију. Отприлике, та се сеоба догодила за вријеме аустро – турског рата, 1737 – 1739. Населили су се у селу Биоска крај Ужица, а после Јованове смрти његови синови су прешли у Шумадију. Петар у Вишевац, а Марко у Мраморац. И један и други повремено хајдукују, али се баве и земљорадњом. Поженили се и добили синове: Петар Ђорђа, а Марко Дмитра – Гитару. Касније се Марко, са породицом одселио у Селевац, одакле се крајем XVIII вијека, преселио у Добри До, где и сада живе Гитарићи.
    Турци су се плашили Дмитра, хајдука. Поред самог пута Смедерево – Смедеревска Паланка, на пропланку близу извора Караула, налазила се његова ливада са вршкарама. Док је вадио мед, Дмитар примијети неколико низана, па се, да не замеће кавгу, склони дубље у шумицу. Један низан сврати да се помокри и уочи карлице са медом. Када обави нужду, хтио је да дохвати саће, али га нападну пчеле. Преплашен, крене да бежи. Не могавши да се сјети да каже Дмитар, узвикивао је: ”Не дајте, уби ме Гитара”! Тако је Дмитар добио надимак, а његови потомци презиме – Гитарић.

  5. Jelena

    Poštovani,
    Volela bih da saznam o poreklu svog prezimena. Nemamo informaciju odakle su dedini dosli u Jakalj (Bajina Bašta). Slavimo sv. Jovana.
    Hvala unapred.

  6. Porodica kuzmic zivi u Velikoj Krsni kod Mladenovca slavi Vidovdan 28 juna ima nekolik domcistava zanima me poreklo ako neko zna neka pise a

  7. Verica

    Postovani,
    Volela bih da saznam o poreklu svog prezimena Kuzmic,koji su ziveli u Donjoj Trnavi opstina Topola,krsna slava Sveti Nikola,hvala.

  8. Milan

    Pradeda mi je Spasoje Kuzmic iz Velike Bukovice kod Doboja .Otac Drago i stricevi Ljubo , Milenko i tetka Radojka takodje iz Velike Bukovice. Rodjen sam u Doboju a sada zivim u Kisacu kod Novog Sada .Od oca sam cuuo pricu o ruskom poreklu, koliko sada ima istine u tome neznam.Slavimo sv.Jovana