Дивљан

16. фебруар 2012.

коментара: 4

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. vojislav ananić

    ДИВЉАН
    Поријекло из Црне Горе

    За Дивљановиће, данашње Дивљане на сарајевском подручју, наводи се да славе Јовањдан, за разлику од Дивљана из западне Србије, чија је слава Аранђеловдан.
    Радомир Брацо Дивљан из Сарајева улази у краг наших читалаца који са посебном пажњом истражује коријене своје породице. Он нам је доставио резултате својих
    истраживања. Читалац је прихватио мишљење више аутора који сматрају да су Караџићи у Босни и Херцеговини под именом Дивљани. “Настањени су у планинској општини Зијамет Црна Ријека, под Јахорином пианином, Тамо се њихов предак доселио из Петњице кад и Вуков у Јадар на Дрину”. Сви аутори који наводе да су Дивљани у ствари Караџићи преузимају изјаву Илије Дивљановића дату Теофилу Петрановићу седамдесетих година XIX вијека. Читалац наводи и њему познате претке: Иван (1771-1842) – Симо (1800-1862) – Перо (1825-1889), Ристо (1841- 1916) – Никола (1870-1930) – Милош (1909) – Радомир (читалац).
    Сматрамо неопходним да изнесемо основне податке о Дивљанима и њиховом поријеклу. За Дивљановиће, данашње Дивљане на сарајевском подручју, у парохији Ракова Нога (Сарајево) крајем XИX вијека наводи се да славе Јовањдан. У Доњој Биочи постоји род Ждрале, који слави Ђурђевдан и за које се сматра да су старином Дивљановићи. Ждралима су прозвани по очуху, пошто им се мајка преудала. Долли су половином XIX вијека од Билеће. За огранак Ждрала у Сарајевском пољу забижежено је да су дошли из села Баљака код Билеће. За Дивљане у Херцеговини (Краварево, Миољаче) забиљежено је да су се некада презивали Голијани и да су се на гатачко подручје доселили из Бањана половином осамнаестог вијека.
    У западној Србији (Горња Буковица и Каменица) Дивљановићи улазе у ред најстаријих досељеника. Била су три брата: Жарко, Јоја и Дивљан. Доселили су се у XVII вијеку “с Повија на Чеву” (Црна Гора) због крвнине. Жарко се населио у Трифковићима, Јоја до Горње Буковице, а Дивљан одмах иза њега у Горњу Буковицу на брду. Од Жарка су Жарковићи, од Јоје су Јојићи, а од Дивљана, Дивљановићи. Сви славе Аранђеловдан. Дивљани из Горње Буковице били су више од 150 година у овом селу свештеници, а било их је доста по Србији чиновника, свештеника, трговаца и занатлија.
    Дивљани у Боки (Мокрине) су поријеклом Херцеговци. У Мокринама се међу досељеницима 1701. године спомиње “поглавица” Јово Дивљан.
    Настанак родовског имена Дивљан објашњава се, у предањима тиме што је родоначелник био дивовског раста и по томе добио име Дивљан. Ово име налазимо и у другим крајевима. У источној Србији постоји село Дивљана (Бела Паланлка) и у селу Дивљански Манастир и Дивљанско Врело. Село Дивље постоји код Скопља и по том селу прозвани су родови Дивљани. У Рами (Босна) постоји поток Дивљанова вода и шума Дивљануша, што нас упућује на то да су ови топоними настали од имена Дивљан. У Рами је Муслиманима Шабићима надимак Дивљани.
    На основу изложених података и доступне грађе види се да су Дивљани на сарајевско подручје доселили крајем осамнаестог или почетком деветнаестог вијелца из околине Гацка. По надимку Голијани даље поријекло треба им тражити негдје на Голији, а још даљу старину у Црној Гори, можда на Чеву у Катунској нахији. Несумњиво је да су се Дивљани почели исељавати из Црне Горе још у XVII вијеку, и то у два правца: у Херцеговину и у западну Србију. Да су у сродству са Караџићима, осим изјаве Илије Дивљановића, немамо релевантних потврда. Из наведених података види се да Дивљани у западној Србији славе Аранђеловдан, васојевићку славу, а да Дивљани у Босни и Херцеговини славе Јовањдан.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  2. Зоран

    Ovo gore navedeno nije tačno

    • Бранко Тодоровић

      Могуће, али да бисте некоме помогли, морате бити одређенији, тј. нечим конкретнијим демантовати горе наведено. Нишкановић можда није сасвим поуздан истраживач, али не може се ни на цео тај текст рећи само да наведено није тачно, јер наведено је више тога.

      Тако да, будите слободни, и исправите оно што је Нишкановића погрешио.

  3. Војислав Ананић

    ДИВЉАН (п), у Михољачама и Кравареву (Гацко). Поријеклом су из Бањана. Доселили су око 1750. године у Грачаницу и звали су се Голијани. Ту им је “због крвнине” одузета земља па су прешли у Краварево. Дивљани у Михољачама су из Краварева. Славе Јовањдан (59:204,210).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.